Приручник за наставнике

• 
  Прво питање у листи служи регистровању чињеница.
  
• 
  Друго питање је усмерено на одређивање осећања.
  
• 
  Треће питање открива која је потреба била у основи поменутих осећања.
  
• 
  Четврто питање је тражење предлога за конструктивно решење сукоба.
  

• 
  Петим питањем се проверава да ли је процес повезивања и разумевања изведен до краја. Уколико је нека од страна у сукобу остала незадовољна, тражи се нови предлог решења.
  

Ученици кроз ове активности вежбају посредовање и увиђају вредност посредовања, да би га касније примењивали и уврстили у репертоар свог свакодневног понашања.

• 
  ослањају се на сопствено искуство,
  
• 
  набрајају чињенице (1. корак ННК),
  

• 
  унутар своје групе слободније говоре о узроцима сукоба.
  

Друга активност – вежба посредовања са листом питања коју користи детектив – ради се са истим циљем као у претходној радионици:

• 
  да сукобљене стране открију своје потребе (уз помоћ посредника који им помаже у томе) и повежу се с њима,
  
• 
  да дођу до конструктивног решења сукоба.
  

Циљ активности је да ученици препознају посредовање као ефикасно средство за решавање сукоба у задатом примеру. Такође, још једном се подвлачи да нема разлике у начину решавања сукоба, без обзира о коме се ради (били то дечаци или девојчице).

• 
  Окидач за бес је поступак друге особе, нешто што неко уради (у детективској листи одговор на питање бр. 1).
  
• 
  Када заронимо дубље и ослушнемо наша осећања и оно што нам је потребно у тој ситуацији (одговори на питања бр. 2 и 3), акценат се помера на различите начине на које можемо задовољити наше потребе. У основи сваког беса је потреба која није задовољена. Важно је да наставник води причу са ученицима, наглашавајући да је у ситуацијама када смо бесни потребно да трагамо за задовољењем наших потреба тако да будемо задовољни и ЈА и ТИ. Потпуно изражавање беса захтева потпуну свест о нашим потребама. Ово захтева вежбање при чему формулацију „бесан/на сам зато што он/она...“ замењујемо са „бесан/на сам зато што МИ ЈЕ ПОТРЕБНО...“
  

Прављење заједничког паноа, на коме би ученици написали своје одговоре са алтернативним решењима за излазак из беса, у функцији је увида да је бес емоција коју треба прихватити као водича до потребе, а не потискивати. Пано залепљен на зиду учионице треба да подсећа ученике шта једни за друге можемо да урадимо када смо бесни.

Записивањем имена блиских особа на гранама дрвета ученици ће увидети које су то особе са којима су блиски и које од тих особа им задовољавају различите потребе, као што су потреба за блискошћу, поверењем, сазнањем, љубављу...

• 
  Оваквим изражавањем се граде односи узајамности и уважавања. Акценат активности је на унапређивању односа са драгим особама.
  
• 
  Када ученици говоре драгим особама колико им прија оно што оне раде за њих и шта би могле урадити да им буде још пријатније, они уче изражавање захвалности, као и то да јасно траже од других оно што им је потребно, што задовољава њихове потребе.
  
• 
  Овим начином давања и примања захвалности подучавамо ученике да то раде без осећања надмоћи и лажне скромности.
  

Кроз активност прављења сценарија за филм о жирафећем и змијском разреду и описивањем како учитељ/учитељица нешто захтева од ученика, ствара се могућност да ученици саопште своје увиде о последицама наредби и захтева.

Активност у којој ученици који гледају филм попуњавају листу за праћење филма обезбеђује:

• 
  активно учешће свих (и извођача и посматрача),
  
• 
  провежбавање језика осећања и потреба: када учитељ/учитељица говори језиком осећања и потреба, онда он/она захтева, а не наређује. Језик срца помаже да се ствара позитивна атмосфера у одељењу, а то подстиче развој позитивне мотивације. У таквом одељењу ученици ће радити нешто зато што и они сами желе, а не само зато што то неко тражи од њих.
  

Овде је важно да наставник оно што ученици кажу не прими лично – нарочито оно што се односи на приказивање змијског разреда. Управо то што буде приказано може да се искористи за демонстрацију жирафеће вештине, нпр. „Видим да у овом одељењу ученицима треба.....“. Када ученици не одговарају на постављен захтев, а учитељ/учитељица при том покаже разумевање за осећања и потребе својих ученика и јасно каже своје потребе, на тај начин он/она негује климу уважавања и разумевања и доприноси развоју самопоштовања и самопоуздања својих ученика.

У овом задатку ученици „сређују“ утиске записујући разлике између змијског и жирафећег разреда.

Цртањем симбола разреда који им више прија и у коме се осећају сигурније и задовољније, ученици стварају свој знак који их повезује са оним што проживљавају у учионици.

ШТА СЕ КОМЕ ДОПАДА – 23. час (Радна свеска, стр. 90–92)
За рад на часу
У првој активности се полази од личног доживљаја, од тога шта ученици воле/не воле у школи.
У другој активности, цртањем оних поступака деце и одраслих у школи који им се не допадају и навођењем осећања која стоје иза тога, ученици треба да трансформишу оно што им се не допада у оно што желе. Циљ је да се поставе јасни захтеви шта би свако од ученика волео да се промени у школи.
У следећој активности ученици треба да јасно наведу шта желе – како одрасли и деца да се понашају у школи.

ШТА МОЖЕМО ДА УРАДИМО – 24. час (Радна свеска, стр. 93–97)
За рад на часу

Кроз прву активност, која се реализује у малим групама, ученици предлажу личне акције за прављење позитивне климе у школи у којој ће сви бити задовољни. Истицање да свако од нас утиче на то како нам је свима, односно доприноси клими у школи, учи децу да преузму одговорност за оно што говоре и раде.

• 
  користи претходна знања и искуства ученика о дечијим правима (могуће је да су неки ученици имали прилику да читају Буквар дечијих права, видели плакате са овом тематиком, учествовали у различитим акцијама и сл.);
  
• 
  појам дечјих права приближи ученицима кроз свакодневни живот и сопственим личним примером: да подржи исказивање различитих мишљења и активности у заштити својих или права других у школи, на улици, у кући, на игралишту...
  

Циљ ових радионица је да ученици схвате да су ПРАВА ствар договора међу људима, да постоје да би се заштитиле основне људске потребе и да би нам олакшала живот. Важно је да ученици уоче везу између дечјих (људских) права и основних људских потреба и вредности. Декларација о дечјим правима је скуп права око којих је постигнут договор, и мада нису све земље потписале ову Декларацију, права која су њен садржај требало би да важе за сву децу света).

Ученици се прво сусрећу са картицама на којима су исписана нека од дечјих права из Конвенције о правима детета. На овим картицама су права записана поједностављено (не као у Конвенцији), како би их ученици разумели. Наставник треба да направи посебан комплет ових картица за рад да ученици не би секли оне које су одштампане у радној свесци (да би тако могли да се враћају на њих кад им је потребно).

Задатак да права рангирају по важности омогућава ученицима да искажу своје приоритете.