Привремене народна скупштина стенографске белешке

На предлоге оба закона низ примедби упутили су, као и захтев за повлачење из процедуре, Удружење пружалаца рачуноводствених услуга и Савез рачуновођа и ревизора Србије и то пре свега на увођење нове категорије правних лица, микро правна лица, са образложењем да ће то донети велике трошкове, како за та правна лица, тако и за буџет Републике Србије. Такође, могућност да сва правна лица са прометом већим од 4,4 милиона евра подлежу ревизији по њима није добро решење, већ са образложењем да је сасвим довољно да у њима менаџмент и један или два власника контролишу финансијске извештаје, то је сувишно и на тај начин се новац из привреде испумпава без основа. Сматрам да то није случај и да је образложење које је дато у предлогу закона, а тиче се категорије микро правних лица, исправно и да се на тај начин велики део привреде растерећује обавеза вођења обимних финансијских извештаја, а већ остаје обавеза само оног дела који је неопходан због пореске процедуре и у пореске сврхе. Самим тим и трошкови те групе правних лица ће бити мањи, а не већи, како се то у захтеву наводи.

Да је тако, види се из критеријума за сврставање правних лица и групу микро правних лица. То је, пре свега, просечан број запослених мањи од 10, пословни приходи 700 хиљада евра, вредност пословне имовине 350 хиљада евра. Такође, оно што је вама битно, то је да је микро правним лицима посебна пажња посвећена у ЕУ, а томе у прилогу говори измена четврте директиве из 2012. године којом су дефинисани критеријуми за разврставање микро правних лица. Увођење микро ентитета има за циљ додатно упрошћавање услова за вођење пословних књига и састављање финансијских извештаја за ову категорију правних лица, као и снижавање трошкова пословања у вези са финансијским извештавањем.

Новина је и да микро правна лица врше признавање, мерење, презентацију и обелодавање позиције у својим финансијским извештајима у складу са подзаконским актима донетим у складу са општим рачуноводственим начелима прописаним овим законом, од стране министра надлежног за послове финансија.

За поређење треба истаћи број правних лица и њихово разврставање по старом закону, односно важећем закону и по предлогу закона. Велика правна лица по важећем закону, има их тренутно у Србији 1163, а по новом закону биће их 784, средњих 2971 по важећем закону, а по предлогу закона 1979, малих има тренутно 115.933, а по предлогу закона биће их 13.754. Појавиће се категорија микро правних лица, којих тренутно нема, у броју од 103.550. Микро правна лица достављају само биланс стања и биланс успеха, а мала и предузетници и напомену уз финансијски извештај.

У односу на постојеће законско решење, извршене су измене у погледу рокова за достављање редовних годишњих, односно консолидованих финансијских извештаја. Наиме, прописана је обавеза свим правним лицима, односно предузетницима који су обвезници примене овог закона, да своје годишње финансијске извештаје, укључујући и финансијске извештаје који су предмет ревизије, за текућу пословну годину доставе АПР до 30. јуна наредне године, у постојећем закону рок је крај фебруара.

Такође, сва правна лица дужна су да, почев од финансијских извештаја за 2013. годину, финансијске извештаје састављају у електронском облику и потписују их квалификованим електронским потписом.

Новина, у односу на постојећи закон, представља увођење обавезе свим правним лицима и предузетницима да за статистичке и друге потребе достављају Агенцији за привредне регистре биланс стања, биланс успеха и статистичке извештаје за текућу годину, до краја фебруара наредне године. Ова обавеза односи се и на она правна лица која имају пословну годину различиту од календарске.

Посебно треба истаћи шта је, за разлику од претходног закона, дефинисано ко врши контролу евидентирања пословних промена у пословним књигама, а то је пореска управа, као и увођење колективне одговорности органа управљања и надзорног органа у правном лицу за финансијске извештаје.

Ревизија годишњих финансијских извештаја биће обавеза за оне који потпуно примењују међународне рачуноводствене стандарде. Предузећа за ревизију ће добијати дозволу за обављање ревизије од Министарства финансија, које ће и водити регистар тих предузећа, као и надзор над њиховим радом, једном годишње.

Новина у закону је и оснивање националне комисије за рачуноводство, која ће пратити примену Директиве ЕУ о рачуноводству и ревизији и међународне стандарде из тих области и предлагати стратегију и план за побољшање квалитета финансијског извештавања.

Овим законским предлогом предвиђено је и оснивање коморе овлашћених ревизора, шест месеци након доношења докумената и ова комора ће давати, продужавати и одузимати лиценце и сертификате овлашћеним ревизорима. Надзор над њеним радом обављаће Министарство финансија.

Професионална звања уређена овим законским предлогом су овлашћени ревизор и овлашћени интерни ревизор, док професионална звања за особе које воде пословне књиге и састављају финансијске извештаје треба да уреде сама правна лица у општем акту. При изради ових законских предлога, који су урађени уз поштовање Директиве ЕУ из области рачуноводства и ревизије, као и уз уважавање тржишне ситуације у Србији, консултована је и Светска банка, која је дала позитивно мишљење о њима.

Такође, требало би поменути и трећи закон из овог сета, а то је Предлог закона о факторингу. Факторинг је финансијска услуга, купопродаја постојећег и недоспелог или будућег краткорочног новчаног потраживања, насталог по основу уговора о продаји робе или пружања услуга. Законом су дефинисани учесници, предмет, услови за обављање факторинга, врсте факторинга, права и обавезе, као и надзор. Намењен је, пре свега и првенствено, малим и средњим предузећима.

У Дану за гласање, СНС ће подржати овај предлог сета закона. Хвала вам.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има народни посланик Гордана Чомић. Изволите.

ГОРДАНА ЧОМИЋ: Захваљујем.

Даме и господо, опаске и коментари о контексту једног од закона из заједничке начелне расправе ће бити мој покушај да задобијем вашу пажњу и нада да ће представница Владе, министарка Калановић, имати разумевања и за промене у овом закону, након опаски које имам.

Радиће се у мојим реченицама само о закону о рачуноводству и само о члану 4. ставу 5. Предлога закона, који каже: "Одредбе овог закона не односе се на цркве и верске заједнице, осим у делу обављања привредне или друге делатности, у складу са прописима којима је уређено обављање тих делатности."

Моји коментари су и подршка грађанским иницијативама, односно Удружењу грађана за демократију и цивилно образовање које се, такође, бавило и радом у току јавне расправе о Предлогу закона, писали амандмане заједно са стручњацима за непрофитни сектор, имају моју подршку за своју иницијативу и за садржај онога што желе да поделе са законодавцем, да би директно учествовали у доношењу закона.

Највећи део дискусије коју смо чули односио се на то на кога се закон о рачуноводству односи и кога обавезује, а моји минути ће бити потрошени на разлоге зашто је предлагач закона одлучио да се не односи на цркве и верске заједнице. Ту постављам прво питање представници Владе. Питање гласи – да ли су цркве и верске заједнице поднеле финансијске извештаје за средства која су добијале из буџета редовно сваке године? Ако јесу, да нам доставе те финансијске извештаје. Ако неке јесу, а неке нису, да нам се саопшти које цркве или верске заједнице нису подносиле финансијске извештаје о средствима која добијају из буџета, а које јесу и на који начин се то оправдава, објашњава и зашто се није искористила прилика Предлога закона о рачуноводству и рад који су уложиле грађанске иницијативе, односно Удружење грађана заједно са стручњацима из непрофитног сектора, да ту област направимо сасвим јасно и да се члан 4. став 5. Предлога овог закона брише, да се и цркве и верске заједнице, као удружења, као правна лица, обавежу законом о рачуноводству?

Неколико пута сам учествовала у расправи о овој теми, почевши од доношења Закона о црквама и верским заједницама и он је овде понуђен као образложење, наиме, његов члан 30, који каже да цркве и верске заједнице могу бити потпуно или делимично ослобођене пореских и других обавеза, у складу са законом, којима се уводи одговарајући јавни приход. Овде се не ради о увођењу јавних прихода, а цркве не могу да буду ослобођене дела пореских обавеза јер немају никакве пореске обавезе.

Давних дана је трајала ова расправа и у дијалогу који је био редак и за многе моје саговорнике препун дисквалификација мене зато што сматрам да цркве треба да полажу финансијске извештаје за сваки новац који добију из јавних прихода, из буџета Србије, из буџета градова, из буџета Војводине, локалних самоуправа, тако сам исто сматрала и сматрам и сада да треба да плаћају и порез. Била сам дисквалификована и оквалификована разним речима, што нисам марила јер се, ево, ових дана показује да ако је ико био добронамеран према црквама и верским заједницама, онда смо то били ми који смо тражили да се подносе финансијски извештаји и да се јасно, сасвим јасно, као и са сваким другим, једнаким пред Уставом и законом, види како се троши новац унутар цркава и верских заједница, који се добија из јавних прихода.

Цркву би поштедели скандала. Црква би остала без бруке око разних афера којима смо сведоци данас да се догађају. Волела бих да се овде запамти да ти никада није непријатељ онај ко хоће да се уведе ред и ко се залаже за то да пред законом буду сви једнаки.

Проблем са недостатком финансијских извештаја цркава и верских заједница, ако је тачно, представница Владе ће нам одговорити да ли је тачно да све цркве и верске заједнице не подносе финансијске извештаје, је врло озбиљан, зато што је јавни приход, зато што је новац у буџету – новац свих грађана Србије, који се од њих "узима" на основу закона које ми доносимо овде у Скупштини и поново, на основу закона које ми доносимо овде у Скупштини, из тог новца скупљеног од свих се на законит начин, условно говорећи, даје само некима. Последња сам која бих била против тога да се из буџета даје новац црквама и верским заједницама, али сам прва против тога да се издвајају из Закона о рачуноводству и да се издвајају из обавезе полагања финансијских извештаја.

Зашто? Тиме изражавам и свој став, подржавајући и расправу о нацрту грађанских иницијатива и њихових амандмана. Зато што сматрам, поново, да је то добро за цркве и за верске заједнице, осим што је добро за јасан став свих нас који би онда видели да смо сви једнаки пред Уставом и закон, без обзира на који начин смо се учланили у неке организације.

Не бих волела да одговор представнице Владе, министарке Калановић, буде да финансијске извештаје подносе све цркве и верске заједнице, осим Српске православне цркве. Јако не бих волела да то буде одговор о финансијских извештајима, а за средства која се из буџета директно и на разне друге начине, кроз јавна предузећа, кроз разне механизме, дају црквама и верским заједницама.

Зашто бих молила, ако је већ два пута било критично мало воље да се овај амандман овакав усвоји 2011, 2012. године, када је закон био па повучен. Зашто бих волела да овај трећи пут, вољом Владе Републике Србије, односно представника Владе и одбора, ако је могуће, да се овај члан 4. став 5. Предлога закона одлуком Одбора, ипак избрише из овог закона? Зато што би то показало да разумео о чему се у ствари ради, да не сумњамо у туђе намере, него да слушамо туђе аргументе, и највише зато што би то било добро по цркве и верске заједнице, јер би тиме почели да враћају пољуљани углед међу најширом јавношћу, с обзиром на сумње око тога, колико обрта, колико новца, који је потпуно невидљив за систем државе, дакле, и за овај закон и за сваки други, колико га има у црквама и верским заједница на слободној процени.

Ако смо умели у овом закону да тачно видимо 4.400.000 евра, као некакву границу, колико се новца обрће у Српској православној цркви? Толико, мање, 50 милиона евра, 100 милиона евра? Зашто бисмо нагађали, и зашто бисмо тиме отварали једну расправу која може да заузима разне тонове, осим оне коју би било добро да почнемо Законом о рачуноводству и брисањем члана 4. става 5, који изузима цркве и верске заједнице, осим у делу привредне делатности.

Коинцидира расправа о ови законима са вестима које имамо о непримереном скандалу, не знам да ли ћете ми веровати, али мени је јако жао да је до таквог скандала и до открића такве врсте, да је нешто што кошта милион евра, плаћено два милиона евра дошло, јер то даље урушава углед Српске православне цркве, а ми смо друштво којем је неопходно поверење, елементарно поверење у разне институције на којима друштво почива.

Без обзира на то каквих смо политичких идеја, без обзира на то да ли се лично у било ком кругу или друштвеној групи у друштву око нечега слажемо или не, нама је потребно поверење у елементарне ствари у друштву, да би могли да идемо напред. Наша процена, подржавам став и грађанске иницијативе, осим што је то мој лични став још од дана када смо имали у расправи Закон о црквама и верским заједницама, да би усвајање става одлуком Одбора, да се овај члан брише, допринели да се почне темељити поверење.

Ако је могуће да ми сада представница Владе сада да одговор, ко је све од цркава и верских заједница подносио финансијски извештај за средства која је добијао из буџета Републике Србије, то је у реду, ако не, поставићу га као посланичко питање, јер такву врсту информације сматрам веома битним за осећање једнакости пред Уставом и законом, и за поштовање новца који се скупља од свих, да би се дао само некима?

Као што сам при предлогу увођења пореза имала на памети корист за цркве и верске заједнице, што се нажалост данас показује да би било корисно, тако и сада имам на памети углед цркава и верских заједница, које не би смели доводити у сумњу тиме што све, или неке од њих не подносе финансијске извештаје за новац који добијају од грађана Републике Србије. Хвала вам.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има министар Верица Калановић. Изволите.

ВЕРИЦА КАЛАНОВИЋ: Овај амандман који су поднели посланици чини ми се ЛДП и који се односио на обавезу достављања финансијских извештаја верских заједница, образложићу вам на начин на који се Влада определила ка томе.

Најпре, није тачно да су цркве изузете подношењу финансијских извештаја, али у оној области где се обавља привредна делатност у складу са прописима који се утврђују законом. Значи, ако се у оквиру цркве и верских заједница обављају одређене привредне делатности, оне су подложне истим прописима, као и код осталих привредних субјеката.

Међутим, ви јако добро знате, залажемо се за поштовање Устава и закона, макар у овом највишем дому. Устав Републике Србије изричито предвиђа да цркве и верске заједнице су слободне и самостално уређују своју унутрашњу организацију, верске послове, да јавно врше верске обреде, да оснивају верске школе, социјалне и добротворне установе, да њима управљају, итд.

Према Закону о црквама и верским заједницама у члану 26. каже се – да цркве и верске заједнице самостално управљају својом имовином и новчаним средствима у складу са сопственим аутономним прописима.

Лично, ви сте изнели ваш лични став, рећи ћу вам и ја лично као члан Владе, сматрам да тако треба и да остане, да држава нема права да се меша у послове цркве и обрнуто. Као што ћу бити против тога да држава износи своје ставове везане за политику Владе и локалних самоуправа, тако ћу бити и против тога да Влада и локалне самоуправе се мешају у послове цркве.

Нажалост, нећу расправљати и разматрати о томе да и у цркви, као и у сваком другом делу друштва се појављују немили догађаји, и да нико од тога није у овом тренутку, нити ослобођен, нити заштићен.

Још једна ствар коју желим да вам кажем је, да је ова тема била у разматрању на нивоу Владе и да је Канцеларија за сарадњу са црквама и верским заједницама, управо позивајући се на аутономију црква и верских заједница утврђених и Уставом и законом, апсолутно одбацила овакав начин мешања.

Поставили сте једно друго питање које се односи на извештаје о утрошку буџетских средстава. Рећи ћу вам, као неко ко је у претходном периоду на територији целе Србије учествовао у реализацији готово 400 пројеката локалних и регионалних, да су неки од њих били везани и за унапређење инфраструктуре на верским објектима, за сваки од њих достављен је извештај. Просто не желим да се створи та сумња и да се направи инсинуација да тамо где су извештаји тражени о утрошеном новцу, а односили су се на тачно дефинисане пројекте, верска заједница се оглушила о захтеве надлежних министарстава, да достави извештаје о утрошеним средствима.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.

Реч има народни посланик Гордана Чомић, два минута реплике. Изволите.

ГОРДАНА ЧОМИЋ: Користим време посланичке групе пошто имамо време посланичке групе за амандмане.

Дакле, самостално је уређивање сваког привредног друштва. На жалост, видим наставак једнаког неразумевања аргумената. То све што сте ми испричали се односи на било које привредно друштво али вољом, очигледно Владе, не односи се на цркве и верске заједнице. Не можете такву аргументацију да понудите и да вас озбиљно схватимо да је то разлог зашто се цркве и верске заједнице изузимају пошто би онда требало да изузимате и разне друге, јер сви самостално уређују своје односе и привредна друштва и располажу.

Ако сам вас добро разумела све цркве и верске заједнице које су добиле новац из буџета поднеле су финансијске извештај. Ако су им надлежна министарства то тражила све цркве и верске заједнице су поднеле свој извештај. Да ли је то суштина ваша одговора? Значи, све цркве и верске заједнице. Народни посланици добацују да ово није пијаца.

Знате, када имате позицију о буџету са којим се даје новац црквама и верским заједницама, а не добијете финансијски извештај онда је то много горе од пијаце. Онда је то лоша услуга, пре свега црквом и верским заједницама, и непоштовање новца који се скупља у буџет Републике Србије на законит начин, на основу пореза о којима ми овде одлучујемо.

Захвална сам за одговор пошто је одговор да цркве и верске заједнице дају финансијске извештаје, ако им траже надлежна министарства за планове инвестиционе или какве год, који се изводе у близини или на са сакралним објектима. То је леп одговор, али ја то нисам питала. Зна се тачно која је позиција у буџету из које иде новац црквама и верским заједницама, ја за ту позицију питам. Да ли све цркве и верске заједнице подносе финансијске извештаје или не? То је важна ствар и на моју жалост, као што се видело да сам била у праву кад сам тражила пре седам година, па пре пет година, па пре три године да сви будемо једнаки пред законом, сви ти да цитирам министарку Калановић – немили догађаји не би били могући да се десе јер закони управо томе и служе, да спрече да се деси нешто што у друштву не би требало да се догађа.

Нажалост, сачекаћемо неки други дан, неке друге измене и допуне Закона о рачуноводству и имаћемо још један вероватно немио догађај на којем ћемо утврдити да је члан 4. став 5. којим се цркве и верске заједнице изузимају требало брисати. Хвала вам.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Дејан Раденковић, по ком основу?

ДЕЈАН РАДЕНКОВИЋ: Потпредседниче, ви сте грубо прекршили Пословник.

Не знам по ком основу сте дали претходном говорнику реч?

Значи, не причамо о амандманима данас, не на време посланичке групе, значи, просто невероватно, поготово да слушамо овакве бесмислене приче уперене против цркве. Мислим да то није време ни место овде да причамо о томе. То је тотално недопустиво, и добацивање и мислим да уопште нема смисла можда сте направили пропуст, али молим вас да то више не чините.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.

Реч има народни посланик Срђан Миливојевић. Изволите.

СРЂАН МИЛИВОЈЕВИЋ: Поштовани господине потпредседниче Народне скупштине, поштована госпођо Калановић, даме и господо народни посланици, данас расправљамо о три закона која нам је владајућа већина дала и мало је чудан тај осећај да ми расправљамо о законима, а поготово о буџету у тренутку када се најављује реконструкција Владе, и када не знамо ко ће од министара да спроводи које законе, а поготово када имамо најаву да ће можда бити и одступања од политике Владе и да ће се политика Владе мењати.

То је једна неуобичајена ситуација, да ви напишете сценарио, поделите главне улоге глумцима, и онда кажете, извините, сада ћете да гледате неки други филм, то није онај филм који је најављен.

Да ли се сећате оног колеге Драгана Вујадиновића? Он је био посланик из ДС, из Косјерића, аутор је књиге "Обрнута економија".

Мислим да би он данас овим законима могао прилично тога да каже. Само ћу неколико ствари да вам кажем, Драган Вујадиновић је био човек из народа, био је врстан економиста, имао је обичај, да критикује ове рогобатне називе који су улазили у свакодневну употребу из неких других сфера.

Факторинг, када кажете комшији данас, када се сретнете на пијаци, пита вас шта данас радите у Скупштини, расправљамо закон о факторингу, морате да

објасните људима шта је то факторинг. Дакле, факторинг је овде како каже финансијска услуга од купопродајућег постојећег недоспелог или будућег краткорочног новчаног потраживања.

Немам пуно примедби када је реч о том закону. То је закон који изискује време у коме живимо, нека нова правила пословања и то је закон који је нужан да се донесе.

Ми живимо у једном времену када смо донели Закон о измиривању законских обавеза, али смо опет пре неки дан расправљали о намиривању путарским предузећима.

Да ли ће неко хтети да купи дуговања државе путарским предузећима и да ли су та дуговања у складу са законом 45, 60, или 90 дана или су негде по пар месеци.

Да ли ће овај закон да растерети неку путну привреду? Наравно да неће.

Имам још неколико озбиљних примедби када је реч о овом закону, али најгласније примедбе ћу имати када је реч о Предлогу закона о рачуноводству.

Ви се сећате оне кампање која је била најављивана са гиљотином прописа, претворила се у гиљотину прописа за храст. Уместо да се секу прописи, сече се храст. Као што сам казао, власт је власт, а храст је храст. Дакле, макар био стар и 600 година и макар био много мање труо него руке које хоће да га посеку.

Закон о рачуноводству каже следеће, јавна расправа јесте о том закону вођена и у тој јавној расправи која је дуго трајала, била је укључена и стручна јавност, и Унија послодаваца и Економски факултет и не можемо да се жалимо да је ту нешто сакривено од очију јавности.

Опет, ту имамо неколико суштинских примедби. Хтео сам да реагујем амандманом на члан 6. став 2. тачка 1. у критеријума за разврставање правних лица на микро, мала и средња предузећа, па сам онда од тога одустао, јер постоје јаки разлози зашто би требало реаговати амандманом, али постоје разлози зашто не реаговати амандманом.

Можда није лоше још једном поставити питање да ли су можда могли критеријуми за микро предузећа да буду другачији? Да уместо 10, буде 20 запослених. Да уместо пословног прихода од 700 хиљада буди 1.400 евра и да просечна вредност пословне имовине буде уместо 350 хиљада евра, буде 700 хиљада евра.

Ово није тек тако напамет, зато што се некоме јавило да то тако треба да буде. Овим би се обезбедили да више правних лица предаје скраћени сет финансијских извештаја. Уместо да предаје осам, предавао би три. Тиме би се смањили непотребни трошкови за израду извештај, јер често ти извештаји коштају више него што постоје практичне користи од њих. Ово није мој став, нисам ја толико врстан економиста, ово су казали људи који се баве рачуноводством, ово је казала и нека струка и професор Економског факултета на семинару на Златибору и можда није било лоше размислити на ту тему.

То је већ ствар око које можемо да се усагласимо или да се не усагласимо и то је већ ствар струке. Кажем ово је само један од предлога и није то онај главни камен спотицања у овом закону, нити је то нешто што може да буде предмет реплике између људи из министарства и мене. Морам да кажем да је мени жао што је овде госпођа Верица Калановић. Ја са вама могу да разговарам о коридорима, путевима, онако лепо као што и увек причамо, али немојте да мислите да ја сада ниподаштавам ваше присуство овде. Ја увек волим да комуницирам са највећом странком властодржачке коалиције, јер они су ти који креирају и политику и реконструкцију Владе и економску збиљу. Тамо немам стручака, немам кога да питам, јер они баш нису дорасли вођењу економије ове земље. Они кад је прича о Београду кажу, па ми би мењали власт у Београду, али немамо толико стручних људи да заменимо све те који треба. Како ћете Србију да водите, када за Београд немате.