Привремене народна скупштина стенографске белешке

Оно што је у суштини циљ овог закона је у сваком случају убрзање финансијског пословања, јер се појављује још један финансијски инструмент који на тржишту омогућава да се лакше дође до финансијских средстава, потпомаже конкурентности на финансијском тржишту, индиректно ће смањити трошкове кредитирања, трошкове камата код банака самом конкурентношћу, а и у сваком случају омогућиће бржи обрт капитала код предузећа, тако да то је оно што је позитивно, када је у питању убрзање финансијских токова.

У сваком случају, повећање ликвидности је од изузетног значаја данас, с обзиром на стање у привреди, на велику неликвидност, на пад привредне активности, али и на чињеницу да имамо и позитивне трендове, када је у питању индустријска производња, да имамо позитивне трендове када је у питању извоз, и на овај начин, верујем да ћемо моћи да те позитивне трендове надопунимо и да омогућимо да и у наредном периоду се ти позитивни трендови наставе.

Оно што бих као неке институте у закону побројао као добре институте, то је забрана више уговора за један уговор, за једно потраживање. Чињеница је да ћемо имати регистар факторинга, што је јако добро, у смислу да се тачно зна ко је у ситуацији да се бави овим послом, да је урађен, рекао бих јако добар надзор који креће од Министарства финансија, преко девизног инспектората, Управе за спречавање прављена новца, а ја лично и не препознајем проблем у овом оснивачком капиталу који се у закону даје од неких 350.000 евра, на који је један број мојих колега ставио примедбу. Сматрам да је ипак факторинг тржиште доста скромно и да су ипак ово скромни кораци, а с обзиром да се овде ради о купопродаји, а не зајму, мислим да су ризици знатно мањи и да нема ни потребе ићи у неке велике оснивачке улоге. Значи, генерално за привреднике је од изузетног значаја што убудуће неће морати да стављају хипотеку приликом добијања ових средстава и што се овај уговор који се између предузећа и фактора склапа не уводи у кредитни биро чиме се њихова кредитна способност не умањује.

Дакле, факторинг као инструмент је изузетно важан и изузетно битан. То су на крају крајева препознали и привредни досад, јер ми већ пар година имамо, без обзира што немамо јасну законску регулативу на његову примену у праксу, чини ми се још од 2005. године, тако да је можда и било крајње време да овај закон буде усвојен у Скупштини.

Што се тиче закона о ревизији, ту би се потпуно сложио са свим мојим колегама који су доста дискутовали. Ми када је у питању ревизија имамо јако пуно проблема, јако пуно проблема када је у питању интерна ревизија. Што се ДРИ тиче, мислим да смо са те стране сви задовољни, јер та институција све боље ради свој посао и из године у годину имамо све квалитетније извештаје. Али, када је у питању интерна ревизија имали смо јако пуно проблема, пре свега, неке фиктивне ревизије без адекватне контроле и без одговорности за оне који су сачињавали те ревизије. Једним добрим делом сви ти проблеми акумулирани су и кроз процес приватизације, и једним добрим делом и сам процес приватизације био је неуспешан и због досадашње Закона, који није на прави начин третирао проблеме ревизије.

Рекао бих да у закону имамо јасне институте и то ко има обавезу, над којим се извршава ревизија, како се врши ревизија, садржај ревизије, јавност објављивања. Мислим да је то јако битно. Што се тиче трошкова, сам податак да је обавеза за неких 1.300 предузећа по рачуници Министарства умањена, односно да овим законом немају обавезу, мислим да на неки начин умањује трошкове у односу на оно што смо имали до сада. Слажем се и са оним колегама који су говорили да постоје неки трошкови који морају да се плате, ако желимо један јасан, транспарентан економски систем, поуздан, у који и привредници и страни и домаћи инвеститори имају поверења, сасвим сигурно, јавност, транспарентност, финансијски извештаји морају да буду беспрекорни и без обзира на финансијске трошкове, наравно, водећи рачуна и о томе, ако је могуће да буду што мањи, али никако на уштрб квалитета не можемо да идемо на смањење квалитета ревизије рачуноводства у неком наредном периоду. Посебно ако се приближавамо Европској унији, посебно ако идемо ка поштовању свих оних директива, а то је нешто што нас од јесенас очекује, и ја испред Српске напредне странке, наравно, залажем се и залагаћемо се као странка да у том смислу све те процедуре и сва та правила максимално поштујемо.

На крају, рекао бих када је закон о рачуноводству у питању, да и у том закону за разлику од неких колега из опозиције препознајем мању обавезу за велики број предузећа, јер када су у питању међународни рачуноводствени стандард који је стварно доста обиман, захтева и озбиљна финансијска средства.

Ми имамо знатно мањи број предузећа која подлежу овој обавези на основу овог новог закона, значи, за неких 110.000 малих предузећа имамо само биланс стања и биланс успеха као обавезу што, признаћете, битно умањује трошкове и битно потпомаже квалитетнијем пословном амбијенту, ако ћете генерално, када је у питању привреда Србије.

Дакле, примену међународних рачуноводствених стандарда имамо за само неких 1.400 предузећа, што је исто тако један квалитет и ја верујем да је Влада одмерила на прави начин, и да је ово један број предузећа максималан, који је морао да поштује ову процедуру, јер је то битно и због кредибилитета привредног и финансијског земље, и због могућности да страни инвеститори сагледају стварне те информације наших предузећа и евентуално се определе за неко озбиљније улагање код нас.

Значи, поједностављење је очигледно, јер ако имате чињеницу да са неких 2.300 страна за поједина предузећа, да је та обавеза пала само на неких 250 страна извештаја, сасвим је јасно да овај закон иде ка ефикаснијем и квалитетнијем рачуноводству и ја мислим да са те стране нема никакве дилеме и да ће Српска напредна странка у дану за гласање подржати овај закон.

Оно на чему је Српска напредна странка инсистирала амандманима које сам поменуо на почетку свог излагања, односи се на достављање финансијских извештаја. Чини нам се да је неопходно да се у Србији формира једна база података која би била свеобухватна и чини нам се да Влада можда није на прави начин сагледала потребу да ипак та кровна институција буде Народна банка Србије, и уместо Агенције за привредне регистре, која пре свега евидентира неке статусне, уговорне обавезе, региструје привредне субјекте, региструје финансијске извештаје, да је Народна банка у ситуацији да може да и контролише те извештаје и да осим тог квалитета у односу на Агенцију за привредне регистре, имамо и смањење ризика на финансијском тржишту и тржишту капитала, јер је ипак Народна банка институција која је независна, која има максимални кредибилитет и који би на овај начин било омогућено да обједини и створи једну базу података која би била, онако респектабилна за све привреднике и за све инвеститоре, били они домаћи или страни.

Мислим да би централизација потпомогла Народној банци и код развоја неких послова који дотичу рејтинг. Код процена ризика пословања, мислим да бисмо могли да имамо знатно унапређенији рад Народне банке Србије самом чињеницом да би имала релевантне податке. Потрудили смо се да са ових десетак амандмана, које смо поднели, допунимо овај закон и тражићемо разумевање и код колега из посланичких група из власти и из опозиције. Надамо се да ће и они препознати један квалитет у овим амандманима, једну добру намеру да модернизујемо нашу економију, да се приближимо неким стандардима који већ постоје у европским земљама и да ћемо добити разумевање коалиционих партнера, пре свега, колега из опозиције за ове амандмане и да ћете у Дану за гласање подржати ове амандмане СНС за добробит једног квалитетнијег рачуноводства и добијања једне свеобухватне базе података под једном институцијом, која је без сумње кредибилна, поуздана и независна, а што је јако битно када су финансијски извештаји у питању и што нисмо у пуној мери имали у годинама, рекао бих и у деценијама, које су иза нас. Хвала.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Да ли још неко од председника, односно овлашћених представника жели реч?

Реч има народни посланик Теодора Влаховић.

ТЕОДОРА ВЛАХОВИЋ: Поштована министарко Калановић, поштована потпредседнице, уважени народни посланици, хтела бих на почетку да се извиним зато што сам због својих радних обавеза дошла касније на ово заседање и нисам била у могућности да чујем уводно образложење , које је дала госпођа министар. Једино сам успела да прочитам стенографске белешке, али нисам успела да прочитам, с обзиром на краткоћу времена, све дискусије мојих уважених колега који су били овлашћени представници. Извињавам се, ако ћу поставити неко питање на које је већ дат одговор или ако се поновим у неком делу.

Ова три предлога закона која се данас налазе испред посланика, Закон о рачуноводству, ревизији, факторингу, су три веома битна закона за стварање привредног амбијента у Србији. Они сами по себи јесу бољи начин регулисања области, него што је то до сада било.

У доласку, с обзиром да су и друге колеге спомињале, некада давно, какав систем смо имали контроле финансијског извештавања, за Нови Сад један бивши новосадски финансијски директор, сада у пензији, када је питао о чему расправљамо, рекао је – штета је укинути СДК, а у међувремену ништа није учињено у тој контроли финансијског пословања, што би на адекватан начин то заменило, иако су у неким земљама у окружењу, односно бившим републикама, тај део службе на неки начин сачували неке функције које су биле битне како би финансијско пословање било на прави начин исказано и на прави начин контролисано.

Када говоримо о закону о рачуноводству, само његово одвајање од материје ревизије, морам рећи, поједностављује његово праћење, односно много је лакше пратити област рачуноводства од области ревизије. Указала бих само на неколико ствари за које се чини да су добре и на неке опаске и упозорења, више за подзаконске акте, у ком правцу сматрам да би требало сачинити подзаконске акте да не би, оно што смо хтели да буде добро, учинили медвеђу услугу одређеним привредним субјектима.

У овом закону привредна друштва се деле или се издвајају привредна друштва на микро од групације малих предузећа. Да сада не говоримо о количини и броју страница, свакако сматрам да ни 2500, па ни 250 страница за једно микропредузеће, предузеће које запошљава 10 радника са малим прометом, а посебно када знамо да су та микропредузећа често породична и најчешће запошљавају два-три радника, онда има потребе да се упрости или да се задржи, јер мала предузећа су до сада имала биланс успеха, биланс стања и анекс уз пословање. Остаје сада отворено питање – како ће Министарство финансија својим правилником, на који начин и како ће изгледати у односу на ове извештаје о билансу успеха, билансу стања и тај анекс, какав ће бити тај садржај?

Зашто ја ово истичем, без обзира што сматрам да је веома битно поједноставити пословање и исказивање финансијског резултата микропредузећа? Из простог разлога, када се не примењују међународни финансијски извештаји за мала и средња правна лица и у ситуацији када на другачији начин исказујемо од остатка Европе, да ли ће то умањити њихову могућност за стварање партнерства, да нађу ино-партнера у неким пословима и колико ће такво извештавање њима олакшати прилаз кредитима, неким финансијским средствима на тржишту?. Како после не би било неминовно, да ово што смо им на овај начин поједноставили, да их доведемо у тежи проблем у датој ситуацији, односно да чине додатне извештаје како би неке своје позиције образлагали. Сматрам да тим правилником треба да се води рачуна, да они по овом финансијском извештавању буду конкурентни.

Са друге стране, сматрам да у овом закону има неких непрецизности које бих волела, ако би могла, данас да добијем. Ако не, то ће бити једно од првих питања где ћемо тражити тумачење. То је у дефиницији непрофитних или друштва која су основана не ради остваривања профита. Те недобитне организације, видимо да им се враћа контни план. Оне су ту дефинисана као удружења, као задужбине, фондације итд. Значи, оне које су основане тако што делом добију средства из буџета, а делом се финансирају од чланарине.

Из овог дела, с обзиром да се деле и по контном оквиру, остаје питање, остаје једна категорија која овде није обухваћена и која је на ивици између овог непрофитног дела и овог дела који регулише Народна банка Србије, где контролу и контни оквир врши Народна банка Србије у крајњем исходу, а ради се о другим финансијским институцијама. Ради се о фондовима који су основани на нивоу покрајине и локалне самоуправе, а који нису буџетски фондови. То су правна лица.

Знамо да Републички фонд за развој, Фонд за развој Републике Србије, с обзиром на своју величину, сврстава се у другу финансијску практичну институцију и примењује контни оквир за банке, али остали фондови до сада су примењивали контни оквир за правна лица која су била као и за привреду. Сада је ту нејасно да ли ће они, с обзиром да се не оснивају ради остваривања добити, да ли ће они потпадати под ову категорију непрофитних, са другим контним оквиром. То је веома важно, јер није само контни план и контни оквир. То је веома важно зато што све финансијске институције које имају контролу НБС, имају и контни оквир за банке и финансијске институције, имају контролу НБС, чак месечно извештавање, што практично из недовољно јасног прецизирања ове категорије, практично веома брзо, применом овог закона, ове институције могу доћи и у финансијски прекршај.

Оно што сматрам да би требало и даље регулисати у овом, односно што је практично остало, ако је негде написано можда нисам приметила, али са великом пажњом сам анализирала закон, остало је питање које је доста стварало проблеме, а то је – ко даје обавезујућа тумачења у примени међународних и финансијских стандарда, односно међународних и финансијских стандарда у Србији. Значи, аутентично тумачење, с обзиром да смо имали у пракси различита тумачења стручне јавности и једно од великих питања било је курсирање примљених и датих девизних аванса, као пример, да не оптерећујем другим примерима, да знамо тачно где да се обратимо за аутентична тумачења, а то је нешто што би требало дефинисати, јер ми се чини да није дефинисано.

Затим, велика група сада правних лица практично је изузета од ревизије, јер је другачија подела правних лица. Мања група или мањи број правних лица имају ревизију. То је једна прича. Са друге стране, овај закон је сасвим напустио лиценцирање у области вођења књиговодства. То је једно стварно питање. Читала сам пажљиво образложење и могла бих да се сложим и да потпишем то образложење, да је било потребе да се то поједностави, да што више људи ради тај посао и са тим бих могла да се сложим, али се не бих могла сложити да ћемо тиме постићи у квалитету финансијског извештавања. Одговорност је била и остала на одговорним лицима, на руководству. Веома је битно било да квалитет куће коју изаберемо или лица које изаберемо, с обзиром да су рачуновође појединачно лиценцирали, јесте било да знамо да они располажу одговарајућим сертификатом, јер је то подразумевало да су у удружењу и да имају сталну едукацију. Овако постоји једна могућност и знам да је то била примедба из јавне расправе, постоји могућност да у овом делу, потенцирањем одговорности руководећег кадра, са једне стране нелиценцирањем, неселектирањем у овој области, постоји могућност да у овом послу, веома одговорном, добијемо мање одговорности од онога што би желели.

Још бих указала у овом делу око закона да је чување електронских исправа, то што је регулисано у члану 24, у правилнику би требало и чување електронских исправа да се дефинише, с обзиром да ми јако дуго чекамо закон о архивирању. Ми тај нови закон о архивирању чекамо јако дуго. Немам информације, можда у Влади постоји информација, када ће он бити. У том закону заправо очекујемо архивирање у складу са новим техничким могућностима, користимо сви интернет итд, а заправо немамо одговарајући пропис који прати архивирање. У овој области је веома битно архивирање, веома битно је чување документације. Посебно је важно архивирање и чување књига и страшно је битно да се то питање реши.

Предлажем да имате разумевања према томе и да у том правилнику, у којем видим рок који је дат, ако ће се тај рок испоштовати, а заправо кажем, сам нови закон о архивирању још увек ми се чини сувише далеко, а нама ствара велики проблем у пракси.

Када говоримо о Закону о ревизији, свакако бих истакла да је веома добро што су ревизорске куће добиле контролу, то сматрам изузетно важним. Сматрам да сваки посао који се ради, посебно када се ради о овако великим цифрама, треба да има одговарајућу контролу. Искуства имамо разна, без да помињем и једну кућу или да неком нешто посебно замерам, али имали смо искуства у пракси да нису извештаји били увек најкоректнији, да имамо два извештаја, две ревизорске куће у истој години и то ревизорске куће са највећим оценама и квалификацијама, да су сасвим различити и то толико различити да драстично приказују финансијске ситуације. То је нешто што би требало свакако да се спречи.

Видела сам амандман одбора и то јесте добар амандман, јер у том делу није испоштована директива, односно битно је ко врши управљање ревизорским кућама, неко ко је оснивач. Мислим да је то коректније примењено, а сада је друга ствар да ли смо ми хтели другачије да и власништво, као код неких других делатности, повежемо за овлашћене и лиценциране ревизоре.

У овом делу, с обзиром да јавна предузећа обавезно подлежу екстерној, комерцијалној, независној ревизији, истовремено подлежу државној ревизији. У разговору са државним ревизорима показало се да би можда било добро да се на неки начин, без обзира што су то две одвојене врсте ревизије, да би требало и да би било добро да на неки начин се сачини та веза између тога да јавна предузећа имају и независну и државну ревизију, да ли би то било достављањем ревизорских извештаја државном ревизору, да ли би државни ревизор могао, када оцени да је ревизорски извештај некоректан.

Посебно, пошто смо до сада имали пет година да једна ревизорска кућа је могла да нам врши ревизију, ми сада добијамо до седам година и добро је што није направљен спој на 12 година. Седам година може да нам остане исти овлашћени ревизор који нам води тим. Практично, губи се та дистанца, некада дистанца објективности, некада не само из зле намере и прикривања, него просто губите дистанцу која вам је нужна када са неким дуго радите. Можда државном ревизору дати неке могућности указивања на некоректност тих извештаја, који би опет у оцени рада ревизорских кућа имао утицаја. То говорим искључиво када се ради о јавним предузећима, односно о онима које контролише државни ревизор.

Што се тиче Закона о факторингу, мислим да је добро што је решен. Из читања, мислим да ту има довољно корака да се он може применити. Он је институт којега веома дуго познајемо и примењује се у Србији, али, свакако у недовољном броју случајева, из простог разлога што није до краја био регулисан, а истовремено зато што је на том тржишту било веома некоректних потеза у коме корисници факторинга нису били добро заштићени.

Добро је што се и у овој области чини транспарентнијим и евидентирани су уговори, као и у многим другим областима, када говорим и тиме ћу завршити, када говоримо и о транспарентности и о доприносу Агенције за регистар управо у том делу транспарентности и евиденција, онда питам – да ли се не сматра да би било пожељно да се у пуној транспарентности за све нас који користимо финансијске извештаје правних лица, не би ли било боље и транспарентније и једноставније да се на сајту агенције, који ми се чини да је увек ажуриран, добро организован и мислим да има потенцијала, да се објаве у целости финансијски извештаји а не само изводи? Јер, у целости се обављају само за оне којима се ради ревизија. Значи, сада за велики број ми ћемо добити изводе из извештаја, а то нам не даје о клијентима потпуну информацију. С друге стране, терамо оне с којима радимо да стално своје извештаје умножавају и непотребно их оптерећујемо у пословним односима када конкуришу за било каква средства.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.

Министарка Калановић. Изволите.

ВЕРИЦА КАЛАНОВИЋ: Поштована народна посланице, захваљујем вам се на врло конструктивној дискусији. Уз доста похвала овим законима, имамо низ постављених питања која су везана делом за тумачење, делом за препоруке о имплементацији.

Министарство финансија и привреде би било захвално да у писменом облику ваше предлоге доставите, зато што би део ваших питања објавило на свом сајту као путоказ онима који ће имплементирати законе у наредном периоду, јер су те ствари већ и предвиђене и дефинисане у доброј мери законом и подзаконским актима.

Кад говоримо о овлашћеним рачуновођама, чини ми се да је доста недоумица било око тога да ли ми данас нећемо ни по коју цену имати ревизоре који су лиценцирани, који имају препоруку Савеза рачуновођа? Не, они су потпуно равноправни са свим осталима, али, ако сте прочитали казнене одредбе и колективну одговорност, потпуно вам је јасно да ће рачуновође и те како у наредном периоду повести рачуна и о својој одговорности и о својој едукацији. Јер, они су одговорна лица, исто као и директори и надзорни одбори.

Постоји одређени број питања везан за извештаје који ће бити у наредном периоду у целости објављивани на сајту Агенције за привредне регистре и један број тумачења око тога где данас спадају фондови, покрајински, локални? Стручне службе ми управо сигнализирају да су они сврстани у правна лица која у складу са посебним прописима примењују одредбе овог закона.

Вероватно ће бити још много недоумица код привредника, ради се о новим законима, о системским законима, који ће се обраћати вама као својим легитимним представницима у парламенту и били бисмо вам јако захвални да та питања достављате, како бисмо тумачења закона могли да објављујемо на сајту, што би помогло у даљем њиховом пословању и евентуалном избору ревизорских кућа или самосталних ревизора, кад је ревизија у питању.

Захваљујем вам се на данашњој дискусији која је показала да заједно можемо да радимо и као владајућа већина и као опозиција на унапређењу оних закона који су истински важни за нашу привреду, јер смо сви веома свесни да привреди данас треба и подршка и помоћ. Хвала вам.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.

Реч има Теодора Влаховић, реплика. Изволите.

ТЕОДОРА ВЛАХОВИЋ: Захваљујем се, само бих хтела да прецизирам. Неспорно је да ти фондови потпадају под овај закон. Од овог закона се изузима црква, када не привређује, и ништа друго, паушалци и они који не воде двојно књиговодство. Али, ово није тај случај. То је јасно. Није јасно у коју категорију, да ли ће то бити као недобитна, у остала правна лица, или ће бити, с обзиром да неки од њих дају кредите, неки дају гаранције, итд, ће бити у делу оног где су финансијске организације? Ту је та нејасноћа. Значи, између две категорије, зато што је то заправо суштинско питање у вођењу пословања. Не ради се ту само о контном плану.

Слажем се, ако је то тако уско специјализовано питање, ја ћу то питање, чим се закон усвоји, проследити Министарству финансија и тражити одговарајуће тумачење. Захваљујем се.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.

Поштовани народни посланици, сагласно члану 27. и члану 87. ст. 2. и 3. Пословника Народне скупштине, обавештавам вас да ће Народна скупштина данас радити и после 18.00 часова, до завршетка заједничког начелног претреса о предлозима закона из тач. 6, 7. и 8. дневног реда.

Одређујем паузу.

Са радом настављамо у 15.15 часова. Хвала.

Реч има народна посланица Јелена Травар Миљевић. Изволите.

ЈЕЛЕНА ТРАВАР МИЉЕВИЋ: Захваљујем поштована председавајућа, поштована министарка, колеге, колегинице и грађани, дозволићу себи данас да говорим само о Предлогу закона о факторингу. То је један од закона који данас, рекла бих, има подршку свих парламентарних група у овој скупштини.

Факторинг као продаја потраживања, и оно због чега ћу себи дозволити да говорим о овоме је, чињеница да још увек недовољан број предузетника и привредних субјеката познаје и користи довољно ову материју.

Иначе, дефиниција факторинга као финансијске услуге купопродаје постојећег недоспелог или краткорочног новчаног потраживања настало по основу уговора о продаји робе или пружања услуге у земљи или иностранству.