Привремене народна скупштина стенографске белешке



бет4/11
Дата21.07.2016
өлшемі0.57 Mb.
#213937
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11

Сада ћете опет фаворизовати ова страна ревизорска предузећа јер се законом између осталог предвиђа да за ревизију великих правних лица ревизорско друштво мора да има најмање четири лиценцирана ревизора. Свакако то ће значајније да помери наша домаћа ревизорска друштва у корист ових страних ревизорских кућа.

Још једна новина, лиценце сада више не издаје комора, већ издаје министарство. Не знамо да ли је до сада то комора лоше радила, нисмо видели ваш, да тако кажем, осврт на то како је до сада комора радила и зашто јој се сада тај део посла одузима и колико ће то министарству да повећа трошкове јер комора је већ оспособљена, претпостављам да је оспособљена ако од 2006. године ради тај посао и кадровски и технички да може да тај део посла носи.

Једна сада од најважнијих новина јесте, у члану 21 – Обавезност ревизије. Предлог закона каже да је обавезна ревизија сада за велика и средња правна лица, за јавна друштва, за предузетнике чији годишњи пословни приход износи преко 4.400.000 еура и матична правна лица која раде консолидоване финансијске извештаје. Значи да ће сада 4.392 по вашој табели правна лица, смањено је за 1.200 због нове класификације, моћи, односно морати да ради ревизијски извештај и да ће то радити преко ових 57 ревизорских кућа. Опет морам да кажем колики је то трошак за привреду. Значи, једна ревизија кошта од пет до десет хиљада еура, за 4.300 субјеката то је преко 30.000 еура, ова обавезност ревизије за ова правна лица фактички исисава из привреде и преноси ревизорским кућама.

Предлажемо да се изузму средња и мала правна лица и предузетници, односно ови предузетници од 4.400.000 еура јер то је 90%, рекох мало пре, правних лица, а код њих је у главном власништво и менаџмент једно. Њима не треба обавезна ревизија сваке године, они могу ревизију да врше само по потреби у случају статусних промена или у случају приватизације, а да остане обавезна за велика правна лица, за јавна друштва али ту је посебан закон и ту је ДРИ и за међународне инвестиционе фондове. Ето уштеде од 30.000.000 еура за привреду.

На крају предвиђа се као надзор над радом коморе и друштва за ревизију и свих друштава за ревизију, лиценцираних ревизора ново тело које предлаже Влада, а то је одбор за јавни надзор, од седам чланова, који поново могу да буду запослени као државни чиновници, поново имају дупле трошкове, поново су трошкови у министарству повећани. Једна примедба на одбор за јавни надзор, ако је то већ кровни надзорни орган зашто га бира Влада, зашто га Влада не би предложила Скупштини, а да га ми овде бирамо. Нека га делегирају ове институције, нека га Влада предложи на основу тих предлога, а да га Народна скупштина бира.

За израду овог закона, да не заборавим, није уважено ни мишљење струке, ни мишљење привреде до краја како је требало да буде. Недостаје обавеза израде званичне методологије која би прецизирала процедуру за вршење ревизије и тиме значајније увећала квалитет обављене ревизије.

Имаћу само пар минута да се кратко осврнем на Предлог закона о факторингу као о једном потпуно новом закону који регулише област финансијског пословања код привредних субјеката. Самим тим што је то финансијска услуга купопродаје краткорочних потраживања домаћих и страних и присутно је код нас тек неких седам-осам година, десетак година се касни за западним земљама и неким балканским земљама. Намењен је углавном малим и средњим предузећима да би побољшали своју ликвидност јер због немогућности узимања краткорочних, класичних кредита код банака и њихове кредитне способности били су принуђени да годинама уназад та своја потраживања уступају, да ослободе своја обртна средства и да даље крену у свој производни процес.

Добро је што се закон доноси јер регулише једну потпуно нову финансијску област. Добро је што ће и уговорне стране имати колико-толико правну сигурност и хајде да кажемо да ће бити веће ликвидности, хајде да кажемо да ће бити и веће конкурентности када је у питању капитал, али нисмо сигурни да ће баш бити снижена цена тог капитала јер мала и средња предузећа ем што не могу да добију кредите јер су скупи и нису кредитно способни, неће им бити нешто посебно јефтинији фактори, а поготово данас у нашој земљи када је потраживање јако неизвесно, односно наплата јако неизвесна и кад су дужници, јер се обично такво потраживање најпре продаје, код врло сумњиве наплате, сигурно та услуга неће бити баш јефтина.

Добро је што је прихваћена сугестија да АПР води само регистар фактора, а не и регистар свих уговора. Кажу, послодавци, односно њихова удружења да би у том случају повећало трошкове привреде, а на овај начин се само кроз регистар фактора види транспарентност.

Ако је време истекло, свакако ће моје колегинице да наставе и да кажу све оно што лично мислим. Хвала најлепше.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Време није истекло него сте га потрошили.

Реч има министар Верица Калановић.

ВЕРИЦА КАЛАНОВИЋ: Поштована народна посланице хвала вам на сугестијама. Оно са чим ћу се у доброј мери сложити са вама јесте дијагностика, јер оно о чему ви причате јесте наша свакодневница и доношење ових закона управо је одговор на стање које имамо данас.

Ви кажете да имамо финансијске извештаје који су врло често наручени и који не одговарају правом стању и ту се са вама у потпуности слажем.

Са друге стране ми у овом тренутку имамо проблеме који траже одговор једне одговорне владе и не могу да се сложим са оним посланицима који констатују да је прва ствар због којих доносимо ове законе усаглашавање са ЕУ. Јесте један од разлога и усаглашавање са ЕУ јасно опредељивање наше будућности да ћемо се хармонизовати са прописима ЕУ и да је наш циљ пуноправно чланство у ЕУ. Ми ове прописе доносимо због нас самих.

Ако се ја слажем са вашом дијагностиком, ми у овом тренутку то не радимо да бисмо постали пуноправна чланица, него да бисмо уредили стање у нашој привреди.

Због тога се нећу са вама сложити са критикама које су повремене и контрадикторне, када се ради о новинама које ми предлажемо.

Најпре, новина да уводимо четврту групу предузећа, тзв. микро предузећа, тачно је да њих има нешто преко 109.000 и тачно је да она сада подносе финансијске извештаје која подразумевају чак пет извештаја. Увођењем ове категорије и примерено њиховој снази, а њихова снага су иако највећи по броју је неупоредиво мања у укупном односу са великим и средњим и малим предузећима.

Они тек заузимају неколико процената, не досежу ни до десетине у укупном приходу која имају сва привредна друштва на територији Републике Србије.

Значи, они ће по новом закону подносити два извештаја, биланс стања и биланс успеха који подразумевају значајно растерећење ових 109.000 и без обзира што сматрамо да то представља растерећење, сматрамо и да довољан прецизан финансијски извештај предузећа примерено овој економској снази.

Такође, ви кажете, потребно нам је да имамо финансијске извештаје који одговарају правом стању. Потпуно се слажем са вама. То аутоматски је контрадикторно са оним што кажете, хајде да избацимо из обавезне ревизије све оне који почињу од средњих. Да вас подсетим, тек неколико, 1.400 предузећа а од тога 560 подразумевају, то су обвезници велики у предузећима.

Да ли сматрате да само они треба да подносе, да ли су само они обвезници ревизије?

Не можемо тако, финансијска дисциплина подразумева 4.300 предузећа са обавезном ревизијом. Ако кажете, испумпавамо из привреде 5.600, па пута 8.000 колико кошта један ревизија, не, не испумпавамо, него растерећујемо за оних 1.300 предузећа која у наредном периоду нису обвезници ревизије што представља растерећење, а не испумпавање. Ево тачног податка, применом критеријума из овог закона 552 велика предузећа су обвезници ревизије.

То би значило да само они треба у наредном периоду да буду у систему ревизије.

Такође, са једне стране се залажете за увођење националне комисије за рачуноводство, која има чланове који нису само представници министарства.

Да вас подсетим, Национална комисија за рачуноводство чији чланови чине реномирани представници НБС, Комисије за хартије од вредности, Пореска управа, представници министарства надлежних за послове финансија, као и академских кругова, обављају континуирано ове сложене послове који се односе на примену међународних стандарда финансијског извештавања.

Значи, не ради се само о представницима министарстава, ради се о представницима НБС, о представницима Комисије за хартије од вредности.

Такође, ви говорите о увођењу јавног надзора и Одбора за јавни надзор над ревизијом где се такође налазе представници и министарства и НБС и Комисије за хартије од вредности.

Сматрамо да је то једна добра аналогија, један пандам, где са једне стране имамо Националну комисију која врши надзор над рачуноводственим пословима, а са друге стране, имамо Одбор за јавни надзор за ревизију.

Код факторинга, говоримо о томе да неће бити много јефтиније.

Са друге стране, ја чујем примедбе за оне који су спремни да уђу у фактор, треба повећати праг са 40 милиона на 100 милиона. Идеја предлагача закона јесте да се на тржишту пружања ове врсте финансијских услуга појави већи број оних који у овом тренутку могу да повећају ликвидност, посебно оних који се налазе у проблемима.

Свесни смо да имамо велике камате, ја сам пажљиво слушала колегу из СДПС који говори о цифри о 16,1% за мала предузећа. Ради се тамо о оним предузећима где је ризик нешто већи, него код средњих и великих, па су и камате тако високе.

Идеја јесте да се повећа број оних који ће финансијским услугама снижавати камате.

Ако се појави већи број што одговара оснивачком улогу од 40 милиона, јасно је да ће се конкуренцијом и камате оборити. Хвала.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има Горица Гајић, реплика.

ГОРИЦА ГАЈИЋ: Да, уважена госпођо министарко, ми смо код микро правних лица ставили примедбу на овај подзаконски акт које би министарство донело и њиме уредило стандарде по којима би они касније предавали и израђивали своје финансијске извештаје.

Знате шта, то јесте 109.000 правних лица, то јесу нека нова правила сада, то је нови подзаконски акт који ћете донети и који ће они примењивати. Ви ме убедите у супротно.

Значи, у констултацији са Унијом послодаваца Србије, са удружењима, они кажу, људи знају, да ће њима сада много већи трошкови бити да се прилагоде том новом правилнику који ћете донети. То је била наша суштинска промена. Значи, 90% привредних субјеката ви изузимате из примене међународних стандарда финансијског извештаја и за њих пишете неки нови подзаконски акт, кажете, који ће бити знатно поједностављен и моћи ће да га примењују знатно једноставније.

Рекла сам, то је лепеза правних лица са разно-разном структуром. Има и производња, трговина акцијама, друга правна лица, политичка организација, удружења и просто не можете донети такав правилник који ће бити толико поједностављен, а да свима њима одговара.

Значи, то је било, зашто нова правила не прилагодите контни план према међународним стандардима за финансијско извештавање, што они већ примењују, па нема нових трошкова, ни вама ни привреди.

Даље, ми кажемо да чланови, ако већ треба да постоје оба тела и Национална комисија за рачуноводство и Одбор за јавни надзор, али чланови тих тела, тачно је да треба да буду из свих институција, али не морају да изискују нове трошкове, иако су државни чиновници, могу ли они овако садржајне, комплексне послове да раде, јер није једноставно данас вршити ревизију, односно бити кровни орган који врши ревизију над свим ревизорским кућама, над квалитетом рада тих ревизорских кућа.

Једноставно, то тело од седам чланова састављено на овај начин и изабрано, између осталог, рекли смо, да би требало Одбор за јавни надзор да бира Скупштина на предлог Владе, ако већ треба да постоји и ако сматрамо да није довољно да тако кажем, неће бити довољно посвећено да ради овако сложени посао …

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Госпођо Гајић, два минута и 24 секунде, ја вас молим.

Господине Грујићу, по ком основу?

МЛАДЕН ГРУЈИЋ: Само да се укључим у дискусију као овлашћени. Користим време које имам испред групе.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: То ваше време можете искористити тек након што заврше сви говорници, на крају.

Реч има народни посланик Бранислав Митровић.

БРАНИСЛАВ МИТРОВИЋ: Захваљујем господине председниче.

Госпођо Калановић, уважени представници Владе, даме и господо народни посланици, на почетку свог излагања ја ћу искористити прилику да госпођи Калановић честитам на добијању престижне међународне награде "Нај-менаџер региона средње и југоисточне Европе" и сигуран сам да ћете те награде добијати не само у међународним оквирима, него и на домаћем терену. Код нас то иде мало теже, обично се прво докажемо на међународном плану.

Што се тиче данашња три предлога, чињеница је да смо у овој седници имали ребаланс буџета и да је доминантна тема ове седнице свакако био ребаланс буџета. Оно што је заједничко за све дискусије које су се обављале приликом ребаланса буџета јесте једно суштинско слагање да је поред једне озбиљне штедње, неопходно спровести озбиљне структурне реформе на свим нивоима.

Међутим, до озбиљног опоравка државе тек ће доћи оног тренутка када опоравимо нашу привреду и када привредну активност подигнемо на много виши ниво. Данас много богатије земље од Србије, па и Француска и Немачка, трагају како да повећају свој бруто друштвени производ, како да побегну од рецесије и наравно, оно што указују подаци у првом кварталу ове године, да је БДП у Србији повећан за негде око 1,9%, да је извоз повећан за скоро четвртину, да је увоз стагнирао, да је спољно-трговински дефицит смањен за петину, јасно указује одређену тенденцију позитивних кретања.

Свима је јасно да то није довољно да сви наши грађани осете та позитивна кретања и да ће много тога у наредном периоду бити потребно да урадимо како би сваки наш грађанин осетио то побољшање.

Оно што се такође сви политичари, аналитичари, али и привредници слажу, да је овој земљи потребна реиндустријализација, али свакако да је то један озбиљан, дугорочан процес и да ће позитивне последице тог процеса бити видљиве на дужи рок.

Оно што ми у овом тренутку можемо да урадимо сви заједно, јесте да уклонимо све те препреке у вођењу бизниса у земљи Србији. Управо данас ми разговарамо о три системска закона која олакшавају вођење бизниса у земљи Србији.

Такође бих нагласио да је у претходном периоду Министарство финансија излазило са озбиљним предлозима, који су, да кажем, усвојени у овој скупштини и примењени већ на терену, укидањем преко 130 парафискалних намета, а и код доношења пореских закона, чиме су знатне олакшице омогућене нашим предузетницима.

Прећи ћу прво на Закон о факторингу. Што се тиче самог закона о факторингу, познато је да се област факторинга у земљи Србији појавила негде 2005. године и да је то наравно финансијска услуга и један финансијски механизам, који је добио на актуелности ступањем на сцену економске и финансијске кризе. Након ступања економске и финансијске кризе и на нашој територији, у нашем поднебљу, јасно да су наши предузетници дошли у озбиљне проблеме са ликвидношћу, са недостатком обртних средстава, али са значајним проблемом наплате својих потраживања.

Управо факторинг као инструмент данас даје одговоре на та решења. Два су разлога зашто до сада факторинг у земљи Србији није још више искоришћен да решава ове проблеме. Први разлог јесте управо један недостатак информација, и рекао бих, значајне предрасуде о једној компликованости факторинга као финансијског инструмента. Други разлог јесте свакако недостатак озбиљног и потпуног правног оквира и ми данас и у Дану за гласање треба да исправимо тај недостатак доношењем самог закона о факторингу.

Шта је у ствари факторинг? Већ сам рекао, финансијска услуга, финансијски инструмент којим продавац, клијент или како га закон дефинише – уступилац, продаје или уступа своје недоспело потраживање фактору или факторинг институцији, која сада преузима обавезу наплате од купца. Значи, наплате за испоручену робу и услуге на домаћем или на иностраном тржишту. Самим тим, факторинг може бити домаћи, ино, може бити са регресом и без, у зависности од тога ко преузима рескир наплате. У самој овој трансакцији учествују, као што сам рекао, три члана и то су уступилац, фактор и дужник.

Које су основне предности фактора, факторинга? Основна предност факторинга јесте управо растерећење сопствених биланса, самим поступком уступања потраживања, затим елиминисање ризика од наплате, повећање ликвидности и могућност бржег обрта капитала, побољшање кредитне способности без оптерећења лимита код банака. Сви они предузетници који су чули за услугу факторинга или који по први пут данас чују да постоји услуга факторинга, а верујте, постоји велики број наших предузетника који не зна за ову могућност, поставља питање – каква је разлика и које су предности краткорочног кредитирања, краткорочног кредита код пословних банака, у односу на факторинг?

Основна предност јесте када тражите кредит код пословне банке, да пословне банке узимају као основни критеријум за доделу кредита бонитете и вредност, квалитет колатерала. У случају факторинга, основни критеријум јесте квалитет потраживања. Наравно, не искључује се ни бонитет и купца и клијента.

Затим, факторинг доноси већу конкурентност при ширењу производње, при освајању нових тржишта, приликом куповине сировина, наравно, ако имате готов новац, јасно је да ћете под бољим условима добити сировине и избегавање оних трошкова које би сам продавац имао приликом наплате својих потраживања. Углавном, то су велики трошкови административни, трошкови комуникације и други неки трошкови који оптерећују самог продавца приликом целог процеса наплате својих потраживања.

Што се тиче самог закона, већ је речено, то бих похвалио, веома озбиљна јавна расправа, у којој су учествовали углавном сви релевантни чиниоци, који чине данас факторинг сцену у Србији и који су окупљени у секцији за развој факторинга при Привредној комори, затим страни чиниоци у факторингу и наравно, представници свих оних еминентних институција које имају шта да кажу у овој области.

Такође бих похвалио, што је за нас посланике јако битно, чињеницу да образложење које смо добили уз овај закон, јесте јасан показатељ да се изради овог закона приступило веома професионално.

Поставља се питање, какво је законско окружење које делује на факторинг, осим самог пробног системског закона за факторинг? Чињеница да порески третман према услузи факторинга јесте пријатељски, да Закон о ПДВ, као и Закон на порез на добит, не отежавају развој само факторинга као финансијске услуге, али постоји одређена могућност и законске интервенције на Закон о облигационим односима, Закон о девизном пословању, али и о Закону о спречавању прања новца и финансирања тероризма.

Оно што нас радује, јесте најава Управе за спречавање прања новца и финансирања тероризма, да ће у том закону бити уклоњене неке баријере које до сада на неки начин јесу спречавале даљи развој факторинга као услуге.

Што се тиче саме услуге факторинга, јасно је да ће највећу корист од њега имати средња и мала предузећа. Јасно је да ће на један много лакши начин долазити до средстава. Јасно је да ће се повећати правна сигурност и да ће се отворити могућност већег инвестирања. Такође, пружа се могућност свим оним нашим, рекао бих, малим привредним чиниоцима, који су до сада у немогућности да финансирају своје учешће у мултинационалним ланцима, сада добијају могућност да учествују у тој утакмици.

Каква је процедура самог факторинга, управо због оних који имају намеру то да раде у наредном периоду и да користе ову могућност? Након продаје робе, купац или уступилац доставља фактуру фактору, уз изјаву о уступању. Након тога, фактор преузима обавезу процене колики износ може да одобри или, како то кажу факторинг институције, лимит за обављање тог посла и приступа наплати тог потраживања.

Истог момента, он исплаћује аванс испоручиоцу робе или услуге, отприлике од 80 до 90% умањено за услуге провизије.

У случају да се ради о есконту меница, да је купац покрио то своје потраживање меницама, у том случају аванс је 100%. Наравно, оног тренутка када дође до плаћања комплетне фактуре, када дође на доспеће та фактура,у том тренутку факторинг исплаћује преостали износ новца уступиоцу,обрачунавајући све трошкове, провизију и камате.

Неко од колега је поставио питање - да ли је ова услуга повољнија од услуга које пружају банке у краткорочним кредитима? Свакако да јесте. Агенција за осигурање и финансирање извоза камата у овом тренутку на динарска средства јесте 12%, на девизна средства јесте 7%, тако да је то свакако повољнији третман него код пословних банака.

С обзиром да УРС у свом програму, и не само у свом програму, и у деловању препознају неопходност помоћи привреди и свесни да нема озбиљног опоравка ове земље без улагања у привреду, свако да ћемо у дану за гласање подржати овај закон.

Што се тиче друга два закона, већ је више пута поновљено да Закон о рачуноводству и Закон о ревизији до сада је функционисао и примењивао се као јединствен закон усвојен 2006. године. Наравно, већ је то више пута поменуто, закључком Осме директиве је предложено да се та два закона раздвоје и ми данас имамо на дневном реду та два закона.

Свакако да Закон о рачуноводству доноси квалитетније финансијске извештаје, да доноси већу финансијску дисциплину и одговорност, да подробније регулише електронске фактуре, скраћује рокове за достављање усвојених ревидираних финансијских извештаја и, као што рече колега, хармонизује наше законодавство са европским законодавством.

Што се тиче унапређења квалитета финансијских извештаја, оно се постиже прилагођавањем рачуноводствених правила економској снази и величини правних лица.

Не бих се понављао. Више пута је речено да је при класификацији, да кажем, сада предложен у закону један нови ентитет, једна нова категорија, микро правних лица и не треба постављати питање. У разговору са тим малим микро лицима, већ смо рекли, који запошљавају до 10 запослених, да ће то за њих бити једно велико растерећење. Наравно, свако од њих зна шта је биланс стања, биланс успеха и не треба се плашти да ће то за њих представљати неко оптерећење.

Такође је у јавности било примедби и било је скептицизма по питању да ли је потребно, а у овом закону по први пут се дефинишу и финансијски извештаји који су у складу за средња и мала предузећа, а који су у складу са међународним стандардима финансијског извештавања за мала и средња предузећа. Јасно је да је то такође један значајан ниво олакшавања, јер средња и мала предузећа по једном поједностављеном поступку своје извештаје достављају, али имају могућност да раде и тзв. међународне стандарде финансијског извештавања у пуном капацитету ако сматрају да треба да учествују на том међународном тржишту и да буду њихови извештаји препознатљиви и прихватљиви или да буду стимулативни за све врсте капитала.

Јасно је да, и то је да кажем више пута речено, преко 110 хиљада нових правних лица ће имати један олакшан начин финансијског извештавања. Свакако то сматрамо једном добром тековином овог закона.

Што се тиче јачања финансијске дисциплине и одговорности, утврђује се колективна одговорност органа управљања друштвом за састављање и тачност финансијских извештаја.

Овде се поставило питање – да ли правна лица морају да ангажују лиценцираног, са посебном школом, члана посебног удружења или, да кажем, са неким другим атрибутима одређено стручно овлашћено лице за састављање финансијског извештаја. Самом чињеницом да постоји колективна одговорност за састављање и тачност финансијског извештаја и финансијског заступника, директора и чланова управног надзорног одбора, али и самог лица одговорног за састављање извештаја, јасно је да власник компаније правног лица ће водити рачуна кога ће узети за овлашћено лице за састављање финансијског извештаја, али на тај начин растерећујемо предузетнике да им намећемо законски неке обавезе да то мора баш бити одређено лице са одређеним атрибутима.

Наравно, не спречавамо их да ангажују законом и такво лице, али с друге стране им дајемо могућност и колективну одговорност.

Што се тиче електронске фактуре, јасно је да је закон унапредио целу причу, дефинисао издавање и књижење електронске фактуре, такође и чување финансијских извештаја у електронском облику, али и достављање финансијског извештаја у електронском облику Агенцији за привредне регистре почев од финансијског извештаја за 2014. годину, односно за микро предузећа за 2015. годину.



Достарыңызбен бөлісу:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




©dereksiz.org 2024
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет