Биологија Питања и одговори из екологије (искључиво градиво из књиге биoлогије за разред опште гимназије) Шта је екологија?

Биологија

Питања и одговори из екологије

(искључиво градиво из књиге биoлогије за 4. разред опште гимназије)

1. 
   Шта је екологија?
   

• 
  Наука која проучава опстанак и активне односе организама и њихових заједница према спољашњој средини, али и узајамне односе организама.
  

2. 
   Који су нивои организације живих система?
   

• 
  биомолекули – органеле – ћелије – ткива – органи и органски системи – јединке – популације – животне заједнице – екосистеми – биоми – биосфера
  

3. 
   Предмет изучавања екологије?
   

• 
  најчешће су то сложенији биолошки системи (од јединке до биосфере).
  

4. 
   Значај екологије?
   

• 
  Открива законитости на којима почивају тајне природе и омогућава да се на тај начин упозна планета Земља.
  

5. 
   Шта чини животну средину и типови?
   

• 
  Комплекс свих услова који омогућава живот на Земљи чини животну средину. Типови: ваздушна, водена и земљиште као посебан тип.
  

6. 
   Шта је биотоп (животно станиште) ?
   

• 
  Одеђени простор на Земљи као дио животне средине који се одликује специфичном комбинацијом животних услова.
  

7. 
   Шта су еколошки фактори?
   

• 
  Утицаји који долазе из спољшње средине и формирају услове живота.
  

8. 
   Шта је еколошка валенца (амплитуда)?
   

• 
  Еколошки фактори доживљавају промјене. Распон тих промјена, у оквиру којег се остварује опстанак организама се назива еколошка валенца.
  
1. 
   Какви су то еуривалентни и стеновалентни организми?
   

• 
  Еуривалентни организми – организми чија је еколшка валенца широка
  
• 
  Стеновалентни организми – организми чија је еколошка велнца уска.
  

10. 
    Подјела еколошких фактора?
    

• 
  Дијеле се на абиотичке и биотичке факторе.
  
• 
  Абиотички фактори: сви физичко-хемијски услови спољашње средине (климатски¹, едафски² и орографски³)
  
• 
  Биотички фактори: утицај једних организама на друге организме на истом станишту.
  

11. 
    Шта су лимитирајући (ограничавајући) фактори?
    

• 
  Еколошки фактори постају лимитирајући онда када су недовољно присутни, потпуно одсутни или претјерано заступљени.
  

12. 
    Шта је еколошко прилагођавање и шта омогућава?
    

• 
  На све сталне промјене средине организми реагују еколошким прилагођавањем и оно им омогућава опстанак.
  

13. 
    Шта су адаптације?
    

• 
  То су посебне особине сваког живог бића настале као посљедица еколошког прилагођавања током еволуције; условљене су насљедном основом.
  

14. 
    Шта је животна (еколошка) форма?
    

• 
  Скуп свих адаптивних особина које се јављају код организама једне врсте као складан одговор на утицаје фактора спољашње средине чини животну форму. (нпр. жбунови, дрвеће, кактусолике биљке, итд.)
  

15. 
    Шта су модификације?
    

• 
  Прилагођавање које представља непосредну реакцију организма на тренутне услове спољашње средине. Доводе до стварања несталних и краткотрајних особина.
  

16. 
    Шта је еколошка ниша?
    

• 
  Комплексан појам који обухвата положај и улогу организма у екосистему.
  

17. 
    Шта је јединка?
    

• 
  Посебно организована, стабилна и хармонична цјелина која се може јасно разграничити у односу на средину у којој живи.
  

18. 
    Шта је популација?
    

• 
  Група јединки исте врсте која насељава одређени простор која је повезана односима размножавања.
  

19. 
    Основне одлике сваке популације?
    

• 
  Густина (величина)⁴, просторни распоред⁵, наталитет⁶, морталитет⁷, узрасна⁸ и полна⁹ структура и растење¹⁰.
  

20. 
    Шта је потенцијал размножавања?
    

• 
  Максималан број новонасталих јединки које је једна популација способна да продукује у оптималним условима.
  

21. 
    Шта је биоценоза (животна заједница)?
    

• 
  Популације биљака, животиња, гљива и микроорганизама које живе на истом станишту и које су повезане у сложену цјелину.
  

22. 
    Шта су доминантне врсте?
    

• 
  Оне најбројније, које имају јако важну улогу у биоценози и које јој дају основно обиљежје (просто речено – оне које доминирају у заједници).
  

23. 
    Каква може бити структурна организација биоценозе?
    

• 
  Хоризонтална и вертикална
  
• 
  Вертиклна се испољава кроз спратовност или слојевити распоред популација.
  

24. 
    Временска организација биоценозе?
    

• 
  Свака биоценоза се одликује периодичним промјенама, које настају као посљедица дневно-ноћних или сезонских варирања.
  
• 
  Периодичне промјене не ремете односе у биоценози
  
• 
  Вијековне промјене (сукцесије) – корјените промјене услова животне средине које доводе до смјене једних биоценоза другима
  

25. 
    Подјела биоценоза?
    

• 
  Водене (мора, океани; слатке воде на копну) и копнене.
  

26. 
    Објасни односе и ланац исхране?
    

• 
  Ланац исхране чине: произвођачи, потрошачи и разлагачи.
  
• 
  Призвођачи (продуценти): аутотрофни организми (зелене биљке и неке бактерије) који се самостално хране, односно, процесом фотосинтезе из неорганских материја стварају органску храну.
  
• 
  Потрошачи (конзументи): хетеротрофни организми (биљоједи, месоједи и сапрофаги¹¹) који се хране на рачун аутотрофних организама.
  
• 
  Разлагачи (редуцени): одређени сапрофаги (одређене бактерије и гљиве) који разлажу и минерализују распаднуту органску материју до почетних неорганских елемената.
  

27. 
    Шта је еколошка (трофичка) пирамида?
    

• 
  Графички приказ односа исхране у једној биоценози.
  

28. 
    Шта је екосистем?
    

• 
  Еколошки систем који представља структурно-функционално јединство живе и неживе природе, односно биоценозе и биотопа.
  

29. 
    Које су одлике екосистема?
    

• 
  Структура и динамика¹², еколошки односи¹³, кружење материје и протицање енергије¹⁴ и органска продуктивност¹⁵.
  
1. 
   Шта је биом?
   

• 
  Груписани екосистеми у јединицу вишег реда. Већи број екосистема у оквиру једне климатске области.
  

31. 
    Шта је биосфера?
    

• 
  Врхунско јединство живе и неживе природе у којем сви екосистеми чине функционалну цјелину (обухвата читав простор Земље насељен живим бићима)
  

32. 
    Са којим Земљиним сферама се прожима биосфера?
    

• 
  Са атмосфером, хидросфером и литосфером.
  

33. 
    Шта су то биогеохемијски циклуси?
    

• 
  Циклуси сталног кружења основних елемената (угљеник, кисеоник, фосфор, азот, те кружење воде).
  

34. 
    Који су макро, а који микроелементи?
    

• 
  Макроелемнти: угљеник, азот, кисеоник, фосфор, и др.
  
• 
  Микроелементи: гвожђе, манган, хлор, цинк, и др.
  

Припремио: Озрен Пердув, IV₂

Датум: 25. април 2010. године

1 температура, влажност ваздуха....

2 одређују основне физичке, хемијске и биолошке особине земљишта

3 помоћу њих се објашњавају особине рељефа, надморска висина, нагиб терена....

4 број јединки по јединици простора који насељавају

5 начин на који су распоређени по станишту које насељавају (неравномјерно, равномјерно и групно)

6 позитивни фактор растења популације (продукција нових јединки у популацији процесом размножавања у одређеном временском периоду)

7 негативан фактор растења (опште смањење броја јединки у популацији или умирање јединки унутар популације у одређеном временском периоду)

8 број јединки по старости (доминирају или млађе или старије јединке)

9 проценат мушког и женског пола у популацији

10 промјене бројности популације у одређеном временском периоду (слично природном прираштају)

11 хране се лешевима (остацима изумрлих организама), органским отпадом

12 структура – бројност, распоред и састав популација; структуру чине абиотичка и биотичка компонента, а односи који се успостављају између њих одржавају његову динамичну организацију

13 акција – утицај биотопа на жива бића

реакција – одговор живих бића на акцију (прилагођавање)

коакција – узајамни утицај између организама у биоценози (односи исхране)

14 између абиотичке и биотичке компоненте непрекидно кружи иста количина материије (она кружи и мијења облик)

током кружења материје, енергија протиче кроз екосистем (прелази из једног облика у други и постепено се ослобађа у виду топлоте)

15 укупна количина образоване органске материје коју сви организми у екосистему продукују у одређеном временском периоду по јединици простора (примарна – она количина коју производе произвођачи, а секундарна – она количина коју производе потрошачи или разлагачи)