Наставно-научно м већу економског факултета у крагујевцу
жүктеу/скачать 200.22 Kb.
|
- Бұл бет үшін навигация:
- Подаци о кандидату Биографија Подобност Релевантне информације о предложеној теким
- Подаци о члановима Комисије
- Наслов, предмет и хипотезе докторске дисертације
- Преглед стања у подручју истраживања
- Значај и циљ истраживања са становишта актуелности у одређеној области
- Веза са досадашњим истраживањима
- Методе и методологија научно-истраживачког рада
- Очекивани резултати докторске дисертације
- Опис садржаја дисертације УВОД 1. Појам и канали трансмисионог механизма
- 2. Карактеристике трансмисионог механизма развијених земаља
- 3. Трансмисиони механизам нових чланица ЕУ
- 4. Трансмисиони механизам у Србију
- 5. Емпиријска анализа
- Научна област дисертације
- Научна област чланова Комисије Комисију за оцену подобности кандидата и теме докторске дисертације чине: Ментор 1. др Никола Фабрис
- 2. др Драгана Марковић
- ЗАКЉУЧАК И ПРЕДЛОГ КОМИСИЈЕ
| НАСТАВНО-НАУЧНО М ВЕЋУ ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ
Предмет: Извештај комисије о оцени подобности кандидата и теме за докторску дисертацију Одлуком Наставно-научног већа Економског факултета Универзитета у Крагујевцу, број 1410/9-4 од 28.05.2010. године, именовани смо за чланове Комисије за оцену подобности кандидата мр Сање Бунгин и теме докторске дисертације под насловом „Трансмисиони механизам монетарне политике у земљама источне и југоисточне Европе, са посебним освртом на Србију“ и Комисија је у потпуности сагласна са предложеним насловом. На основу увида и анализе приложене документације, Комисија подноси Наставно-научном већу Економског факултета у Крагујевцу селедећи. На основу увида и анализе добијеног материјала, који обухвата: пријаву, аутобиографске податке, информације о предложеној теми и извог из литературе за израду дисертације, Комисија подноси Наставно-научном већу Економског Факултета у Универзитета у Крагујевцу следећи ИЗВЕШТАЈ који садржаи релевантне податке, запажања, оцене, квалификације и предлоге у вези пријављене докторске дисертације. Исти се састоји од следећих делова:
Сања (девојачко презиме Мотика) Бунгин рођена је 10.12. 1975. године у Сарајеву. Завршила је гимназију „Свети Сава“ у Београду, природно-математички смер. Економски факултет у Београду завршила је у марту 2000. године. Магистарске студије из међународних финансија и инвестиција уписује 2001. године на Брунел универзитету, Велика Британија, где је добила звање „Master with Distinction“. Последипломске студије завршава 2002. године са темом „Предвиђање девизног курса на основу рочне структуре форвард девизних уговора“. Проблематика обрађивана у тези односи се на тестирање да ли форвард девизни уговори садрже неке корисне информације за предвиђање будућег девизног курса. У емпиријској анализи употребљен је Марковљев модел смене режима корекције грешком, користећи месечне податке форвард уговора. Диплома је нострификована на Економском факултету у Београду.
Сања Бунгин је магистар економских наука. Урадила је неколико научних радова из области монетарне политике, међународних финансија и финансијских тржишта. Ови радови представљају потврду њених склоности и квалификованисти за научно-истраживачки рад. Поред тога, кроз поменуте радовe кандидаткиња испољава адекватну компетентност у процесу истраживања, неопходан степен аналитичности и систематичности, као и логичку поставку проблема. Кандидаткиња такође поседује завидан ниво способности у критичком коришћењу досадашњих резултата истраживања. Посебно је значајан податак да је кандидаткиња била стални члан редакције месечне публикације Макроекономска анализа и трендови (МАТ) коју издаје Економски институт у Београду, где је била ангажована у делу анализе финансијских тржишта. Поред тога, у оквиру међународног програма развоја младих истраживача од стране УНДП-а, са ментором проф. др. Михајлом Межстриком, директором Економског института у Прагу, израдила је научни рад који се односи на тржишта обвезница у Србији. Значај ове врсте радова је у томе што је кандидаткињи омогућило развој функционалног знања са једне стране, као и употребу и комбиновање практичних искустава и теоријских знања и резултата са друге стране. Ово је нарочито значајно јер је монетарна политика научна дисциплина која је обимно разматрана у теоријсккој литератури, али њен значај се управо огледа кроз практичну примену. Списак радова кандида чине: А. Магистарска теза (М72) 1. Мотика, С. (2002): Ecxhange Rate Forecasting: Term Structure of Forward Rate, Brunel University, Велика Британија
2. Бунгин, С., Бунгин, Н., Милосављевић Б. (2010): Еволуција режима монетарне политике на примеру Републике Чешке, Пољске и Мађарске, УДК – 33 YU ISSN 0350-373 , Индустрија, Економски институт, Београд, стр. 265-283 Ц. Остали објављени радови 3. Мотика С., Живковић Б.(2005), Ризици раста кредита, Квартални монитор економских трендова и политика у Србији, Фонд за развој економске науке, ИССН 1452-2624, цтр. 55-65, 2005 4. Motика С. (2006), Bond Market Development in Central and East Europe:
5. Мотика С. (2004), Улога бизнис инкубатора у развоју малих и средњих предузећа, Билтен ЕСПИ института, ИССН 1452-3191, стр. 15-26, Најзначајнији пројекти:
Кандидаткиња Сања Бунгин је уз пријаву докторске дисертације доставила: своје виђење предмета и циљева истраживања, основне хипотезе од којих се полази у истраживању, податке о томе које методе и методологију научо-истраживачког рада жели да користи, структуру докторске дисертације са образложењем садржаја истраживања, очекиване резултате, као и изводе из до сада прибављене литературе која би требала да буде коришћена приликом израде дисертације.
Кандидаткиња мр Сања Бунгин је поднела пријаву докторске дисертације под насловом „Трансмисиони механизам монетарне политике у земљама источне и југоисточне Европе, са посебним освртом на Србију“ и Комисија је у потпуности сагласна са предложеним насловом. Кроз трансмисиони механизам централна банка утиче на кретања у привреди. У достизању примарног циља, као што је ценовна стабилност, централна банка путем својих инструмената може да утиче на одређене макроекономске варијабле. Међутим, постоји мишљење да промене у ставу монетарне политике имају само иницајални импулс у трансмисији ових промена, док остала кретања нису под директном контролом централне банке. Ипак, домет инструмената монетарне политике пре свега зависи од саме структуре привреде, а нарочито финансијског система. Самим тим, домети монетарне политике и њена утицајност на реални сектор разликују се од земље до земље. Исто тако разликује се и утицајност појединих канала. У раду ће се пратити подела трансмисионих канала формулисана од стране Ф. Мишкина (2000), где су ови канали подељени на каматни канал, канал девизног курса, канал цене капитала и кредитни канал. Предмет истраживања овог рада јесу канали монетарне трансмисије и њихова ефикасност. Како би се трансмисиони механизам потпуно разумео и анализирао, неопходно је сагледати све факторе који условљавају његово постојање. Поред тога, потребно је и утврдити који су то чиниоци који утичу на доминантност појединих канала. То је нарочито важно са аспекта Србије, узимајући у обзир карактеристике привредног окружења и ниво развијености финансијског тржишта. С тим у вези, у циљу комплетне анализе трансмисионог механизме потребно је размотрити карактеристике механизма земаља са развијеним тржишним системом са једно стране, али и искуства земаља источне и југоисточне Европе у процесу транзиције. Докторска дисертације је заснована на следећим релевантим хипотезама:
Извор: Mishkin F. (2000) „The Economics of Money, Banking and Financial Markets“, Addison Wesley Longman, ISBN 0-321-06273-6
Стручна јавност се до сада опсежно бавила питањем функционалности трансмисионог механизма у развијеним индустријализованим земљама, и у одређеној мери у земљама у развоју. Тејлор (2000) испитује везу трансмисионог механизма и правила монетарне политике. Наиме, Тејлорово правило указује да централна банка треба да прилагођава номиналне краткорочне каматне стопе у складу са нивоом одступања инфлације од циљаног нивоа и у складу са одступањима текућег бруто друштвеног производа (у даљем тексту БДП) у односу на могући БДП (како је и дефинисан производни јаз). Налази се могу сажети у три главна закључка. Прво, поред свих истраживања која су се бавила ценама на финансијском тржишту, обимом издатих кредита, кретања девизног курса, Тејлор сматра да монетарни трансмисиони механизам води ка врло сличном избору на које указује једноставно монетарно правило, односно Тејлорово правило. Тачније, Тејлорово једноставно монетарно правило је одрживо посматрајући сва остала гледишта како функцинише монетарна политика. Друго, и комплекснија правила монетарне политике која узимају у обзир девизни курс, цене имовине и др., а која у себи садрже инерцију монетарне политике (Тејлорово правило), у већој су зависности од рациналних очекивања. И треће, трансмисиони механизам где је доминантан канал девизног курса веома утиче на избор правила вођења монетарне политике. То указује на потребу да каматне стопе треба прилагођавати према променама девизног курса, исто као и према промени инфлације и БДП-а. Међутим, Тејлор сматра да је добит од овако утрђеног правила веома мала, ако се пореди са једноставним монетарним правилом. Са друге стране, Мишкин (2002) указује да може бити веома опасно ако се рестриктивна монетарна политика, и супротно томе експанзивна монетарна политика, исључиво повезује са падом, односно растом номиналних каматних стопа. Обзиром да многе централне банке користе номиналне краткорочне стопе као свој оперативни инструмент, постоји опасност да ће се централна банка и агенти на финансијском тржишту фокусирати само на кретање номиналних краткорочних каматних стопа. Наиме, у том случају номиналне краткорочне каматне стопе постају индикатор става монетарне политике. Обзиром да кретање реалне каматне стопе не одговара увек кретању номиналне каматне стопе, постоји опасност да се сигнали централне банке лоше протумаче. Наиме, према Мишкину, реалне каматне стопе су елеменат у каналу трансмисионог механизма. Велики број радова из новијег периода бави се емпиријским истраживањима утицајности појединих канала на реални сектор. Пирсман и Сметс (2001) користили су модел векторске ауторегресије (у даљем тексту ВАР) да би испитали утицај промене шокова монетарне политике (промене у референтној каматној стопи) на поједине земље еуро зоне у периоду пре настанка Европске монетарне уније. Налази су показали да рестриктивна монетарна политика води ка паду обима производње. Реакција инвестиција и извоза је генерално већег обима док је реакције потрошње мања. Арнстова и Хурник (2004) користили су исту методолигију у испитавању трансмисионог механизма у Републици Чешкој. Изненадан раст каматних стопа праћен ја падом у обиму производње. Користећи структурни ВАР, Вонак (2005) је анализирао трансмисиони механизам у Мађарској. Резултати ове анализе показују да повећање референтне каматне стопе у износу од 2.5 базних поена води ка брзој апресијацији девизног курса. Раст референтне каматне стопе прати пад производње од 0.3%, и падом од 0.1%-0.15% у потрошачким ценама. Ефекат промене каматне стопе је нешто спорији на цене у односу на обим производње. Егерт и Мекдоналд (2003) анализирали су трансмисиони механизам транзиционих земаља централне и источне Европе. Као закључак наводи се да везе између појединих канала могу да продукују јачање одређеног канала или да умање значај одређеног канала. Налази указују да је утицајност каматног канала јача са развојем финансијског тржишта и банкарског сектора. Исто тако, обзиром да будуће кретање структуре привредног система и финансијског тржишта транзиционих земаља, очекује се да ће се и умањити волатилност краткорочних каматних стопа на тржишту новца. У извештају Међународног монетарног фонда за Србију (2005) коефицијент пролазности девизног курса на инфлацију оцењен је као значајан, али у исто време и промењив у различитим периодима. Тако је примећено да овај коефицијент има већу вредност у периодима нагле депресијације динара. Тасић (2008) је анализирао пролазност девизног курса на базну инфлацију у периоду 2001-2008, где је коефицијент пролазност такође оцењен као значајан. Алексић, Ђурђевић, Палић и Тасић (2008), разматрали су постојаност каматног канала у Србији током периода 2004-2008. године у условима високо доларизоване економије. Резултати спроведене анализе указују да каматни канал није ефикасан, а да је у највећој мери разлог томе висок степен доларизације српске привреде. Извори
Са становишта значаја и актуелности теме истраживања неопходно је нагласити да је ово једна од најинтригантнијих тема из области монетарне политике како за развијене земље, а нарочито за земље у транзицији. Како је тема недовољно истражена код нас, посебан значај овог рада огледа се кроз свеобухватну и систематичну анализу свих постојећих структурних фактора српског тржишта а који значајно утичу на ефикасно спровођење монетарне политике. Значај истраживања се такође огледа и кроз емпиријску анализу помоћу економетријске методе, која ће допринети бољем разумевању функционисања трансмисионог механизма. Разумевање трансмисионог механизма је од кључног значаја за монетарне власти у процесу одлучивања. Познавање односа и веза између монетарних и реалних варијабли представља базу за формирање оквира монетарне политике. Како је подручје монетарног трансмисионог механизма веома широко, неопходно је фокусирати се на посебне канале као и степене трансмисије. У земљама са развијеним тржишним системом може се идентификовати каматни канал, канал девизног курса, канал цене капитала и кредитни канал. Поред тога, постоје и две фазе трансмисије. Прва фаза представља директни утицај референтне стопе централне банке на каматне стопе на новчаном тржишту и девизни курс. Друга фаза представља механизам деловања краткорочних каматних стопа на тржишту новца и девизног курса на агрегатну тражњу. Променом агрегатне тражње утиче се на инфлацију и обим производње. Обележја трансмисије кроз ове две фазе могу бити различита. То захтева да се кроз фазе посматрају и оцене фактори који утичу на комплетан трансмисиони механизам. Полазећи од наведеног предмета истраживања са једне стране и његове актуелности и значаја са друге стране, одређују се основни и специфични циљеви истраживања. Основи циљ дисертације јесте да се сагледа и идентификује значај трансмисионог процеса монетарне политике. На основу овако дефинисаног основног циља истраживања, кандидаткиња изводи следеће специфичне циљеве: прво, истражити све факторе који утичу на ефикасност трансмисионог механизма; друго, утврдити карактеристике еволуције трансмисионог механизма транзиционих земаља; тређе, идентификовати обележја окружења у Србији који утичу на ефикасност монетарне политике; четврто, емпиријским путем утврдити ефикасност каматног канала и канала девизног курса у Србији.
У области монетарне политике постоје бројни радови који разматрају трансмисиони механизам, али су врло мало заступљени код нас. Ова област је веома актуелна са становишта монетарне политике развијених земаља, а нарочито у транзиционим земљама. Истраживање које је предвиђено предложеном дисертацијом до сада није спроведено и представља оригинални истраживачки пројекат. Досадашње истраживања мр Сање Бунгин су у највећој мери суштински повезана са предметом истраживања докторске дисертације. Циљ истраживања у одбрањеном магистарском раду обухвата значај девизног курса у управљању монетарном политиком као и сагледавање информација на основу којих је могуће предвидети будућа кретања девизног курса. У емпиријској анализи коришћен је Марковљев модел смене режима. У до сада публикованим радовима и истраживачким пројектима, кандидаткиња је истраживала структурне карактеристике финансијског система тржишта у развоју источне и централне Европе и Србије, и специфичности макроекономског окружења. Ова истраживања ће даље бити настављена у докторској дисертацији.
У изради докторске дисертације кандидаткиња ће користити различите методе и одговарајућу методологију научно-истраживачког рада. Узимајући у обзир постављени предмет и циљ истраживања, као и основне хипотезе, у раду ће бити коришћене квалитативна и квантитативна методологија истраживања. У теоријском делу дисертације ће се применом методе анализе, синтезе, дедукције и индукције указати на закључке и резултате досадашњих истраживања. Циљ ове анализе јесте да се обезбеди адекватан теоријско-методолошки оквир за емпиријску проверу истраживачких хипотеза. У ту сврху користиће се различити инострани извори а који се бави трансмисионим механизмом развијених и транзиционих земаља. Такође ће се користити и домаћи извори који се баве проблематиком монетарне политике, као и периодични извештаји Међународног монетарног фонда. У оквиру емпиријског дела истраживања користиће се економетријска метода векторске ауторегресије (ВАР), модел који је развио Симс (1980). ВАР представља линеарни модел од једначина n и n-1 варијабли у којем је свака варијабла објашњена својим вредностима са доцњом, заједно са садашњим вредностима и прошле вредности од преосталих n-1 варијабли. Овај једноставан оквир обезбеђује систематичан пут да се обухвати динамика временских серија. Узимајући у обзир наведене метода истраживања, у дисертацији ће бити нагласак на аналитичкој компоненти истраживања која ће бити доминантна у односу на дескриптивну компоненту. У емпиријско тестирању наведених хипотеза кандидаткиња је дефинисала независне и зависне хипотезе. Као зависне варијабле користиће се:
Независне варијабле које ће бити коришћене у истраживању су:
Тестирање хипотеза ће се вршити на подацима прикупљених из базе података Народне банке Србије и Статистичког завода Србије у перидоу 2004-2010. године. Подаци ће бити обрађени применом економетријске методе векторске ауторегресије у циљу идентификације функције и ефикасности каматног канала и канала девизног курса у трансмисионом механизму. Имајући у виду да у литератури постоје слична истраживања, нарочито у иностраној, у дисертацији се може упоредо примени и компаративни метод истраживања. Извори: Christopher A. Sims, 1980, "Macroeconomics and Reality", Vol. 48, No. 1. pp. 1-48
Главни резултат спроведеног истраживања треба да буде јасна и прецизна потврда или оповргавање постављених хипотеза у вези са утицајем каматне стопе на двонедељне репо операције и девизног курса на инфлацију у Србији. У складу са резултатима одредиће се конкретни закључци о значају и утицајности каматног канала и канала девизног курса трансмисионог механизма монетарне политике. Обзиром да је ово још увек недовољно истражена област у транзиционим земљама, а посебно у Србији, резултати добијени спроведеним истраживањем омогућиће добијање јасне слике о мерама и ефектима монетарне политике. Такође, очекује се да се отвори простор за нова истраживања и преиспитивања целокупног трансмисионог механизма. Посматрано са становишта постављених хипотеза, очекивани теоријски резултати предложене докторске дисертације могли би се одредити на следећи начин:
Резултати емпиријског истраживања представљаће практичан допринос дисертације у функцији сагледавања значаја трансмисионог механизма монетарне политике у Србији. Предвиђено емпиријско истраживање ће се спровести у циљу утврђивања коефицијента пропусности каматне стопе на двонедељне репо операције и девизног курса на инфлацију. На тај начин емпиријским путем утврдиће се у којој мери Народна банка Србије преко својих инструмената, каматне стопе на двонедељне репо операције и девизни курс, може да контролише промене инфлације.
УВОД 1. Појам и канали трансмисионог механизма 1.1. Каматни канал 1.2. Канал девизног курса 1.3. Канал цене капитала 1.4. Кредитни канал
2.1. Монетарна политика Европске централне банке 2.1.1. Оквир монетарне политике 2.1.2 Инструменти монетарне политике 2.2. Монетарна политика САД 2.2.1. Оквир монетарне политике 2.2.2 Инструменти монетарне политике 2.3. Монетарна политика Велике Британије 2.3.1. Оквир монетарне политике 2.3.2 Инструменти монетарне политике 2.4. Структурни фактори развијеног тржишта и трансмисиони механизам на примеру Европске уније 2.5. Трансмисиони механизам и настанак светске финансијске кризе
3.1. Еволуција монетарне политике у процесу транзиције 3.1.1. Стратегија монетарне политике 3.1.2. Инструменти монетарне политике 3.1.3 Независност централне банке 3.2. Структурни фактори и трансмисиони механизам. 3.3. Улога трансмисионог механизма у режиму циљане инфлације
4.1. Монетарна политика у Србији 4.1.1. Стратегија монетарне политике 4.1.2. Инструменти монетарне политике 4.1.3. Проблем доларизације привреде 4.1.4. Режим девизног курса 4.2. Структура тржишног система 4.2.1. Банкарски сектор 4.2.2. Финансијско тржиште 4.2.3. Независност централне банке 5. Емпиријска анализа 5.1 Подаци и извори података 5.2. Економетријски модел 5.3. Резултати емпиријске анализе ЗАКЉУЧАК АНЕКСИ ЛИТЕРАТУРА Прво поглавље садржи детаљан опис улоге трансмисионог механизма монетарне политике, као и опис канала у складу са поделом коју је категоризова Мишкин (2000). Ово је значајно са обзиром на постојање различитих врста канала и подканала у трансмисионом механизму, а у циљу идентификовања процеса како одлуке монетарне политике утичу на кретања у привреди. Друго поглавље рада бави се трансмисионим механизмом у условима развијеног тржишног система. Да би се у потпуности могао разумети начин трансмисије у овим земљама, биће разматран оквир монетарне политике и инструменти Европске централне банке, САД и Велике Британије. Поред тога, анализираће се структурни фактори индустријализованих земаља који утичу на функционалност канала трансмисије. Како у финансијским тржишта са изразито развијеном структуром као што је то случај са САД постоје бројни финансијски инструменти, посебна пажња обратиће се на узроке који су довели до настанка финансијске кризе и ефекте монетарне политике у превазилажењу кризе путем трансмисионог механизма. У оквиру трећег поглавља кандидаткиња намерава да обради проблем трансмисије монетарне политике у транзиционим условима. У циљу разумевања процеса функционисања појединих канала у овим земљама, неопходно је размотрити еволуцију монетарне политике ове групе земаља. Кроз развој стратегије монетарне политике пратиће се и развој инструмената преко којих централна банка делује. Као и у претходном поглављу, анализираће се структурни фактори тржишног система који су у уској спрези са монетарном политиком. Посебан нагласак ће бити на улогу канала трансмисије у режиму циљане инфлације, у условима специфичним за транзиционе земље. Четврто поглавље ће бити посвећено карактеристикама трансмисионог механизма у Србији. Поред детаљне анализе развоја стратегије и инструмената монетарне политике, посебно на специфичне услове који карактеришу српско окружење. У складу са тим, пето поглавље биће посвећена теми функције канала трансмисије у високо доларизоване привреде. Велику улогу у оцени функционалности канала девизног курса предствавља и успостављени режим девизног курса, па је са тог становишта важно обрадити и ову тему. Поред тога, у циљу бољег разумевања препрека са којима се суочавају монетарне власти у спровођењу монетарне политике, неопходно је сагледати структуру банкарског сектора, финансијског тржишта, као и степен независности централне банке. Обзиром на формулисани концепт трансмисионог механизма у претходним поглављима, кандидаткиња у поглављу 4.3. намерава да спроведе емпиријску анализу у циљу тестирања истраживачких хипотеза где ће се користити подаци за инфлацију, референтну каматну стопу, девизни курс и производни јаз за Србију. Хипотезе ће бити тестиране путем економетријског модела векторска ауторегресија. Део докторске дисертације који се односи на емпиријску анализу биће посвећен презентовању података и њихових извора, методологије, ограничења, резултата истраживања и дискусије добијених резултата истраживања.
Предложена докторска дисертација кандидаткиње мр Сање Бунгин припада научној области Економских наука, ужа научна област Финансије, финансијске институције и осигурање.
Комисију за оцену подобности кандидата и теме докторске дисертације чине: Ментор 1. др Никола Фабрис, ванредни професор Економског факултета Универзитета у Београду на наставним предметима Основи макроекономије и Теорија и анализа економске политике, научна област Економске науке, ужа научна област на – Макроекономија и економска политика 2. др Драгана Марковић, редовни професор Економског факултета Универзитета у Крагујевцу, на наставном предмету Јавне и монетарне финансије, научна област Економске науке, ужа научна област Финансије, финансијске институције и осигурање 3. др Емилија Вуксановић, редовни професор Економског факултета Универзитета у Крагујевцу, на наставним предметима Банкарство и Банкарски менаџмент, научна област Економске науке, ужа научна област Финансије, финансијске институције и осигурање ЗАКЉУЧАК И ПРЕДЛОГ КОМИСИЈЕ На основу увида у приложену Пријаву и претходно изнетих ставова у тачкама 1-12 Извештаја, Комисија за оцену подобности кандидата и теме докторске дисертације доноси следеће закључке. Кандидат мр Сања Бунгин испуњава све формалне и суштинске услове предвиђене Законом о високом образовању, Правилником о пријави, изради и одбрани докторске дисертације Универзитета у Крагујевцу и Статутом Економског факултета Универзитета у Крагујевцу за израду докторске дисертације. Предложена тема докторске дисертације је у научној области за коју је Економски факултет Универзитета у Крагујевцу матичан и представља научно значајну и оправдану област истраживања. На основу података и оцене презентиране у Извештају, комисија за оцену подобности кандидата и теме докторске дисертације упућује Научно-наставничком већу Економског факултета Универзитета у Крагујевцу ПРЕДЛОГ Да донесе одлуку којом се кандидаткињи мр Сањи Бунгин одобрава израда докторске дисерације под називом „Трансмисиони механизам монетарне политике у земљама источне и централне Европе: са посебним освртом на Србију“. За ментора се предлаже др Никола Фабрис, ванредни професор Економског факултета Универзитета у Београду. У Крагујевцу, 2.7.2010. године КОМИСИЈА
Др Никола Фабрис, ванредни професор Економског факултета Универзитета у Београду, Ужа научна област Eкономска теорија и анализа – Макроекономија и економска политика 2.___________________________ Др Драгана Марковић, редовни професор Економског факултета Универзитета у Крагујевцу, ужа научна област Финансије, финанскијске институције и сигурање 3.__________________________ др Емилија Вуксановић, редовни професор Економског факултета Универзитета у Крагујевцу, ужа научна област Финансије, финанскијске институције и сигурање жүктеу/скачать 200.22 Kb. Достарыңызбен бөлісу:
|