Недеља археолошког филма филмови за све љубитеље археологијЕ



Дата20.06.2016
өлшемі116 Kb.
#148780
НЕДЕЉА АРХЕОЛОШКОГ ФИЛМА



ФИЛМОВИ ЗА СВЕ ЉУБИТЕЉЕ АРХЕОЛОГИЈЕ

Градски музеј Сомбор / Почетак пројекције филмова од 18.00 сати

Изложбене просторије у приземљу / главни улаз Музеја – Трг Републике 4


  • Филмови са XI међународне смотре археолошког филма



ПОНЕДЕЉАК 17.05.2010. - Почетак пројекције филмова од 18.00 сати
Откривање Кеопса (Khéops révélé), Florence Tran, Француска 2008, 52'
То је једино од седам светских чуда које и дан данас постоји. Пет милиона тона камена за 146 метара висине и то пре 4500 година. Кеопсова пирамида је највиша, највећа и најзагонетнија фараонска конструкција. Након векова мистерије и даље је нетакнута. Како је саграђена? Француски архитекта Жан Пјер Удин је десет година покушавао да нађе решење ове загонетке, анализирајући и проучавајући овај споменик. Данас, на крају свог истраживачког рада и захваљујући технологији нуди револуционарно решење. Да ли је успео да нађе објашњење мистериозне Кеопсове пирамиде?
Етрурски ратници ( Etruschi guerrieri), Alan Badel, Италија 2009, 27'
Етрурци су више од четири века неометано владали у централној Италији. Етрурско друштво је било комплексно, добро структуирано и политички организовано у градове-државе. О њиховој моћи сведочи богата погребна опрема и непотпуне информације које су оставили Грци и Римљани.

Како су изгледала етрурска копља, мачеви, штитови и секире, бојна поља и етрурски принчеви сазнаћемо у овом документарном филму.


Елефтерна. Трагање за изгубљеном стварношћу (Ελεύθερνα. Η αναζήτηση μιας χαμένης πραγματικότητας), Μέμη Σπυράτου, Грчка 2004, 20'
Филм представља резултат археолошког истраживања древне Елефтерне. Вођа истраживања професор археологије Никос Стамболидис као и професор праисторијске археологије и физичке антропологије Нотис Ангеларакис, покушавају да на основу археолошких налаза, првенствено остатака остеолошког материјала из гробнице у Ортис Петру, покажу како су изгледали спаљени гробови из 7. века пре наше ере.
Уснули у времену, Бруно Братовић, Миодраг Ђукнић, Александар Теодоровић Србија 2009, 35'
У оквиру пројекта Заштитна археолошка ископавања и истраживања на подручју РБ Колубара на површинском копу Тамнава - Западно поље током вишегодишњих ископавања (од 2006. до 2009. године) изведена су археолошка ископавања на локалитету Јарачиште 1 у селу Мали Борак.

На овом локалитету дефинисано је постојање неколико хоризоната насељавања у периоду од 6. до 3. миленијума п.н.е.

Током 2009. године откривена су три праисторијска гроба, у којима су сахрањена четири покојника. Највероватније се ради о породичној сахрани у оквиру једне веће јаме у централном делу насеља. Посебно је занимљив гроб 2, двојни гроб са скелетним остацима женске индивидуе и детета. Откриће двојног гроба у оквиру старчевачког насеља на локалитету Јарачиште 1 изузетно је по томе што су овакви налази ретки на територији централног Балкана.

УТОРАК, 18.05.2010. -Почетак пројекције филмова од 18.00 сати
Велики мајстори праисторије. Дух магдаленијенске уметности ( Grands maîtres de la préhistorie. Le génie magdalénien), Philippe Plailly, Француска 2009,52'
Од каквог је значаја била уметност за праисторијског човека? Са припадницима епохе Магдаленијен који су насељавали велики део европске територије између 18.000 и 10.000 година пре наше ере, развој уметности достиже изванредан ниво. Цртежи пронађени у пећинама Алтамира и Ласко сугеришу да је и праисторија имала надарене ствараоце равне умешности једног Микеланђела.
Черветери. Некропола Бандитaча (Cerveteri. La necropoli della Banditaccia),Alan Badel, Италија 2008, 45'

Черветери и његова некропола Бандитача. Брежуљци који се уздижу ту и тамо у валовитој равници, истовремено су гробнице античких принчева и јунака.


Чуруг – археолошко налазиште стари Виногради, Јелица Бојић, Србија 2009, 25'

Археолошко налазиште у Чуругу је систематски истраживано насеље које је дало разноврсне податке који се приликом обичних ископавања не проналазе. У склопу тога су добијени драгоцени подаци за античко и средњовековно доба.



СРЕДА, 19.0.2010. -Почетак пројекције филмова од 18.00 сати
Сеутес бесмртни, тајне трачког краља ( Seuthés l'immporel, les secrets d'une roi Trace) Zlatina Rousseva, Француска 2009, 52'

Филм истражује мистерије скривене у гробу трачког краља Сеутеса III. Прича налик детективском истраживању, одвија се око краљевске личности и погребне церемоније да би мало по мало на светлост дана изашла читава покопана цивилизација трачких краљевских династија.


Мистерије Плочника, Драгиша Стојановић, Србија 2009, 35'
Филм говори о археолошким истраживањима праисторијског локалитета Плочник који се налази у долини реке Топлице. Овај локалитет почео је да истражује Миодраг Грбић давне 1927. године, да би после дуже паузе локалитет поново истраживала Блаженка Сталио. Данашња истраживања на овом локалитету изводе се у сарадњи Народног музеја у Београду и Народног музеја Топлице из Прокупља.

Судбина дивова ( Destin de géants), Philippe Axell, Белгија 2009, 52'
Рапа Нуи (Ускршње острво) је полинезијско острво у Јужном Пацифику које припада Чилеу. Значење његовог изворног имена је Пупак Света.

Ово острво је чувено по статуама исклесаних од камених блокова у натприродној величини. Екипа археолога већ годинама покушава да открије право значење загонетних статуа.




ЧЕТВРТАК, 20.0.2010. - Почетак пројекције филмова од 18.00 сати

Мохенџо Даро. Тајна културе Инда (Mohenjo Daro. Das geheimnis der Induskultur), Hannes Schuler, Немачка 2008, 43'
Документарни филм који говори о култури старој најмање 5000 година, која се развила уз реку Инд. Главна карактеристика је урбанистичка архитектура. Филм истражује разлоге краја културе Инда, на темељима недавних археолошких ископавања.
Бекство из Вавилона (Flucht aus Babylon), Klaus Kastenholz, Немачка 2008, 45'
Оаза Tајма, на северу Саудијске Арабије, вековима је била важна станица за караване. Археолози су ископавали овај центар ради истраживања древног мита: прича се да је краљ Напонида, последњи краљ Вавилона, провео десет година своје владавине у том удаљеном месту, у пустињи, 1000 километара удаљеном од главног града свог краљевства. Поставља се питање зашто? Песак можда крије објашњење ове историјске загонетке.

Достарыңызбен бөлісу:




©dereksiz.org 2024
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет