Универзитет уметности у београду факултет музичке уметности у београду

Процедура уписа на студије

На докторске студије уписују се кандидати који су рангирани до броја одобреног за упис.

За упис на докторске студије Факултета кандидати прилажу:

• 
  извод из матичне књиге рођених,
  
• 
  оверену фотокопију дипломе или уверење о претходно стеченом образовању,
  
• 
  2 фотографије формата 3,5x4,5цм и фотографију формата 2,0x2,5 цм
  
• 
  попуњен ШВ образац у 2 примерка,
  
• 
  доказ о уплати прве рате школарине за текућу школску годину
  
• 
  Решење о признавању стране високошколске исправе (за студенте стране држављане).
  

Члан 23.

Уговор о студирању склапају декан и студент.

Школарина

Одлуку о висини школарине за сваку школску годину доноси Савет на предлог Већа пре расписивања конкурса за упис нових студената.

Школарином се утврђују трошкови студија за једну академску годину.
Школарина обухвата накнаде за редовне услуге које Факултет пружа студентима у оквиру студијског програма (настава, вежбе, консултације, испити, пријава и одбрана докторске дисертације).
Школарина покрива и трошкове издавања уверења студентима, и то за следеће сврхе: (а) остварење права на породичну пензију; (б) регулисање права на повлашћени превоз; (в) остварење права на добијање стипендија и кредита за финансирање школовања; (г) један транскрипт оцена; (д) једно уверење о завршеним студијама и стеченом стручном и академском називу.
Школарина се у целини уплаћује приликом уписа на студије или у осам једнаких рата које се уплаћују током текуће академске године.

Школска година

Академска година по правилу почиње 01. октобра и траје 12 месеци.

Академска година има 2 семестра од којих сваки траје 15 недеља.

Настава

Студијски програми изводе се према усвојеном наставном плану, календару

извођења наставе и распореду часова.

Распоред часова излаже се на огласној табли и на интернет страници Факултета, најкасније 7 дана пре почетка семестра, односно 7 дана пре почетка циклуса наставе.

Укупан број часова активне наставе у току школске године износи најмање 600 часова.

Активна настава на докторским студијама остварује се у виду предавања, вежби, радионица, семинара, пројеката, консултација и др.

Студент који не испуни услове за упис у наредну годину студија уписује студијске обавезе које није испунио у току текуће академске године и уплаћује школарину сразмерно преосталим прузетим обавезама.
Члан 27.

Настава на докторским студијама изводи се на српском језику.

Докторске студије завршавају се полагањем свих испита, израдом и јавном одбраном докторске дисертације.

Докторска дисертација (у даљем тексту дисертација) представља резултат оригиналног научног рада докторанта којим се дају нови научни резултати и доприноси развоју научне мисли. Докторска дисертација као завршни рад докторских студија брани се на Факултету, пошто су обављене претходне обавезе сходно студијском програму докторских студија, или сходно чл. 128. Закона о високом образовању

Кандидат подноси пријаву теме дисертације заједно са доказима о испуњености услова за пријаву, утврђених студијским програмом.

Студенти докторских научних студија могу пријавити тему докторске дисертације по упису докторских научних студија.

Пријава теме докторске дисертације садржи:

• 
  уверење о положеним свим испитима докторских студија,
  
• 
  биографију,
  
• 
  списак радова,
  
• 
  доказ о најмање једном раду објављеном или прихваћеном за објављивање у домаћем часопису са листе министарства науке и технолошког развоја, и
  
• 
  предлог теме дисертације са образложењем.
  

Предлог теме дисертације мора да садржи: предмет и циљ рада, основне хипотезе од којих се полази, методе које ће се у истраживању применити, очекиване резултате истраживања, списак полазне литературе, биографију и предлог за именовање ментора.

Пријава теме докторске дисертације подноси се Већу Факултета.

Веће, по прибављеном мишљењу одговарајуће катедре, именује комисију за оцену испуњености услова за стицање доктората и научне заснованости предложене теме дисертације,

Комисија се састоји од најмање три наставника универзитета или истраживача из уже научне области од којих најмање један није у радном односу на Факултету.

Извештај Комисије мора да садржи: биографију кандидата, предмет и циљ рада, основне хипотезе од којих се полази, методе које ће се у истраживању применити, очекиване резултате истраживања, процену полазне литературе, закључак комисије и предлог за именовање ментора.

Ако Веће Факултета донесе позитивну одлуку о испуњености услова за стицање доктората и научне заснованости предложене теме докторске дисертације, доставља је заједно са експликацијом кандидата и извештајем комисије Сенату на усвајање.

Сенат доноси одлуку о прихватању извештаја комисије, саглашава се са радом на изради дисертације, и одређује кандидату ментора из реда наставника који испуњава услове за ментора према Правилнику о стандардима и поступку за акредитацију високошколских установа и студијских програма, водећи рачуна о предлогу кандидата.

Ако природа истраживања то захтева, кандидату се може именовати и коментор из реда стручњака из области теме, који има академско, научно или истраживачко звање.

Ментор на научним докторским студијама може бити наставник универзитета који има научни степен доктора наука и научне радове из области која одговара теми дисертације.

Ментор руководи израдом дисертације, на начин предвиђен студијским програмом, односно одржавајући констулације са кандидатом.

Ментор одржава консултације са кандидатом који брани докторску дисертацију по прописима који су важили до доношења Закона о високом образовању.

Кандидат брани докторску дисертацију, у року од 6 година од дана уписа на докторске студије.

Кандидат који стиче докторску дисертацију по прописима који су важили до доношења Закона о високом образовању, брани тезу у року од пет година од дана одобравања теме, а најкасније до краја академске 2015/2016. године.

За одбрану теме докторског рада који није одбрањен у року навденом у претходном ставу, докторант који стиче дисертацију по прописима који су важили до доношења Закона обнавља захтев за одобравање наставка рада на тој теми.

Веће Факултета може таквом кандидату, на његов захтев, из оправданих разлога, одобрити продужење рока за одбрану докторске дисертације, уз примену члана 123.ст.4. Закона о високом образовању(„Службени гласник РС“ бр. 76/05,100/07,97/08,44/10.)
Члан 32.

Процедуру за одбрану дисертације, односно пројекта покреће ментор писањем извештаја надлежној катедри о успешном окончању рада.

Кандидат је дужан да дисертацију преда у најмање 11 примерака.

Докторска дисертација може бити:

- аналитична, то јест да разложи проблем везанн за неку од истраживачких области из програма докторских студија, да се заснива на тумачењу аналитичког карактера, да садржи оригиналан научни допринос;

- теоријска, то јест да обави анализу полазећи од теоријских постулата које треба доказати тако што ће их супротставити другим тумачењима, или их у потпуности одбацити;

- емпиријска, тако што ће обавити анализу полазећи од података којји је доказују и који одбацују или конфронтирају постављене хипотезе;

- интерпретативна, тако што вреднује и разматра садржаје, тезе, значења, појмове, идеје једног аутора или покрета, улазећи у њихову суштинску вредност с обзиром на сазнајне проблеме одређене тематике;

- библиографска, тако што истражује, систематизује и анализира персонални и институционални допринос развоју науке, културе и уметности и обликује библиографију као оригинални научни допринос.

• 
  илуструје стање науке у тој области;
  
• 
  садржи закључке;
  
• 
  наводи актуелну библиографију.

  Очекивани обим докторске дисертације износи најмање 150 страна, односно по страници 1800 словних знакова са размаком.

  
  
  
  

По предаји израђене докторске дисертације Веће Факултета, на предлог катедре из чије области је тема, именује комисију за оцену и одбрану дисертације.

Комисија се састоји од 5 чланова, од којих најмање три морају бити у одговарајућем научном звању из уже научне области из које се брани тема, а најмање један није у радном односу на Факултету.

Ментор је члан комисије.

Комисија бира председника из својих редова.
Члан 35.

Комисија за оцену и одбрану дисертације, подноси Већу Факултета извештај о урађеној докторској досертацији у року од 60 дана од дана именовања.

Извештај садржи биографију кандидата, детаљну анализу докторског рада, оцену остварених резултата, критички осврт референата, закључак са образложењем научног доприноса дисертације и потпис чланова комисије. Извештај састављају чланови комисије или члан кога комисија за то одреди, а усваја се на састанку комисије већином гласова. Члан комисије има право да издвоји своје мишљење.

Веће Факултета може да усвоји или не усвоји извештај комисије.

Уколико Веће не усвоји извештај, процедура одбране се прекида.

Предлог Већа Факултета, заједно са извештајем комисије за оцену и одбрану докторске дисертације оглашава се у средствима јавног информисања и на интернет страници инфорамцију да се урађена дисертација и извештај комисије могу погледати и ставити евентуалне примедбе

Рок за увид јавности је 30 дана од дана објављивања огласа. По истеку рока из става 6.овог члана Веће Факултета доставља се Сенату на доношење одлуке о усвајању докторске дисертације .

Ако су од стране јавности достављене примедбе на докторску дисертацију или на извештај о урађеној докторској дисертацији комисија за оцену и одбрану докторске дисертације разматра примедбе о којима подноси извештај Већу Факултета.

Комисија може примедбе да одбије или да их прихвати. Ако се примедбе односе на докторску дисертацију, о њима ментор обавештава кандидата уз упутство за даљи поступак. Ако се примедбе односе на извештај комисије, комисија доноси одлуку о прихватању или одбијању примедби о чему обавештава Веће.

Сенат може донети одлуку о прихвтању дисертације у ком случају кандидат може приступити одбрани, или о неприхватању у ком случају се процедура прекида.

Датум одбране заказује комисија у споразуму с кандидатом, а у року који, по правилу, није краћи од 10 дана ни дужи од 3 месеца од дана доношења одлуке.

Члан 36.

Одбрана дисертације је јавна и њено одржавање се објављује у медијима као и на други прикладан начин.

Одбраном руководи председник комисије, који прво саопштава биографске податке о кандидату, а потом један члан комисије чита реферат. Затим кандидат у сажетом облику излаже резултате до којих је дошао у истраживању. По реду који одреди комисија чланови комисије постављају питања кандидату, на која може одговорити одмах, или по постављању свих питања.

Комисија утврђује оцену већином гласова.

Кандидат је одбранио дисертацију ако већина чланова комисије да позитивну оцену.

По одбрани, Комисија се повлачи ради оцењивања.

По завршеној одбрани, комисија утврђује оцену: «одбранио докторску дисертацију» или «није одбранио докторску дисертацију». Одбрана се закључује јавним читањем извештаја и саопштавањем оцене од стране председника комисије, одмах после оцењивања.

О току одбране и оцене докторске дисертације саставља се извештај који потписују сви чланови комисије.

Члан 37.

Ако комисија у току одбране стекне убеђење да је потребно проверити самосталност рада на дисертацији може одложити одбрану до три месеца.

Кандидат који је одбранио докторску дисертацију стиче право да буде промовисан у академско звање доктора наука.

Диплому о завршеним докторским студијама и стеченом академском називу наука потписују декан Факултета и ректор Универзитета уметности.

Диплома се оверава сувим жигом Универзитета уметности.
Ништавост дипломе

Члан 40.

Диплома о завршеним докторским студијама оглашава се ништавом ако се утврди да докторска дисертација не представља оригиналан научни рад кандидата.

Образложени захтев за оглашавање дипломе ништавом може се поднети Већу.
Члан 41.

Веће образује комисију од три професора са научним степеном доктора наука или у звању редовног професора из одговарајуће области, која разматра захтев за оглашавање докторске дипломе ништавом и подноси извештај.

Веће разматра извештај комисије и ако утврди да докторска дисертација није оригиналан научни рад кандидата, доноси одлуку о оглашавању дипломе ништавом.

Члан 42.

Ако комисија донесе одлуку да дисертација није одбрањена, кандидат не може да ради поново дисертацију са истом темом.

Промоција доктора наука

Члан 43.

Диплома о завршеним докторским студијама предаје се приликом јавног и свечаног проглашења (промоције) кандидата у академски назив доктора наука.

Промоцију организује Ректорат Универзитета уметности, којом приликом дипломе, кандидатима уручује ректор у присуству ментора, чланова комисија за оцену и одбрану, као и других заинтересованих лица.

Члан 44.

Јавну свечаност промоције отвара ректор.

На промоцији се укратко саопштава биографија кандидата, његова стручна, односно научна делатност, састав комисије пред којом је одбранио докторску дисертацију, дан одбране и сл.

Ментор, или један од чланова комисије, саопштава назив и кратку садржину рада, резултате до којих је кандидат дошао и закључке комисије.

Члан 45.

Докторска дисертација трајно се чувају на Факултету.

Записник о одбрањеној докторској дисертацији, улаже се у матичну књигу студената, а студент стиче број бодова ЕСПБ колико је одређено студијским програмом за одбрану докторске дисертације.

Кандидат је дужан да на објављеном раду видно означи да је одбрањен на Факултету музичке уметности у Београду, као и да наведе име ментора.

Академски и научни називи

Члан 46.

Према номенклатури звања коју је донео Национални савет за високо образовање на докторским научним студијама стиче се следеће академско и научно звање - доктор наука - науке о уметностима.

Члан 47.

Овај Правилник ступа на снагу у року од 8 дана од објављивања одлуке о доношењу на огласној табли и интернет страни Факултета.

НАСТАВНО-УМЕТНИЧКО-НАУЧНО ВЕЋЕ

Д е к а н

Др Дубравка Јовичић, ред.проф.

жүктеу/скачать 201.62 Kb.

Достарыңызбен бөлісу: