Република српска

УВОД

Расположиви подаци указују на то да међу становништвом Републике Српске живи знатан број лица са одређеном врстом оштећења, тј. инвалидитета. Према проведеним анализама, тај број се креће у границама свјетског просјека. Према подацима које износи Свјетска здравствена организација, око 10% становника једне земље могу се окарактерисати као лица са инвалидитетом. У складу са процјенама броја становника у Републици Српској, тренутно се број ових лица креће између 130.000 и 150.000. Тачан број ће се знати након провођења пописа становништва, који ће по први пут евидентирати одређене податке који се тичу стања инвалидитета грађана.

Узроци настанка инвалидитета различити су. То могу бити урођена оштећења, саобраћајне несреће, посљедице повреда на раду и отежаних услова рада, дјеловање експлозивних направа, ратна дејства, посљедице хроничних обољења, разни несретни случајеви и сл. У складу са узроцима настанка стања инвалидности, системи администаративног управљања препознају и различите категорије лица са инвалидитетом: инвалиди рада, ратни војни инвалиди, цивилне жртве рата и тзв. „нератни инвалиди“. Овакав приступ у класификацији лица са инвалидитетом заснива се искључиво на статусном одређењу њихових права и друштвених бенефиција. Насупрот томе, приступ заснован на верификацији права заснованих на степену функционалних стања и задовољавању стварних потреба представља изазов за будућу архитектуру система социјалне подршке лицима са инвалидитетом у Републици Српској.

Подаци о лицима са инвалидитетом у Републици Српској не прикупљају се на конзистентан начин и, самим тим, они су непотпуни и неуједначени. Бројност и карактеристике лица са инвалидитетом прате се путем остваривања појединих права у различитим системима социјалне сигурности. Број лица која остварују инвалидску заштиту у систему ПИО по основу права из Закона о раду креће се око 40.000. Број лица која остварују право на помоћ и његу другог лица по Закону о социјалној заштити је око 12.000. Број лица која остварују право на ортопедска помагала (свих врста) посредством Фонда за здравствено осигурање је око 30.000. Број дјеце која су евидентирана као дјеца са сметњама у развоју у складу са Законом о социјалној заштити креће се око 3.000. Број корисника који остварују право на дјечији додатак из Закона о дјечијој заштити по основу инвалидитета дјетета креће се око 3.000.

Међу најуређеније системе инвалидске заштите свакако спада систем борачко-инвалидске заштите, који има најпотпуније податке о својој корисничкој популацији. Уједно, ова популација, заједно са цивилним жртвама рата, најбројнија је категорија лица са инвалидитетом у Републици Српској. Узроци њиховог инвалидитета су ратна дејства на територији Републике Српске, односно Босне и Херцеговине и Републике Хрватске у периоду од 1991. до 1995. године. Према подацима Министарства рада и борачко-инвалидске заштите, у Републици Српској постоји око 37.000 лица из ове категорије који су регистровани, односно којима је утврђен степен инвалидности и одређена права по том основу. Поред регистрованих, постоји и одређен број лица са неким видом тјелесног оштећења или психичког обољења, која званично нису добила статус лица са инвалидитетом. То се посебно односи на категорију лица која су боловала од посттрауматског стресног поремећаја (ПТСП) и чије посљедице су их довеле до стања инвалидитета.

Студије из области инвалидности које су претходиле изради стратешких докумената у овој области, како на нивоу БиХ, тако и на нивоу ентитета, допринијеле су бољем сагледавању стања и процеса у овој области. Оне су донијеле низ аналитичких података којима се јасније и потпуније анализира област инвалидности код нас.

Министар здравља и социјалне заштите је Рјешењем број: 11/05-012-103/09. од 24. 03. 2009. године именовао радну групу за израду Стратегије и акционих планова за унапређење друштвеног положаја лица са инвалидитетом у саставу од 24 члана.

У процес израде Стратегије и акционих планова укључени су били као консултанти лица са инвалидитетом, представници организација лица са инвалидитетом и стручњаци из различитих области.

Документ Политике у области инвалидности у Босни и Херцеговини (у даљем тексту: Политика) настао је на основу сарадње Министарства вањских послова Босне и Херцеговине и Владе Финске, која је дефинисана уговором који је потписан 2006. године.

Документ Политике je припремљен 2007. године кроз пројекат „Подршка развоју политике у области инвалидности у Босни и Херцеговини“, у којем су учествовали представници Дирекције за економско планирање БиХ, Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске, Министарство рада и социјалне политике Федерације БиХ, уз техничку подршку Независног бироа за хуманитарна питања.

У изради су учествовали и представници других министарстава и јавних институција, лица са инвалидитетом, представници савеза удружења који имају статус од јавног интереса и представници удружења лица са инвалидитетом, представници невладиних организација, услужних дјелатности и приватног сектора.

Политика је документ којим се обједињују ставови лица са инвалидитетом и институција власти на основу инклузивних Стандардних правила Уједињених нација за изједначавање могућности лица са инвалидитетом и Конвенције Уједињених нација о правима лица са инвалидитетом.

Стандардна правила Уједињених нација о изједначавању могућности за лица са инвалидитетом Босна и Херцеговина је прихватила 2003. године и обавезала се да ће предузимати активности с циљем развијања свијести у друштву о лицима са инвалидитетом, њиховим потребама, те потенцијалима за њихово укључивање у друштвени живот. Примјењујући овај приступ генерално, а и појединачно по различитим секторима, усвојеном Политиком заговара се принцип који осигурава да су питања инвалидности укључена на свим нивоима сарадње релевантних учесника, да постоје комплементарне компоненте које ће омогућити да лица са инвалидитетом равноправно учествују са осталима у сврху елиминације постојеће дискриминације лица са инвалидитетом.

Искуства Европске уније у погледу легислативе и праксе у области инвалидности од великог су значаја за Републику Српску и Босну и Херцеговину. Чланом 99. Споразума о стабилизацији и придруживању (поглавље „Сарадња у области социјалне политике“) тражи се да се осигура једнак приступ и дјелотворна подршка свим маргинализованим лицима и може укључити прилагођавање законодавства Републике Српске и БиХ у погледу услова рада и једнаких могућности за жене и мушкарце, лица са посебним потребама и за сва маргинализована лица.

Политике земаља у Европској унији поштују Стандардна правила Уједињених нација и користе их као основу за подршку и промоцију имплементације људских права.

Осим тога, члан 13. Амстердамског споразума представља правну основу законодавства ЕУ у вези са инвалидности. Тим документом је дефинисан механизам којим се, кроз консултације Европског парламента и једногласности Савјета министара, а на основу приједлога Комисије из наведеног акта, могу предузети одговарајуће акције у борби против дискриминације по основу пола, расног или етничког поријекла, вјерске опредијељености, инвалидности, старости или сексуалне оријентације. Овим је отворен пут за низ антидискриминаторних пакета и у форми директива, регулатива, одлука и смјерница, као и разради европских планова акције у области инвалидности и у запошљавању. Посебно се наглашава обавеза да се питања инвалидности и равноправности полова обавезно нађу у свим развојним документима земаља чланица. Одговорност и обавеза земаља чланица јесте да прилагоде и примијене у законодавству ове принципе, те да о томе редовно обавјештавају Европски парламент.

Усвајањем Политике БиХ, њени ентитети – Република Српска и Федерација БиХ, као и Дистрикт Брчко, обавезали су се да у оквиру својих уставних надлежности предузму одговарајуће кораке ка унапређењу ове области, што, између осталог, подразумијева и израду Стратегије и акционих планова за унапређење друштвеног положаја лица са инвалидитетом.

У припреми Стратегије, поред домаћих и међународних искустава, коришћена је постојећа законска регулатива Републике Српске која је у складу са Уставом Републике Српске, конвенције Уједињених нација о правима особа са инвалидитетом, Акциони план Савјета Европе о лицима са инвалидитетом 2006–2015, Стратегија Европске уније за особе са инвалидитетом и читав низ специфичних директива за лица са инвалидитетом, као и директива и међународних докумената из различитих области у којима се индиректно говори о правима лица са инвалидитетом и обавезама друштва према овим грађанима.

Стратегија је базирана на обезбјеђивању једнаких животних могућности и задовољавању специфичних потреба лица са инвалидитетом. Она је заснована на пуном учешћу лица са инвалидитетом у креирању и имплементацији предвиђених активности. Стратегија баштини позитивна искуства у посљедњих десет година, која су остварена у јавном и невладином сектору Републике Српске, чиме се постигао континуитет позитивног дјеловања у овој области. Овим документом се заступа приступ да се сва питања значајна за особе са инвалидитетом рјешавају у постојећим секторима у којима се рјешавају питања за читаво становништво. Питања инвалидности морају бити препозната као саставни дијелови сваког подсистема укупног система друштвеног дјеловања.

Предложени циљеви и активности намијењени су побољшању положаја и изједначавању могућности лица са инвалидитетом, њихових старатеља и законских заступника. У складу са тим, приједлози се односе на широки дијапазон закона и правилника које ће бити неопходно измијенити да би се реализовала ова стратегија. Такође, предвиђени процес праћења реализације Стратегије условиће увођење корективних мјера ради постизања њене пуне ефикасности. Због свега тога, обавеза сваког надлежног министарства, локалних заједница, институција, установа и других субјекта друштвеног дјеловања, биће да креирају своје годишње акционе планове и буџете који ће омогућити ефикасно провођење задатих циљева ове стратегије.