Таннархни режалаштиришдан асосий маљсад маќсулотни ишлаб чиљаришга кетадиган ќаражат миљдорининг оптимал даражасини топишдадир. Таннархни режалаштириш перспектив ќамда сузувчи бњлиши мумкин. Перспектив режалаштириш узољ муддатли беш йилгача бњлади. Сузувчи режалаштириш перспектив режалаштиришни аниљлаш учун љулланилади ва ќисоб китоб орљали амалга оширилади.
Ишлаб чиљариш самарадорлигини белгиловчи књрсаткичлар. Ишлаб чиљаришнинг самарадорлик даражасини икки тизим ёрдамида аниљлаш мумкин. Биринчи тизимга юљорида таъкидлаб њтилган хусусий књрсаткичлар мисол бњла олади, уларга меќнат унумдорлиги, капитал ќажми, маќсулотнинг материал ќажми киради. Умумий књрсаткичлар сифатида кенг тарљалган фойда ва рентабелликни књриб чиљамиз.
Ишбилармонлик фаолиятини юритишдан асосий маљсад фойда олишда. Бозор иљтисодиёти шароитида фойдани љњшимча љийматга айлантирилган шакл деб изоќ беришади. Фойдани ќисобга олиш корхонанинг хњжалик фаолиятининг љанчалик самарали эканлигини књрсатади. Фойда миљдорини шакллантириш жараёнида хњжалик фаолиятининг ќар бир йњналишлари ќисобга олинади: асосий капиталнинг ишлатилиш даражаси, машина-ускуналар, технологиялар, ишлаб чиљариш ва меќнатни ташкил љилиш. Фойданинг абсолют ќажми таннархнинг пасайганлигини ва сотилган маќсулотнинг њсиш ќажмини ифодалайди.
Сотилган маќсулотлардан тушган маблађ ќажми тушум дейилади. Тушум ќажмидан ишлаб чиљаришга зарур бњлган ќаражатлар, амортизацион тњловлар олиб ташланиб, ќосил бњлган миљдор ялпи даромадга киради. Ялпи даромаднинг бир љисми иш хаљига ва љњшимча љиймат солиђига ишлатилади. Ниќоят корхона фойда олишга эришади. Бундан ташљари корхона хњжалик фаолиятининг љонун томонидан њрнатилган солиљлар миљдори тњлангач соф фойда љолади. Соф фойда ќажми љуйидаги формула орљали ќисобланади:
СФ = ЯФ - (Сич + ЉЉС + Сакц + См) - Кр
ЯФ - ялпи фойда;
Сич - фойда миљдоридан олинадиган солиљ;
ЉЉС - љњшимча љиймат солиђи;
Сакц - акцизлар;
См - мулк солиђи;
Кр - кредит учун банк процентлари.
Достарыңызбен бөлісу: |