Закон о задругама I. Основне одредбе

Овим законом уређује се оснивање задруге, стицање и престанак статуса задругара, књига задругара, управљање задругом и органи задруге, имовина и пословање задруге, фондови, расподела добити и покриће губитака у задругама, вођење пословних књига и састављање финансијских извештаја задруга, престанак задруге, задружни савези и задружна ревизија, као и друга питања значајна за статус и рад задруге.

Задруга је правно лице које представља посебан облик организовања физичких лица (у даљем тексту: задругари) који пословањем на задружним принципима остварују своје економске, социјалне и културне интересе, и на демократски начин контролишу задругу.

Задругар је физичко лице које је члан задруге и има статус задругара и послује претежно посредством задруге, односно које посредством задруге продаје своје производе и/или услуге, набавља производе или користи услуге потребне за обављање своје делатности или на други начин непосредно учествује у обављању делатности ради којих је задруга основана.

Задруга се оснива и послује на задружним вредностима и задружним принципима.

Задружне вредности су: самопомоћ, самодговорност, демократичност, једнакост, праведност и солидарност.

Задружни принципи су: добровољно и отворено чланство, демократска контрола од стране задругара, економско учешће задругара, аутономија и независност задруге, образовање, обука и информисање задругара, међузадружна сарадња и брига за заједницу.

Задруга стиче својство правног лица уписом у регистар који води орган надлежан за послове регистрације привредних субјеката (у даљем тексту: Регистар), у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.

Задруга се не може организовати као привредно друштво или као други облик организовања, нити се може припојити или спојити са привредним друштвом или другим правним лицем које није задруга, нити променити облик у привредно друштво или друго правно лице.

Задруга може бити оснивач, односно члан другог правног лица, у складу са законом.

Послови које задруга обавља за своје чланове, сматрају се пословима за сопствене потребе и немају карактер обављања послова на тржишту.

Учешће задругара у обављању послова задруге уношењем личног рада без накнаде нема карактер радног односа ради остваривања зараде.

Задруга може да образује једaн или више огранака.

Огранак је организациони део задруге који нема статус правног лица и који има место пословања и заступника, а послове са трећим лицима обавља у име и за рачун задруге.

Огранак се региструје у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.

Задруга послује под пословним именом.

Пословно име задруге обавезно садржи реч „задруга“, назив и седиште задруге као и врсту задруге.

Задруга може у пословању, поред пословног имена, да користи и скраћенo име, као и пословно име на страном језику, ако су та имена наведена у оснивачком акту и регистрована у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.

Право и обавезу да у пословном имену користе ознаку „задруга“ имају само задруге које су регистроване и послују у складу са овим законом.

Пословно име задруге не може да буде заменљиво са пословним именом, односно називом друге задруге, другог привредног субјекта или другог правног лица, нити да изазива забуну о идентитету и делатности задруге или повезаности са привредним друштвом, те да вређа права интелектуалне својине, односно друга права.

Седиште задруге је место из кога се управља пословањем задруге.

Седиште задруге одређује се оснивачким актом и региструје се у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.
Делатност задруге
Члан 9.

Задруга може обављати законом дозвољене делатности.

Претежна делатност задруге одређује врсту задруге.

Претежна делатност је она делетност која је као таква одређена оснивачким актом и уписана у Регистар.

Ако задруга, осим претежне делатности, обавља и друге законом дозвољене делатности, и те делатности наводе се у оснивачком акту или задружним правилима према шифри, називу и опису делатности.
Врсте задруга
Члан 10.

Задруге се могу основати као земљорадничке, стамбене, потрошачке, занатске, социјалне, омладинске, ученичке као и друге врсте задруга за обављање производње, промета робе, вршења услуга и других делатности у складу са овим законом.

Овај закон примењује се на све врсте задруга, осим ако посебним прописом донетим на основу овог закона, за поједине врсте задруга није друкчије одређено.

Задруге се могу оснивати и као финансијске институције, што се уређује посебним законом.

Земљорадничке задруге производе, прерађују и продају пољопривредне, прехрамбене и друге производе задруге и задругара, снадбевају задругаре репродукционим материјалом, енергентима, средствима за производњу, деловима за пољопривредну механизацију и другом робом, врше промет роба и услуга задруге, задругара и за задругаре и пружају услуге домаћинствима земљорадника у организовању и развоју сеоског туризма.

Стамбене задруге, као инвеститори и извођачи радова, организују изградњу и одржавањe, граде и одржавају станове, стамбене зграде, гараже и пословни простор за задругаре, ангажовањем средстава и рада задругара и других физичких и правних лица.

Потрошачке задруге снадбевају производима широке потрошње и пружају одређене услуге за своје чланове и чланове других врста задруга.

Занатске задруге израђују и продају своје занатске производе и производе домаће радиности, као и занатске производе и производе домаће радиности својих чланова, обављају занатске услуге и снадбевају чланове материјалом и средствима за производњу.

Омладинске задруге нарочито својим члановима обезбеђују да на организован начин за потребе послодавца у складу са прописима о раду, обављају повремене, привремене и сличне послове за које се не заснива радни однос, ради стицања средстава за школовање и задовољење основних, социјалних, културних и других личних и заједничких потреба задругара.

Ученичке задруге радом образују и оспособљавају ученике-задругаре за одређена занимања и омогућавају им да тим радом стичу средства за ваннаставне, друштвене, спортске и културне активности, организовање екскурзија, набавку учила, помоћ ученицима слабијег материјалног стања и друге сличне потребе.

Социјалне задруге обављају различите делатности ради остварења социјалне, економске и радне укључености, као и задовољења других сродних потреба припадника угрожених друштвених група.

Социјалне задруге дужне су да део добити који остварују обављањем делатности улажу у унапређење здравствене и социјалне заштите, образовања, запошљавања, социјалне, економске и радне укључености, услова рада, радних вештина, животног стандарда и задовољења потреба припадника угрожених друштвених група.

Под припадницима угрожених друштвених група, у смислу овог закона, сматрају се лица која припадају друштвеним групама које се налазе у стању социјалне потребе, у смислу закона који уређује социјалну заштиту и обезбеђивање социјалне сигурности грађана.

Социјалне задруге уређују се посебним прописом.
Посебна заштита
Члан 12.

Задруга ужива посебну заштиту Републике, територијалне аутономије и јединице локалне самоуправе у обављању њене претежне делатности.

Посебна заштита из става 1. овог члана огледа се у подстицању задругарства мерама економске политике, укључујући давање одговарајућих олакшица и погодности, које се утврђују посебним прописима.

Територијалне аутономије и јединице локалне самоуправе могу у сарадњи са задружним савезима, односно задругама са своје територије да формирају задружне фондове за унапређење и развој задружног сектора.

Задруга се оснива на неодређено време, осим ако оснивачким актом није одређено да се оснива на одређено време или за извршење одређеног посла.

Задругу може основати најмање десет пословно способних физичких лица.

Изузетно од става 1. овог члана, ученичку задругу могу основати школе и домови ученика.

Најмањи број оснивача задруге не могу чинити супружници оснивача, крвни сродници оснивача у правој линији без обзира на степен сродства и у побочној линији у другом степену сродства, усвојеник или усвојилац оснивача, као ни друга лица која живе у заједничком домаћинству са оснивачем.

Зависно од циљева оснивања и потребних средстава за оснивање и пословање, задруге се могу оснивати са улозима (основним капиталом) или чланаринама, у складу са уговором о оснивању и задружним правилима.

Задруга се оснива на оснивачкој скупштини.

Оснивачку скупштину сазива представник оснивача који су одлучили да оснују задругу.

Оснивачка скупштина се може одржати и пуноважно одлучивати ако скупштини присуствују оснивачи у најмањем броју прописаном у члану 14. овог закона.

Оснивачка скупштина доноси одлуке већином гласова присутних.

Већином гласова присутних лица из става 3. овог члана оснивачка скупштина прихвата оснивачки акт и бира преседавајућег који води седницу скупштине.

На оснивачкој скупштини одређује се износ основног капитала, најнижи износ улога, односно чланарине за сваког оснивача задруге, усвајају се задружна правила и бира лице које ће заступати задругу до избора органа задруге.

Органи задруге морају бити изабрани у року од 30 дана по оснивању задруге.

Задруга је основана када оснивачка скупштина утврди износ основног капитала задруге, одреди износ улога, односно чланарине за сваког оснивача задруге, усвоје задружна правила и сви оснивачи потпишу оснивачки акт.

Улози, односно чланарина мора се уплатити на рачун задруге у року од 20 дана од дана одржавања оснивачке скупштине.

На оснивачкој скупштини задруге води се записник у писменом облику.

Записник из става 1. овог члана води се у књизи записника, а нарочито садржи: време и место одржавања оснивачке скупштине, податке о задругарима из уговора о оснивању задруге, укупан оснивачки капитал задруге, врсту и вредност улога сваког задругара, односно чланарине, датум до када треба извршити уплату, односно уношења улога, односно чланарине сваког задругара, одлуку о доношењу задружних правила и одлуку о избору органа задруге.

Записник из става 1. овог члана потписује преседавајући оснивачке скупштине, записничар и два члана скупштине.

На поступак уписа задруге у регистар, промене података о задрузи и брисање задруге из регистра, примењују се одредбе закона којим се уређује регистрација привредних субјеката.

Задруга може да отпочне са обављањем делатности од момента уписа у регистар.


Оснивачки акт
Члан 19.

Оснивачки акт задруге је уговор о оснивању који се закључује у писменој форми.

Потписи оснивача на уговору о оснивању оверавају се.

Уговор о оснивању садржи нарочито:

1. 
   пословно име и седиште задруге;
   

3) делатност задруге;

4) податке о лицу које ће вршити заступање задруге у оснивању,

5) износ основног капитала, износ, врсту и вредност улога сваког оснивача и опис врсте и вредности неновчаног улога, као и време уплате новчаних улога, односно начин и време уношења неновчаних улога;

6) врста и износ јемства, којим оснивачи солидарно јемче за рад задруге;

7) одговорност задругара за обавезе задруге;

8) износ, време и начин плаћања чланарине за осниваче задруге која се оснива и послује без улога;

9) начину обезбеђења средстава за покриће трошкова оснивања;

10) рок у коме ће се донети задружна правила;

11) друга питања од значаја за оснивање задруге.

Изузетно од става 3. овог члана уговор, односно одлука о оснивању ученичке задруге садржи одредбе о пословном имену и седишту задруге, називу и седишту оснивача, износу средстава потребних за оснивање задруге, правима и обавезама оснивача и другим питањима значајним за оснивање ученичке задруге.

Задружна правила
Члан 20.

Задружна правила садрже одредбе о:

1. 
   пословном имену и седишту задруге;
   
2. 
   делатности задруге;
   
3. 
   условима и начину стицања и престанка статуса задругара;
   
4. 
   права и обавезе задругара према задрузи и задруге према задругарима;
   
5. 
   износ основног капитала задруге у време оснивања, као и начин и услове за његово повећање и смањење;
   

7. 
   начину утврђивања и исплате улога задругарима, у случају престанка
   

7. 
   одговорности задруге за обавезе у правном промету са трећим лицима;
   
8. 
   додатним улозима задругара;
   
9. 
   избору, опозиву и делокругу органа задруге, броју чланова органа, мандату, као и начину сазивања и одлучивања органа;
   
10. 
    избору, опозиву, правима и обавезама представника задругара, ако скупштину чине њихови представници;
    
11. 
    заступању и представљању задруге;
    
12. 
    унутрашњој организацију задруге;
    

15) расподели добити и покрићу губитака задруге;

16) књизи задругара и књизи записника;

17) задружној ревизији;

18) обавештавању задругара и пословној тајни задруге;

20) међузадружној сарадњи;

21) задружном образовању и информисању задругара;

22) статусним променама и престанку задруге;

23) општим актима задруге и начину њиховог доношења и

24) другим питањима од значаја за управљање и пословање задруге.

Оснивач улаже у задругу улог.

Улог може бити новчани и неновчани.

Улози оснивача чине основни капитал задруге.

Неновчаним улогом сматрају се: ствари и права изражене у новчаној противвредности.

Новчани део оснивачког капитала задруге не може бити мањи од 500 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате.

Задружним правилима одређује се минимални појединачни улог.

Улог се не може враћати задругару, залагати нити бити предмет извршења или обезбеђења за обавезе задругара, за време трајања статуса задругара.

Задругар може имати само један улог у задрузи.

Улог задругара не може се преносити правним послом.

Задругари могу донети одлуку о повећању сопствених улога.

Уговором о оснивању и задружним правилима, утврђују се права и обавезе задругара у погледу повећања постојећих улога, као и начин и време уплате, односно уношења и враћања додатно повећаних улога.

Повећање и смањење основног капитала
Члан 23.

Основни капитал задруге може се увећати новим улозима задругара или претварањем нераспоређене добити, односно расположивих резерви за те намене у основни капитал, одлуком скупштине задруге.

Основни капитал задруге може се смањити одлуком скупштине задруге, али не испод законом прописаног минималног новчаног оснивачког капитала.

Повећање, односно смањење основног капитала, обавезно се евидентира у књизи задругара и уписује се у Регистар.

Задруге које се оснивају без улога задругара, могу средства за оснивање и пословање обезбеђивати чланарином задругара.

Износ чланарине одређује се задружнима правилима у једнаком износу за све осниваче као и за задругаре који приступе задрузи након оснивања.

По престанку статуса задругара, чланарина се не враћа.

На сва питања која се односе на задруге а која нису посебно уређена овим законом, сходно се примењују опште одредбе закона којим се уређује правни положај привредних друштава заједничке за све правне форме привредних друштава, а посебно одредбе тог закона које се односе на друштво с ограниченом одговорношћу.

Статус задругара стиче се оснивањем задруге или приступањем задрузи, на начин и под условима прописаним овим законом и задружним правилима.

Оснивач задруге нема посебних нити већих права ни одговорности у односу на остале чланове задруге.

Статус задругара не може се стећи само на основу уплате улога или чланарине, односно уноса улога.

Статус задругара ученичке задруге могу стећи ученици школе, односно дома ученика, оснивача те задруге.
Приступање
Члан 27.

Статус задругара приступањем задрузи може стећи свако физичко лице у складу са овим законом и задружним правилима.

Статус задругара приступањем задрузи може стећи физичко лице, наследник умрлог задругара ако испуњава законом предвиђене услове и поднесе писмену пријаву за приступање, а у складу са овим законом и задружним правилима.

Акти о приступању
Члан 28.

Статус задругара приступањем задрузи стиче се на основу одлуке о прихватању захтева за приступање и потписивањем приступне изјаве.

Одлуку о приступању задрузи доноси управни одбор задруге.

Изузетно од става 2. овог члана, у задрузи која средства за оснивање и пословање обезбеђује чланарином, управни одбор задруге може да пренесе овлашћење за доношење одлуке о приступању задрузи на други орган у задрузи.

Управни одбор задруге или други овлашћени орган задруге дужан је да, најкасније у року од 30 дана од дана пријема захтева, писмено обавести подносиоца захтева да ли је захтев прихваћен.

Ако задруга о својој одлуци не обавести подносиоца пријаве у року из става 5. овог члана, сматраће се да је пријава прихваћена.

Подносилац захтева чији је захтев одбијен, има право жалбе скупштини задруге, у року утврђеном задружним правилима.

Скупштина задруге мора да донесе одлуку по жалби на својој првој наредној седници а најкасније у року од 90 дана од дана пријема жалбе.

Ако скупштина задруге одлуку по жалби задругара не донесе у року из става 7. овог члана, сматраће се да је жалба усвојена.
Одлука о приступању
Члан 29.

Одлука о приступању задрузи садржи, нарочито:

1. 
   пуно име и презиме, пребивалиште физичког лица, занимање, јединствен матични број грађана, број личне карте или број пасоша за лице које је страни држављанин;
   
2. 
   износ новчаног улога, односно опис врсте и вредност неновчаног улога које лице које приступа задрузи уноси у задругу или чланарине;
   
3. 
   врсту и износ јемства, ако постоји;
   

4. 
   време уплате, односно начин и време уношења неновчаног улога и
   
5. 
   друге одредбе одређене задружним правилима.
   

Одлука о приступању задрузи и задружна правила достављају се лицу које приступа задрузи.

Лице које приступа задрузи потписује приступну изјаву која садржи нарочито: изјаву потписника да прихвата права, обавезе и одговорности задругара утврђених задружним правилима, одредбе уговора о оснивању као и да је упознат са обавезама задруге насталим пре потписивања приступне изјаве.

Уз приступну изјаву обавезно се доставља доказ о извршеној уплати улога или чланарине, односно уносу улога у задругу.

Потпис на приступној изјави оверава се, изузев у случају приступања задрузи која је основана и послује чланарином, а приступање задругара уписује се у Регистар у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.
Престанак статуса задругара
Члан 31.

Статус задругара престаје:

1. 
   иступањем;
   
2. 
   искључењем;
   
3. 
   смрћу задругара;
   

5) у случају других догађаја, који воде престанку статуса задругара, одређених задружним правилима.

Задругар иступа из задруге на основу писане изјаве о иступању.

Статус задругара престаје када задруга прими његову писану изјаву о иступању. Изјава о иступању прилаже се уз пријаву за регистрацију иступања задругара.

Искључење
Члан 33.

Задругар се искључује из задруге када намерно или из грубе непажње угрожава или отежава остваривање заједничких потреба чланова задруге из члана 2. овог закона, као и из других разлога утврђених овим законом и задружним правилима.

Одлуку о искључењу задругара доноси управни одбор задруге.

Одлука из става 2. овог члана обавезно садржи образложење и поуком о правном леку,.

Образложена одлука о искључењу задругара прилаже се уз пријаву за регистрацију искључења задругара.

Против одлуке о искључењу задругар може поднети жалбу скупштини задруге, у року од 15 дана од дана пријема одлуке.

Скупштина задруге је дужна да донесе одлуку по жалби на првој наредној седници, а најкасније 90 дана од дана пријема жалбе.

Ако скупштина задруге одлуку по жалби задругара не донесе у року из става 5. овог члана, сматраће се да је жалба усвојена.

Статус задругара престаје даном истека рока за подношење жалбе, односно даном доношења одлуке скупштине задруге којом је жалба одбијена.
Права и обавезе задругара у случају престанка статуса задругара
Члан 34.

Даном престанка статус задругара, престају права и обавезе задругара, осим права и обавеза утврђених овим законом и задружним правилима.

Задругар, односно његов наследник, је дужан да, пре престанка статуса задругара, измири све своје обавезе према задрузи на начин и под условима који су одређени задружним правилима.

Уколико обавезе по закљученим уговорима и другим појединачним пословима са задругом доспевају након престанка статуса задругара, или нису измирене у року, задругар је дужан да испуни ове обавезе независно од тога да ли му је статус задругара престао.

По престанку статуса задругара, задругар, односно његов наследник има право на исплату, односно повраћај улога, на начин и у роковима одређеним задружним правилима.

Улози се не могу враћати пре престанка одговорности задругара за обавезе задруге.

Исплата улога врши се у новцу, ако задружним правилима није одређено да се вредност улога уместо исплате у новцу, може надокнадити у стварима, а на основу писменог споразума са задругаром.

Задруга врши исплату улога и добити задругару коме је престао статус задругара, односно његовим наследницима најкасније у року од шест месеци по протеку пословне године у којој је задругар изгубио овај статус.