Закона о средњој школи ("Службени гласник Републике Србије", бр. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94 и 24/96)

- упозна предмет и методе проучавања природно-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса и њихово деловање на својства географске средине;

- уочава и схвата корелативне односе између географије и других природних и друштвених наука;

- стекне глобалне представе о физичко-географским карактеристикама земље;

- схвати и разуме закономерни развој географске средине као резултат деловања природних појава, процеса и човека;

- упознају актуелну и комплексну географску стварност савременог света;

- стиче нова знања о својој отаџбини, њеном положају, месту и улози у савременом свету;

- стиче нова знања о природи, становништву, насељености и привреди Србије;

- васпитава се на стеченим географским знањима у духу припадности недељивом глобалном свету;

- развија осећања социјалне припадности и привржености сопственој нацији и култури и активно доприноси очувању и неговању националног и културног идентитета;

- развија међусобно уважавање, сарадњу и солидарност између припадника различитих социјалних, етничких и културних група и да доприноси друштвеној кохезији;

- подржава процесе међународне интеграције;

- користи различите изворе информација и уочава њихову важност у географским сазнањима;

- се оспособљава да на терену осматра, мери, анализира, интервјуише, скицира и прикупља податке;

- развија способност исказивања географског знања речима, сликом, квантитативно, табеларно, графички и схематски;

- се обучи техникама тимског и групног рада и групног одлучивања;

- се оспособи за континуирано образовање и самообразовање.

II разред

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

1. Политичко-географске, демографске и економско-географске одлике појединих делова света (20)

1. Привредно развијени и неразвијени региони и државе у савременом свету: подела држава према степену друштвено-економске развијености и њихов размештај у свету.

2. Политичко-географска подела Азије: класификација држава према величини територије; друштвено уређење; број становника, густина насељености, миграције, расе и национални састав; зоне цивилизације (кинеска, јапанска, индонезијска, индијска, арапска и турска).

3. Економско-географске одлике Азије: природни извори и богатства; карактеристике развоја пољопривреде и индустрије; место, улога и значај Азије у светској привреди; Јапан као носилац економског развоја.

4. Кина: главне економско-географске одлике и улога у светској привреди; економски бум Далеког истока и његов значај.

5. Политичко-географска подела и становништво Африке: класификација држава према величини територије; друштвено уређење; број становника, густина насељености, миграције, расни и национални састав; зоне цивилизације (стара египатска, зона арапског, француског, шпанског и португалског и енглеског језичног подручја, последице колонизације и апартхејда, црначка култура и уметност).

6. Економско-географске одлике Африке: природни извори и богатства; карактеристике развоја пољопривреде и индустрије; место, улога и значај Африке у светској привреди.

7. Политичко-географска подела и становништво Латинске Америке: класификација држава према величини територије; друштвено уређење; број становника, густина насељености, миграције, расни и национални састав; зоне цивилизације (старе цивилизације, зоне шпанско-португалског, британског, француског, холандског и културног утицаја САД).

8. Економско-географске одлике Латинске Америке: природни извори и богатства; карактеристике развоја пољопривреде и индустрије; место, улога и значај Латинске Америке у светској привреди.

9. Политичко-географска подела, становништво Англоамерике: класификација држава према величини територије; друштвено уређење; број становника; густина насељености, расни и национални састав; зоне цивилизације (англоамеричка и франкоканадска).

10. Главне економско-географске карактеристике: природних извора, услова и производње САД и Канаде; место, улога и значај САД-а у светској привреди и политици као водеће светске силе.

11. Политичко-географска подела, становништво и економско-географске одлике Аустралије и Океаније: стварање држава; друштвено уређење, карактеристике развоја привреде; место, улога и значај Аустралије и Океаније у светској привреди; број становника, густина насељености и миграције; народи Аустралије и Океаније; зоне цивилизације (старе цивилизације у Океанији (аустралијска и новозеландска).

12. Политичко-географска подела Европе, становништво и култура европских народа: класификација држава према величини територије; друштвено уређење; број становника, густина насељености, миграције; порекло и етнички састав европског становништва; зоне цивилизације (западноевропска и источноевропска).

13. Економско-географске одлике Европе: природни извори и богатства, карактеристике развоја пољопривреде и индустрије; место, улога и значај Европе у светској привреди и политици.

14. Регионалне економске групације и тржишта: Европска унија, интернационални процеси и стварање тржишта у Европи; стварање тржишта у ваневропским просторима, планетарна ера човечанства.

15. Европска заједница: карактеристике производње; географска усмереност (регионална оријентација) извоза и увоза робе и услуга.

16. Политичко-географске промене у источној Европи; распад СССР-а стварање нових држава, удруживање у ЗНД, класификација земаља источне Европе према величини територије и броју становника; проблеми развоја земаља у тзв. транзицији.

17. Становништво и култура народа источне Европе: број становника, густина насељености, природни прираштај и миграције, културни утицаји.

18. Русија и Украјина: главне економско-географске карактеристике природних извора, карактеристике развоја пољопривреде и индустрије, место, улога и значај Русије у светској привреди и политици.

2. Основна демографска обележја и културни утицаји на Балканском полуострву и у Србији (4)

1. Становништво, културне зоне и утицаји на Балканском полуострву; порекло становништва, густина насељености, природни прираштај и миграције; зоне цивилизације (области патријаралне културе, регионалне и византијске српске средњовековне, исламска и средњо-европске цивилизације). Балканско полуострво као раскршће светских путева и културних утицаја.

2. Политичко-географске промене на Балканском полуострву: стварање нових држава на тлу бивше Југославије; потреба успостављања сарадње и нових односа између народа и земаља Балканског полуострва; нужност прилагођавања европским и светским путевима развоја.

3. Положај, границе и величина Републике Србије (3)

1. Савремене друштвено-политичке промене на Балканском полуострву. Распад Југославије и стварање нових држава..

2. Географски положај Србије и његов значај; копнене и водене границе; проблеми пограничних територија; величина територије.

4. Природне одлике Србије (8)

1. Основне морфотектонске карактеристике рељефа: низија и висија Србије; постанак рељефа; панонске и планинске области и њихове карактеристике.

2. Клима Србије: елементи и фактори климе; панонско-континентална клима, умерено континентална клима, планинска клима, жупна клима, измењено средоземна клима.

3. Воде: реке црноморског, јадранског и егејског слива; хидрографија кречњачких терена; језера и термоминералне воде..

4. Тло, биљни и животињски свет и заштита природе у Србији; типови тла. и ерозија; биљни и животињски свет планинске и панонске области; Заштита природе од загађивања и уништавања; последице претераног загађивања природе.

5. Становништво и насеља (4)

1. Одлике и фактори демографског развоја Србије; број и пораст становништва; популациона политика и борба против "беле куге" која угрожава Србију; природно кретање становништва; миграционе струје; густина насељености.

Структура и кретање становништва; структуре становништва: полна, национална, социо-економска, верска, образовна, миграције - старе и нове.

2. Насеља: положај, типови и функција и класификација сеоских и градских насеља; савремена урбанизација насеља.

6. Привреда Србије (12)

1. Основне карактеристике привреде Србије: природни и друштвени услови за развој привреде; структура привреде; гране и делатности; приоритети привредног развоја.

2. Развој и значај пољопривреде: земљорадња, сточарство; природни и друштвени услови за развој и унапређивање пољопривреде; гране пољопривреде: ратарство, воћарство и виноградарство; развој и гране сточарства.

3. Шумарство, лов и риболов: шумско богатство и простирање шума; заштита и унапређивање шума; шуме као еколошки, природни и здравствени фактор; развој лова и риболова.

4. Основне карактеристике индустрије Србије: енергетика и рударство; природни и друштвени услови развоја; значај индустрије; подела индустрије; значај енергетике; извори енергије; производња и потрошња електричне струје; налазишта руда и минерала и њихова експлоатација.

5. Тешка прерађивачка и лака индустрија: металургија, метална индустрија, електроиндустрија, хемијска индустрија, индустрија грађевинског материјала, прехрамбена индустрија, текстилна индустрија, индустрија дувана и индустрија коже, гуме и обуће.

6. Саобраћај и трговина: утицај природних и друштвених фактора на развој саобраћај у нашој земљи (железнички саобраћај, друмски саобраћај, речни саобраћај, ваздушни и ПТТ саобраћај; Унутрашња и спољна трговина; трговински и платни биланс.

7. Развој и значај туризма: природни и друштвени услови за развој туризма; континентални туризам; планински туризам; бањски туризам; споменици културе и историјска места као елеменат туризма; промет туриста и приходи од туризма.

7. Регионалне целине Србије (11)

1. Старовлашко-рашка висија: положај, величина, простирање и подела. природне одлике; културно-историјске знаменитости; становништво и насеља; привредне одлике; најзначајнији привредни, управни, туристички и културни центри.

2. Косово и Метохија: положај, величина, простирање и подела; природне одлике; културно-историјске особености; становништво и насеља; привредне одлике; најзначајнији привредни, управни, туристички и културни центри.

3. Јужно Поморавље: положај, величина, простирање и подела; природне одлике; културно-историјске знаменитости; становништво и насеља; привредне одлике; најзначајнији привредни, управни, туристички и културни центри; бање и минерални извори.

4. Источна Србија: положај, величина, простирање и подела природне одлике културно-историјске знаменитости; становништво и насеља; привредне одлике; најзначајнији привредни, управни, туристички и културни центри.

5. Шумадија и Поморавље (Западно и Велико): положај, величина, простирање и подела; природне одлике; културно-историјске знаменитости; становништво и насеља; привредне одлике; најзначајнији привредни, управни, туристички и културни центри.

6. Западна Србија: положај, величина, простирање и подела; природне одлике; културно-историјске знаменитости; становништво и насеља; привредне одлике; најзначајнији привредни, управни, туристички и културни центри.

7. Војводина: положај, величина, простирање и регионална подела; природне одлике; културно-историјске знаменитости; становништво и насеља; привредне одлике; најзначајнији привредни, управни, туристички и културни центри.

8. Срби у бившим југословенским републикама и дијаспори (6)

1. Срби у бившим југословенским републикама. Природне одлике предела које насељавају Срби. Становништво и насеља. Културно-историјске особености предела. Привредне одлике предела.

2. Срби у дијаспори. Број и територијални размештај. Везе и односи са матицом земљом.

Годишња систематизација (2 часа)
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Програм наставе географије у гимназији конципиран је тако да пружа ученицима стицање неопходних знања, умења и навика о природној средини и друштвеној стварности Србије и савременог света. Овај програм омогућава упознавање система географских научних дисциплина, места, улоге и значаја географије као науке у систему наука.

Приликом израде програма пошло се од концепције програма географије за основну школу и од тога да гимназија представља продужетак општег образовања и васпитања.

Програм је тематски конципиран у складу са савременом улогом географије у гимназији. Наставницима се препоручују наставне теме и наставни садржаји са оријентационим бројем часова. Слобода и креативност наставника испољиће се кроз: самостално планирање и одређивање броја и типова часова по наставној теми и избор наставних метода, техника, активности, дидактичких средстава и помагала. Напомињемо да је у настави географије неопходно коришћење географских карата на свим типовима часова и у свим облицима наставног рада. Поред географских карата потребно је користити табеле, дијаграме, схеме и остале дидактичке материјале који доприносе очигледности и трајности знања и умења.

Да би се што потпуније остварили циљ и задаци наставе географије треба обезбедити максималну могућу корелацију са сродним предметима, а нарочито са наставним предметима који су, као и географија, означени као носиоци садржаја у планирању породице и популационој политици (биологија, психологија, филозофија и социологија).

Наставна тема "Основна демографска обележја и културни утицај на Балканском полуострву" представља логичан завршетак опште друштвеногеографске проблематике савременог света и увод у географију Србије. Програмом је предвиђена обрада само оних обележја Балканског полуострва, као што су опште одлике становништва, културне зоне и утицаји, политичко-географске промене на Балканском полуострву и стварање нових држава на тлу бивше Југославије. Тежиште треба да буде на начинима успостављања сарадње и нових односа народа и земаља Балканског полуострва, као и нужност прилагођавања европским и светским путевима развоја.

Другу наставну област "Географија Србије" чини шест наставних тема распоређених тако да свака претходна представља основу за разумевање наредне наставне теме, а све оне заједно чине јединствену целину. То практично значи да у процесу наставе свим деловима програма треба посветити одређену пажњу уважавајући све програмске захтеве.

Прва наставна тема уводи ученике у програмске садржаје географије Србије. Програмом је предвиђена обрада само основних политичко-географских елемената: величина, границе, формирање територије и географски положај. Ови садржаји су веома актуелни и имају огроман, не само образовни, него и васпитни значај, јер треба да омогуће разумевање и тумачење сложених политичко-географских промена граница и пограничних подручја наше земље.

Тема "Природне одлике Србије" односи се на геолошку прошлост, облике рељефа, климатске, хидрографске, педолошке и биогеографске одлике наше земље. За успешно савладавање наставне материје потребно је користити раније стечена знања из физичке географије и других сродних предмета. Тежиште треба ставити на обраду оних садржаја са којима се ученици први пут срећу.

Видно место у наставном програму има проблематика демогеографског развоја и насељеност, као и популациони проблеми Републике Србије. Ово наставно градиво треба повезивати са сличним садржајима других наставних предмета, у циљу сагледавања популационих проблема, као и изграђивања свести о неопходности заједничког живота различитих народа. Кроз садржаје ове наставне теме ученике упознати са популационом политиком наше државе и значајем њених одредби за обнављање становништва. Ученици треба да се упознају са постанком, функцијама, развојем и размештајем насеља у нашој земљи, као и са процесом урбанизације, њеним узроцима и последицама. У оквиру ове теме информисати ученике о српској дијаспори и њеним везама са Србијом.

При обради теме "Привреда Србије" треба инсистирати да ученици стекну знања о развоју привреде у целини и појединих привредних делатности, као и о природно-географској основи развоја. Ови садржаји су веома сложени, стога се препоручује да се истакну најважније карактеристике територијалног размештаја, неравномерност у нивоу развијености и перспективе развоја привреде Србије. Не препоручује се сувопарно набрајање и меморисање обиља статистичких података, већ њихово коришћење за анализу и упоређивање степена развијености појединих привредних сегмената.

Наставна тема "Регионалне целине Србије", обухвата преглед географских одлика регија Србије. Кроз ове садржаје потребно је код ученика инсистирати на уопштавању, самосталном закључивању и повезивању усвојених чињеница у систем знања и на примени знања и умења у пракси. Напомињемо да је потребно заинтересовати ученике за теренска истраживања локалне средине и упутити их на проналажење и коришћење различитих извора информација.

Наставна тема "Срби у бившим југословенским републикама и дијаспори" обухвата преглед географских садржаја који се односе на просторе бивших југословенских република и света у којима живи српско становништво. Потребно је упознати ученике са узроцима и последицама масовног кретања српског становништва током двадесетог века. Препоручујемо да се нарочита пажња посвети узајамним везама и односима између земаља/дијаспоре и наше земље.

Подсећамо наставнике да је у коришћењу уџбеника важан селективан приступ датим садржајима. Такође, препоручује се наставницима да од ученика не захтевају меморисање фактографског и статистичког материјала, јер то није циљ наставе географије. Стечена знања треба да буду примењива а ученици оспособљени да сами истражују и анализирају одређене географске појаве и процесе.

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ наставе психологије је усвајање знања која омогућују ученицима да схвате биолошку и друштвену условљеност психичког живота и доприносе формирању научног погледа на свет, човека и његово индивидуално и друштвено понашање.

Задаци наставе психологије су да ученици:

- стекну знања о основним врстама психичких процеса, особина и стања и увид у општа питања развоја структуре и динамике личности;

- стекну што потпунији увид у поједине животне ситуације својствене адолесцентном узрасту и зрелом добу;

- упознају психолошки аспект међуљудских односа у друштвеном саобраћању, у малим групама и организацијама;

- упознају психолошке могућности подстицања развоја личности, карактерних особина, стекну способност и формирају ставове, вредности, интересовање;

- развију критичко мишљење, стваралачке способности, интересовање за самообразовање и професионални развој;

- упознају рационалне методе учења и начин рационалног планирања радних и слободних активности и схвате значај личног ангажовања у развоју сопствене личности.

ТРЕЋИ РАЗРЕД
(2 часа недељно, 72 часа годишње)

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

1. Уводни део

Предмет, гране и методе психологије (4 часа)

Предмет психологије; теоријски и практични задаци.

Развој психологије као науке.

Психолошке дисциплине: општа психологија, физиолошка психологија, развојна психологија, педагошка психологија, социјална психологија, психологија рада, клиничка психологија, психологија личности, ментална хигијена. Психологија и друге науке.

Методе и технике психолошких истраживања: лабораторијска и истраживања у природним условима.

Посматрање и самопосматрање: Упитник и тестови. Објективни и субјективни подаци.

Нервни систем. Чула и централни нервни систем.

Локализација психичких функција. Улога десне и леве хемисфере коре великог мозга.

Значај жлезда са унутрашњим лучењем за психички живот и понашање: хипофиза надбубрежне жлезде, полне жлезде.

Развој психичког живота човека: схватање о чиниоцима психичког развоја (нативизам, емпиризам, теорија конвергенције, интеракционизам); значај рода, говора и културе. Филогенеза и онтогенеза.

Схватања о чиниоцима психичког развоја јединке - нативизам, емпиризам, теорија конвергенције, друштвено-историјска теорија.

Појам осећаја и опажаја: Улога дражи, чулног органа, нервних путева, можданих центара у настанку осећаја и опажаја. Праг дражи.

Организација опажаја! Утицај искуства, мотивације и културе на опажање.

Пажња: чиниоци и особине пажње.

Појам и врсте учења: сензитивизације и хабитуације; условљавање и инструментално учење; увиђање; учење по моделу.

Врсте учења према садржају: Учење моторних радњи и вештина. Вербално учење.

Трансфер учења: појам, врсте и значај.

Појам памћења: Краткотрајно и дуготрајно памћење. Репродукција и препознавање. Квалитативне промене у садржајима памћења.

Појам заборављања; чиниоци заборављања; проблем природе памћења и заборављања.

Психолошки и физички услови успешног учења: способност и мотивација за учење; методе успешног учења.

Мишљење (4 часа)

Појам мишљења. Мишљење као схватање односа. Мишљење и асоцијације. Улога знања и искуства у мишљењу.

Врсте мишљења: имагинативно и реалистичко, конвергентно и дивергентно.

Врсте мисаоних операција: развој мишљења и говора; својства дечјег мишљења; својства и облици мишљења адолесцената.

Интелектуалне способности и стваралаштво (3 часа)

Појам интелектуалне способности: структура и мерење интелектуалних способности. Индивидуалне разлике.

Појам и критеријуми стваралачког мишљења; ток и фазе стваралачког мишљења. Психолошка димензија ствараоца и средине.

Емоције (5 часова)

Појам емоција и емоционалног реаговања. Врсте емоционалних доживљаја.

Емоције и органске промене; емоције и свест; схватање о природи емоције.

Емоционалност у пубертету и адолесценцији: морална и естетска осећања; међулична наклоност и ненаклоност; романтична љубав.

Значај емоција за ментално здравље: осећање сигурности и успешна емоционална размена: стрес; психичке трауме; анксиозност; психосоматска обољења.

Мотивација (6 часова)

Појам и врсте мотива: органски мотиви; мотивациони циклус. Јављање и развој сексуалног мотива; социјализовање биолошких потреба.

Лични и социјални мотиви: сигурност, самопоштовање, афективна везаност, родитељски мотив; афилијативност, мотив постигнућа, морална свест. Хијерархија мотива. Сукоб мотива.

Мотиви интелектуалног рада: радозналост, истраживање, ниво аспирација, стандарди успешности, познавање резултата.

Задовољење и осујећење мотива: спољашње и унутрашње препреке (баријере); реалистичко и нереалистичко реаговање на осујећење (фрустрацију); механизми одбране.

3. Личност