72 часа годишње
Циљ и задаци
Циљ наставе географије је усвајање знања о природногеографским и друштвеногеографским објектима, појавама и процесимаи њиховим међусобним везама и односима у геопростору. Настава географије треба да допринесе стварању реалне и исправне слике о свету као целини и месту и улози наше државе у свету.
Задаци наставе географије су вишеструки. Њиховим остваривањем ученици се оспособљавају да стичу и развијају знања и разумевања, умења и ставове према светским и националним вредностима и постигнућима.
Настава географије треба да допринесе:
-
стицању знања о основним објектима, појавама и процесима у васиони;
-
картографском описмењавању, употреби географских карата и других извора информација у процесу учења и истраживања и у свакодневном животу;
-
стицању знања о објектима, појавама и процесима у географском омотачу Земље и у непосредном окружењу;
-
разумевању узрочно-последичне повезаности појава и процеса у географском омотачу;
-
развијању географског мишљења заснованог на повезаностии међуусловљености географских појава и процеса у простору и времену;
-
развијању естетских опажања и осећања проучавањем и упознавањем прородних и других феномена у геопростору;
-
стицању знања о основним појмовима о становништву, насељима и привреди и уочавању њиховог просторног размештаја;
-
разумевању утицаја прородних и друштвених фактора на развој и размештај становништва, насеља и привредних делатности;
-
стицању знања о основним географским одликама Европе, њеним регијама и државама;
-
стицању знања о основним географским одликама ваневропских континената и њихових регија;
-
упознавању улоге и значаја међународних организација за решавање економских, социјалних, културних и хуманитарних проблема у савременом свету;
-
стицању знања о основним географским одликама Републике Србије и њеним регионалним целинама;
-
развијању ставова о превентиви, заштити и унапређивању животне средине;
-
развијању толеранције, националног, европског, и светског идентитета;
-
стицању знања, развијању вештина и ставова из географије кроз самостално учење и истраживање и њиховој примени у свакодневном животу;
-
развијању опште културе и образовања ученика.
ГЕОГРАФИЈА
НАСТАВНА ТЕМА
|
ОСНОВНИ НИВО
|
СРЕДЊИ НИВО
|
НАПРЕДНИ НИВО
|
ВОДЕ НА ЗЕМЉИ
|
ГЕ 1.2.3.
ГЕ 1.1.3.
|
ГЕ 2.2.2.
ГЕ 2.1.4.
|
ГЕ 3.2.2.
ГЕ 3.1.1.
|
БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ
|
ГЕ 1.2.3.
ГЕ 1.2.3
|
ГЕ 2.2.2.
ГЕ 2.1.4.
|
ГЕ 3.2.2.
ГЕ 3.1.1.
|
СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА
|
ГЕ 1.3.1.
ГЕ 1.1.3.
|
ГЕ 2.3.1.
ГЕ 2.3.2.
ГЕ 2.1.3.
|
ГЕ 3.3.1.
ГЕ 3.1.1.
|
ГЕОГРАФСКА СРЕДИНА И ЉУДСКЕ ДЕЛАТНОСТИ
|
ГЕ 1.3.2.
|
ГЕ 2.1.3.
|
ГЕ 3.3.2.
ГЕ 3.1.1.
|
ОПШТИ ГЕОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД ЕВРОПЕ
|
ГЕ 1.4.2.
ГЕ 1.1.3.
|
ГЕ 2.4.2.
ГЕ 2.1.4.
ГЕ 2.1.2.
|
ГЕ 3.4.2.
ГЕ 3.1.1.
ГЕ 3.3.2.
ГЕ 3.3.1.
|
ЈУЖНА ЕВРОПА
|
ГЕ 1.4.2.
ГЕ 1.1.3.
|
ГЕ 2.4.2.
ГЕ 2.1.4.
ГЕ 2.1.2.
|
ГЕ 3.4.2.
ГЕ 3.1.1.
ГЕ 3.3.2.
ГЕ 3.3.1.
|
СРЕДЊА ЕВРОПА
|
ГЕ 1.4.2.
ГЕ 1.1.3.
|
ГЕ 2.4.2.
ГЕ 2.1.4.
ГЕ 2.1.2.
|
ГЕ 3.4.2.
ГЕ 3.1.1.
ГЕ 3.3.2.
ГЕ 3.3.1.
|
ЗАПАДНА ЕВРОПА
|
ГЕ 1.4.2.
ГЕ 1.1.3.
|
ГЕ 2.4.2.
ГЕ 2.1.4.
ГЕ 2.1.2.
|
ГЕ 3.4.2.
ГЕ 3.1.1.
ГЕ 3.3.2.
ГЕ 3.3.1.
|
СЕВЕРНА ЕВРОПА
|
ГЕ 1.4.2.
ГЕ 1.1.3.
|
ГЕ 2.4.2.
ГЕ 2.1.4.
ГЕ 2.1.2.
|
ГЕ 3.4.2.
ГЕ 3.1.1.
ГЕ 3.3.2.
ГЕ 3.3.1.
|
ИСТОЧНА ЕВРОПА
|
ГЕ 1.4.2.
ГЕ 1.1.3.
|
ГЕ 2.4.2.
ГЕ 2.1.4.
ГЕ 2.1.2.
|
ГЕ 3.4.2.
ГЕ 3.1.1.
ГЕ 3.3.2.
ГЕ 3.3.1.
|
ФИЗИКА
72 часа годишње
Циљ наставе физике јесте да ученици упознају природне појаве и основне природне законе, да стекну основну научну писменост, да се оспособе за уочавање и распознавање физичких појава у свакодневном животу и за активно стицање знања о физичким појавама кроз истраживање, оформе основу научног метода и да се усмере према примени физичких закона у свакодневном животу и раду.
Задаци наставе физике су:
-развијање функционалне писмености
-упознавање основних начина мишљења и расуђивања у физици
-разумевање појава, процеса и односа у природи на основу физичких закона
-развијање способности за активно стицање знања о физичким појавама путем истраживања
-подстицање радозналости, способности рационалног расуђивања, самосталности и критичког мишљења
-развијање вештине јасног и прецизног изражавања
-развијање логичког и апстрактног мишљења
-разумевање смисла и метода остваривања експеримената и значаја мерења
-решавање једноставних проблема и задатака у оквиру наставних садржаја
-развијање способности за примену знања из физике
-уочавање и разумевање повезаности физичких појава и екологије и развијање свести о потреби заштите, обнове и унапређења животне средине
-развијање радних навика и склоности ка изучавању наука о природи
-развијање свести о сопственим знањима, способностима и даљој професионалној орјентацији.
Оперативни задаци су, ученик треба да
-кроз већи број занимљивих и атрактивних демонстрационих огледа који манифестују појаве из различитих области физике, схвати како физика истражује природу и да је материјални свет погодан за истраживање и постављање бројних питања
-уме да рукује мерилима и инструментима за мерењње одговарајућих физичких величина (метарска трака, лењир са милиметарском поделом, хронометар, мензура, вага, динамометар)
-само упозна појам грешке и значај релативне гречке, а да зна чта је апсолутна гречка и како настаје гречка при очитавању скала мерних инструмената
-користи јединице Међународног система јединица (SI) за одговарајуће физичке величине
-усвоји основне представе о механичком кретању и зна величине које карактеришу равномерно праволинијско кретање и средњу брзину као карактеристику променљивог кретања
-на основу појава узајамног деловања тела схвати силу као меру узајамног деловања тела која се одређује интензитетом, правцем и смером
-усвоји појам масе и тежине и зна разлику између њих
-уме да одреди густину чврстих тела и густину течности мерењем њене масе и запремине
-усвоји појам притиска, схвати преношење спољног притиска кроз течности и гасове и разуме Паскалов закон.
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
УВОД
Физика као природна наука и методе којима се она служи, огледи
КРЕТАЊЕ
Кретање у свакодневном животу, релативност кретања. Појмови и величине којима се описује кретање. Подела кретања према облику путање и брзини тела. Зависност пређеног пута од времена код равномерног праволинијског кретања. Променљиво праволинијско кретање. Средња брзина. Систематизација. Огледи.
СИЛА
Узајамно деловање два тела у непосредном додиру и последице таквог деловања. Узајамно деловање два тела која нису у непосредном додиру. Сила као мера узајамног деловања два тела, правац и смер деловања. Процена интензитета силе.
МЕРЕЊЕ
Основне и изведене физичке величине и њихове јединице. Међународни систем мера. Мерење дужине, запремине и времена. Појам средње вредности мерене величине и грешке при мерењу. Мерни инструменти. Огледи.
МАСА И ГУСТИНА
Инертност тела. Закон инерције. Маса тела на основу појма о инертности и о узајамном деловању тела. Маса и тежина као различити појмови. Мерење масе тела вагом. Густина тела. Одређивање густине чврстих тела. Одређивање густине течности мерењем њене масе и запремине.Систематизација. Огледи. Вежбе.
ПРИТИСАК
Притисак чврстих тела. Притисак у мирној течности. Хидростатички притисак. Спојени судови. Атмосферски притисак. Торичелијев оглед. Зависност атмосферског притиска од надморске висине. Барометри. Преношење спољњег притиска кроз течности и гасове у затвореним судовима. Паскалов закон и његова примена. Систематизација. Огледи. Вежбе.
ГЛОБАЛНИ ПЛАН РАДА
Наставна тема
|
Број часова
|
Основни ниво
|
Средњи ниво
|
Напредни ниво
|
обрада
|
други типови
|
лаборат. вежбе
|
укупно
|
1. УВОД
|
1
|
1
|
0
|
2
|
/
|
/
|
/
|
2. КРЕТАЊЕ
|
6
|
8
|
0
|
14
|
1.2.1.
|
препознаје врсту кретања према облику путање
|
2.2.2.
|
зна шта је механичко кретање и које га физичке величине описују
|
3.4.1.
|
уме да претвара јединице изведених физичких величина у одговарајуће јединице SI система
|
2.4.1.
|
уме да користи важније изведене јединице SI система и зна њихове ознаке
|
1.2.2.
|
разликује равномерно и неравномерно кретање
|
2.4.3.
|
зна да користи префиксе и претвара бројне вредности физичких величина из једне јединице у другу
|
3.7.1.
|
уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења
|
2.6.1.
|
разуме и примењује основне математичке формулације, односе и законитости у физици
|
1.2.3.
|
уме да израчуна средњу брзину, пређени пут или протекло време ако су му познате друге две величине
|
2.6.2.
|
препознаје векторске физичке величине
|
3.7.2.
|
уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом
|
1.4.3.
|
користи основне јединице за дужину и време
|
2.6.3.
|
уме да користи и интерпретира табеларни графички приказ зависности физичких величина
|
1.4.4.
|
препознаје јединице за брзину
|
2.7.1.
|
уме табеларно и графички да прикаже резултате посматрања или мерења
|
Наставна тема
|
Број часова
|
Основни ниво
|
Средњи ниво
|
Напредни ниво
|
обрада
|
други типови
|
лаборат. вежбе
|
укупно
|
3. СИЛА
|
5
|
8
|
0
|
13
|
1.1.1.
|
уме да препозна гравитациону силу и силу трења које делују на тела која мирују или се крећу равномерно
|
2.1.1.
|
уме да препозна еластичну силу и особине инерције
|
3.7.1.
|
уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења
|
2.1.2.
|
зна особине гравитационе и еластичне силе
|
1.1.2.
|
препознаје привлачно, односно, одбојно деловање између два тела код магнета и наелектрисаних тела
|
2.4.1.
|
уме да користи важније изведене јединице за силу
|
2.4.3.
|
уме да користи префиксе и претвара јединице
|
3.7.2.
|
уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом
|
2.6.1.
|
разуме и примењује основне математичке формулације, односе и законитости у физици
|
1.4.1.
|
уме да чита мерну скалу и зна да одреди вредност најмањег подеока
|
2.6.2.
|
препознаје векторске физичке величине
|
2.6.3.
|
уме да користи и интерпретира табеларни и графички приказ зависности физ. величина
|
Наставна тема
|
Број часова
|
Основни ниво
|
Средњи ниво
|
Напредни ниво
|
обрада
|
други типови
|
лаборат. вежбе
|
укупно
|
4. МЕРЕЊЕ
|
7
|
5
|
4
|
16
|
1.4.1.
|
уме да чита мерну скалу и одређује вредност најмањег подеока
|
2.4.1.
|
уме да користи важније изведене јединице за силу
|
3.4.1.
|
уме да претвара јединице изведених физичких величина у одговарајуће јединице SI система
|
1.4.2.
|
препознаје мерила и инструменте за мерење неких основних физичких величина
|
2.4.2.
|
уме да препозна дозвољене јединице мере изван SI система (литар или тону)
|
1.4.3.
|
зна да користи основне јединице за дужину, масу, запремину, температуру и време
|
2.4.3.
|
уме да користи префиксе и претвара јединице
|
3.4.3.
|
зна шта је грешка мерења
|
1.4.5.
|
зна основна правила мерења
|
2.4.4.
|
зна када мерење понављамо више пута
|
3.7.1.
|
уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења
|
1.4.6.
|
зна да мери дужину, масу, запремину, температуру и време
|
2.6.1.
|
разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици
|
1.7.1.
|
поседује мануелне способности потребне за рад у лабораторији
|
2.6.3.
|
уме да користи и интерпретира табеларни и графички приказ зависности физ. величина
|
3.7.2.
|
уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом
|
1.7.2.
|
уме да се придржава основних правила понашања у лабораторији
|
2.7.3.
|
уме да реализује експеримент по упутству
|
Наставна тема
|
Број часова
|
Основни ниво
|
Средњи ниво
|
Напредни ниво
|
обрада
|
други типови
|
лаборат. вежбе
|
укупно
|
5. МАСА И ГУСТИНА
|
4
|
9
|
2
|
15
|
1.4.1.
|
уме да чита мерну скалу и одређује вредност најмањег подеока
|
2.1.1.
|
уме да препозна инерцију као појаву услед промене брзине
|
3.4.1
|
уме да претвара јединице изведених физичких величина у одговарајуће јединице SI система
|
1.4.3.
|
зна да користи основне јединице за дужину, масу, запремину, температуру и време
|
2.1.5.
|
разуме и примењује појам густине
|
1.4.5
|
зна основна правила мерења
|
2.4.1
|
уме да користи важније изведене јединице SI система и зна њихове ознаке
|
3.4.3.
|
зна шта је грешка мерења
|
1.4.6
|
зна да мери дужину масу, запремину, температуру и време
|
2.4.3.
|
уме да користи префиксе и претвара бројне вредности физ.величина из једне јединице у другу
|
3.7.1.
|
уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења
|
1.7.1.
|
поседује мануелне способности потребне за рад у лабораторији
|
2.6.1
|
разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици
|
1.7.2.
|
уме да се придржава основних правила понашања у лабораторији
|
2.7.1.
|
уме табеларно и графички да прикаже резултате посматања или мерења
|
3.7.2.
|
уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом
|
2.7.2
|
уме да врши једноставна уопштавања и систематизацију резултата
|
Наставна тема
|
Број часова
|
Основни ниво
|
Средњи ниво
|
Напредни ниво
|
обрада
|
други типови
|
лаборат. вежбе
|
Укупно
|
6. ПРИТИСАК
|
4
|
7
|
1
|
12
|
1.1.3.
|
разуме принцип спојених судова
|
2.1.6.
|
зна да хидростатички притисак зависи од висине стуба течности
|
3.1.3.
|
зна шта је притисак чврстих тела и од чега зависи
|
1.4.2.
|
уме да препозна уређаје за мерење притиска
|
2.4.1.
|
уме да користи важније изведене јединице SI система за притисак и зна њихове ознаке
|
3.1.4.
|
разуме и примењује концепт притиска у течностима
|
1.4.3.
|
уме да користи основне јединице за притисак
|
2.4.3.
|
уме да користи префиксе и зна да претвара бројне вредности физичких величина из једне јединице у другу
|
3.4.1.
|
уме да претвара јединице изведених физичких величина у одговарајуће јединице SI система
|
1.7.1.
|
поседује мануелне способности потребне за рад у лабораторији
|
2.6.1.
|
разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици
|
3.7.1.
|
уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења
|
1.7.2.
|
уме да се придржава основних правила понашања у лабораторији
|
2.7.2.
|
уме да врши једноставна уопштавања и систематизацију резултата
|
3.7.2.
|
уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом
|
Достарыңызбен бөлісу: | 
