ВЕРСКА НАСТАВА
(1 час недељно, 36 часова годишње)
Циљ и задаци
Циљ верске наставе јесте да се њоме посведоче садржај вере и духовно искуство традиционалних цркава и религијских заједница које живе и делују на нашем животном простору, да се ученицима пружи целовит религијски поглед на свет и живот и да им се омогући слободно усвајање духовних и животних вредности цркве или заједнице којој историјски припадају, односно чување и неговање сопственог верског и културног идентитета. Ученици треба да упознају веру и духовне вредности сопствене, историјски дате цркве или верске заједнице у отвореном и толерантном дијалогу, уз уважавање других религијских искустава и филозофских погледа, као и научних сазнања и свих позитивних искустава и достигнућа човечанства.
Задаци верске наставе су да код ученика:
- развија отвореност и однос према Богу, другачијем и савршеном у односу на нас, као и отвореност и однос према другим личностима, према људима као ближњима, а тиме се буди и развија свест о заједници са Богом и са људима и посредно се сузбија екстремни индивидуализам и егоцентризам;
- развија способност за постављање питања о целини и коначном смислу постојања човека и света, о људској слободи, о животу у заједници, о феномену смрти, о односу са природом која нас окружује, као и о сопственој одговорности за друге, за свет као творевину божју и за себе;
- развија тежњу ка одговорном обликовању заједничког живота са другим људима из сопственог народа и сопствене цркве или верске заједнице, као и са људима, народима, верским заједницама и културама другачијим од сопствене, ка изналажењу равнотеже између заједнице и властите личности и ка остваривању сусрета са светом, са природом, и пре и после свега, са Богом;
- изгради способност за дубље разумевање и вредновање културе и цивилизације у којој живе, историје човечанства и људског стваралаштва у науци и другим областима;
- изгради свест и уверење да свет и живот имају вечни смисао, као и способност за разумевање и преиспитивање сопственог односа према Богу, људима и природи.
ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС (ВЕРОНАУКА)
Циљ и задаци
Циљ наставе православног катихизиса (веронауке) у основном образовању и васпитању јесте да пружи целовит православни поглед на свет и живот, уважавајући две димензије: историјски хришћански живот (историјску реалност Цркве) и есхатолошки живот (будућу димензију идеалног). То значи да ученици систематски упознају православну веру у њеној доктринарној, литургијској, социјалној и мисионарској димензији, при чему се хришћанско виђење живота и постојања света излаже у веома отвореном, толерантном дијалогу са осталим наукама и теоријама о свету, којим се настоји показати да хришћанско виђење (литургијско, као и подвижничко искуство Православне цркве) обухвата сва позитивна искуства људи, без обзира на њихову националну припадност и верско образовање. Све то се остварује како на информативно-сазнајном, тако и на доживљајном и делатном плану, уз настојање да се доктринарне поставке спроведу у свим сегментима живота (однос с Богом, са светом, с другим људима и са собом).
Задаци наставе православног катихизиса (веронауке) јесу да код ученика:
- развије способност уочавања да су грех и зло у свету последица погрешног изражавања човекове слободе;
- развије способност уочавања да Бог поштује човекову слободу, али да не одустаје да свет доведе у вечно постојање;
- изгради свест о томе да Бог воли човека и свет и да их никад не напушта, али вечни живот зависи и од слободе човека и његове заједнице с Богом;
- развије способност спознавања да Бог није одустао од првобитног циља због кога је створио свет, а то је да се свет сједини с Њим посредством човека и да тако живи вечно;
-развије способност уочавања сличности у структури старозаветне и новозаветне цркве.
Оперативни задаци
Ученици треба да:
- запазе да природа не постоји без личности;
- науче да личност у Богу претходи природи у онтолошком смислу;
-уоче да у стварном свету људска природа претходи човеку као личности у онтолошком смислу
- запазе да се код створених бића, тј. код људи слобода може изразити и као негација, што није случај у Богу;
- запазе да је слобода Божија онтолошка, тј, да се изражава само као љубав према другој личности;
- запазе разлику између иконографског приказивања Св. Tројице у православној и римокатоличкој традицији.
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
УВОД
Упознавање ученика са садржајима програма и начином рада.
БОГ У КОГА ХРИШЋАНИ ВЕРУЈУ ЈЕСТЕ СВ. ТРОЈИЦА: ОТАЦ, СИН И СВЕТИ ДУХ (БОГОСЛУЖБЕНА , БИБЛИЈСКА И СВЕТООТАЧКА СВЕДОЧАНСТВА)
Бог је Света Тројица.
Библијска и светоотачка сведочанства о Богу као Светој Тројици.
Богослужбена сведочанства о Богу као Светој Тројици (крштење, евхаристија).
Бог је Света Тројица (Отац, Син и Дух Свети су три вечне, конкретне личности).
Света Тројица је један Бог (нераздељивост Божанске природе и несливеност Божанских личности).
УЗРОК БОЖИЈЕГ ПОСТОЈАЊА ЈЕ ОТАЦ (БИБЛИЈСКА, ЕВХАРИСТИЈСКА, СВЕТООТАЧКА И ДРУГА СВЕДОЧАНСТВА)
Љубав као израз слободе.
Слобода се изражава као љубав.
Бог Отац изражава своје слободно постојање као љубав према Сину и Светоме Духу.
Личност може постојати само у слободном односу љубави према другој личности.
Имена Свете Тројице показују да су то имена за однос.
ХРИШЋАНСКА ОНТОЛОГИЈА (БИЋЕ КАО ЗАЈЕДНИЦА СЛОБОДЕ)
Постојање као заједница слободе.
АНТРОПОЛОШКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ВЕРЕ У СВ. ТРОЈИЦУ
Антрополошке последице вере у Свету Тројицу.
КРОЗ ЛИТУРГИЈУ СЕ ПРОЈАВЉУЈЕ СВ. ТРОЈИЦА (ОТАЦ ПРИМА ЛИТУРГИЈСКИ ПРИНОС, СИН, ИСУС ХРИСТОС ПРИНОСИ, А СВ. ДУХ САБИРА СВЕ ОКО ХРИСТА И СЈЕДИЊУЈЕ С ЊИМ)
Пројављивање Свете Тројице кроз Литургију.
Пројављивање нашег истинског постојања у будућности кроз Литургију.
Крштење и Литургија као практично исповедање вере у Свету Тројицу.
СВ. ТРОЈИЦА У ПРАВОСЛАВНОЈ ИКОНОГРАФИЈИ
Света Тројица у православној иконографији (са скретањем пажње ученицима и на погрешно приказивање).
Света Тројица у православној иконографији (са истицањем икона из српске баштине).
Достарыңызбен бөлісу: |