Отношений и мировых языков имени абылай хана центр корееведения



Pdf көрінісі
бет7/120
Дата14.09.2023
өлшемі3.51 Mb.
#477614
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   120
KSK 9

 
Title: Semantic and Grammatical Features of Adverbs in Korean and Russian 
Languages 
Author: Kim O.A., Tashkent State Institute of Oriental Studies, Tashkent, 
Uzbekistan; L’vova I.S., Tashkent State Pedagogical University named after 
Nizami, Tashkent, Uzbekistan 
Abstract: The article consists of a comparative semantic and grammatical 
analysis of adverbs in both Korean and Russian languages. In the linguistic 
literature there is no clear definition of the content of the concept of "adverb", 
but almost all researchers "distinguish" the most common features of the ad-
verb as part of speech, such as the immutability and fullness of adverbial 
words, capable of naming a sign of action or a characteristic sign, a sign of a 
procedural or non-procedural sign of action, object, characteristics. The adverb 
represents one of the later formations in the system of parts of speech of both 


КОРЕЕВЕДЕНИЕ КАЗАХСТАНА выпуск 9 (2019) 
12 
Korean and Russian languages, the basis of which was the morphemic, non-
morphemic and mixed transformation of words of different parts of speech 
(primarily verbal). The adverbs of both Korean and Russian languages are 
characterized by structural and functional mobility and are still at the stage of 
development. 
Keywords: adverbially, adverbialization, semantics, attribute relationships, 
adverbs attributive (or qualitative) adverbs adverbial, 
일반 부사
, common ad-
verbs, 
상징 부사
, shaped adverbs, 
장소 부사
, adverbs of place, 4) 
시간 부사

adverbs of time, 
부정 부사
,negative adverbs, 
문장 부사
, adverbs-sentences;
접속 부사
, connective adverbs, 
파생 부사
, derived adverbs, the equivalent. 
Наречие в системе частей речи корейского и русского язы-
ков характеризуется структурной и функциональной подвижно-
стью, так как, по мнению историков языка, это самая поздняя по 
времени образования знаменательная часть речи. Наиболее ранней 
была эпоха нечетко разграниченного глагола. Сравнительная «мо-
лодость» наречий, «мозаичность» их значения, синтаксическая 
пестрота объясняют трудности, с которыми встретились лингви-
сты при выделении этой части речи и её дефиниции. Н.С. Рыжков 
совершенно справедливо отмечает: «Исключительная пестрота 
семантики и морфологического строения, зыбкость и текучесть 
границ (постоянная адвербиализация изменяемых частей речи и 
переход наречий в служебные слова) характеризуют наречия как 
наиболее сложную и трудную часть речи, которая все ещё нахо-
дится в стадии развития, не являет собой законченного процесса и 
вследствие этого не порождает возможности окончательного вы-
вода о ней» [1, с. 149]. В общей теории частей речи наречия явно 
недооцениваются, поэтому рассматриваются обычно как «оста-
точный» класс слов, не случайно В.В. Виноградов назвал наречия 
«свалочным местом»: «Категория наречий исстари являлась сва-
лочным местом для всех так называемых «неизменяемых» слов» [2, 
с. 569].
Наречия в корейском и русском языках определяют не 
только предикативные части речи, но и другие наречия, атрибу-
тивные слова, существительные, числительные, местоимения. 
Наречия не спрягаются. Например, в словосочетаниях: 
가장 빨리 
самый быстрый, наречие 
가장
самый определяет наречие
빨리 
быстро
아주 새 옷 
совсем новая одежда, наречие 
아주
очень опре-
деляет атрибутивное слово

новая
바로 뒤 
прямо позади, наречие 
바로
определяет существительное

зад; 
바로 너


Достарыңызбен бөлісу:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   120




©dereksiz.org 2024
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет