на првом наредном састанку по упућивању затвореника у самицу или по приговору на захтев за његово или њено упућивање у самицу

Затвореник може, било лично или преко адвоката, послати сваки коментар који има на одлуку судије задуженог за извршење казне.

Лекарском тиму се сваког дана даје списак затвореника у самици. Затвореници у самици ће бити лекарски прегледани у складу са чланом Д. 381. Ако лекар сматра да је с обзиром на здравље затвореника то примерено, он или она ће дати своје мишљење о томе да ли мера затварања у самицу треба да се прекине.

Упућивање у самицу може бити дуже од три месеца уколико се сачини нов извештај одбору за извршење казне и уколико тако одлучи регионални директор.

Боравак у самици може трајати дуже од једне године од тренутка првобитне одлуке ако министар правде тако одлучи на основу образложеног извештаја регионалног директора, а пошто је регионални директор прибавио мишљење одбора за извршење казне и затворског лекара.

Управник затвора води евиденцију о мерама упућивања у самицу ради увида управних и правосудних органа приликом надзорних посета и инспекција.“

Члан Д. 283–2

[Уредба бр. 96–287 од 2. априла 1996, члан 4, Службени гласник од 5. априла 1996; и Уредба бр. 98–1099 од 8. децембра 1998, члан 190, Службени гласник од 9. децембра 1998.]

„Упућивање у самицу не сме бити дисциплинска мера.

Затвореници у самици подлежу редовном затворском режиму.“

81. 2. Циркуларни дописи

Изводи из Циркуларног дописа од 8. децембра 1998. о примени уредбе о изменама и допунама Законика о кривичном поступку

„4. Упућивање у самицу као мера предострожности и безбедности

Налоге за упућивање у самицу као меру предострожности и безбедности издаје управник затвора на захтев затвореника или на своју сопствену иницијативу. С обзиром да управник има искључиво овлашћење да наложи упућивање у самицу, он или она ће морати да посебну пажњу посвете образложењу ове мере.

4.1. Потреба да се наведу разлози

Од пресуде Државног савета у предмету Marie од 17. фебруара 1995. управни судови су преузели надлежност за преиспитивање законитости дисциплинских одлука ‘које су биле повод за жалбу’. Судско преиспитивање још није проширено на одлуке да се затвореник упути у самицу, које настављају да се у најновијим одлукама сматрају ‘интерним административним мерама’ које не подлежу преиспитивању. Судови сматрају на основу члана Д. 283–2 да ‘упућивање у самицу не погоршава услове притвора и да не може да утиче на правни положај лица које у њој борави’ (Државни савет, 28. фебруар 1996, пресуда у предмету Fauqueux; и Државни савет, 22. септембар 1997, пресуда у предмету Trébutien).

4.2. Карактер образложења

Није довољно само поновити сажету формулу, као мера предострожности или безбедности’ која се користи у члану Д. 283–1.

...Налози за упућивање у самицу као мера предострожности или безбедности морају се заснивати на стварним разлозима и на објективним и сагласним доказима о постојању ризика да затвореник проузрокује или да буде изложен озбиљној опасности.

У образложењу се мора навести да ли је та мера донета да би се избегао ризик од бекства, насиља или принуде, заједничке акције која може изазвати поремећаје унутар затворске заједнице, тајног договарања или завере, или ради заштите живота или физичког интегритета појединачних затвореника или лица у самици.

4.3. Ништави разлози

Налог за упућивање у самицу не може се издати искључиво због следећих разлога.

4.3.1. Природа дела

Тежина дела за које је лице у питању затворено и природа дела за које је оно оптужено не могу сами за себе оправдати упућивање у самицу. ...

II. ПРОЦЕДУРА ПРИЛИКОМ УПУЋИВАЊА У САМИЦУ

...

Одлука мора бити у форми датој на одштампаном листу приложеном уз ово упутство и о њој се мора послати обавештење после саслушања. Лист садржи два одељка, један за образложење и други за коментаре затвореника. Одлуци се могу приложити додатне примедбе на обичном листу хартије и сва документа која могу бити од помоћи у објашњењу разлога....

2.2. Копије докумената за државне органе ...

3. Укидање мере

Није намера да мера упућивања у самицу траје неограничено време, с обзиром да мора бити оправдана чињеничним и законским разлозима, који се могу променити или престати да важе.

Имајући у виду штетан утицај дуготрајног боравка у самици, управник затвора и регионални директор морају помно пратити дужину трајања ове мере.

Ова мера ће аутоматски истећи у околностима предвиђеним у Поглављу 3. Након истека периода на који се мера редовно продужава треба такође размотрити престанак ове мере.

Затвореник мора бити обавештен о одлуци о укидању ове мере. Уколико је затвореник тражио да буде смештен у самицу, мора се прибавити његов или њен коментар (ако постоји).

Члан Д. 283–1, тачка 2, Законика о кривичном поступку захтева од управника затвора да без одлагања обавести регионалног директора и судију задуженог за извршење казне о својој одлуци.

Копија одлуке да се притвореник упути у самицу такође мора бити послата и истражном судији.

4. Продужење мере

Осим уколико је по истеку три месеца донета одлука о продужењу мере, она ће истећи аутоматски. ...

4.1. Предлози за продужење мере

Поступак продужења мора се покренути три недеље пре истека тромесечног периода.

Затвореници у самици морају бити обавештени о намери да се предложи продужење ове мере и, ако желе, могу добити један сат да припреме своје примедбе, које могу поднети на саслушању које се у ту сврху одржава. Они се онда обавештавају о предлогу.

Не може се предложити продужење мере без претходне процене ситуације затвореника начињене уз помоћ, између осталог, и евиденције о надгледању затвореника у самици.

Уколико управник затвора сматра да је неопходно продужити меру, он или она морају сачинити предмет који садржи:

(i) Одштампани образац предлога који садржи образложење, које мора бити ажурно у тренутку када се подноси захтев. Образац ће садржати потврду да је затвореник обавештен о предлогу, датум када је одбору за извршење казне поднет усмен извештај и датум достављања регионалном директору.

(ii) Образац за везу с другим органима.

(iii) Извештај о понашању затвореника у самици, заснован нарочито на евиденцији о надгледању.

Сваки извештај медицинског тима или мишљење лекара ће се приложити уз списе предлога.

4.2. Испитивање које врши регионални директор

Предмет треба послати у канцеларију регионалног директора најкасније петнаест дана пре истека периода од три месеца. Канцеларија регионалног директора ће испитати предмет и, ако је неопходно, затражити додатна документа или информације. Она мора да се увери да има потпуно ажурно образложење предлога за продужење мере.

Регионални директор мора да одлучи да ли ће се боравак у самици продужити или не, као и да пошаље одлуку у затвор ради обавештавања затвореника пре истека тромесечног периода у свим случајевима. Одлука мора бити образложена.

Уколико се донесе одлука да се ова мера не продужи, она ће сместа истећи и затвореник ће бити враћен на редован режим.

Затворенику ће бити дата копија одлуке о продужењу мере када о њој буде обавештен.

За чување доказа и достављање копија државним органима важе иста правила као и код првобитне одлуке.

Исти поступак ће се спровести ако се учини да је продужење мере неопходно по истеку додатног периода од три месеца. Регионални директори с посебном пажњом морају разматрати разлоге за даље продужење. Нарочито, морају испитати да ли су узете у обзир друге врсте мера и уверити се да ниједна таква мера не би била изводљива.

Када је регионални директор донео одлуку да се продужи мера упућивања у самицу, онда, осим уколико она аутоматски не истекне према Поглављу 3, мера може бити укинута током законског периода једино одлуком истог органа. У тим случајевима, управник затвора ће доставити регионалном директору образложени предлог за укидање мере уз који је приложен, уколико је подесно, и извештај у прилог том предлогу. Управник затвора ће такође регионалном директору без одлагања послати и све потврде о здравственом стању које је лекар могао издати заједно са својим мишљењем о томе да ли је потребно нешто предузети.

5. Продужење после годину дана

Мера упућивања у самицу треба да се продужи после годину дана само у изузетним случајевима. Министар правде једини има овлашћење да донесе одлуку, у складу са чланом Д. 283–1, тачка 6.

5.1. Предлог за продужење мере упућивања у самицу

Управник затвора мора послати предлог за продужење мере упућивања у самицу регионалном директору пре истека десетог месеца да би оставио канцеларији регионалног директора и централним органима довољно времена да га детаљно испитају.

Мишљење лекара мора се затражити ако се предлаже продужење мере упућивања у самицу после периода од годину дана. Ако лекар да мишљење, оно мора бити у писаној форми и достављено с предлогом. Ако лекар не да мишљење, треба да стави параф бар на образац с предлогом.

Управник затвора ће поднети одбору за извршење казне предлог на мишљење, које ће одбор навести на обрасцу предлога.

Управник затвора треба да обавести затвореника о својој намери да предложи продужење мере упућивања у самицу и после истека годину дана. Ако затвореник тако жели, може му (јој) се дати најмање сат времена да припреми своје примедбе које ће дати на саслушању после одређеног времена. Затвореник затим бива обавештен о предлогу.

Управник затвора мора приложити уз предлог кратак извештај о понашању затвореника од тренутка доношења првобитне одлуке.

На крају, евиденција за везу са другим органима (III.3) се прослеђује с предлогом тако да орган који доноси одлуку има све појединости о хронологији те мере.

5.2. Извештај регионалног директора

Регионални директор треба да сачини извештај на основу предлога управника затвора и да достави образложено мишљење о томе да ли ову меру треба продужити и после истека годину дана.

Пре него што то учини, регионални директор може укинути меру ако сматра да она није више оправдана или је може заменити неком другом мером у оквиру својих овлашћења.

Он или она може такође предложити друге мере, као што је премештај.

Предмет који садржи предлог да се мера упућивања у самицу продужи мора се послати централи управе за извршење заводских санкција најкасније месец дана пре него што истекне важност претходној мери. Централном органу мора бити остављено време да испита предмет и да размотри алтернативе.

5.3. Одлука Министра правде

Централни орган ће послати одлуку Министарства правде (коју обично доноси директор управе за извршење заводских санкција по делегираном овлашћењу) канцеларији регионалног директора најкасније недељу дана пре него што истекне претходни период боравка у самици тако да затвор може бити обавештен на време.

Затворенику треба доставити копију одлуке а оригинал треба одложити у списе предмета.

Усмени извештај о коначној одлуци треба дати одбору за извршење казне.

Централа управе за извршење заводских санкција ће задржати овлашћење да одлучи о даљим кварталним продужењима после периода од годину дана. Предмет ће се упутити опет централном органу у складу с поступком описаним у овом ставу најкасније месец дана пре него што треба да истекне нови период боравка у самици.

Поред случајева аутоматског истека важности наведених у Поглављу 3, овлашћење да укине меру после годину дана је такође поверено централном органу. ...

IV. РЕЖИМ БОРАВКА У САМИЦИ

1. Европске и националне препоруке

После посете Француској од 6. до 18. октобра 1996. Европски комитет за спречавање мучења и нечовечних или понижавајућих казни или поступака препоручио је да се ‘[успостави] равнотежа између захтева предмета и примене режима типа самице’, имајући у виду штетне последице које би такав режим могао да има на затвореника. Он је предложио организовање јединице за издвајање на начин који би затвореницима омогућио стални приступ бољим просторима за вежбу и активностима, укључујући и активности напољу.

Ове препоруке су повезане с налазима радних група које су основане од стране или на захтев управе за извршење заводских санкција.

2. Спровођење редовног затворског режима

У складу са чланом Д. 283–2 Законика о кривичном поступку, затвореници у самици подлежу редовном затворском режиму.

1^о Затвореницима мора бити дозвољено да у потпуности користе своја права на одбрану, која су заштићена инструментима уставног или међународног ранга, у складу с процедуром предвиђеном Закоником о кривичном поступку и разликом коју он прави између осуђених лица и лица у притвору. Забрана комуникације из члана 145–4 не може се примењивати на комуникацију с адвокатима.

2^о Право на односе са члановима породице и другима се остварује путем посета затвору. Зависно од аранжмана за појединачни приступ просторији за посете, не сме бити никаквих ограничења посета затвору осим уколико суд није наложио упућивање у самицу.

Не сме бити никаквих ограничења права затвореника у самици да шаље и прима преписку. Међутим, строжије праћење преписке може бити оправдано налозима суда, класификацијом затвореника у категорију високог безбедносног ризика у складу са чланом Д. 276–1 Законика о кривичном поступку, или препоруком да се затвореник стави под појачани надзор због опасности од самоубиства.

Слично томе, права затвореника на телефонске разговоре казненим заводима у складу са чланом Д. 417 Законика о кривичном поступку не суспендују се упућивањем у самицу.

3^о Не постоје општа ограничења права затвореника у самици у вези с приступом вестима, сем уобичајеног надзора над затвореницима током трајања затворске казне. Затвореници у самици задржавају право да купују новине по избору, или да користе радио или телевизор под уобичајеним условима.

Уколико библиотека ради по систему директног приступа, мора одредити посебно радно време за затворенике у самици или држати посебан фонд за јединицу за издвајање.

4^о Исповедање вере.

Исповедање вере у јединици за издвајање одвија се у складу с правилима предвиђеним члановима Д. 437 до Д. 439 Законика о кривичном поступку. С обзиром на то да затвореници у самици не могу да присуствују служби која је уобичајено отворена за све затворенике, може им бити дозвољено да прате посебну службу организовану у договору са свештеником.

5^о Здравље.

Здравље затвореника у самици зависи од тога да ли су затворени у условима који им омогућавају здрав стил живота:

(i) Ћелије морају да добијају природно светло кроз прозор који омогућава и адекватну вентилацију, како је прописано чланом Д. 350 Законика о кривичном поступку.

(ii) Двориште за вежбу мора омогућити приступ свежем ваздуху. Нарочита пажња се мора посветити томе да се затвореницима у самици одреди посебно време за вежбу у отвореном дворишту. Време за вежбу мора бити истог трајања као и за затворенике под редовним режимом.

(iii) Спортске активности морају се ставити на располагање у јединици за издвајање, на пример, обезбеђењем тренажног бицикла, подлоге за вежбе или стола за стони тенис.

2.6. Активности у јединици за издвајање

Иако је приступ заједничким активностима, обезбеђеним за затворенике у редовном режиму, привремено укинут током боравка у самици, затвореници у самици остају у редовном режиму и посебно се с јединицом за издвајање мора организовати да се већина активности настави, омогућавајући затвореницима да се повремено окупљају у мањим групама.

Тако, кад год је то могуће, управник затвора мора дозволити затвореницима у самици да се окупљају у групама од двоје или троје ради вежби или активности. За ове сврхе треба издвојити просторију која може бити вишенаменска (спорт, читање).

На управнику затвора је да процени како и када се такве групе могу организовати, као и да прилагоди ову меру појединцу у светлу разлога држања затвореника у самици, циља коме се тежи и карактера и понашања затвореника у питању.

Појединачне образовне програме или наставе на даљину коју нуде наставници или инструктори не треба обесхрабривати, пошто они обезбеђују да се активности такође усмеравају у правцу обуке.

4. Праћење и дијалог са затвореницима у самици

4.1. Праћење

Евиденција о посматрању мора се прикупљати за све затворенике у самици; она ће се допуњавати свим релевантним коментарима особља на дужности или лица задужених за јединицу за понашање затвореника у самици.

Евиденција о посматрању представља систем раног упозорења уколико се учини да боравак у самици има штетне последице по затвореника.

Запослени треба редовно да је консултују, а увек у случају да постоји намера да се предложи продужење мере.

Кратак преглед евиденције о посматрању послаће се регионалном директору и централном органу с предлогом продужетка мере или у случају интерне жалбе затвореника против првобитне одлуке или одлуке о продужетку мере.

Сви затвори су одговорни за формирање евиденције о посматрању која испуњава наведени циљ или, уколико она већ постоји, за њено унапређење.

4.2. Дијалог

Да би се избегла претерана социјална изолација, веома је важно да се одржава контакт и подстиче размена између запослених и затвореника у самици. То не само да смањује степен изолованости, нарочито за затворенике који не примају посете, већ такође помаже у праћењу карактера затвореника.

Из истих разлога, виши затворски службеници и социјално-васпитно особље треба да настоје да се састају са затвореницима у самици најмање исто онолико редовно колико и с обичним затвореницима.“

83. 3. Судска пракса Државног савета

У пресуди од 30. јула 2003. Државни савет је одступио од своје претходне праксе када је закључио:

„Горе наведене одредбе и докази о чињеницама изнети пред судом показују да је у самој природи боравка у самици да се лица њему подвргнута лише приступа спортским, културним, наставним и образовним активностима и плаћеном раду који су на располагању осталим затвореницима колективно. Таква мера се може изрећи за период до три месеца и може се продужити. У овим околностима, иако члан Д. 283–2 Законика о кривичном поступку наводи да боравак у самици не сме бити дисциплинска мера, с обзиром на то да затвореници у питању подлежу редовном затворском режиму, одлука да се затвореник држи у самици против своје жеље ће, у смислу ефекта који има на услове лишења слободе, бити подложно судском преиспитивању. Сходно томе, тврдња министра правде да је Управни апелациони суд погрешно применио право када је прогласио прихватљивом представку г. X за судско преиспитивање одлуке управника затвора Буа д’Арси (Bois d’Arcy) да га упути у самицу је неоснована.

Управни апелациони суд није погрешно применио право када је сматрао да је одлука да се затвореник упути у самицу једна од одлука за које први одељак Закона од 11. јула 1979. захтева образложење. Нашавши да је у оспореној одлуци наведено недовољно образложење, Управни апелациони суд у Паризу је донео одлуку по својој слободној процени која, у одсуству било каквих искривљених чињеница, не може бити оспорена пред овим судом.

Из наведеног следи да министар правде нема право да изда налог за укидање побијане пресуде.

Примерено је околностима овог предмета да се изда налог којим би се од Државе тражило да г. X плати износ од 2.300 евра који је потраживао према члану Л. 761–1 Законика о управним судовима.“

III. МЕЂУНАРОДНИ ДОКУМЕНТИ

84. ИЗВОДИ ИЗ ИЗВЕШТАЈА ЕВРОПСКОГ КОМИТЕТА ЗА СПРЕЧАВАЊЕ МУЧЕЊА И НЕЧОВЕЧНИХ ИЛИ ПОНИЖАВАЈУЋИХ КАЗНИ ИЛИ ПОСТУПАКА (ЦПТ) И ОДГОВОРИ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ ФРАНЦУСКЕ

ИЗВЕШТАЈ О ПОСЕТИ ОД 6. ДО 18. ОКТОБРА 1996.

„158. ЦПТ обраћа нарочиту пажњу на затворенике који се држе под условима сличним затварању у самицу. Комитет понавља да принцип пропорционалности захтева да се успостави равнотежа између онога што изискује поједини случај и примене режима типа самице, која представља корак који може имати веома штетне последице по особу у питању. Затварање у самицу може, под извесним околностима, представљати нечовечно и понижавајуће поступање. У сваком случају треба да траје што је краће могуће.

159. Делегација је посетила јединице за издвајање у ... и у притворској јединици у затвору Париз-Ла Санте.... Делегација се састала с једним бројем затвореника који су држани у самици у дугом, а у неким случајевима, и веома дугом временском периоду.

... Осим тога, самице у затвору Париз-Ла Санте би се могле описати као прихватљиве (упореди са ставовима 100 и 101).

Што се тиче затворског режима, који је према Законику о кривичном поступку редовни режим, делегација је нашла да су активности остале ограничене (читање, телевизија, и у неким случајевима, образовне активности или обука у ћелијама). ...

Тамо је стално било мало контакта с људима и то у форми било каквих посета блиске родбине или других овлашћених лица (као што су свештена лица) и неких свакодневних контаката са затворским стражарима.

Што се тиче вежбања на отвореном, затворске власти су рекле да је свакодневно дозвољена шетња у трајању од једног до три сата, премда су услови били мање него задовољавајући.

160. Комитет за спречавање мучења је у свом извештају о првој посети истакао да се нарочита пажња морала обратити менталном и физичком стању затвореника у самици. У ставу 380 свог прелиминарног извештаја, француске власти су назначиле да лекари два пута недељно обављају преглед затвореника у самици и да се лекар позива кадгод то захтева стање затвореника у самици. Од лекара се тражило да писмено обавесте управника затвора ако сматрају да је физичко или ментално здравље затвореника угрожено.

С тим у вези, француске власти су обавестиле делегацију да се нацртом уредбе (која треба да ступи на снагу 1. децембра 1996) успостављају нова правила за обезбеђење приступа лекару и оцену стања затвореника.

161. Што се осталих заштитних мера тиче, делегацији се чини, из прегледа релевантних списа, да је поступак за продужење мере упућивања у самицу прилично скраћен. Такође, изгледа да се начин на који се он спроводи разликује од региона до региона. ... У затвору Париз-Ла Санте, делегација је чула наводе затвореника у самици да то више није случај. Ти су наводи били уверљиви, пошто, за разлику од Марсеја (Marseille), делегација није нашла никакву напомену или рубрику које би указивале на то да су затвореници били обавештени о предлогу за продужење мере њиховог боравка у самици. Делегација практично није нашла никакав доказ у списима које је прегледала о слању извештаја комисији задуженој за извршење казни или о томе да је комисија издала мишљења како је прописано релевантним одредбама Законика о кривичном поступку. Осим тога, једине потврде о здравственом стању у вези с поступком продужења мере које је делегација видела била су стереотипне и изузетно кратке.

162. У светлу горе поменутог, ЦПТ предлаже француским властима:

(и) да преиспитају организацију боравка у самици са циљем да се затвореницима обезбеди шири избор активности и одговарајући контакт с људима;

(ии) да обезбеде што краће трајање боравка у самици; с тим у вези, квартално преиспитивање потребе за самицом треба да обухвата комплетну оцену засновану, уколико је прикладно, на извештају лекара и социјалног радника;

(иии) да се постарају да сви затвореници којима се боравак у самици продужава буду писмено обавештени о разлозима за такву меру (с тим да се подразумева да нема обавезе саопштавања података које би било оправдано искључити из обавештења из разлога безбедности).

ЦПТ би такође желео да сазна да ли је уредба коју су најавиле француске власти ступила на снагу и, ако јесте, да добије примерак.“

ОДГОВОРИ РЕПУБЛИКЕ ФРАНЦУСКЕ НА ИЗВЕШТАЈ ИЗ 1996.

КОМЕНТАРИ (ПРЕЛИМИНАРНИ ИЗВЕШТАЈ)

„(i) ,да преиспитају организацију боравка у самици са циљем да се затвореницима обезбеди шири избор активности и одговарајући контакт с људима’ (тачка 162) Правила која регулишу боравак у самици се преиспитују. Треба допунити чланове Д. 283–1 и Д. 283–2 Законика о кривичном поступку и циркуларни допис од 12. јула 1981. који су тренутно на снази, како би се побољшао поступак и ограничило трајање ове мере.