Предмет рамирез санчез против француске



бет3/6
Дата20.06.2016
өлшемі0.88 Mb.
#150148
1   2   3   4   5   6

Сходно томе, у нацрту члана Д. 283–1 посебно се наглашава потреба за лекарским надзором над затвореницима у јединици за издвајање. Овим чланом се такође задужује директор управе за извршење заводских санкција да одлучи да ли да се продужи боравак у самици који траје дуже од годину дана.

Одложено је ступање на снагу овог члана, који ће бити укључен у једну ширу уредбу која мења и допуњује више од 300 чланова Законика о кривичном поступку, пошто је ова уредба део владиног програма државне реформе.

Намера је да се изда нацрт циркуларног дописа када уредба ступи на снагу.

Тиме ће се нагласити да затвореници у самици подлежу редовном затворском режиму и даће се упутства за стални дијалог између запослених и затвореника у самици, нарочито кроз организовање програма индивидуалне наставе и обуке.

(ii) ,да обезбеде што краће трајање боравка у самици; с тим у вези, квартално преиспитивање потребе за самицом треба да обухвата комплетну оцену засновану, уколико је прикладно, на извештају лекара и социјалног радника’ (ст. 162) Нацрт циркуларног дописа је у припреми.

(иии) ,да се постарају да сви затвореници којима се боравак у самици продужава буду писмено обавештени о разлозима за такву меру (с тим да се подразумева да нема обавезе саопштавања података које би било оправдано искључити из обавештења из разлога безбедности).’ (тачка 162).

Нацрт циркуларног дописа је у припреми.“

КОНТРОЛНИ ИЗВЕШТАЈ

„(i) ,да преиспитају организацију боравка у самици са циљем да се затвореницима обезбеди шири избор активности и одговарајући контакт с људима’ (тачка 162).

Нацрт уредбе поменут у прелиминарном извештају, којим се усаглашава регулаторни део Законика о кривичном поступку с једним бројем закона који су већ на снази, тренутно је у поступку доношења.

Њом ће се, између осталог, изменити и допунити члан Д. 283–1 Законика о кривичном поступку тако што ће директор управе за извршење заводских санкција бити задужен за одлучивање о томе да ли да се продужи затварање у самицу које траје дуже од годину дана. Њом ће се тежиште лекарског надзора преусмерити на његову искључиву улогу пружања здравствене заштите затвореницима.

Сходно овој одредби, нацрт циркуларног дописа је сачињен и потврђује да су затвореници у самици подвргнути редовном затворском режиму, који, између осталог, захтева следеће:

(а) потпуно поштовање уобичајених права затвореника на односе са својим породицама, заступницима и другим лицима;

(б) стални дијалог између особља и затвореника у самици кроз редовне састанке;

(ц) организовање, у границама могућности, посебних активности у јединици за издвајање и програма индивидуалне наставе и обуке.

Овај нацрт је припремљен после обимних консултација децентрализованих служби. Стога је већ покренут поступак обавештавања и размене мишљења о том питању и наставиће се дистрибуцијом циркуларног дописа који би могао да буде на располагању одмах после објављивања горе поменуте уредбе.

(ii) ,да обезбеде што краће трајање боравка у самици; с тим у вези, квартално преиспитивање потребе за самицом треба да обухвата комплетну оцену засновану, уколико је прикладно, на извештају лекара и социјалног радника’ (ст. 162)

Нацртом циркуларног дописа се успоставља механизам за контролу трајања боравка у самици: пре него што може да се донесе одлука о продужењу мере после периода од три месеца, регионални директор мора да испита извештај управника затвора о посматрању који је заснован, нарочито, на његовом познавању затвореника у питању и информацијама које су обезбедила различита одељења затвора на основу личне евиденције о посматрању.

Сваки догађај с одложним дејством који или захтева пуштање или је на период преко петнаест дана довешће до истека мере упућивања у самицу и повратка затвореника у редован притвор.

(iii) ,да се постарају да сви затвореници којима се боравак у самици продужава буду писмено обавештени о разлозима за такву меру (с тим да се подразумева да нема обавезе саопштавања података које би било оправдано искључити из обавештења из разлога безбедности).’ (став 162)

Нацртом циркуларног дописа се уводи побољшан систем за давање образложења и писменог обавештења о одлукама да се затвореник упути у самицу. Међутим, од управника затвора се неће захтевати да затворенику открије информације које могу да изложе људе или затвор ризику; ЦПТ је ово прихватио.“

ИЗВЕШТАЈ О ПОСЕТИ ОД 14. ДО 26. МАЈА 2000.

„111. У својим извештајима како из 1991. тако и из 1996, ЦПТ је нагласио да принцип пропорционалности захтева да се успостави равнотежа између онога што изискује поједини случај и примене режима типа самице, која представља корак који може имати веома штетне последице по особу у питању. Затварање у самицу може, под извесним околностима, представљати нечовечно и понижавајуће поступање. У сваком случају треба да траје што је краће могуће. После обављених посета, ЦПТ је изнео своју забринутост у погледу различитих аспеката затварања у самицу у Француској (упореди ставове 140 ет сеq., и 158 до 163 извештаја). Накнадно, у циркуларном допису од 14. децембра 1998, министар правде је издао упутства која се, између осталог, тичу основа по којима затвореници могу да се затворе у самицу, поступка који треба поштовати и режима за затворенике у самици. Ова упутства баве се неким аспектима у вези с којима је ЦПТ изразио забринутост у својим извештајима о претходним посетама.

Без обзира на горе наведено, делегација ЦПТ је током својих посета открила озбиљне недостатке у начину на који су раније препоруке ЦПТ и министарска упутства примењена у пракси.

ЦПТ има озбиљне резерве у вези са ситуацијом једног броја затвореника који су у самици из административних разлога, а с којима се делегација састала током своје посете. Ове резерве тичу се како трајања усамљења (које је у неким случајевима износило више година непрекидно) тако и високо рестриктивног режима ком су такви затвореници подвргнути (потпуни недостатак структурираних или заједничких активности).

112. Физички услови затварања у самицу из административних разлога су генерално били прихватљиви. Међутим, ћелије у којима су такви затвореници боравили у затвору Париз-Ла Санте имале су само ограничен приступ природном светлу.

Осим тога, у четири институције које су посећене, дворишта за вежбу – која су такође често користили затвореници упућени у самицу из дисциплинских разлога – била су непривлачна.

113. У министарским упутствима стоји: ,Основне одлике редовног затворског режима морају се задржати на јединици за издвајање колико год је то могуће и зависно од практичних ограничења’ (тачка 4.1). Даље се, између осталог, наводи: ‘не сме бити ограничења затворских посета’ (тачка 4.2.2) и ‘... затвореници у самици остају под редовним режимом и у јединици за издвајање треба направити посебну организацију како би се наставила већина активности које би омогућиле затвореницима да се повремено окупљају у мањим групама’, а да ‘је на управнику затвора да процени како и када се такве групе могу организовати’ и да ‘не треба обесхрабривати индивидуалне едукативне програме и наставу на даљину које нуде наставници или инструктори’ (тачка 4.2.6). Упутствима се даље захтева појачани надзор затвореника и наводи: ‘Да би се избегла прекомерна социјална изолација од суштинског је значаја да се одржавају контакти и охрабрује размена између запослених и затвореника у самици’ (тачка 4.4.2).

Из информација добијених од делегације, чини се да се, уз понеки изузетак (на пример у погледу контакта са спољним светом), велика већина горепоменутих захтева не поштује. На пример, једини објекат у ком је затвореницима упућеним у самицу из административних разлога дозвољено да се друже био је затвор Лион-Сен Паул (Lyon-Saint Paul), а чак и тамо је дружење било ограничено (на вежбање напољу и у сали за вежбање).

ЦПТ препоручује властима да се без одлагања предузму мере како би се дало пуно дејство упутствима министра правде од 14. децембра 1998. у погледу мере затварања у самицу из административних разлога – нарочито по тачкама 4.2.6, 4.2.7 и 4.4.2.

114. ЦПТ такође има резерве по питању делотворности процедуралних мера заштите у вези са затварањем у самицу из административних разлога. Списи који су испитани показују да се то понекад користи као алтернатива за меру упућивања у самицу као дисциплинске мере (на пример, у једном случају, мера је изречена због: ,озбиљне штете по имовину која припада затвору а која је довела у ризик безбедност затвора’) или да се продужи таква мера и да су разлози изнети за смештање затвореника у самицу често били стереотипни (,да се одржи ред у затвору’ или ,ризик од бекства’). У једном случају, затвореник је био држан у самици од 1997. ‘због природе дела за која је био осуђен’.

Укратко, изгледа да се министарско упутство које гласи ‘Налози за упућивање у самицу као мера предострожности или безбедности морају се заснивати на стварним разлозима и на објективним и сагласним доказима о постојању ризика да затвореник проузрокује или да буде изложен озбиљној опасности’, не поштује увек у потпуности (упореди с тачком 1.4.2).

ЦПТ препоручује француским властима да се у сваком појединачном случају преиспита усаглашеност с упутствима издатим 1998. године у погледу затварања у самицу из административних разлога.

115. На крају, ЦПТ разуме да питање природе и обима доступних правних лекова још није решено (упореди са ставом 146 извештаја о посети из 1991). У пракси то значи да затвореници у самици тренутно немају стварне начине да пред независним органом оспоравају одлуке о њиховом упућивању у самицу или одлуке да се таква мера продужи.

ЦПТ препоручује да се ојачају мере заштите обезбеђене за затворенике у самици како би се обезбедило да имају делотворан правни лек пред независним органом, по могућству судијом. У ствари, то је у духу различитих предлога које сада разматрају француске власти (на пример, извештај Цанивет и извештај о истрази коју је спровео Сенат).“

ОДГОВОР ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ ФРАНЦУСКЕ

„(i) ,да се без одлагања предузму мере како би се дало пуно дејство упутствима министра правде од 14. децембра 1998. у погледу мере затварања у самицу из административних разлога – нарочито по тачкама 4.2.6, 4.2.7 и 4.4.2.’ (ст. 113)

(ii) ’да се у сваком појединачном случају преиспита усаглашеност с упутствима издатим 1998. године у погледу затварања у самицу из административних разлога’ (ст. 114)

Овлашћење за доношење одлука о затварању у самицу је дато министру правде, ако такво усамљење траје дуже од годину дана.

Тренутно има 77 затвореника коју су у самици више од годину дана. Од тога је 23 њих у заводима за осуђена лица и 54 у заводима за притворена лица.

Већина ових затвореника упућена је у самицу на сопствени захтев, било због дела за које су осуђени на казну затвора, или због њиховог занимања пре казне затвора.

У јединицама за издвајање је дошло до побољшања у циљу усаглашавања са циркуларним дописом од 14. децембра 1998. Затвори који ће се изградити у оквиру ‘Програма 4,000’ биће опремљени јединицама за издвајање у којима ће затвореницима бити омогућено да уживају све предности изнете у горе поменутом циркуларном допису.

Осим тога, у складу са циркуларним дописом од 14. децембра 1998. о мери упућивања у самицу, регионални директор затворске службе или централни орган су ти који су задужени за преиспитивање разлога које је управник затвора навео за упућивање затвореника у самицу. Осим тога, служба затворске инспекције проверава поштовање ових обавеза приликом обиласка затвора.

(iii) ‘да се ојачају мере заштите обезбеђене за затворенике у самици како би се обезбедило да имају делотворан правни лек пред независним органом, по могућству судијом’ (ст. 115)

Упућивање у самицу је једно од питања која се разматрају у вези с предложеном законском регулативом о затворима.“

84. ИЗВОДИ ИЗ ‘СМЕРНИЦА О ЉУДСКИМ ПРАВИМА И БОРБИ ПРОТИВ ТЕРОРИЗМА’ УСВОЈЕНИХ ОД СТРАНЕ КОМИТЕТА МИНИСТАРА САВЕТА ЕВРОПЕ 11. ЈУЛА 2002.

„III Законитост антитерористичких мера

1. Све мере које државе предузимају у борби против тероризма морају бити законите.

2. Када нека мера ограничава људска права, та ограничења морају бити дефинисана што прецизније могуће, и морају бити нужна и сразмерна циљу који се жели постићи.

IV Апсолутна забрана мучења

Употреба мучења или нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања је апсолутно забрањена, у било којим околностима, а поготово током хапшења, испитивања или затварања особе осумњичене или осуђене за терористичко деловање, без обзира на природу дела за која је та особа осумњичена или осуђена.

XI Притвор

1. Са особом која је лишена слободе због њеног терористичког деловања мора се у свим околностима опходити уз дужно поштовање према њеном људском достојанству.

2. Императиви борбе против тероризма ипак могу захтевати да особа лишена слободе због терористичког деловања буде подвргнута строжим ограничењима него што је случај код других затвореника, поготово по питању:

(i) прописа у вези са комуницирањем и праћењем преписке, укључујући и ону између правног заступника и његовог/њеног клијента;

(ii) смештај особа које су лишене слободе због терористичког деловања у посебно обезбеђене делове притворских јединица;

(iii) раздвајање таквих особа у оквиру истог или различитих затвора, под условом да је мера која се предузима сразмерна циљу који се жели постићи.“

85. ИЗВОДИ ИЗ ПРЕПОРУКА Рец(2006)2 КОМИТЕТА МИНИСТАРА ДРЖАВАМА ЧЛАНИЦАМА У ВЕЗИ СА ЕВРОПСКИМ ЗАТВОРСКИМ ПРАВИЛИМА УСВОЈЕНИМ 11. ЈАНУАРА 2006.

„Комитет министара, у складу с одредбама члана 15.б Статута Савета Европе, Имајући у виду Европску конвенцију о људским правима и судску праксу Европског суда за људска права;

Имајући у виду такође рад Европског комитета за спречавање мучења и нечовечног и понижавајућег поступања или кажњавања, а нарочито стандарде које је усвојио у својим општим извештајима;

Још једном истичући да се нико не може лишити слободе, изузев када је то крајња мера и у складу са процедуром предвиђеном законом;

Наглашавајући да извршење затворских казни и поступање са затвореницима налаже да се узму у обзир захтеви безбедности, сигурности и дисциплине с тим да се претходно осигурају затворски услови који не угрожавају људско достојанство и који нуде могућност обављања корисних занимања и програме третмана затвореника који служе њиховој припреми за реинтеграцију у заједницу;...

Препоручује владама држава чланица:

- да се у доношењу закона, дефинисању политике и у пракси руководе правилима садржаним у додатку овој препоруци, која замењује Препоруку Рец (87) 3 Комитета министара о европским затворским правилима: ...

Додатак Препоруци Рец(2006)2

...


Основни принципи

1. Према свим лицима лишеним слободе поступа се уз поштовање њихових људских права.

2. Лица лишена слободе задржавају сва права која им нису законито одузета одлуком којом се осуђују или којом се задржавају у притвору.

3. Ограничења за лица лишена слободе треба да буду минимално неопходна и сразмерна легитимном циљу због ког су наметнута....

18.2 У свим објектима у којима затвореници живе, раде или се окупљају:

а. прозори морају бити довољно велики да омогуће читање и рад уз природно светло у нормалним условима и омогуће доток свежег ваздуха, осим уколико не постоји одговарајући систем за вентилацију;

б. вештачко осветљење мора да испуњава признате техничке стандарде; ...

23.2 Затвореници могу да се консултују о било ком правном питању са адвокатом по сопственом избору и о сопственом трошку. ...

23.4 Консултације и друга врста комуникације, укључујући преписку између затвореника и правног саветника биће поверљиви. ...

24.1 Затвореници имају право да комуницирају без ограничења, писмима, телефоном или на други начин, са својим породицама, другим лицима и представницима спољашњих организација и да примају њихове посете.

24.2 Комуникација и посете могу да подлежу ограничењима и надзору ако то налажу захтеви наставка кривичне истраге, одржавања реда, сигурности и безбедности, спречавања кривичних дела и заштита жртава, али таква ограничења, укључујући конкретна ограничења која наложи судски орган, морају омогућавати минимални ниво контакта. ...

24.4 Услови за обављање посете треба да су такви да омогућавају затвореницима одржавање и развијање породичних односа на што нормалнији начин. ...

24.10 Затвореници морају имати могућност да се редовно информишу о јавним догађајима читањем штампе и других публикација на које су се претплатили, као и праћењем радио и ТВ програма, осим уколико у појединачном случају и за одређени период не постоји посебна забрана судског органа. ...

25.1 Затворски режим мора предвидети избалансиран програм активности за све затворенике.

25.2 Овај режим треба да омогући свим затвореницима да проводе ван ћелија онолико времена колико је потребно за адекватан ниво људске и социјалне интеракције.

25.3 Затворски режим такође треба да пружи затвореницима социјалну помоћ. ...

27.1 Сваки затвореник треба да има могућност да сваког дана вежба најмање један сат на свежем ваздуху, уколико то дозвољавају временске прилике.

27.2 Када је време неповољно, затвореницима се обезбеђују други услови за вежбање.

27.3 Одговарајуће активности чији је циљ развијање физичке спремности и могућност за одговарајућу физичку активност и рекреацију представљају саставни део затворског режима.

27.4 Затворска управа дужна је да омогући такве активности обезбеђујући одговарајућа средства и опрему.

27.5 Затворска управа дужна је да обезбеди специјалне активности за оне затворенике којима је то потребно.

27.6 Могућности за рекреацију, укључујући спорт, игре, културне активности, хобије и друге активности у слободно време, морају бити обезбеђене, а колико год је могуће, затвореницима се мора дозволити да их организују.

27.7 Затвореницима се дозвољава да се друже за време физичких активности и у циљу учешћа у рекреативним активностима. ...

29.2 Затворски режим треба да буде организован тако да омогући затвореницима да исповедају веру или следе своја верска уверења, да присуствују службама или скуповима које воде одобрени представници њихове вере или уверења, да примају посете од стране одобрених представника њихове вере или уверења, и да поседују књиге или литературу везану за њихову веру или уверења. ...

37.1 Затвореници који су страни држављани без одлагања се обавештавају о њиховом праву да захтевају контакт и да им се омогући комуникација са дипломатским или конзуларним представником своје државе. ...

39. Затворска управа води рачуна о здрављу свих затвореника под њеним надзором. ...

40.1 Здравствена служба у затвору организује се у тесној вези с општом здравственом службом заједнице или државе. ...

40.4 Здравствена служба у затвору мора настојати да открије и лечи физичке или психичке болести или недостатке од којих затвореник болује.

40.5 Све неопходне медицинске, хируршке и психијатријске услуге које у сврху лечења постоје у заједници морају бити на располагању и затвореницима у сврху лечења. ...

43.2 Лекар или квалификовани медицински техничар који је одговоран том лекару, поклања посебну пажњу здрављу затвореника који су у самици, врши дневне визите таквим затвореницима и на њихов захтев или захтев затворског особља пружа помоћ и лечење без одлагања.

43.3 Лекар је дужан да извештава управника затвора увек када сматра да је физичко или ментално здравље затвореника изложено озбиљном ризику услед даљег издржавања казне затвора или било којих других услова издржавања казне затвора, укључујући и усамљење. ...

51.1 Мере безбедности које се примењују на поједине затворенике биће на нивоу минимума неопходног да се обезбеди његово чување.

51.2 Безбедност се осигурава физичким препрекама и другим техничким средствима, а допуњује се динамичком безбедношћу коју спроводи особље спремно да реагује и које познаје затворенике под њиховом контролом.

51.3 Процена затвореника извришиће се што је пре могуће након пријема ради утврђивања:

а. ризика који могу представљати за заједницу уколико побегну;

б. ризика од бекства које би покушали сами или уз спољну помоћ.

51.4 Након тога, сваком затворенику одређују се безбедносни услови чувања који одговарају овим степенима ризика.

51.5 Степен потребне безбедности разматраће се у редовним интервалима током издржавања казне.

Сигурност

52.1 Процена затвореника извршиће се што је пре могуће након пријема ради утврђивања да ли они представљају сигурносни ризик у односу на друге затворенике, запослене у затвору или друга лица која раде у или посећују затвор и да ли постоји вероватноћа да ће покушати да се самоповреде.

52.2 Утврдиће се поступци у циљу обезбеђивања сигурности затвореника, затворског особља и свих посетилаца као и ради смањења ризика од насиља и других догађаја који могу угрозити сигурност. ...

53.1 Посебне мере високог степена безбедности или сигурности примењују се само у изузетним околностима.

53.2 Прописаће се јасни поступци који се примењују када се такве мере примењују на било ког затвореника.

53.3 Врста ових мера, њихово трајање и основ за њихову примену утвђују се домаћим законодавством.

53.4 Надлежни орган мора да одобри примену мера у сваком појединачном случају и за одређени временски период.

53.5 Уколико постоји потреба да се продужи трајање утврђених мера, надлежни орган ће о томе донети нову одлуку.

53.6 Ове мере се примењују на појединце а не на групе затвореника.

53.7 Сваки затвореник према коме су примењене ове мере има право жалбе сходно условима утврђеним у правилу 70. ...

70.1 Затвореници, појединачно или као група, имаће довољно могућности да поднесу захтеве или притужбе управнику затвора или другом надлежном органу. ...

70.3 Уколико се захтев не усвоји или притужба одбије, затворенику ће се навести разлози за то, а затвореник има право да се жали независном органу....“

ИЗВОДИ ИЗ ИЗВЕШТАЈА АЛВАРА ХИЛ-РОБЛЕСА (Alvaro Gil-Robles),

КОМЕСАРА ЗА ЉУДСКА ПРАВА САВЕТА ЕВРОПЕ, О ЕФЕКТИВНОМ ПОШТОВАЊУ ЉУДСКИХ ПРАВА У ФРАНЦУСКОЈ НАКОН ЊЕГОВЕ ПОСЕТЕ ОД 5. ДО 21. СЕПТЕМБРА 2005.

(објављен 15. фебруара 2006)

„123. ... У исто време, један други административни поступак, за који је у потпуности одговорна управа затвора, је потпуно нетранспарентан и захтева брзу акцију законодавне власти. То је поступак упућивања затвореника у самицу.

124. Приликом обиласка затвора, тачније блокова за спровођење дисциплинских мера, обично се у близини могу видети блокови са самицама. Сваки их затвор има. Према закону, сваки затвореник се може упутити у самицу било на свој захтев или као мера предострожности или безбедности. У неким се случајевима овакав режим примењује да би се склонили затвореници који су проблематични, коју су под сумњом или су коловође других затвореника а да нису извршили дисциплински прекршај.

125. Према тренутно важећим законским прописима, самица не представља дисциплинску меру. Затвореници у самици морају подлегати редовном затворском режиму. Међутим, они не смеју контактирати с другим затвореницима, осим по изричитој одлуци управника затвора, да би учествовали у повременим активностима с другим затвореницима у самици. Кретање затвореника који се налазе у самици је тако организовано да они том приликом никога не сретну. У неколико установа се затвореници у самици могу бавити плаћеним послом који обављају у својим ћелијама. Међутим, они обично немају приступ било којој плаћеној активности и у потпуности зависе од оних средстава која им се могу слати споља. Ипак, сви затвореници у самици могу нормално примати посете и водити преписку.

126. Постоји такође и строжи режим самица за затворенике који се сматрају посебно опасним „због [свог] учешћа у организованом криминалу или у терористичком покрету или [своје] судске и криминалне прошлости“. О томе који затвореници из самица спадају у ову категорију одлучује управник затвора. Они подлежу посебним мерама безбедности. Неки се редовно премештају из једног затвора у други, отприлике сваких шест месеци. Стално су у самици и никад се не мешају с другим затвореницима.



Достарыңызбен бөлісу:
1   2   3   4   5   6




©dereksiz.org 2024
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет