Област 6: ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ

Област 6: ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ

Васпитно-образовни рад са дјецом и ученицима с посебним образовним потребама⁵ организован је у: редовним и посебним вртићима, специјалним установама, специјалним и инклузивним одјељењима редовних школа.

Према доступним подацима, на подручју Републике Српске током 2008. године у вртиће је било уписано укупно 6.489 дјеце. Од тога броја, њих 103 или 1,54% била су дјеца са инвалидитетом.

Специјалне установе (школе, заводи, центри, домови) јесу посебне, издвојене установе које се баве образовањем, васпитањем, рехабилитацијом и/или смјештајем и радним оспособљавањем дјеце и омладине са сметњама у развоју. Обично су организоване у складу са категоријама развојних тешкоћа. Реализују посебне наставне планове и програме за одређене категорије и тип оштећења. Ове установе су углавном смјештене у градовима, па су дјеца која се у њима школују или бораве отуђена од породичног живота, рањива и изолована. Систем наставе је скуп, а стручњаци су доступни само малом броју ученика. Образовање дјеце са сметњама у развоју у специјалним установама има за резултат одвојеност и изолацију.

На основу налаза и мишљења стручне комисије и рјешења о разврставању, у овим се установама школују дјеца са сметњама у физичком и психичком развоју. Ове установе су добро организоване и опремљене и у њима дјеца, према својим могућностима, добијају васпитно-образовне и рехабилитационе услуге, а неке имају и организован предшколски третман.

У установама социјалне заштите (домови за дјецу и омладину ометену у развоју) смјештена су теже или тешко ментално недовољно развијена лица која у овим установама понекад остају до краја живота, потпуно искључена, сегрегирана. Крајем 2008. године у Републици Српској било је организовано шест специјалних установа затвореног типа у којима се школовало 383 ученика са различитим сметњама. Због увођења инклузивног приступа у редовним школама, број ученика у овим установама се сваке године смањује.

У Дому за дјецу и омладину ометену у развоју у Приједору смјештено је 229 лица, од чега је њих 14 старосне доби до 19 година. У Вишеграду, у Заводу за женску дјецу и омладину ,смјештено је укупно 154 лица, од чега је њих 14 старости до 19 година.

Специјална одјељења

У Републици Српској дјеца са сметњама и тешкоћама у развоју школују се и у посебним, специјалним одјељењима која су организована у редовним основним школама. У току школске 2008/09. године, у 187 основних школа (без музичких и специјалних) организован је рад 37 специјалних одјељења. Поред низа предности (дјеца су ближа својим породицама, укључена су у школске активности заједно са другом дјецом која немају тих проблема и сл.), овакав начин школовања има одређена ограничења. Недостатак стручног кадра, неприлагођеност простора и постојеће опреме утичу на квалитет образовања ове дјеце. Предвиђени образовни планови и програми не реализују се у потпуности, посебно логопедски третмани, психомоторне реедукације, корективне гимнастике, перипатологије и сл.

Процес увођења инклузивног приступа у организовању школе за дјецу са инвалидитетом у Републици Српској започео је нешто касније него у сусједним државама. У Хрватској је овај процес започео почетком осамдесетих година, у Словенији почетком деведесетих година прошлог вијека. У Србији и Црној Гори још увијек се даје предност диференцираној настави. У европским земљама, као што су Италија, Француска, Шпанија, Енглеска, укључивање дјеце са сметњама у физичком и психичком развоју у редован васпитно-образовни процес проводи се на свим нивоима школовања, професионалног оспособљавања и запошљавања.

Према истраживањима Републичког педагошког завода, у току школске 2008/09. године, у 174 редовне школе у Републици Српској било је уписано 108.026 ученика. Од овог броја, 945 је разврстаних (категорисаних) ученика са различитим сметњама. У средњим школама у Републици Српској, од укупно уписаних 46.771 ученика, 62 или 0,14%⁶ су са сметњама у развоју. Они се углавном школују у средњим стручним школама за трогодишња занимања.

Поред низа предности, у провођењу инклузивне наставе у редовној школи уочени су проблеми који се односе на непотпуну рану идентификацију и рани третман, неразвијен тимски приступ у третману развојних проблема дјетета, постојање предрасуда и стереотипа, неедукованост постојећег кадра, материјално-техничку неопремљеност школа, баријере (техничке и социјалне), слабу сарадњу са надлежним институцијама, слабу подршку од стране локалне заједнице, непостојање механизама за праћење и евалуацију, законских одређења и потписаних договора.

Универзитетско школовање младих са посебним образовним потребама у Републици Српској, ако је то у складу са њиховим могућностима, одвија се на факултетима. Не постоје потпуне евиденције о броју студената са инвалидитетом који су уписани на неке од факултета у Републици Српској. Према подацима о броју студената са инвалидитетом који су остварили стипендију за изједначавање могућности, у посљедњих пет година 14 студената је завршило факултет, док се њих 30 налази у процесу студирања. Како би се олакшало студирање, универзитетске власти су приступиле адаптирању факултетских простора (изградња рампи, тоалета, набавка помагала и сл.). Такође, студентско организовање ових лица задњих година се побољшава. На Универзитету у Бањој Луци почео је да дјелује Центар за студенте са инвалидитетом, који од 2010. године треба да буде организациони дио Универзитета.

Нема законске регулативе која се тиче образовања одраслих лица са инвалидитетом у контексту цјеложивотног учења.

У свакодневној пракси користе се различите терминолошке одреднице и класификације. Такав приступ доводи до различитих тумачења, како у стручним круговима тако и у свакодневној комуникацији. Терминологија оштећења је незамјењива као помоћ у комуникацији и одржавању прецизности у кореспонденцији и публикацијама. Нажалост, у Републици Српској и БиХ (као и у земљама у окружењу) не постоји јединствена дефиниција инвалидности и особа са инвалидитетом. Различити системи користе различите концепте, што понекад резултује практичним проблемима.

Већина вртића, основних школа, средњих школа и факултета нису ријешили проблем архитектонских баријера.

Школе нису материјално и технички оспособљене за прихват ове дјеце: наставници нису обучени за рад, касни идентификација, разврставање и рани третман. Нема помоћи и подршке локалне заједнице.

Не постоје подзаконски акти којима су прописани ближи услови у погледу простора, опреме, уџбеника и наставних средстава за остваривање планова и програма у редовним вртићима, основним и средњим школама и факултетима за ученике одређене врсте и степена ометености. Редовне основне школе за ученике са сметњама у развоју примјењују прописе за рад у редовним основним школама, не узимајући у обзир посебне потребе ових ученика у смислу посебне опреме и наставних средстава, с обзиром на врсту и степен ометености (нпр. машине за обучавање Брајевом писму за слијепе и слабовиде, вибрациони столови за глуве и наглуве ученике, собе за сензорну стимулацију за вишеструко ометене ученике, итд.).

У финансирању специјалних установа и, уопште, школовању ове дјеце евидентне су веће потребе, на примјер, техничка помагала и дидактичка средства, асистенти у настави, стручни тимови, отклоњене баријере, одговарајући уџбеници итд. За све ове активности недостају средства, па се успорава и њихова реализација.

Постоји потреба за професионалним усавршавањем наставника и других стручњака који раде у специјалним установама или у редовним школама. Њихово усавршавање има два правца: педагошки и рехабилитациони. То захтијева додатно финансирање како би се подигао ниво професионализације струке.

Буџетом нису предвиђена средства за подршку инклузији. То конкретно значи да не постоје финансијски инструменти за подршку оним школама и установама у којима се већ налазе дјеца са сметњама и тешкоћама у развоју.

Квалитет образовно-васпитних постигнућа ученика са сметњама у развоју који се образују у специјалним школским институцијама до данас није измјерен, нема евалуације. То значи да не постоје подаци који процјењују ефикасност специјалног система образовања и васпитања.

Један број дјеце са сметњама у развоју налази се изван система образовања или се налази у редовним основним и средњим школама, али без неопходне подршке. Број оних који напуштају школу нарочито је изражен код ученика са сметњама и тешкоћама у развоју, затим Рома и других угрожених група, о чему не постоје поуздани подаци.

Недовољно пажње посвећено је образовању одраслих лица са инвалидитетом. Формални систем образовања за одрасле није системски разрађен, без јасних је стандарда за развијање поливалентних образовних модела који би били доступни и одраслим лицима са инвалидитетом.

Узроке велике незапослености лица са инвалидитетом треба тражити како у постојећој структури образовања (неприлагођеност занимања тржишту рада), тако и у постојећим предрасудама.

Образовни системи за дјецу са сметњама и тешкоћама у развоју (редовни и специјални) одвојени су. Мала је могућност да ученик који је уписан у специјалну школу, када постигне напредак или када се установи грешка у разврставању, буде упућен у редовну школу. Истовремено, ученик са сметњама у развоју који не постиже одговарајући успјех у редовној школи бива лако упућен у специјалну установу, а да прије тога нису предузете све мјере предвиђене законом да се ученику помогне.

У редовним школама налази се велики број ученика са сметњама у развоју, као што су ученици са граничним степеном интелектуалних способности, са тешкоћама у рецептивном и експресивном говору, блажег тјелесног инвалидитета, хронично обољела, хиперактивна, хипоактивна, дјеца са емоционалним сметњама, дјеца са поремећајима у понашању, дјеца из социјално угрожених средина, и сл. За ове ученике често се не раде додатни програми.

Родитељи једног броја ових ученика фактички не живе у брачној или ванбрачној заједници. Овако непотпуне, нестабилне породице и породице са поремећеним породичним односима додатно отежавају породичну ситуацију и умањују резултате успјеха лица са инвалидитетом.

1. 
   У Министарству просвјете и културе кадрoвски ојачати капацитете са стручним сарадником који би се бавио инклузијом дјеце са инвалидитетом у редовном систему образовања;
   
2. 
   Усаглашавање постојећих правилника који третирају дјецу са сметњама и тешкоћама у развоју и лица са инвалидитетом у областима здравства, образовања и социјалне заштите;
   
3. 
   Измјене и допуне Закона о основном и средњем образовању и васпитању (утврдити чланове којима се регулише инклузивно образовање и васпитање, сервисне службе, нова улога специјалних школа као ресурсних центара итд.);
   
4. 
   Усвајање правилника о раду инклузивне школе/вртића;
   
5. 
   Усвајање Правилника о организацији рада специјалних установа као ресурсних центара и Правилника о раду сервисних служби за подршку редовним установама.
   

1. 
   Организовање рада у редовним школама/вртићима по инклузивним принципима и показатељима;
   
2. 
   Обавезна израда индивидуално прилагођених програма у раду са дјецом/ученицима са сметњама и тешкоћама у развоју;
   
3. 
   Ученицима са инвалидитетом омогућити различите нивое постигнућа у односу на редовни наставни план и програм за сваки предмет и активност;
   
4. 
   Трансформација специјалних школа/вртића у ресурсне центре подршке редовним установама који покривају један или више региона;
   
5. 
   Отварање сервисних служби – подршка редовним установама за рад са дјецом и ученицима са сметњама и тешкоћама у развоју, њиховим родитељима и лицима са инвалидитетом у свим општинама у којима нема ресурсних центара;
   
6. 
   Увођење цјелодневних програма у ресурсним центрима (бивше специјалне школе/вртићи);
   
7. 
   Међусобна размјена информација и континуирано праћење достигнућа дјетета од почетка до краја процеса образовања (од вртића до краја факултета);
   
8. 
   Прецизно одредити надзор и увид у остваривање закона и правилника који се тичу образовања и васпитања и рехабилитације ове дјеце/ученика повећањем надлежности инспекцијске службе када се ради о повреди права у оквиру система образовања и васпитања и социјалне и здравствене заштите.
   

1. 
   Израдити приједлог за веће издвајање бруто друштвеног производа за образовање;
   
2. 
   Обезбиједити континуирано повећање издвајања за образовање на годишњем нивоу;
   
3. 
   Повећати издвајање средстава локалне управе и самоуправе за рад образовно-васпитних установа.
   

1. 
   Покренути рад сервисних служби и ресурсних центара на локалном нивоу с циљем повезивања и умрежавања различитих установа ресурсних центара.
   

6.5.1. На свим наставничким факултетима увести предмет кроз који ће се будући наставници упознати са методама и моделима рада са дјецом са тешкоћама у развоју (нпр. специјална педагогија или методика рада са дјецом са посебним потребама);

6.5.2. Обезбиједити одрживост специјалистичких студија за инклузивно образовање, те уз велику ангажованост Педагошког завода потенцирати стална стручна усавршавања наставника усмјерена на инклузивно образовање и подизање свијести о инклузији као филозофији живота;

3. 
   Утврђивање листе компетенција за наставнике и стручне сараднике који раде у редовним инклузивним школама и ресурсним центрима (специјалним установама) са дјецом и ученицима са сметњама и тешкоћама у развоју;
   
4. 
   Унапређивање програма професионалног развоја наставника за рад са дјецом и ученицима са сметњама и тешкоћама у развоју на основу усвојене листе компетенција;
   
5. 
   Организовање семинара за перманентно стручно усавршавање наставника/васпитача и стручних сарадника у школама/вртићима;
   
6. 
   У специјалним школама трансформисаним у центре развити активности подршке учитељима, наставницима и професорима користећи форум и размјену информација електронским путем кроз савјетовање за свако дијете посебно, те кроз успостављање интернет странице на којој би била постављена база података са индивидуалним плановима према врсти посебне образовне потребе којој сви наставници могу приступити.
   

5. 
   Доношење одлуке о обавезном отклањању свих баријера у васпитно-образовним установама и смјештајним капацитетима;
   
6. 
   Доношење правилника о неопходној опреми коју би свака образовна установа требало да има како би се обезбиједио несметан приступ и учење дјеци и одраслим лицима са сметњама и тешкоћама у развоју.
   

1. 
   Расписати конкурсе за уџбенике и пратећи материјал који задовољавају потребе и интересовања дјеце/ученика са сметњама и тешкоћама у развоју.
   

6.8.1. Путем медија, редовно, у свим информативним емисијама, укључити прилоге у којима су актери дјеца и млади, ученици и студенти са сметњама и тешкоћама у развоју са циљем сензибилизације теме школовања ових лица;

2. 
   Креирати афирмативне тематске емисије о дјеци/младима са сметњама и тешкоћама у развоју;
   
3. 
   У већ постојеће дјечије и образовне емисије укључити дјецу са посебним потребама као равноправне учеснике и госте емисија.
   

1. 
   Развој Центра за студенте са инвалидитетом као саставног дијела Универзитета који ће својим дјеловањем створити предуслове за студирање без обзира на функционално стање и ограничења студената;
   
2. 
   Поновно успостављање стипендије за студенте са инвалидитетом као дио редовних стипендија при Министарству просвјете и културе Републике Српске.