Бројеви:
-
основни и редни (der siebte erste; am siebten ersten).
Предлози
-
са акузативом (Ich bin gegen dich);
-
са дативом (Sie arbeitet bei einem Zahnarzt);
-
са дативом или акузатвиом (Er ist in der Schule. Sie kommt in die Schule).
Глаголи
-
глаголска времена: презент, претерит модалних, помоћних, слабих и најфреквентнијих јаких глагола, перфект слабих и јаких глагола, футур;
-
глаголи са предлозима (warten auf, sich interessieren für);
-
Конјуктив у функцији изражавања жеље (Ich hätte gern... Ich möchte...Ich würde gern ...).
Везници и везнички изрази:
-
und, oder, aber; weil, wenn, als, während, bis, obwohl, dass, ob.
Личне заменице
-
у номинативу, дативу и акузативу
Прилози
за време (gestern), место (nebenan), начин (allein), количину (viel, wenig)
Синтакса Реченице
Изјавне реченице, упитне реченице; независне и зависно-сложене реченице, индиректне упитне реченице.
Ред речи у реченици
РУСКИ ЈЕЗИК
Реченица
Однос реченица у сложеној реченици: независно сложене и зависно сложене реченице
(саставне, раставне; субјекатске, предикатске, објекатске, временске итд.) Управни и неуправни говор.
Фонетско-фонолошки садржаји и прозодија
Обнављање и систематизација правила изговора и бележења акцентованих и редукованих самогласника о, а, е, я.
Обележја сугласничког и самогласничког система руског језика: изговор гласова који се бележе словима ж, ш, ч, щ, л; изговор и бележење парних тврдих и меких, звучних и безвучних сугласника.
Изговор гласова у групама чт, сч, зч, сш, зш, вств, стн, лнц, здн; изговор и бележење
сугласничких група - асимилација сугласника по звучности Основни типови интонационих конструкција (ИК1, ИК2, ИК3) у оквиру просте и сложене реченице.
Интонација изјавне и упитне реченице са упитном речју и без ње.
Именице
Варијанте различитих наставака: локатив на - у: о береге/на берегу, о лесе/в лесу, о крае/на краю; номинатив множине на - а, - я, - ья, - е: города, учителя, деревья, граждане.
Именице којима се означавају професије људи, њихова национална и територијална припадност.
Промена именица на - ия, - ие, - мя: история, здание, время.
Основно значење и функција појединих падежа.
Именице pluralia tantum: каникулы, сумерки, очки, Балканы (рецептивно).
Непроменљиве именице: кино, кофе, метро, кафе (рецептивно).
Руска презимена на - ов, - ев: Петров, Фадеев и сл. Обнављање и систематизација основних именичких промена. Заменице
Одричне заменице: никто, ничто, ничей, никакой.
Неодређене заменице: кто - то, что - то, кто - нибудь, что - нибудь, некто, нечто, некоторый.
Достарыңызбен бөлісу: |