Закона о основама система образовања и васпитања ("Службени гласник рс", бр. 72/09, 52/11 и 55/13), Национални просветни савет доноси

ЧИТАЊЕ

Оспособљавање ученика за функционално читање и разумевање различитих, узрасно и садржајно примерених врста текстова ради информисања, извршавања упутстава и остварења естетског доживљаја (читање ради личног задовољства).

Ученик треба да:

• 
  разликује најучесталије врсте текстова, познаје њихову стандардну структуру и разуме њихову сврху и улогу;
  

• 
  разуме краће текстове о конкретним и свакодневним темама у којима се појављују уобичајене и научене речи, изрази, фразе и формулације;
  

• 
  разуме краће стручне текстове релативно блиске тематике у којима се појављују уобичајене речи, изрази, фразе и формулације;
  

• 
  разуме текстове утемељене на чињеницама, везане за домене његових општих интересовања;
  

• 
  уме да у тексту о познатој теми пронађе, издвоји и разуме суштинску информацију/суштинске информације;
  

• 
  уз евентуалну претходну припрему или додатна објашњења разуме општи садржај, основну поруку и релевантне делове информативних текстова, разуме описе осећања, жеља, потреба у личним порукама (писмима, електронској кореспонденцији, СМС порукама);
  

• 
  разуме једноставна упутства и саветодавне текстове уколико су писани јасним језиком, без великог броја стручних израза, и/или праћена употребом визуелних елемената;
  

• 
  разуме обавештења и упозорења на јавним местима;
  

• 
  разуме краће текстове о уобичајеним темама, појавама и догађајима, уколико у њима доминира стандарднојезичка лексика и фреквентне фразе и изрази;
  

• 
  у писаним прототипским документима (писмима, проспектима) и другим текстовима (новинским вестима, репортажама и огласима) проналази и схвата релевантне информације;
  

• 
  препознаје основну нит аргументације у једноставнијим текстовима овог типа (нпр.
  

• 
  у текстовима познате тематике и блиског садржаја схвата значења непознатих речи на основу контекста;
  

• 
  разуме краће литерарне форме у којима доминира конкретна, фреквентна и позната лексика (конкретна поезија, кратке приче, анегдоте, скечеви, хумореске, стрипови).
  

ГОВОР

Оспособљавање ученика за кратко монолошко излагање и за учешће у дијалогу на страном језику

• 
  користи циљни језик као језик комуникације у учионици како са наставником тако и са осталим ученицима радећи у пару, групи или пленуму;
  

• 
  течно говори о себи и свом окружењу, о догађајима у садашњости, прошлости и будућности у свом окружењу и изван њега;
  

• 
  изрази своје утиске, осећања и аргументовано мишљење и ставове у вези са програмом и предвиђеним темама;
  

• 
  води рутинске дијалоге без већег напора, под условом да саговорник сарађује, поставља питања, одговара, размењује мишљење о темама везаним за свакодневницу и интересовања;
  

• 
  опише догађаје, саопшти садржај неке књиге или филма преносећи своје утиске и мишљења;
  

• 
  изложи унапред припремљену краћу презентацију на одређену тему ( из домена личног интересовања или струке), истакне значај одређених исказа пригодном гестиком и мимиком или наглашавањем и интонацијом.
  

ПИСАЊЕ

Оспособљавање ученика за писање краћих текстова различитог садржаја

Ученик треба да:

• 
  на разложан и једноставан начин пише о разноврсним темама из свог подручја интересовања;
  

• 
  у једноставном и везаном тексту опише осећања и реакције;
  

• 
  опише детаљно неку особу или неки стварни или измишљени догађај;
  

• 
  води белешке и пише лична писма да би тражио или пренео информације од тренутне важности;
  

• 
  направи краћи резиме на основу прочитаних/преслушаних текстова о блиским темама, о томе напише извештај и изнесе сопствено мишљење;
  

• 
  прими и напише једноставну поруку саопштавајући на прегледан начин оно што сматра битним;
  

• 
  пише краћа формална писма (писма читалаца, пријаве за праксе, стипендије или омладинске послове, основна пословна коресподенција) и попуњава формуларе и упитнике;
  

• 
  пише електронске поруке, СМС поруке, учествује у дискусијама на блогу.
  

СОЦИОКУЛТУРНА КОМПЕТЕНЦИЈА

Стицање и овладавање социокултурним компетенцијама неопходним за писану и усмену употребу језика

Ученик треба да:

• 
  у оквиру поља свог интересовања, знања и искуства, препознаје и разуме сличности и разлике у погледу културних и свакодневних навика (вербална и невербална комуникација), обичаја, менталитета и институција које постоје између наше земље и земаља чији језик учи;
  

• 
  препознаје и разуме најчешће присутне културне моделе свакодневног живота земље и земаља чији језик учи;
  

• 
  препознаје и адекватно реагује на формалност говорне ситуације;
  

• 
  препознаје и адекватно користи најфреквентније стилове и регистре у вези са знањима из страног језика, али и из осталих области школских знања и животних искустава;
  

• 
  препознаје и адекватно реагује на прагматичке функције говорних чинова у циљном језику различите од оних у Л1 (степен формалности, љубазности, као и паралингвистичка средства: гест, мимика, просторни односи међу говорницима, итд.);
  

• 
  учествује у свим видовима модерне комуникације (електронске поруке, смс поруке, дискусије на блогу или форуму, друштвене мреже);
  

• 
  користи све досад наведене стратегије развоја комуникативних компетенција примењујући језик струке у складу са нивоом знања језика и потребама.