Закона о средњој школи ("Службени гласник Републике Србије", бр. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94 и 24/96)

Током трогодишњег учења новогрчког језика ученици треба да:

- стекну граматичка и лексичка знања која ће им омогућити да слободно могу да комуницирају на савременом грчком језику.

Задаци:

- да стекну фундаментална знања из домена свакодневног живота и обичаја у савременој Грчкој.

- да усвоје одређени фонд речи и израза како би били у стању да прате текстове из часописа и лакшу литературу.

- да упознају најважније представнике савремене грчке књижевности.

- Грчки алфабет, правила читања и изговора.

- Основне каракатеристике номиналне и вербалне флексије.

- Одређени и неодређени члан.

придеви на: -ος -η -ο; -ος -α -ο; -ης -ια -ι;

придеви изведени од именица и прилога (-ος -η -ο)

- Заменице - личне заменице; показне заменице αυτος, ο εηεινος, ο; упитне заменице ποιος -α -ο / ποιοι -ες -α; ποσοι -ες -β; присвојне заменице μου, σου, του, упитне заменице τινος, ποιανον, -ης, -ον; присвојне заменице διηος, -η (ια), -ο μου

- Бројеви - Главни бројеви променљиви и непроменљиви

Редни бројеви

- Глаголи - Помоћни глаголи: ειμαι (јесам) презент, имперфекат и футур глагола: εχω (имам) презент, имперфекат и футур.

Индикатив презента актива глагола I конјунгације; императив аорист глагола I конјунгације

Индикатив презента глагола на -ομαι

Глаголи: μου αρεσει, μου παει

- Прилози и предлози: Прилози за место и време

Синтакса

- Слагање придева са именицама

- Присвојни генетив

- Генетив заменица: αυτος -η, -ο; ποσοι, -ες, -α

- Синтакса падежа: акузатив времена

- Директан објекат

- Личне заменице у генетиву (јаки и слаби тип)

- Индиректан објекат

У I години учења предвиђена су 2 писмена задатка.
ТРЕЋИ РАЗРЕД (Друга година учења)
(2 часа седмично, 72 часа годишње)
Морфологија

- Придеви - Преглед промене придева на: -υς, -ια, -υ; -ης, -ια, -ι; -ης, -α, -ιμο; -ης, -ης, -ες

Неправилно поређење

Поређење придева на: -υς, -ια, -υ; -ης, -ης, -ες, -ης, -α, -ιηο

- Бројеви - Преостали редни бројеви

- Заменице - Упитне, неодређене, показне и односне.

- Прилози и предлози - Извођење прилога из придева

Упитни, неодређени, показни и односни прилози

Поређење прилога

Неправилно поређење прилога.

- Глаголи - Глаголи II конјугације: индикатив презента актива.

Имперфекат глагола II конјугације.

Несвршени и свршени футур.

Несвршени и свршени конјунктив актива глагола I конјугације.

Преостала времена актива глагола II конјугације

Перфекат, плусквамперфекат и футур егзактни.

Конјунктив перфекта.

Глаголи са три основе (неправилни глаголи)

У II години учења предвиђена су 2 писмена задатка.

- Глаголи - Кондиционал, потенцијал.

Контрактни глаголи: ατατω, μλαιω, αηονω

Партицип презента актива глагола I и II конјугације.

Пасивна времена глагола I конјунгације.

Партицип перфекта пасива.

Поређење партиципа перфекта пасива

Партицип као прилог

Поређење прилога насталих од партиципа перфекта пасива.

Повратни глаголи.

Глаголи: ανεβαςω, ηατεβαςω, βαςω, βγαςω, ανεβαιυω, ματεβαιυω, μπαινω

Пасив глагола II конјугације

Глаголи: γινμαι, ερχομαι, μαομαι

Глаголи на: - αμαι (-ονμσι)

Безлични, депонентни, узајамно повратни глаголи

Синтакса

Погодбене реченице.

Изрицање жеља.

Претварање активних реченица у пасивне.

Употреба партиципа презента и перфекта.

Предвиђена су 2 писмена задатка.

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Оспособљавање ученика да владају законским нормама старословенског језика, прате њихов историјски развој и повезују са савременим српским језиком.

- упознати ученике са старословенским писмом, његовом историјом и употребом;

- оспособити ученике да могу течно да читају текстове писане старословенским писмом;

- упознати ученика са културом и књижевношћу ствараним на старословенском језику;

- упознати ученике с књижевно-језичким, културним и историјским континуитетом старословенског језика;

- упознати ученике с митологијом Словена у предбалканској епохи, као и на Балканском полуострву.

- прегледно и систематично уводити ученике у језички систем од индоевропске до словенске заједнице;

- језичку материју обрађивати кроз карактеристичне историјске и културне текстове;

- организовати језичка везивања и проверавати применљивост и функцију теоријских знања у језичкој пракси.

ТРЕЋИ РАЗРЕД (Прва година учења)

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

- Индоевропска заједница језика и прапостојбина "Индоевропљани" /1/;

- Словенска заједница језика, прапостојбина Словена - њихова привреда, култура и традиција /1/;

- О прасловенском језику; подела словенских језика; расељавање Словена и Закарпатја /1/;

- Старословенски језик: дефиниција, место у односу на друге класичне индоевропске језике и савремене словенске /1/;

- Настанак старословенског језика и културно-историјске прилике које му претходе /1/;

- Ћирило и Методије - њихов живот и рад - њихов живот и рад пре моравске мисије; Моравска мисија и Панонска житија као извори о мисији; настављачи Ћирила и Методија и њихова судбина после смрти Методија /2/;

- Старословенске азбуке - глагољица и ћирилица (међусобни однос и примат по старини) /2/;

- Старословенски и канонски споменици /1/;

- Custodia feralis: словенски пантеон /2/;

- Паганство и монотеизам: утицај примања хришћанства на дотадашње обичаје у Словена /1/;

- Католичанство и православље /1/;

- Хришћански празници /1/;

- Библија: појам, делови, садржај /1/;

- Садржаји старословенских споменика /1/;

- Манастири и преписивачка делатност; охридска и преславска школа /1/;

- Књижевни и народни језик /1/.
ЧЕТВРТИ РАЗРЕД (Друга година учења)
(2 часа недељно, 64 часа годишње)
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I. Фонетика

- Однос прасловенског и праиндоевропског вокалног система; порекло старословенских вокала /1/;

- Мешања полугласника: асимилација претходном сугласнику, Јагућево правило, графичко мешање; секундарни полугласник /1/;

- Редуковано и и у /1/;

- Вокално р и л /1/;

- Порекло старословенског констонантског система /1/;

- Промене у сугласничким групама /1/.

- Мешовита промена заменица /2/;

- Компарација придева /1/;

- Деклинација компаратива придева /1/;

- Бројеви /2/;

- Глаголски систем, основе и врсте /1/;

- Презент /1/;

- Императив /1/;

- Аорист /2/;

- Имперфекат /1/;

- Партиципи и њихова деклинација /4/;

- Перфекат /1/;

- Плусквамперфекат /1/;

- Футур I и футур II /1/;

- Потенцијал /1/;

- Пасив /1/.

- Ред речи старословенске реченице /1/;

- Датив + инфинитив /1/;

- Конструкција апсолутног датива /1/;

- Лексика старословенских споменика /2/;

- Основне карактеристике творбе речи: семантичке категорије; творбени типови; морфолошке појаве /2/;

- Хришћанство: обележја католичке и православне вере; однос хришћанске религије према миту и обредима /2/;

- Европска култура средњег века /1/;

- Митолошке теме у усменом народном стваралаштву /1/;

- Проповеди и житија /1/;

- Српски средњи век: сликарство (живописи, фреске и др.); архитектура (манастири, цркве) /2/;

- Три српске школе у култури, уметности и језику (рашка, ресавска и моравска) /1/;

- Редакције старословенског језика /1/;

- Српскословенски језик /1/;

- Хрватски глагољаши /1/;

- Рускословенски језик и културне реформе Петра Великог /1/;

- Славеносербски језик /1/;

- Доситеј Обрадовић и просветитељство XVIII века /1/;

- Сава Мркаљ и језик на почетку XIX века /1/.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
На првим часовима упознати ученике с историјским оквирима у којима се развијала старословенска култура и њен значај на развој словенских језика и културе словенских народа. Упознати ученике с индоевропском заједницом језика, као и сродност са словенским језицима.

Упознати ученике с фонетиком старословенског језика, вокални систем, полугласници, асимилација и језичке промене.

Колико је год могуће било би добро у току обраде градива за обе године учења користити разноврсне методичке материјале - текстовне предлошке, копије рукописа, књиге итд. и тиме откривати културну функцију старословенског језика. Важно је да ученици уоче и савладају одређене језичке законитости, да препознају језичке и текстуалне појаве у разним културним и историјским контекстима. Језик схватати и проучавати у његовој књижевној и културној функцији, схватити да језик и писмо нису апстрактне категорије које постоје независно од историје.

Веома је важно пратити културни континуитет старословенског језика, његове везе с европском културом средњега века, као и појаву и развој митологије предбалканског и балканског периода словенске културе.

Настава старословенског језика мора бити добро учињена синтеза језика, књижевности, културе и религије у одређеном историјском периоду. Не би требало ученике преоптерећивати разним важним и мање важним чињеницама, већ их уводити у знања неопходна за препознавање једног времена и културе.

СТИЛИСТИКА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Настава стилистике остварује следеће циљеве:

- проучавање стилистичких система српскога језика и језика уопште;

- осветљава језичке појаве са стилистичког становишта, тј. са њихове експресивне и естетичке стране;

- развија естетско осећање и доживљај код ученика;

- оспособљава ученике да теоријска знања о стилу и стилистици примене на различите дискурсе писаног текста;

- васпитава ученике у духу естетике;

- оспособљава ученике да се успешније усмено и писмено изражавају, користећи све најбитније карактеристике стилски дотераних исказа примењивих на различите типске ситуације.

- увести ученике у начин стилистичке надградње граматички уобичајених исказа (дискурса),

- повезати наставу језика и књижевности стилским аспектом преко начина стилизације језичких јединица и њихове функционалне вредности у књижевноуметничком тексту (стилематички и стилогени план језичких јединица);

- ученици треба да овладају стилским средствима карактеристичним за различите типове дискурса (посебно типовима фигуративних израза);

- стилистички аспект анализе треба да буде надградња граматичког и књижевнотеоријског аспекта, тако да ученици стилистичка знања могу успешно примењивати и у настави језика и у настави књижевности;

- користити различите примере из свих типова текстова да би се спознала функционално стилска разуђеност књижевног језика;

- организовати наставу тако да буде креативна (ученици треба да примењују, а не да репродукују стечена знања из стилистике);

- наставом стилистике развити код ученика љубав и интересовање према стилском и естетском аспекту језика.

Објекат и предмет стилистике. Стилистика као део лингвистике и део науке о књижевности. Лингвистичка и књижевна стилистика.

Антиципација стилистике у реторици и књижевној поетици.

Шарл Баји (Charlles Bally) - оснивач стилистике као посебне научне дисциплине.

Бајијева афективна стилистика као дескриптивна или лингвистичка стилистика.

Развој лингвостилистике и усложњавање њених критеријума; критеријум избора (Ж. Марузо) као инструмент стила; језичка функција Р. Јакобсена и њихов значај за стилистику; систематизација лингвостилистике код М. Рифатора.

Повезаност лингвистичке и књижевне стилистике: руски формализам, књижевни структурализам, француска и тартуска семиотичка школа. Стилистика и семиотика, Стилистика и естетика.

Обновљена реторика и њен значај за (лингво/стилистику, однос античке и обновљене реторике, посебно теорије стилских фигура.

Лингвостилистика - њене поддисциплине и јединице: фоностилистика и фоностиломи, морфостилистика и морфостиломи, семантостилистика и семантостиломи, синтаксостилистика и синтаксостиломи, текстостилистика и текстостиломи и графостилистика и графостиломи. Стиломатичност и стилогеност језичких јединица.

Фунционална стилистика - њени почеци и разој. Књижевно-уметнички, разговорни, научни, публицистички, административно-равни функционални стил и њихови жанрови.

Дискурс анализе и стилистике. Надреченични (текстуални) ниво анализе као језички и као стилистички ниво анализе. Почеци и развој текстолингвистике (дискурс анализе). Структура текста. Дескриптивни, расправљачки и приповедачки тип текста и његова структура. Формалне и семантичке везе у тексту.

Дискурс анализе као интердисциплинарни приступ језику; дискурс анализе и теорија говорних чинова, дискурс анализе и когнитивне теорије језика и др. Дискурс анализе у лингвистици и стилистици.

Матурским испитом утврђује се зрелост и оспособљеност ученика за даље школовање.

Матурски испит полажу ученици који су успешно завршили четврти разред филолошке гимназије.

САДРЖАЈИ МАТУРСКОГ ИСПИТА

- писмени испит из југословенске и опште књижевности или тест знања из српског језика (по избору ученика),³

- тест знања и усмени испит из првог живог (страног) језика,³

- израда и обрада матурског рада.

На смеру класични језици ученици полажу:

- писмени испит из југословенске и опште књижевности или тест знања из српског језика (по избору ученика),³

- писмени и усмени испит из латинског језика или писмени и усмени испит из старогрчког језика (по избору ученика),

- израда и обрада матурског испита.

1.Писмени испит из југословенске и опште књижевности или тест знања из српског језика³

Писмени испит из књижевности³ се састоји из писменог задатка, урађеног на једну од пет предложених тема. Теме су из области које утврђује испитни одбор на предлог стручног актива. Обавештење о усвојеним тематским областима из којих ће ученици бирати једну од пет предложених тема објављује се на огласној табли школе на почетку другог полугодишта.

При оцењивању писменог задатка, испитна комисија има у виду познавање грађе, ширину обраде теме, избор и интерпретацију грађе, композицију, стил и језик.

Тест знања из српског језика обухвата задатке и представља пресек целокупног градива српског језика предвиђеног Правилником о наставном плану и програму за обдарене ученике у филолошкој гимназији.
2. Тест знања из првог страног језика (смер живи језици) и писмени испит из латинског или старогрчког језика (за смер класични језици)³

А. Тест знања из првог страног језика (смер живи језици) обухвата задатке и представља пресек целокупног градива ових језика предвиђеног Правилником о наставном плану и програму за обдарене ученике у филолошкој гимназији³

- за превод страног непознатог текста на српски језик 25-30 редова,

- за превод са српског језика на страни језик до 20 редова,

Б. Текстови за смер класични језици садрже:

- превод непознатог познатог текста на српски језик 20-30 редова,

- превод непознатог прозног текста на српски језик 25-30 редова,

- превод непознатог поетског текста на српски језик до 25 стихова.

Писменим испитом проверава се степен усвојености предвиђених морфосинтаксичких структура, познавање језика (страних, или класичних) са којих се преводи, односно на које се преводи, способност налажења одговарајућих речи и израза у српском језику и оспособљености за коришћење речника.

Текстове за писмени испит утврђује испитни одбор на предлог стручног актива, а ученици их добијају непосредно пред почетак писменог испита.

3. Усмени испит из првог страног језика (за смер живи језици) односно из латинског или старогрчког језика (за смер класични језици)

На усменом испиту врши се граматичка анализа на одабраним текстовима и води краћа конверзација на страном језику. Текст се чита, служи за проверу непосредног разумевања прочитаног и као подстицај за разговор. Он треба да буде примерен језичком знању ученика, да је занимљив и да ученика мотивише на размишљање и разговор. Текст треба да има 25-30 редова и да чини заокружену целину.

Усменим испитом проверава се говорна компетенција ученика и његова оспособљеност да самостално излаже и учествује у разговору о прочитаном тексту, садржају са којима се упознао у току школовања као и о темама које су везане за свакодневни живот и интересовање ученика.

4. Матурски рад са усменом одбраном рада

Матурски рад са одбраном је самостално обрађена тема коју ученик бира са списка одобрених тема у оквиру једног од следећих предмета:

- други страни живи језик, класични језик, увод у општу лингвистику, реторика, филозофија, социологија, психологија, историја, ликовна култура, музичка култура и математика.

Теме за матурски рад утврђује наставничко веће школе на предлог стручних актива. Списак утврђених тема објављује се на огласној табли или доставља ученицима на увид на други погодан начин почетком другог полугодишта за текућу школску годину.

Сврха матурског рада је да ученик покаже колико влада материјалом у вези са темом, у којој мери је усвојио методе и приступ обради теме, како се служи литературом, да ли је оспособљен да анализира, критички размишља и да самостално изрази свој лични став у односу на тему коју обрађује.

Ученик ради матурски рад у току другог полугодишта четвртог разреда уз помоћ наставника-ментора.

У току израде матурског рада обавезно је организовање најмање четири консултације на којима је ментор дужан да прати рад сваког ученика и пружи му потребну помоћ упућивањем на потребну литературу и избору начина и структуре израде рада.

На обради матурског рада ученик усмено излаже концепцију свога рада, наводи литературу и друге изворе сазнања које је користио, образлаже посебне методе и поступке којима се користи при изради матурског рада и разлоге таквог избора.

После одбране матурског рада испитна комисија утврђује оцену која се изводи од оцене матурског рада и његове одбране.
ОРГАНИЗАЦИЈА И НАЧИН ПОЛАГАЊА МАТУРСКОГ ИСПИТА
Матурски испит полаже се у два редовна испитна рока: јунском и августовском. После августовског рока ученици полажу матурски испит у својству ванредног ученика у испитним роковима утврђеним општим актом школе.

Матурски испити морају се завршити у јунском року најкасније до 20. јуна, а у августовском року најкасније до 25. августа.

За полагање матурског испита ученик подноси пријаву школи у року који одреди школа. У пријави наводи страни језик за смер живи језици, односно латински и старогрчки језик за смер класични језици, који жели да полаже и назив теме за матурски рад.

Ученик који се пријавио за полагање матурског испита и био спречен да из оправданих разлога полаже испит у целини или поједине делове испита, испитни одбор може да одобри полагање и ван редовних рокова.

Писмени испит из појединих предмета траје четири школска часа.

Између два писмена испита ученик мора да има слободан дан.

Теме и задатке за писмени испит предлажу предметни наставници, а испитни одбор, на дан испита, из предложених тема утврђује пет тема.³

Теме и задатке за писмени испит ученици добијају непосредно пред почетак писменог испита.

Исту тему за матурски рад може да ради само један ученик у истом испитном року.

Ученик предаје матурски рад у року који одреди испитни одбор.

Уколико га не преда у предвиђеном року, сматра се да је одустао од полагања матурског испита.

Ученик не сме да прекрши испитна правила која утврди школа.

Писменом испиту могу да присуствују дежурни наставник (наставници), председник испитног одбора и овлашћени школски надзорник Министарства просвете.

Полагање усмених испита почиње најраније два дана после положених писмених испита.

Усмени испити полажу се извлачењем испитних листића, на коме су исписана три питања, односно задатка. Уколико ученик процени да не може да одговори на питања, може листић једанпут да промени, што може да утиче на оцену.

Испитни листић не може бити два пута употребљен истог дана.

Број испитних листића већи је, за сваку испитну комисију, за 10 одсто од броја пријављених кандидата.

Списак испитних питања припремају предметни наставници у сарадњи са стручним активом и благовремено дају ученицима да би се припремили за матуру.

Одговори ученика на усменом испиту и одбрани матурског рада трају до 30 минута, укључујући и време за припрему ученика за давање одговора.

Усменом испиту могу да присуствују, поред чланова испитних комисија, чланови испитног одбора и овлашћени школски надзорник Министарства просвете.

Материјал који садржи списак тема и задатака, питања за писмени испит и испитне листиће за усмени испит чувају се као пословна тајна до почетка испита. Материјал чува директор школе.

Испитни одбор и испитне комисије
За спровођење матурског испита директор школе формира испитни одбор и испитне комисије за сваки предмет који се полаже на матурском испиту. Ако један предмет или део испита полаже велики број ученика, директор може да именује већи број испитних комисија за исти предмет. Ако школа нема довољан број стручњака за одговарајући предмет, може да ангажује, као чланове испитних комисија, наставнике из других школа.

Испитни одбор чине: председник испитног одбора, сви чланови испитних комисија и секретар одбора.

Председник испитног одбора је директор школе.

Сви чланови испитних комисија су истовремено чланови испитног одбора.

Записник о раду испитног одбора води секретар кога именује директор на почетку школске године.

Испитну комисију чине три члана: председник, предметни испитивач и стални члан. Два члана морају бити стручна за предмет из кога се полаже испит.

Директор одређује ко ће бити председник испитне комисије, као испитивач, а који ће члан водити записник о раду испитне комисије.

Испитни одбор евидентира:

- теме за матурски рад;

- кандидат за матурски испит са подацима о страном језику за смер живи језици, односно о класичним језицима (латински и старогрчки) за смер класични језици, који ће да полажу и назив теме за матурски рад,

- рокове и распоред полагања појединих делова испита;

- наставнике који ће да дежурају за време испита;

- наставнике - менторе које ће ученици консултовати у току израде матурског рада;

- утврђује теме и задатке за писмене испите и тестове знања;³

- утврђује општу оцену на матурском испиту;

- утврђује коначну оцену у случају несагласности чланова испитне комисије приликом закључивања оцена за поједине предмете.

Испитни одбор усваја одлуке већином гласова присутних чланова, а може да одлучује ако су присутне две трећине свих чланова.
ОЦЕЊИВАЊЕ И ОСЛОБАЂАЊЕ ПОЛАГАЊА ИСПИТА
Успех ученика из предмета који се полаже писмено и усмено оцењује се једном оценом која се изводи на основу оцена добијених на писменом и усменом делу испита.

Оцена из матурског рада изводи се на основу оцена добијених на матурском раду и одбрани тог рада.

Општи успех на матурском испиту исказује се једном оценом као средња аритметичка вредност оцена добијених за поједине предмете које су полагали на матурском испиту и оцене из матурског рада.

Оцене из појединих предмета утврђује испитна комисија на предлог предметног испитивача, а оцену општег успеха испитни одбор на основу извештаја испитних комисија. Ако испитна комисија не може да утврди појединачне оцене једногласно, ако је један оцењивач дао позитивну оцену, други негативну, или је разлика између позитивних оцена две или више, испитни одбор утврђује коначну оцену.

Ученик је положио матурски испит ако је из свих делова испита добио позитивну оцену.

Ученик који је на матурском испиту добио једну или две недовољне оцене полаже поправни испит, односно поправне испите. Уколико не положи поправни у августовском року, поново полаже испит, односно испите из предмета из кога, односно којих није положио испит, као ванредан ученик, у роковима утврђеним општим актом школе.

Ученик може бити и неоцењен или оцењен негативном оценом, без полагања испита.

Неоцењен остаје ученик који прекине испит из оправданих разлога и ученик који је због кршења испитних правила удаљен са испита.

Негативном оценом оцењује се ученик који прекине испит без оправданих разлога, ученик који није предао писмени задатак, ученик који је напустио просторију у којој се полаже испит, без дозволе дежурног наставника. Негативном оценом оцењује се и ученик за кога се недвосмислено докаже да је у току испита или после испита користио недозвољена средства или да је рад преписивао.

Ослобађају се усменог дела испита ученици који су сва четири разреда гимназије завршили са одличним успехом и имали одличну оцену из предмета који се на матури полаже писмено и усмено - уколико су на писменом испиту, односно тесту знања добили одличну оцену.³