Закона о средњој школи ("Службени гласник Републике Србије", бр. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94 и 24/96)



бет22/23
Дата22.07.2016
өлшемі1.31 Mb.
#215806
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   23

Критички апарат

Неопходна и сажета упутства о томе шта је критички апарат и како се формира и тумачи дати на примеру најпознатијих критичких апарата за неке од познатијих античких писаца. Нпр. за првих шест књига Тацитових АНАЛА постоји само један извор, CODEX MEDICEUS или LAURENTIANUS, нађен у Весфалији, почетком XVI века и поклоњен Леону Медичију.

Обратити посебну пажњу ученика на разлике у деловима истог текста у појединим кодексима, које су настајале приликом преписивање као случајне, неизбежне или намерне грешке и описати их преко занимљивих примера.

Посебно описати све врсте случајних погрешки: бркање слова у капиталном писању - А, Л, Δ, или О и Ο; скраћивање или лигатура речи у тексту; мешање сличних речи (нпр. δѽеα уместо δ еα kulmina уместо flumina, numina уместо nomina...); погрешно одвајање речи преписиваних са рукописа у којима нису биле раздвајане (дати разне занимљиве примере као онај из тестамента човека који има синове Леона и Панталеона, а иметак оставља - EXETΩTAEMAPANTALEΩN; изостављање и прескакање целих редова или стихова; интерполације - уметања.

Дати основне податке о томе како се припрема издање античког текста: прегледање сачуваних кодекса и њихово упоређивање, испитивање разлика и приступање избору - остављање исквареног текста таквог какав је или приступање конјуктури тј. емендацији. Све ово радити на примеру конјуктурног текста.

Хеленска књижевност

Уз кратак приказ карактеристика, настанка и развоја књижевних врста, приказати најважније представнике књижевних врста, а већу пажњу посветити анализи живота, дела, језика, стила и утицаја на потоњу, европску књижевност оних писаца и песника чији ће се одабрани одломци из оригинала читати и анализирати на настави грчког и латинског језика (Хомер, Есхил, Софокле, Еурипид, Херодот, Ксенофонт, Цезар, Цицерон, Катул, Хорације, Овидије).



Основи просодије и метрике

Задатак ове наставне теме је да проведе ученика кроз основе прозодије и метрике у оној мери која је довољна да ученици могу да скандирају важније врсте стихова као што су хексаметар, елегијски дистих, јампски триметар, сапфичка строфа, хендекасилаб, холијамб.

У обради хијата објаснити најважније врсте: елизија, афереза, синалефа, синкопа, краза, тмеза.

Приликом обраде дактилског хексаметра протумачити замену дактила спондејима и објаснити појаву спондејског стиха (versus spondiacus). Од цезура и дијереза у хексаметру објаснити само најчешће: penthemimeres, ephthemimeres и трохејску цезуру, а од дијереза тзв. буколску дијерезу. Уз буколску дијерезу указати на чињеницу да је хексаметар уствари вештачки стих јер се састојао првобитно од пентаметра и адонејског (буколског) стиха. Објаснити лепоту оних хексаметара у којима је могућа буколска дијереза. Направити поређење античког хексаметра са нашим јуначким метрима (десетерац и шеснаестерац-бугарштице), и на том месту издвојити основну разлику између наше и античке метрике: наша се оснива на квалитету слога, а античка на квантитету слога.



Уметност антике

Објединити приказ ликовне уметности, архитектуре и урбанизма кроз епохе и стилове у кратким цртама, обзиром да ученици већ имају нека знања из те области. Стога се треба детаљније позабавити: Фидијом и његовим делима (нпр његове три Атене: Промахос, Лемнија и Партенос), уметношћу Партенона, Мироном, Апелом, Праксителом, Каликратесом.

О архитектури храмова и светилишта говорити кроз опис неколико најзначајнијих храмова и светилишта (нпр. Ерехтејон, Афајин храм на Егини, Делфи.

Посебно нагласити однос римске према грчкој уметности, истаћи римске копије важнијих грчких уметничких дела, али и специфичан и аутохтон развој архитектуре и урбанизма.

Стога се треба детаљније позабавити описом римских терми, амфитеатара, аквадукта, водовода, форумима. Дати реконструкцију римског републиканског форума и грађевина на њему: Базилике Емилија и Јулија, Ростра, Вестин храм, храм Кастора и Полукса, Сатурнов храм, Курија.

*

*            *



Већина наставних садржаја предмета ОСНОВИ КЛАСИЧНИХ НАУКА може бити добро илустрована репродукцијама, скицама, схемама, видео-материјалима (нпр - екранизација митова, трагедија, видео-снимци образовних програма са темама из ових области којих у медијатеци Одсека за класичне језика филолошке гимназије има већ у завидном броју).
ФАКУЛТАТИВНА НАСТАВА
ИТАЛИЈАНСКИ ЈЕЗИК
ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ:

Ученици треба да савладају основе италијанске граматике као и лексички фонд од око 1200 речи.



Задаци:

- Усвоје правилан изговор и интонацију у конверзацији и читању;

- Разумеју усмено излагање о темама из свакодневног живота;

- Стекну способност учествовања у конверзацији и давања информација о себи, породици, дому, пријатељима, свом граду, нашој земљи и сл.;

- Овладају техником читања и непосредног разумевања текстова једноставније тематике;

- Потпуно савладају ортографију у оквирима усвојених језичких знања;

- Упознају начин живота у Италији и тековине италијанске културе и цивилизације;

- Овладају методама за даљи самосталан рад на богаћењу и усавршавању стеченог језичког знања;

- Развију поље својих интересовања и прошире свој образовни и културни ниво.
ДРУГИ РАЗРЕД (Прва година учења)
(2 часа недељно, 70 часова годишње)
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Основни појмови из фонологије: гласови у италијанском језику и њихово представљање; удвостручени консонанти и њихов изговор. Разликовање отворених и затворених вокала.

Акценат. Подела речи по месту акцента на parole tronche, piano и adrucciolo.

Основна правила ортографије. Подела речи на слогове. Коришћење графичког акцента. Елизија и troncamento. Интонација и њен значај (посебно у упитним реченицама).

Члан - одређени и неодређени; облици и употреба.

Употреба и изостављање чланова уз присвојне придеве и заменице (Questo libro é mio, dov'é il tuo?; mia madre, la mia buona madre, il tuo fratellino и сл.).

Партитивни члан; облици и употреба (compro del pane, dei libri); партитивни члан са вредношћу неодређеног члана у плуралу (vadocon degli amici). Изостављање партитивног члана: одређена количина (un bicchiere d'acqua, un mucchio di libri), придеви за количину (troppa carne, parecci amici), негација (non c'é acqua, non c'é luce).

Употреба и изостављање чланова уз имена дана и месеца. Употреба члана при исказивању времена (сат, датум, година). Изостављање члана у изразима (locuzioni): é mezzanotte, verso sera; in montagna, a casa, con piacere.



Именица

Именички наставци (род и број); именице оба рода на -е. Именице оба рода на -ista.

Именице мушког рода на -а (il pilota, il poeta) и именице женског рода на -о (l'auto, la moto) и њихов плурал. Плурал именица на -io (zio - zii, али: studi) и на -co, -go, ca, -ga и правила везана за место акцента (како се понашају parole piane, а како parole adrucciole) са најчешћим изузецима.

Именице које остају непроменљиве у плуралу (нпр. le crisi, i bar, i re, le cittá)



Придеви

1) Описни придеви. Придевски наставци (род и број): придеви на -о, -а (aggettivi mobili) и придеви оба рода на -е (agg. immobili).

Придеви на -co, -go, -ca, -ga и њихови облици у множини (правило везано и за именице са истим завршетком).

Придеви bello и buono.

Правилна компарација придева (compaarazione di maggioranza, di minoranza i di uguaglianza). Употреба di и che у компарацији.

Придеви на -issimo и апсолутни суперлатив.

2) Присвојни придеви и придеви proprio.

3) Упитни придеви quale, che и quanto.

4) Показни придеви quello и questo.

5) Неодређени придеви poco, molto, troppo, parecchio, tanto, nessuno, tutto, altro, ogni, qualche, alcuno и сл.



Бројеви

Основни и редни бројеви.

Коришћење бројева у исказивању времена (сат и датум), за превозна средства, број одеће и сл. (поименичавање). Италијански називи за векове (il Duecento).

Заменице

1) Личне заменице. Наглашене личне заменице, њихова употреба и положај. Облици за субјекат, облици за директни објекат и облици који стоје уз предлог.

Посебна вредност заменице 3. лице Lei (form di cortesia).

Ненаглашени облици личних заменица за субјекат (egli, essa, essi, esse, само за 3. лице) и за директни објекат (complemento Oggetto) и индиректни објекат (complemento di termine) - сва лица.

Неутрална вредност заменице lo(lo vedo, lo so).

Партитивна речца ne.

2) Лично-повратне заменице у наглашеном и ненаглашеном облику.

3) Присвојне заменице.

4) Упитне заменице chi?, che cosa?

5) Показне заменице questo, quello.



Глаголи

Помоћни глаголи essere и liavere и најважнији неправилни глаголи (dare, fare, stare, andare, accendare, bere, chiudere, conoscere, mettere, potere, dovere, volere, sapere, correggere, vincere, dipingere, spendere, tenere, rimanere, venire, uscire, dire, salire, leggere, cogliere.).

- Презент. Правилни глаголи I, II и III конјугације (наставци и акценат). Инхоативни глаголи. Глаголи на -iare. Глаголи чија се основа завршава на гутурал, односно на палатл (на пр. frugare, mancare, viaggiare, cominciare, tagliare, leggere, conoscere). Неке промене везане за место акцента (uscire, finire).

- Passato prossimo: значење и употреба

Употреба помоћног глагола и подела на прелазне и непрелазне глаголе.

Повратни глаголи. Врсте повратних глагола: први (mi lavo); привидни (mi lavo le mani), узајамни (ci vediamo stasera).

- Партицип прошли. Слагање партиципа са субјектом, односно са директним објектом у сложеним временима.

- Императив и forma di cortesia (индиректна заповест). Неправилност у императиву глагола stare, dare, fare, andare, dire; avere, essere.

Негативни облици императива. Забрана са non devi + infinitiv

Предлози

Прости предлози и предлози спојени са чланом (preposizioni aarticolato).

Употреба и значење предлога. Поређење деклинације у српскохрватском са функцијом појединих предлога у италијанској реченици - сличности и разлике (предлози di, a, con, per, da, in, su, fra, поосебни осврт на њихову улогу при исказивању релација у простору и времену).

Прилози

Врсте прилога и прилошких израза.

Прилошке речце ci, vi и ne.

Индиректни говор - најосновнији облици помоћу che, se, dove, и сл.;

Индиректни говор у садашњости (Maria dice che ha fame);

Постављање индиректног питања (Clara domanda se Dimo é a casa).

Индиректна заповест: конструкција di+инфинитив (Il padre dice a Mario di essere prudente).

Проста и проширена реченица и њихови делови.


ТРЕЋИ РАЗРЕД (Друга година учења)
(2 часа недељно, 72 часа годишње)
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Члан

Употреба члана уз лична имена (уз име, уз презиме, уз географска имена). Питање рода код географских имена (градови, реке, планине). Изузеци при употреби члана (I'Aquila, La Spezia, Il Cairo, La Mecca, L'Aia, L'Avana).



Именица

Плурал именица на -cia, -gia (camicia, ciliogia; односно guancia, goccia, pioggia) и на наглашено -cia, -gio (farmacia, bugia). Именице на ea (idea). Изузеци при грађењу плурала, на пр.: bue, uomo, dio, tempio.

Непроменљиве именице у плуралу (наставак): il sosia, il boia, il gorilla, la specie, la serie (за разлику од la moglie и la cuperficie).

Промена рода у плуралу код неких именица: il paio, l'uovo, il centinaio,  migliaio.



Придеви

Придеви santo и grande (скраћивање пред именицом).

Неправилна компарација придева (piccolo, grande, buono, cattivo).

Место описног придева у реченици. Значење неких придева у зависности од њиховог положаја уз именицу (un gran generale i un uomo grande) - придеви: grande, semplice, certo, bravo, povero, gentile.

Придеви непроменљиви у роду и броју (la scare viola, un abito rosa).

Број

Коришћење броја (наставак) - четири рачунске радње и сл. Коришћење броја у неким изразима (non sono venuti che i soliti quattro gatti, a due passi, far quattro chiacchiere, partire in quarta, mille scuse, grazio mile. Исказивање приближне врености (una ventina di giorni, una donna sulla trentina). Још о поименичавању броја: un quindicenne, il centenario.



Заменице

Ненаглашена речца ne и све њене вредности.

Спајање ненаглашених заменица са глаголским облицима и са речцом ecco.

Здружени облици ненаглашених заменица. Њихов положај уз глагол. Њихов положај уз модални глагол (te lo devo dire i devo dirtelo).

Верби прономиали (андарсене).

Односне заменице che, cui; il quale, la quale, i quali, le quali.

Односна заменица са посесивним значењем, il cui, la cui, i cui, le cui.

Употреба односних заменица.



Глаголи

Неправилни глаголи: condurre, svolgere, giungere, chiedere, ridere, correre, prendere, proporre, sedere, muovere, scegliere, dividere, scendere, rivolrepsi, andarsene, nascondersi, decidere.

- Футур I: облици и употреба. Посебна промена код глагола на дуго е (vedére) у II конјунгацији. Појава сажимања и асимилације код глагола II конјугације (volere, tenere). Неправилни облици футура: essere, stare, andare, fare, dare.

- Имперфект: облици и употреба. Однос имперфект - passato prossimo. Имперфект у зависној реченици и његово превођење на српскохрватски.

- Trapassato prossimo и његова употреба за остала прошла времена.

- Герунд прости: облици и употреба. Временска; начинска, узрочна и погодбена вредност герунда. Допусна вредност конструкције pur+gerund (Pur essende stanchi vogliono giocare ancora.)

Конструкција stare gerund за исказивање радње у њеном трајању.

- Пасив. Облици пасива са помоћним глаголом essere, као и уз помоћне глаголе venire и andare. Si pacsivante, на пр.: Oggi si pubblicano molti giornali.

- Партицип прошли. Вредност партиципа прошлог код прелазних и код непрелазних глагола.

- Партицип презента и његово значење: придевска вредност и поименичавање.

- Модални глаголи. Употреба помоћног глагола уз модални глагол.

Sapere као модални глагол и као глагол са потпуним значењем.

Каузатив fare (конструкција fare-infinitiv). Каузативно fare уз глаголе без објекта и уз глаголе са исказним објектом: la faccio ontrare. Le faccio sentire il disco.

Прилог

Врсте прилога и прилошких израза (наставак): преглед свих већ учених облика.

Прилози на -mente. Прилози на -issimo.

Компарација прилога. Правилни и неправилни облици компарације

Индиректни говор (наставак): пребацивање у прошлост.

Синтакса независне реченице (наставак). Глаголски и именски предикат. Најважније одредбе (complementi)

Complemento di termine - индиректни објекат

di luogo - одредба за место

di tempo - одредба за време

di modo - одредба за начин

di argomento - предмет говора

di paragone - поређење


ЧЕТВРТИ РАЗРЕД (Трећа година учења)
(2 часа недељно, 64 часа годишње)
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Именице

Питање рода: природни и граматички род. I nomi mobili (il bambine - la bambina, il cameriere - la cameriera). Нека одступања у роду (la guardia, la recluta односно la signora Rossi, ambasciatore d'Italia).

Именице са два плурала - i nomi sovrabbondanti (il mura - le mura - i muri).

Пареними: са истим, сродним и различитим значењем (il mattino - la mattina, il cioccolato - la cioccolata, il manico - la manica).

Најчешћи суфикси за именичку деривацију: суфикси за вршиоца радње.

Parole alterate - суфикси за деминутиве, аугментативе и пежоративе.

Облици за множину код сложеница (опште правило). Сложенице са глаголом у првом делу (il giradischi, l'aspirapolvere, il grattacielo, и са именицом capo - (il capostazione, la capoclasse).

Придевске заменице

Упитно quale.

Упитно и узвично che.

Показно questo и quello.

Неодређени придеви и заменице (преглед) и њихова употреба: ogni, qualche, alcuno, qualunque, nessuno, niente, nulla, certo, uno, altro, tutto, ognuno, ciacuno.

Заменице

Све о заменичкој речци ci.

односна заменица colui che, colei che, coloro che, chi.

Глаголи

Неправилни глаголи: morire, nascere, crescere, accorgersi, spegnere, piacere, dolere, diffondere, dipendere, soddisfare, convincere, fendere, comporre, difendere, attendere.

- Безлични глаголи и безлични глаголски изрази (bisogna che, é meglio che и сл.).

Безлично si (si pensa, si vede). Глаголи који означавају атмосферске прилике (piove, nevica, tuona, fa bel tempo, fa caldo, é bello итд.) и њихово слагање са помоћним глаголом.

- О употреби глагола venire и andare.

- Футур II, облици и употреба.

Посебна употреба футура за исказивање претпоставке (Sará stanco, Avrá dimenticato di scriverti.).

- Passato remoto (правилни глаголи): облици и употреба. Пасато ремото неправилних глагола типа dare, fare, bere, nasere, mettere, condurre, prendere.

Однос: passato prossimo - passato remoto. Подела на времена која припадају садашњости и времена прошлости (i temi del presente - i tempi del passato).

- Trapasato remoto, облици и употреба.

Инфинитив прости и инфинитив сложени; њихова употреба и значење.

Конструкције са инфинитивом уз предлоге a, di, per, senza.

Конструкција stare per-infinitiv.

- Кондиционал I, облици и употреба.

- Кондицинал II, облици и употреба.

- Партицип прошли и његова употреба. Партицип апсолутни. Слагање партиципа апсолутног непрелазних глагола са вршиоцем радње (Appena venuta Anna comició a gridare) и слагање с објектом код прелазних глагола (Una volta fatti i compiti, potrete divertivi).

- Слагање времена у индикативу.

Синтакса реченице (наставак о одредбама): Complemento di specificiazione, di materia, d'agente, di causa, partitivo.

Основни појмови из лексикологије. Просте речи, изведенице, сложенице. Корен, суфикс, префикс, граматички настанак. Породица речи.

Најважнији префикси: addormentarsi, innamorarsi, risposarsi, reggiungore, comporre и неке фонетске промене које изазивају при стварању изведеница.


ЈАПАНСКИ ЈЕЗИК

ЦИЉ И ЗАДАЦИ



Циљ:

Усвајање и овладавање основама граматике јапанског; усвајати и проширити лексички фонд, усвојити и овладати писмом; упознавање са цивилизацијом и културом Јапана.



Задаци:

Усвајање новог језичког система, описмењавање, развијање језичке особености, оспособљавање за писмено и усмено излагање, изражавање властитих ставова и мишљења, превођење са јапанског језика и превођење на јапански језик, упознавање културе и начина живота у Јапану. Развијање индивидуалних особености ученика кроз подстицање самосталности.


ДРУГИ РАЗРЕД (Прва година учења)
(2 часа недељно, 70 часова годишње)
Јапански језик и његово место међу светским језицима - покушај класификације. Фонолошки и фонетски систем савременог јапанског језика. Два фонетска писма: хирагана и катакана. Увод у хирагану - настанак и развој - описмењавање. Увод у катакану - настанак и развој - усвајање катакане. Транскрипција. Идеограми (карактери) порекло и развој - усвојити најмање 40 у току прве године (5 месечно, међутим, уколико ученици испоље спремност да се савлада више идеограма, удовољити њиховом захтеву).

Морфологија: врсте речи и њихова подела: непроменљиве речи - (именице, заменице, придеви, бројеви, структурне речи, прилози, показне заменице, везници итд.); променљиве речи (глаголи, помоћни глаголи, једноставни и сложени придеви).

Синтакса: структура реченице јапанског језика, положај и улога појединих врста речи у њој. Врсте реченица: потврдне, одричне, упитне, демонстративне, раставне, независне, допусне.
ТРЕЋИ РАЗРЕД (Друга година учења)
(2 часа недељно, 72 часа годишње)
Улога структурних речи у реченици: to, mo, wa, wo, kara, e, ni, ya, made, no, ga, shika, de, dokokae, dokokaemo, keredomo, soshite, sorekara, nado. Упитне речи: dono, dare, nan, nani, donna. Показне: doro, kore, sore, are, dochira, kochira, sochira, achira. Глаголи: подела и врсте. Помоћни глаголи aru и iru - промена и функција. Глаголске основе: Rentaikei, Renyòkei. Садашње трајно време, оптатив, дезидератив, учтиви императив. Придеви: врсте и промена. Бројеви: основни (именски класификатори) и редни (4 врсте). Реченица типа: **wa***ga***da.

Посибилитив (Катеикеи глагола или глагол декиру, Мизенкеи + рарерy, специфичност глагола ику). Компаративне реченице - yori. A to B to dochira ga **desuka? Наменске реченице (сврха) Renyòkei + ni + glagol. Управни говор: / / to iu. Неуправни говор. Непрелазни и прелазни глаголи **tearu, **teiru. Зависне временске реченице: kara, node; zahtev ***masukara. Упитне речи doshite, naze. Раставне супротне реченице noni. Структурне речи bakari, shi, sorede, mo, madeni. Renyòkei II + te - разлог или узрок. Структурна реч wо уз глаголе кретања. Идеограми: усвојити најмање 40 у току године (или више, зависно од спремности ученика).


ЧЕТВРТИ РАЗРЕД (Трећа година учења)
(2 часа недељно, 72 часа годишње)
Изјавне реченице: саопштавање намере и претпоставке (cmori da, Mizekei II + to omou, **ka to omou). Кондиционал: типови и функција, забране и дозволе (прохибитатив). Renyòkei + temo kamaimasen, tewa ikenai; савети: suru hògaii, shinaihògaii. Норматив: треба да: кондиционал негације + naranai; mora da: kondicional negacije + ikenai. Imenici + youda. Придеви + souda. Две истовремене радње: Renyòkei + nagara ***suru. Фреквентатив Renyòkei + tari/dari suru. Глаголи примања, давања и узимања: morau, kureru, ageru, itadaku, kudasaru i yaru. Изражавање претпоставки: инфинитивни облик + kamo shirenai. Структура реч "bakari" на Renyòkei II глагола - управо завршена радња - пробати покушати Renyòkei II temiru. Саопштавање информације која се чула: инфинитивни облик + souda. Везна структура речи soreni ***mo-допунске реченице. Саопштавање претпоставке: Renyòkei II ta youda - чини се да. Renyòkei придева ku te tamaranai. Идеограми: усвојити најмање 40 у току године (за све три године учења усвојити најмање 120 идеограма, ако су ученици вољни да уче више удовољити њиховом захтеву).

Цивилизација за све три године учења: уопште о Јапану, обичаји у Јапану током године, религија, историја, култура...

Предлог уџбеника:

1. Kiyo Saka, Hisako Yoshiki, Niongo kantan Book 1,2, Kenkyusha Tokyò 1988. ISBN4-327-384208C1381, 1991. ISNB4-327-38424-o C1381.

2. Tsuyako Coveney, Masahito Takayashiki, Naoko Honma, Yoku wakaru nihongo 1,2 ARUKU, Tokyò 1993. ISBN4-87234-230-5 C081 i kasete.

3. Nobuke Mizutani, Njùmon nihongo, ARUKU, Tokyò 1993. ISBN4872342372 C0081.

4. Taniguchi Sumiko, Mannami Eri, Inako Ayumi, Hagihara Hiroki, Hajime no ippo, Surìènettowàku, Tokyò 1995. ISBN4-88319-041-2 C0081.

5. JLPC Intensive Course in Japanes Elementary I, II, Tokyò 1975.

6. Bunka gaikokugo senmongakkou, Tanoshiku hanasou, Tokyò 1995. - додатни материјал за вежбу конверзације.

ШПАНСКИ ЈЕЗИК
ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ:

Ученици треба да овладају основама шпанске граматике, да обогате лексичи фонд и да се оспособе за разне језичке активности.



Задаци:

- Уводити ученике у основе шпанске граматике;

- обогатити лексички фонд у односу на разне тематске области;

- овладати техником читања и у одређеној мери превођења са шпанског на српски и са српског на шпански.


ДРУГИ РАЗРЕД (Прва година учења)
(2 часа недељно, 70 часова годишње)

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА



1. Азбука, ортографска правила, правила акцентуације и знаци интерпункције.

2. Именица

- род и број именица, наставци за женски и мушки род; наставци за множину; најчешћи изузеци међу именицама мушког рода, међу именицама женског рода.



3. Члан

- облици одређеног и неодређеног члана; контраховани облици одређеног члана al и del



4. Придеви

- род и број придева, наставци за мушки и женски род придева; наставци за множину; придеви непроменљиви у односу на род и множина тих придева; апокопирани облици придева: grande, malo и bueno.

- показни придеви, род и број

- присвојни придеви, род и број

- неодређени придеви, род и број

- нумерички придеви, род и број



5. Заменице

- личне заменице: облици личних заменица; личне заменице usted и ustedes и њихова употреба у односу на личну заменицу II лица множине у српскохрватском.

- показне заменице, род и број; подударност показних заменица и придева.

- присвојне заменице, род и број присвојне заменице, подударност присвојне заменице и наглашеног облика присвојеног придева.

- релативне заменице que и quien

- упитне заменице qué и quién подударност релативне и упитне заменице.

- неодређене заменице alguien и algo, alguno и ninguno и nadie и nada

6. Изражавање негације у шпанском језику: место прилога негације nо и другог дела негације у односу на глагол.

7. Глаголи:

- ser и estar промена и начин употребе у односу на глагол бити у српскохрватском; помоћни глагол haber промена и употреба, безлични облик глагола haber. Глаголска времена: индикатив презента правилних глагола I, II, III конјугације; полунеправилни глаголи са дифтонгацијом, са слабљењем вокала, глаголи са консонантским неправилностима; најчешћи неправилни глаголи: ir, venir, hacer, decir, saber, salir, andar.

партицип; герундив; конструкција estar + герундив

глаголске перифразе ir a + инфинитив, tener que + инфинитив и haber que + инфинитив; разлика у употреби: deber + инфинитив, tener que + инфинитив и haber que + инфинитив.



8. Прилози

Прилози на - mente; прилози за место: aquí, ahí, allí; прилози за време: ahora, ayer, manana, cuando: упитни прилози dónde, cuándo, sômo.



9. Предлози: а (уз глаголе кретања), de, (припадање и материјал од које је нешто направљено), en (место), con (друштво и оруђе).
ТРЕЋИ РАЗРЕД (Друга година учења)
(2 часа недељно, 70 часова годишње)
1. Именице: промене значења именице са променом рода и броја.

2. Употреба одређеног и неодређеног члана; употреба одређеног члана испред именица које почињу наглашеним а и ha; употреба члана испред именица које означавају географске појмове; род именица које означавају географске појмове.

3. Заменице; ненаглашени облици личних заменица (место личне заменице субјекта, место личне заменице у функцији директног и индиректног објекта; плеонастичка употреба личне заменице.

4. Придеви: поређење придева, релативни и апсолутни суперлатив. Синтетички компаративи и суперлативи; место придева; место описног и детерминативног придева; промена значења придева са променом места.

5. Глаголска времена индикатива: сложени перфекат правилних, полунеправилних и неправилних глагола I, II и III конјугације; имперфекат, аорист, футур I; глаголске перифразе volver а + инфинитив, llegar а + инфинитив.

6. Изражавање пробилности: перифразом deder de + инфинитив и футуром I.

7. Поређење прилога; прилошки изрази

8. Предлози: por и para, разлика у употреби


ЧЕТВРТИ РАЗРЕД (Трећа година учења)
(2 часа недељјно, 64 часа годишње)
1. Глаголска времена индикатива: плускамперфекат глагола I, II, III конјугације правилних, полунеправилних и неправилних глагола - глађење и употреба; футур II; сложени потенцијал.

2. Глаголска времена субјектива: субјунктив презента у функцији императива; употреба субјунктива уз глаголе жеље, наредбе, забране и осећања;

3. Други облици у функцији императива (инфинитив са предлогом а, футур I и презант).

4. Слагање времена

5. Кондиционалне реченице.

6. Глаголске перифразе које изражавају почетак радње: ponerse а+ инфинитив, echar а + инфинитив.

7. Изражавање пробабилности у прошлости.



Достарыңызбен бөлісу:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   23




©dereksiz.org 2024
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет