Закона о средњој школи ("Службени гласник Републике Србије", бр. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94 и 24/96)

Временска реченица са quand (симултаност и постериорност): Quand j’étais petit, je n’aimais pas les chiens. Quand je suis sorti du cinéma, j'ai rencontré mes amis.

Изражавање антериорности: avant de + инфинитив.

Изражавање узорка

Финална реченица: pour que + субјектив: Je suis sorti pour qu'il puisse se reposer.

pour + инфинитив. Je suis sorti pour acheter le journal.

Изражавање узрока

Каузална реченица: parce que: Il n'est pas venu parce qu'il est malade.

Помоћу предложних конструкција à cause de/ en raison de + именица; Il n'est pas venu à cause de la pluie.

Помоћу глагола: causer, produire, entraîner

Прилози за интензитет и количину: peu, un peu, beaucoup, assez, pas assez, très, trop.

Компаративне реченице: plus/moins/aussi + придев/прилог + que plus de/ moins de/ autant de + именице + que

Глагол + plus/ moins/ autant + que

Хипотетичке реченице са свезом SI - вероватни и могући потенцијал и иреалност у садашњости. S'il peut, il viendra nous voir. S'il veut, il peut bien parler franœais. Si vous n'êtes pas fatigué, continuez votre travail. S'il faisait beau demain, on irait à la plage. S'il avait de l'argent, il partirait en voyage.

Помоћу quand même: Je sais qu'il ne conduit pas bien, et je lui prête quand même ma voiture.

Најважнији случајеви префиксације: content/mécontent, prudent/imprudent, réel/irréel, итд.

Цивилизација. Географски положај Француске. Симболи. Подела на регионе. Жеља за афирмацијом регионалних посебности. Кратак осврт на историјске, лингвистичке, фолклорне и гастрономске разлике региона. Портрети разних типова Француза. Типови француске породице. Места на којима се Французи најчешће окупљају, кафеи и бистрои. Млади у Француској.

Књижевност и лектира - 50 часова

Средњи век

Поглед на основне облике и развој средњовековног друштва и културе: наставник и еволуција феудалне монархије на тлу старе Галије и данашње Француске - племство, свештенство, народ; почеци писмености и књижевности; дела црквено-хришћанског надахнућа; идеализам епско-феудалног погледа на свет (Chansons de geste); дух трубадурске поезије и куртоазног романа; настанак и развој позоришта - miracles, mysteres; појава народне књижевности и њен здраворазумски хумор и реализам - fabliaux, farces; обнова градива и развој градског становништва, оснивање универзитета (схоластика).

Chanson de Roland / deuxième partie: Roncevaux (Roland refuse de sonner le cor; La mort de Roland) / A. Lagarde & L. Michard: Moyen Age, p. 13-15, p. 25-26.

Tristan et Iseut / (L'amour plus fort que la mort) / ibid. p.54-56.

La housse partie (fabliau) / Ibid. p. 107

Villon: Ballade des pendus (version modernisée)

XVI век

Криза средњовековног света; нови проналасци и појава модерног доба; историјске и друштвене прилике; реформација и контрареформација; одјеци у књижевости.

Хуманистички покрет, утицај хеленске и римске мисли у књижевности; утицај италијанске ренесансе; значење појма.

Ренесанса, позна ренесанса и њена криза.

Rabelais: Lettre de Garagantua à Pantagruel in A. Lagarde & A. André: Littérature francaise, Hatier, p.55-56;

L'Abbaye de Theleme in Biet, Brighelli, Rispail: XVI-XVII siècles, ed. Magnard, p.114.

Du Bellay: Heureux qui comme Ulysse..., Lagarde & Michard, p.113

Ronsard: Mignonne, allons voir si la rose..., Quand vous serez bien vieille... Ibid. p.139, 145

Montaigne: Les Essais, "Qu'un ami véritable est une douce chose!" (version modernisée).

ДРУГИ РАЗРЕД
(5 часова недељно - 175 часова годишње)

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Именице. Множина сложеница у писању, нпр. monsieur, choufleur, tire-bouchon, are-en-ciel, pomme de terre, abat-jour, итд.

Заменице. Место личних заменица директни и индиректни објекат при истовременој употреби у реченици. Место личних и адвербијалних заменица еn/y при истовременој употреби у реченици. Личне и адвербијалне заменице са глаголом у императиву.

Упитна заменица lequel.

Релативне заменице. Систематизација простих облика qui, que, quoi, dont, où. Сложени облици релативних заменица у употреби иза предлога и предложних конструкција: lequel, auquel, duquel, contre laquelle, итд.

Неодређене речи: quelque chose, grand-chose, autre chose, quelqe part, nulle part, quelques-uns, quelques-unes, chacun, aucun, un autre, l'autre, tous, toutes, tout (neutre).

Наглашавање реченичких делова. C'est...que/C'est...qui

Негација. Двострука и вишеструка негација: ni...ni, у случајевима кад се негира субјекат, глагол, објекат.

Плусквамперфект - начин формирања и употреба.

Антериорни перфект - начин формирања и употребе после dès que.

Антериорни футур - начин формирања и употреба.

Слагање партиципа перфекта са објектом испред глагола.

Кондиционал

Кондиционал презента - основне употребе:

- у независној реченици: изражавање жеље, ублажене тврдње, учтивог захтева

- у главној реченици код изражавања претпоставке

- будуће време у прошлости у објекатској реченици типа: Il m'a dit qu'il viendrait en voiture.

Кондиционал перфекта - начин формирања и основне употребе:

- у главној реченици код изражавања претпоставке која није остварена.

Субјунктив презента - нови случајеви употребе:

- изражавање футура: Je ne suis pas sûr qu'il vienne.

- после глагола мишљења у негацији и упитној реченици;

Je ne crois pas qu'il soit prêt. Pensez-vous qu'il puisse nous aider? - изражавање сумње, бојазни, страха, несигурности

Субјунктив перфекта - начин формирања.

Употреба: изражавање жаљења: C'est dommage qu'il ne soit pas venu.

Инфинитив - нови случајеви употребе:

- Иза глагола перцепције, нпр. J'entends un piseau chanter.

- Иза глагола (se) faire, laisser, нпр. Il m'a fait visiter Paris. Elle s'est fait voler. Laisse-moi travailer.

- Изражавање наредбе, савета у индиректном говору: Je te conseille d'aller voir ce film.

Инфинитив перфекта - начин формирања.

Употреба: изражавање жаљења, бојазни: Je regrette d'être parti si tôt. Je crains de ne pas avoir acheté assez de pain.

Партиципи презент и партицип перфекта - придевска функција

- l'eau courante, les gens bien portants, un travail fatigant, итд.

Разлике у ортографији наставака код партиципа презента неких глагола зависно од тога да ли се јавља као глагол или придев, нпр. fatiguant/fatigant, итд.

- la porte ouverte, le temps perdu, des textes écrits en franœais, итд.

Обрадити примере за садашњу, прошлу и будућу радњу.

Изражавање времена

Означавање трајања радње помоћу: pendant, en, pour, dans, depuis, il y a, œa fait, après, au bout de, dès.

Временска реченица уведена везницима:

- quand, lorsque, pendant que, dès que, après que, depuis que + глагол у индикативу

- avant que + глагол у субјунктиву

Изражавање узрока

Узрочна реченица уведена везником puisque.

Помоћу предложних конструкција grâce à, faute de + именица.

Помоћу везника за координацију car.

Помоћу прилога за координацију: donc, c'est pourquoi, par conséquent

Последичне реченице уведене везником de sorte que и si/tant/tellement + que

Изражавање претпоставке

Хипотетичне реченице уведене везником Si. Уводи се и трећа могућност - иреалност у прошлости.

Si je n'avais pas pris le taxi, j'aurais éte en retard.

Изражавање концесивности и опозитивности

Помоћу везника и прилога за координацију: mais, pourtan

Помоћу au lieu de + инфинитив

Помоћу malgré именица

Допунска реченица уведена везником bien que + глагол у субјунктиву.

Сложенице - различити начини конструкције.

Структура једнојезичких речника и служење њима.

Елементи савремене цивилизације. Млади - школовање и забаве. Празници у Француској. Туризам. Најзначајнији историјски споменици из различитих епоха. Француска музика.

Историјске и друштвене прилике од завршетка верских ратова у XVI веку до краја владавине Луја XIV; претварање феудалне у апсолутну монархију; развој салонског и дворског племства - прециозност барока; успон и култура грађанске класе; класицизам као њен стил; појам, формирање доктрине и битне одлике његове поетике; најважнији класични родови.

Corneille: Le Cid (Acte I, sc.IV, acte III, sc. 3-4), Briet, Brighelli, Rispail: HVI-HVII siècles, éd. Magnard, p.318, p.320-321.

Racine: Phèdre (Acte I, sc.3) Briet, Brighelli, Rispail: XVII-XVIII siècles, éd.Magnard, p.118

Molière: Le Malade imaginaire, "Classiques Laarousse"

La Fontaine: Fables - "Les animaux malades de la peste" (+ две басне по избору професора)

XVIII век

Историјске и друштвене прилике; доба регенства, владавине Луја XV и Луја XVI; револуција. Век рационализма, филозофије и науке, појам просвећености, основне идеје; Француска енциклопедија.

Montesquiéu: Lettres persanes (два писма по избору професора)

Voltaire: Candide (одломак по избору професора)

Rousseau: Les Confessions (Livre I), in Briet, Brighelli, Raspail: XVII-XVIII siècles, éd. Magnard, p.408.

Прва половина XIX века: историјске, друштвене и културне прилике; период романтизма, сукоб модерног и старог, појам романтизма, поезија романтизма.

Читање, превод, анализа и учење напамет следећих песама:

A. de Lamartine: L'Isolement

V. Hugo: Demain, des l'aube...

A. de Vigny: La mort du loup

G. de Nerval: Fantaisie

ТРЕЋИ РАЗРЕД
(5 часова недељно - 180 часова годишње)

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Именице. Pluralia tantum. Именице са два рода. Множина именица - изузеци, нпр. festival/festivals.

Придеви. Прилошка употреба.

Члан. Одсуство одређеног члана. Неодређени члан у множини. Партитивни члан - шира синтакса.

Демонстративи у функцији прономена. Облици ce/cela и њихова употреба. Neutrum le.

Бројеви. Разломачки бројеви.

Заменице. Систематизација личних и адвербијалних заменица, њихово место у реченици при истовременој употреби. Синтакса наглашених облика. Заменица soi.

Глаголски облици

Индикатив: систематизација свих глаголских времена, употреба времена.

Субјунктив: систематизација субјунктива, презента и перфекта.

Кондиционал: систематизација презента и перфекта кондиционала. Употреба.

Инфинитив: важнији глаголи који инфинитивну допуну везују: а) без предлога, б) помоћу предлога de, в) помоћу предлога а.

Прономинални глаголи. Проширивање знања пасивним конструкцијама. Слагање партиципа перфекта прономиналних глагола.

Зависна поредбена реченица са: comme, autre que, autrement que. Паралелни системи: а) поређење једнакости - tel...tel/autant(de)... autant(de); б) пропорционална компарација - plus...plus/moins, moins...moins/plus.

Зависна временска реченица са: au moment où, tant que, aussi longtemps que, au fur et à mesure que, chaque fois que, jusqu'à ce que, depuis que.

Употреба инфинитива после: avant de, au moment de, après + infinitiv perfekta

Изражавање времена помоћу партиципа презента, герундива - систематизација.

Изражавање времена именице са предлогом или предложним изразом: avant, jusqu'à, au moment de, pendant, au cours de, depuis, итд.

Изражавање узрока

Зависна узрочна реченица са: étant donné que, sous prétexte que, ce n'est pas parce que... mais parce que.

Употреба инфинитива после: sous pretexte dè, à force de, aprés + инфинитив перфекта.

Изражавање узрока помоћу именице и предлога или предложног израза: pour, à force de, faute de, étant donnèe.

Изражавање циља

Зависна финална реченица са: afin que, de peur que, de sorte/faœon/manière que.

Употреба инфинитива после: afin de, de peur de, de faœon/manière à, en sorte de.

Изражавање циља помоћу именице после: de peur de.

Зависна последична реченица са: si bien que, au point que.

Употреба инфинитива после: au point de

Изражавање претпоставке и услова

Кондиционална реченица са: à condition que, au cas où, sinon

Употреба инфинитива после: a condition de

Изражавање услова помоћу именице предложног израза: en cas de

Зависна опозитивна реченица са: alors que, tandis que, sans que

Употреба инфинитива после: sans

Релативне реченице

Употреба субјунктива у релативним реченицама у случајевима кад радња релативне реченице спада у домен жеља или могућности, кад је главна реченица одречна или упитна и кад садржи суперлатив или суперлативну идеју.

Проширивати репертоар глагола и глаголских израза који захтевају индикатив или субјунктив.

Везивање најчешћих речи које почињу аспированим "h" у опозицију са немим "h".

Правопис облика назначених у одељку морфологије.

Најважније серије хомонима, антонима и синонима из основног француског речника (G. Gougenheim, Le Franœais fondamental)

Кратак преглед најзначајнијих датума и догађаја у новијој француској историји (период после другог светског рата). Особености француских региона. Виноградски крајеви, вино. Гастрономија. Професионални живот у Француској, са освртом на јавне службе. Француска - технолошки развијена земља Европе, Франкофонија.

Друга половина XIX века; историјске, друштвене и културне прилике; од романтизма до реализма, појмови реализма и натурализма у прозној књижевности; парнас и симболизам у поезији.

H. de Balzac: Le père Goriot (одломак по избору)

Stendhal: Le rouge et le noir (одломак по избору)

G. Flaubert: Madame Bovary (одломак по избору)

(Ученици дела у целини читају на српском језику, а одломке на француском)

G. de Maupassant: Le horla (+ још једна прича по избору)

Читање, превод, анализа и учење напамет следећих песама:

Ch. Baudelaire: Correspondances, Albatros

P. Verlaine: Chanson d'automne

A. Rimbaud: La bohème

Раздобље од почетка века до првог светског рата; историјске и друштвене прилике; нове тежње у уметности и књижевности; модернистички правци; кубизам.

G. Apollinaire, Caligrammes (песма по избору), "La jolie rousse"

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД
(5 часова недељно - 160 часова годишње)

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Именице. Поименичавање придева и других категорија.

Одређени члан. Посесивна, демонстративна и дистрибутивна вредност

Прилози. Везнички прилози и инверзија субјекта после неких од њих (à peine, aussi, encore) у писаном језику. Реченички прилози (heureusement, peut-être, sans doute, итд.) Експлетивно ne - употреба у писаном језику.

Систематизација стања, начина и времена глагола.

Имперфект и плуквамперфект - 3. лице једнине и множине, само пасивно знање.

Најчешћи моделни глаголи: pouvoir, devoir, sembler, итд.

Изражавање поређења

Зависна поредбена реченица са: tel que

Поређење помоћу придева: supérieur, inférieur, pareil, sembiable, différent, итд.

Изражавање времена

Зависна временска реченица са: en attendant que, quand, lorsque (понављање радње), sitôt que, à peine... que, maintenant que.

Изражавање времена помоћу сложене форме партиципа презента и партиципа перфекта.

Изражавање узрока

Зависна узрочна реченица са: ce n'est pas que...mais (parce que), non que...mais, soit que...soit que.

Изражавање узрока помоћу инфинитива: pour + инфинитив перфекта

Изражавање узрока помоћу герундива, партиципа презента и перфекта.

Зависна последична реченица са: trop/assez - pour que.

Независна реченица са везничким прилогом aussi + инверзија.

Употреба инфинитива после: top/assez...pour

Систематизација свих претходно научених поступака. Указати на могућност употребе везника que уколико је глагол у главној реченици у императиву.

Зависна хипотетична реченица са: à moins que, pourvu que, même si, sauf si. Алтернативна хипотеза: que... ou que, que... ou non, (qu'il fasse beau ou qu'il pleuve,.../qu'il puisse on non...)

Употреба инфинитива после: à moins de

Изражавање претпоставке помоћу герундива, партиципа презента и перфекта.

Зависна концесивна реченица са: quelque + придев/именица + que, si + придев/прилог que, qui que, quoi que, quel que, où que.

Употреба инфинитива после: avoir beau

Изражавање концесивности помоћу герундива, партиципа презента и перфекта.

Објекатска реченица са que

Даље проширивање репертоара глагола и глаголских израза који захтевају индикатив или субјунктив. Употреба de (à) ce que после глагола као: se réjouir, tenir.

Правопис облика назначених у одељку морфологије. Растављање речи на слогове.

Најважније серије хомонима, синонима и антонима. Фразеологизми.

Рељеф, природне лепоте и заштита природе у Француској. Друштвена заштита. Спорт, филм, штампа, стрип и мода. Језик мимике и геста код Француза. Хумор и карикатура.

Историјске и друштвене прилике између два светска рата; криза тридесетих година; модернистички правци у књижевности, дадаизам, надреализам и друге тенденције.

Breton: Nadja (одломак по избору)

M. Proust: Du cote de shez Swan (одломци по избору)

A. Gide: Les Faux-monnayeurs (Extraits, Classiques Larousse)

R. Martin du Gard: Les Thibault (Extraits, Classiques, Larousse)

Историјске и друштвене прилике уочи другог светског рата и за време рата; послератни свет и ликвидација колонијалног царства; Индокина и рат у Алжиру; Пета република и њено доба; 1968. година и њене последице; време кризе и дубоких промена; питање континуитета и дисконтинуитета у култури; традиција и криза вредности; књижевност апсурда, егзистенцијализам, нове тенденције - "нови роман" и "нова критика".

A. de Saint-Exupéry: Le petit prince

A. Camus: La peste (Extraits, Classiques Larousse)

J. P. Sartre: Huis clos (или Les mouches)

Ionesco: La Cantatrice shauve (или комад по избору)

Briet, Brighelli, Rispail: XX siècte du soupcon; A. Robbe-Grillet: Pour un nouveau roman; Butor: La Modification; M. Duras: Moderato cantabile; J. Prevert: 5 песама по избору.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Наставом циљног страног језика обезбеђује се континуитет учења језика започетог у основној школи. У току четири године учења по предвиђеним програмима подиже се квантитет и квалитет знања циљног језика до нивоа који представља извесну заокружену целину.

Да би остварила постављене циљеве и задатке настава циљног језика мора бити хуманистички оријентисана, богата језичким и културним садржајима и врло разнолика. Поред лингвистичких, у пуној мери морају бити заступљени и цивилизацијски, културни, уметнички, књижевни, научно-технички садржаји. Овладавање овим и оваквим садржајима претпоставља интензивно учење и усвајање које доводи до овладавања свим језичким умењима циљног језика.

Образовно-васпитни циљ остварује се путем хуманистичке оријентације у избору тема од образовног и васпитног значаја, а блиске су ученицима овог узраста. Поглед на свет гради се у оквиру целокупног образовно-васпитног процеса у координацији с другим предметима.

Садржаји програма језичког система надовезују се на садржаје програма циљног језика за основну школу, тако да имају линеарно-спиралну структуру. Они се заснивају на комуникативном приступу, морфолошкој и синтактичкој прогресији, а захтеви су формулисани тако да доприносе развијању комуникативне компетенције и лингвистичког мишљења.

Тематика предвиђена програмом у сфери је интересовања младих овог узраста.

Посебна пажња посвећује се комуникативним функцијама и овладавању говорним моделима који из разреда у разред постају све шири, богатији и сложенији.

Организација наставе

Настава циљног језика остварује се у групама од 12 ученика, што омогућава интензивно учешће сваког ученика у наставно-образовном процесу као основне претпоставке за ефикасност наставе страног језика. У току рада наставник води, организује и координира наставни процес.

У циљу постизања веће мотивације за рад саставни део наставе чине и разни видови сарадње са угледним културним институцијама у граду и посебно одговарајућим културним центрима: предавања угледних стручњака, књижевне и језичке трибине, промоције нових књига, изложбе, филмске пројекције, концерти и позоришне представе.

У настави је пожељно ангажовати лекторе за циљни језик чији је задатак да код ученика развијају нарочито комуникативну компетенцију и упознају ученике са елементима савремене цивилизације одговарајућег говорног подручја. Стога тематски њихов програмски садржај обухвата у највећој мери: савремену музичку, позоришну, филмску и књижевну продукцију, обичаје и начин живота, живот младих, институције, итд. Овај задатак се остварује увођењем аутентичног материјала (штампа, видео и аудио материјали).

Саставни део наставног процеса чине различити облици усмених и писмених вежби. Циљ усмених вежби је постизање глобалног, аналитичког, имплицитног разумевања и изражавања, као и постизање способности синтезе као најсложенијег вида изражавања. У циљу усвајања граматичких и правописних знања користе се вежбе супституције, допуњавања, трансформације и диктати и др. Посебне вежбе изводе се у циљу оспособљавања ученика за издвајање битних информација, сажимање или проширивање усмених и писмених исказа, аргументовање личних ставова, итд.

Ученици се у раду упућују на стално коришћење речника и друге стручне литературе.

Специфичност наставе страног језика у филолошкој гимназији захтева употребу посебног наставног материјала. Избор и израда одговарајућег уџбеника и дидактичког материјала мора одговарати захтевима програма који представља саставни део комплетне методе. Наставни материјали и средства чувају се у медијатеци за циљни језик. Саставни део медијатеке чини и библиотека опремљена различитим врстама речника, граматика, историјама књижевности, збиркама граматичких вежбања, литературом из методике страних језика, стручним часописима, књижевним делима писаца предвиђених програмом, белетристиком на страном језику. Од наставних средстава медијатека мора имати касетофон, телевизор, видео, графоскоп, дијапројектор и по могућности пријемник за сателитски програм.