Искористи то што перфекат у 3. лицу једнине и множине разликује род и број!

Дакле, именица кола је у средњем роду, у множини!

ж. р. одлична (ученица) одличне (ученице)

ср. р. одлично (одељење) одлична (одељења)
Оно што знамо!

Описни придеви казују особину лица или предмета, на пример: огроман, брз, свеж.

Присвојни придеви казују коме припада оно што значи именица уз коју стоји, на пример: речна долина, планинска река, школски час, крушевачке улице, Маркова свеска.

Градивни придеви казују од какве је материје нешто направљено, на пример: гвоздени кавез, дрвено весло, вунени џемпер, сребрни новац.

Правописни путоказ!
Присвојни придеви изведени од имена људи или становника пишу се великим словом, а сви остали пишу се малим словом, на пример: београдске

улице, Београђанкин кофер, нишки специјалитет, Францускињин пасош, Маријин колач, мамин џемпер, сестрин рођендан, Маричин дневник, Јапанчев ауто.

1.☺ Одреди врсте придева у следећим реченицама:

Хајди је упијала златну сунчеву светлост, осећала свеж ветрић и упијала нежни мирис цвећа. Светлуцаве сенке дрвећа нечујно су клизиле по планинском тлу.

Временски придеви ближе одређују бића и предмете по времену, на пример: пролећни вашар, јутарњи оброк, зимско вече, вечерашњи програм, дневни оброк, ноћни рад, ондашњи становници, тадашњи обичаји, садашњи закони.

Месни придеви ближе одређују лица или предмете по месту: горњи стан, доњи кревет, леви џеп, десни прозор, последњи ред, овдашњи људи, тамошњи житељи.

У реченици придеви врше службу:

1. атрибута, ако стоје уз именицу, на пример: Олујни ветар рушио је све пред собом.

2. именског дела предиката ( именског предикатива), када субјекту приписује неку особину, на пример: Ветар је био хладан.

2.☺ Одреди врсте придева:

снажан, брз, зелен, мермерни, јутрошњи, сељачки, сељаков, камени, порцулански, дечји, јесење, сиромашан, београдска, железничка, горњи, ноћно, ондашњи, млечни, кућни, мамин, Миличин, леви, Алексин.
3.☺ Промени придев брз по падежима у једнини (уз именицу дечак).
4.* Одреди врсте придева у следећим реченицама:

У кућне прозоре је ударала пролећна киша сасвим тихо, као меким прстима. Лила је у дугим, танким млазевима.

Наслоњен на десну руку гледао сам како постављају дрвене скеле.

Ваздух у соби је био тежак, загушљив. Мој друг је спавао на доњем кревету. Завукао сам се под топли вунени прекривач.

5.* Разврстај придеве према врстама:

необичан, десни, предратни, дечији, мудар, воштани, сребрни, тамошњи, нишки, свилен, поносан, снежни.

Узео је воду са извора. Немојте пити воду из бунара! Погледајте врхове планина! Блеште под светлошћу сунца!

„Тамо, остаци кеја, као да је некад нека античка лука штитила трговачке бродове и ратне лађе крај обале неког ишчезлог океана; мало даље још, дугачке линије срушених зидина, пусте широке улице (...). Где сам? Капетан Немо је подигао парче кредастог камена, пришао једној базалтној стени и написао само једну реч: АТЛАНТИДА.“

Жил Верн Двадесет хиљада миља под морем
8.* Подвуци атрибуте у примерима из претходног, седмог задатка.
Да ти помогнемо!

Приметићеш да службу атрибута осим придева врше и друге врсте именских речи: заменице, именице и бројеви, на пример: Један мој пријатељ ми је прискочио у помоћ. Лепота девојке ме је оставила без речи.
9.* Одреди врсту и службу придева у следећим реченицама:

Нежни сунчеви зраци јарким црвенилом боје предео пред нама. Високо дрвеће почиње да тамни, а сиве сенке су све дуже. Одједном, стеновити планински врхови у даљини су запламтели, а трава је сијала и руменела се.

Снешка је схватила јучерашњу Хајдину поруку и данашњи дан је провела уз Клару, играјући се са њом. Летњи дани су бивали све краћи и распуст се ближио свом крају. Док је Хајди весело скакутала по трави, са леве и десне стране су ишли Клара и господин Себастијан, а иза њих се шуњао Петар козар.

Јохана Шпири Хајди

10.* Подвуци придеве са временским значењем и употреби их у реченици:

овдашњи, ондашњи, тамошњи, тадашњи, јутарњи.

миш, Нови Сад, Новосађанин, Фрушка гора, Драган, Љубица, Милица, Драгица, Шумадија, Шумадинац, Иван, Алекса, Енглеска, Енглескиња, Грчка, Гркиња, историја, биологија.

олово, гвожђе, песак, вода, вуна, памук, глина, стакло.

„Са врха једне планине зрачила је бела светлост. Извор те необјашњиве светлости био је на другој страни планине.

По каменом тлу Атлантика Немо се кретао без оклевања. Он је познавао тај мрачни пут.

Да, ниска шума мртвог дрвећа, без лишћа, без сока, окамењеног у води, између кога су овде-онде штрчали високи борови. Угљенисано дрвеће је стајало усправно, а његове црне гране оцртавале су се јасно према воденој таваници.“

Жил Верн Двадесет хиљада миља под морем

ПРИДЕВСКИ ВИД

Облик придева којим се казује особина непознатог, први пут споменутог бића или предмета зове се неодређени вид или облик придева. На пример:

Другарица ми је шапнула:

—Један згодан црн дечко ми се свиђа!

Облик придева којим се казује особина познатог, већ споменутог бића или предмета назива се одређени вид. На пример:

Одговорила сам јој:

— Тај згодни црни дечко је пријатељ мог брата. Хоћеш да те упознам?

Описни и градивни придеви имају различите облике за одређени и неодређени придевски вид у мушком роду, а у женском роду се разликује само акценат. Описни и градивни придеви одређеног вида имају наставак -и у номинативу једнине мушког рода, на пример: лепи, земљани. Описни и градивни придеви неодређеног вида немају овај наставак, на пример: леп, земљан.

Присвојни придеви изведени од имена људи наставцима -ов, -ев и -ин имају само неодређен вид. На пример: Миланов – неодређени вид, Машин — неодређени, татин — неодређени, братовљев—неодређени вид.

Остали присвојни придеви, који се завршавају наставцима -ски,

-шки, -чки, -(и)ји и -њи имају само одређени вид: београдски, морски, јуначки, деч(и)ји, јутарњи.

Временски и месни придеви имају само одређени придевски вид.



Описни и градивни придеви Описни и градивни

придеви

Присвојни на -ов, -ев и -ин Присвојни на -ски, -чки,

-шки, -њи, -(и)ји

Месни придеви

Временски придеви

Компаратив придева

Суперлатив придева

Користан савет!

Користи овај дијаграм да тачно одредиш вид придева.

1.* Одреди вид следећих придева:

бео, бели, мамин, стар, стари, чоколадни, Зоричин, српски, Србинов, овдашњи, јутрошњи, тамошњи, горњи.
2.* Одреди вид придева у следећим примерима:

Онај џемпер који ми се свидео у радњи је црвен. Тај црвени џемпер је баш леп. Челични спој је веома јак. На горњем нивоу брода је сигуран. Био сам са Марковим братом. Дубоко на морском дну нашао је златан ланчић. Постао сам славан. Сазнао сам то из јучерашњих новина.

3.* Изведи одређени вид придева од датих неодређених:

мек, лак, строг, јак, бистар.

Недељни часописи нису се појавили у београдским киосцима.

Јуначки поступак Милановог брата ме је задивио.

Мајчин брат ради у националној банци.

1.☺ Подвуци описне придеве у следећим реченицама:

Моја свеска је уредна, Маркова је још уреднија, а Анина је најуреднија.

Она је лепа, ти си лепша, а ја сам најлепша. Ја сам био брз, али си ти био бржи. Дечаци из 5/5 су били најбржи ове године.

(з + ј = ж). У питању је гласовна промена коју ћеш тек учити, а зове се јотовање.

добар, бољи, најбољи,

зао, гори, најгори,

велики, већи, највећи,

мали, мањи, најмањи.
3.* Како се правилно каже? Напиши компаратив и суперлатив придева:

тесан, лош, горак, врућ.

велики, леп, зао, лош, стар.

плитак, љубак, жалостан, љут, мек, чест, добар, далек.

висок, зао, јасан, ведар, јак, горак, строг, грдан.

груб, лак, снажан, мудар, бистар.

Придеви који почињу словом Ј, а налазе се у суперлативу, чувају оба слова Ј, на пример: најјачи, најјефтинији, најјаснији...

Неодређене:

једнина множина НЕКО, НЕШТО

1. ЈА МИ Одричне:

2. ТИ ВИ НИКО, НИШТА

Опште:

ж.р. ОНА ОНЕ

ср.р. ОНО ОНА

СВАКО, СВАШТА

Посебне опште

заменице: ИКО,

ИШТА, БИЛО КО,

БИЛО ШТА,

МА КО,

МА ШТА...

Предлози у одричним именичким заменицама пишу се одвојено од негације и саме заменице!

1.☺ Промени личну заменицу 2. лица множине по падежима. Употреби је у реченици као субјекат и неправи објекат.

3.☺ Наведи енклитичке облике заменице ОНА у генитиву, дативу и акузативу.

6.* Исправи правописне грешке у следећим реченицама:

Нисам од никога чуо. Не иде ни ским. Он на то низбогчега не би пристао. То ниодкога ниси могао добити. Нисчим то не дирајте. Он не говори ниокоме. Ниским се не свађај.


Користан савет!

Именичке заменице не врше службу атрибута. Службу атрибута врше придевске заменице.

Именичке заменице некад имају исте облике као придевске заменице, али се увек разликују по служби у реченици.
7.* Подвуци именичке заменице у следећим примерима:

Она каже да је она девојчица њена сестра.

Ти си тврдио да су ти претили ти дечаци.

Оне тврде да су оне клупе чистије.

Данас смо ми прослављали.

То си ми ти рекао када сам ти обећао да ћу чувати тајну.
За оне који желе да знају више!

Када лична заменица сваког лица у енклитичком облику (се) стоји уз повратни глагол, назива се повратна речца.
9.☼ Одреди врсту именичких заменица, лице (ако га заменица разликује) и падеж заменица у следећим реченицама:

Забављени собом, ми смо заборавили на вас. Ја ни од кога нисам чуо да треба теби да је дам. Он је разговарао са нама о нашим проблемима.. О чему сте са њим разговарали док сам ја учио са њом? Коме ти то кажеш кад те овде нико не разуме?

Зар то ниси приметио док си му је враћао? Он се ни по чему не разликује ни од кога од вас. Ни пред ким се нису стидели. Нисам се плашио ничега. Нисам се никога стидео. Знаш ти добро шта си му учинио! Поносим се собом. Чуо сам да си јој је поклонио. Никоме ништа нисам донео. Ја се ни због чега не љутим.

11.☼ Одреди службу неличних заменица у примерима:

Он је био неко и нешто. Нисмо видели ништа.

ми, га, им, свашта, јој, ти, њ, га, их, собом, себи, му, је, вам, ником, ничим, ма коме, ма чему, било кога;

Она ради своје домаће задатке.

Она ради њене домаће задатке.

Обуо је своје ципеле.

Обуо је његове ципеле.

14.☼ Одреди врсту заменица, лице, род, број, падеж и њихову службу у реченици:

Он ти је рекао све о њој.

Дај му их одмах!

Сачекај их и иди са њима.

Чувај себе.

Пошаљи јој је.

Стидим се јер сам те увредио.

Стално је причала о њему.

Слушај ме!

Слушам вас.
15.☼ Подвуци заменицу и одреди јој падеж и службу у овим примерима:

Никога нисам видео.

Свашта сам чуо о вама.

Човек нечему мора да се нада.

Свашта ће да уради да би бар нешто успео.

Пошаљи јој некога.

Причао вам је о себи.

Купите себи доручак.

Чекајте нас код њих.

16.☼ Подвуци енклитичке облике заменица:

ја, ти, их, ми, нам, нико, ни од кога, ничега, јој.
17.☼ Подвуци неакцентоване (енклитичке) облике заменица у следећим реченицама:

Ти си њој помогао, набавио си јој нове скије, а она ти је баш лепо захвалила.

Звали смо их поименце и тражили смо све њих, али се они нису јављали, нити смо их могли наћи.

БРОЈЕВИ
Бројеви су несамосталне речи које одређују именице. Могу бити основни, редни и збирни.

Основни бројеви казују колико нечега има на броју, на пример: — један, двадесет три, хиљаду осам стотина двадесет два...

Само бројеви један, два, три и четири спадају у променљиве речи. Бројеви од 5 надаље су непроменљиве речи, не мењају се.

Стотина, хиљада, милион, милијарда по својим особинама спадају у именице.

Збирни бројеви казују колико је бића у збиру: двоје деце, троје ученика,

Редни бројеви означавају које је нешто по реду: први, други, трећи, четврти.

Бројеви у реченици могу да врше службу:

1. ☺ Напиши словима основне бројеве:

6, 15, 60, 235, 600, 3216.
2.☺ Одреди врсту речи:

шести, шесторо, шесторица, шест.

девети, дванаест, седморо, први, сто тридесет.

хиљада, двојка, двоје, хиљадити, милијарда.

„Не брини се, царе господине!

Кад ја бијах у Шари планини

Код оваца дванаест хиљада,

За ноћ буде по триста јањаца,

Ја сам свако по овци познаво.“

Народна песма Женидба Душанова
7.* Подвуци бројеве и одреди њихову службу у следећим примерима:

Петоро чисте учионицу, а четворо перу клупе.

Позвао сам дванаесторо.

Ми смо били први на циљу, а они су били други.

Три девојчице су купиле три лепе књиге.
Правописни подсетник!

Римске цифре су: I = 1. V =5. X = 10. L = 50.

C = 100. D = 500. M = 1000. Када се мања цифра пише са леве стране, одузима се: IV = 5 ─ 1= 4, а када се пише са десне стране, додаје се: VI = 5 + 1=6.
8.* Напиши римским цифрама: 27, 69, 141, 2009.
9.☼ Напиши годину Косовске битке римским цифрама. Ако не знаш које је године одржана битка, провери у решењу.

Правописни подсетник!



Када се редни бројеви набрајају, пишу се само запете,

а не и тачке, на пример: То ћеш наћи на