Збирка задатака

1.☺ Како направити палачинке?

3.* Прођ-ох, слуша-ти, рек-ох, спава-ти, исплет-ох, ујед-ох, отрес-ох, мак-ох, нађ-ох, гледа-ти.

1.☺ Ко љети пландује, зими гладује. Добра овца не блеји много, али много вуне даје. Тиха вода бријег рони. Човек се до смрти учи. Више ум замисли него море понесе. Паметан полако иде а брзо дође.

2. л. узмеш узмете

3. л. узме узму

3.☺ Гледам — 1. лице једнине, могу — 3. лице множине, прођу — 3. лице множине, надамо се — 1. лице множине, стижете — 2. лице множине, морам — 1. лице једнине, помогнем — 1. лице једнине, не може — 3. лице једнине, се избори — 3. лице једнине.

4.* „Неколико дјевојака кад је суша иду по селу од куће до куће, те пјевају и слуте да удари киша. Једна се дјевојка свуче до кошуље сасвијем, па се онако гола увеже и обложи различном травом и цвијећем тако, да јој се кожа нигдје не види ни мало, и то се зове додола, па онда зађу од куће до куће. Кад дођу пред кућу, онда додола игра сама, а оне друге дјевојке стану у ред и пјевају различне пјесме; потом домаћица или друго какво чељаде узме пун котао или кабао воде, те излије на додолу, а она једнако игра и окреће се. У додолскијем се пјесмама припијева на крају уза сваку врсту: ој додо, ој додо ле.“

Вук Караџић Етнографски списи, одломак
5.* „Певам дању, певам ноћу,

Певам селе, што год хоћу:

И што хоћу, то и могу,

Само једно још не могу:

Да запевам гласовито,

Гласовито, силовито,

Да те дигнем са земљице,

Да те метнем међ звездице.

Кад си звезда, селе моја,

Да си међу звездицама,.

Међу својим, селе моја,

Милим сестрицама.“

Песму пева Здравко Чолић.

Бранко Радичевић Мини Караџић у споменицу
6.* Се зрачи — зрачити се, сја — сјати, свлачи — свлачити, се вуче — вући се, суче — сукати, мину — минути, баци — бацити.

7.* Изведи инфинитивну и презентску основу глагола:

8.* Презент: падне, одузме, постану, јави се, удари, изиђу.

Инфинитив: живети.

9.☼ Закључивати — закључити; закључујем — закључим.

Истрчавати — истрчати; истрчавам — истрчим.

Обећавати — обећати; обећавам — обећам.

Приближавати — приближити; приближавам — приближим.

Издржавати — издржати; издржавам — издржим.

Забрањивати — забранити; забрањујем — забраним.

Записивати — записати; записујем — запишем.

Смиривати — смирити; смирујем — смирим.

Избацивати — избацити; избацујем — избацим.

Скраћивати — скратити; скраћујем — скратим.
10.☼ Кретати — крећем,

скакати — скачем; скакутати — скакућем;

шапнути — шапнем; шапутати — шапућем;

цвокотати — цвокоћем; кликтати — кликћем,

сести — седнем, седати — седам, седети — седим;

срести — сретнем, сретати — срећем, дати — дам, давати — дајем;

пасти — паднем, падати — падам, пући — пукнем, пуцати — пуцам, лећи — легнем, легати — лежем, лежати — лежим;

проћи — прођем, пролазити — пролазим, вући — вучем, сећи — сечем, тећи — течем, пећи — печем.

А свежи јутарњи дах пролеће долине мирне,

И шум се разлеже благ кад својим студеним крилом

У голе гранчице дирне...“

Војислав Илић Зимско јутро

ПРЕЗЕНТ ПОМОЋНИХ ГЛАГОЛА

1.☺ Глагол ЈЕСАМ

1. лице једнине: јесам, сам 1. лице множине: јесмо, смо

2. лице једнине: јеси, си 2. лице множине: јесте, сте

3. лице једнине: јесте, је 3. лице множине: јесу, су
Глагол ХТЕТИ

1. лице једнине: хоћу, ћу 1. лице множине: хоћемо, ћемо

2. лице једнине: хоћеш, ћеш 2. лице множине: хоћете, ћете

3. лице једнине: хоће, ће 3. лице множине: хоће, ће

1. лице једнине: будем 1. лице множине: будемо

2. лице једнине: будеш 2.лице множине: будете

3. лице једнине: буде 3. лице множине: буду

1. лице једнине: нисам 1. лице множине: нисмо

2. лице једнине: ниси 2. лице множине: нисте

3. лице једнине: није 3. лице множине: нису

2. лице једнине: нећеш 2. лице множине: нећете

3. лице једнине: неће 3. лице множине: неће
Глагол БИТИ у одричном облику :

1.лицеједнине: не будем, 1. лице множине: не будемо,

2.лице једнине: не будеш, 2. лице множине: не будете,

3.лице једнине: не буде, 3. лице множине: не буду.

3. * Глагол ЈЕСАМ:

сам, си, је, смо, сте, су.

ћу, ћеш ће, ћемо, ћете, ће.

Они су се повукли чим смо јавили да долазите. Хоћеш ли доћи? Ми ћемо ти помоћи. Нећу ићи. Он ми је помогао. Е, баш су те прешли. Ви бисте знали све о томе.

1.☺ „Први људи дуго времена нису знали како да се послуже рукама, ногама и умом: гледали су, а нису видели, слушали су, а нису чули. Никакав занат ни вештину нису знали. Нису умели да тешу греде ни брусе камење, нису знали да пеку цигле ни куће да граде. Врвели су и лутали тамо-амо као мрави, и све што би радили, било им је без плана и рачуна.“

Густав Шваб Прометеј

2.* „Први људи дуго времена нису знали како да се послуже рукама, ногама и умом: гледали су, а нису видели, слушали су, а нису чули. Никакав занат ни вештину нису знали. Нису умели да тешу греде ни брусе камење, нису знали да пеку цигле ни куће да граде. Врвели су и лутали тамо-амо као мрави, и све што би радили, било им је без плана и рачуна.“

Густав Шваб Прометеј

3. ☺ „Први људи дуго времена нису знали како да се послуже рукама, ногама и умом: гледали су, а нису видели, слушали су, а нису чули. Никакав занат ни вештину нису знали. Нису умели да тешу греде ни брусе камење, нису знали да пеку цигле ни куће да граде. Врвели су и лутали тамо-амо као мрави.“

Густав Шваб Прометеј
4. * Моћи: могао — могла; сећи: секао —секла, наћи: нашао — нашла; сићи: сишао— сишла; умети: умео — умела; клекнути: клекнуо — клекнула, спремити: спремио — спремила, славити: славио — славила.
5. * Питао, био, успавао, умио, истрчао, попио.
6. ☼ Озебао човек треба да се загреје. — атрибут.

Он је озебао на скијању. — главни глагол глаголског предиката.

Остарели људи треба да пазе на себе. — атрибут.

Они су остарили за ових 10 година. — главни глагол глаголског предиката.

Млеко је прекипело. — главни глагол глаголског предиката.

Прекипело млеко треба очистити са шпорета. — атрибут.

1. ☺ „Матуранти су устали, без речи и без шума, такорећи. Професор их је у чуду погледао. Погледао је потом и у прозор наспрам врата и мирно је отишао до њега и лепо спустио шешир на полицу. Поново је погледао у матуранте. Били су тако мирни, да им ни бубице нису биле равне. Колико се сећао, а тога би се сећао, никад нису били тако мирни. Прегледао је столицу, завирио под катедру. Није веровао да су се ђаци смирили без икаквог разлога, без неке планиране ђаволије. Отворио је дневник, али није знао шта да почне. Ова неуобичајена тишина избацила га је из седла. Помислио је како је ово стање да се излуди. Устао је и пошао међу ђаке.“

Милован Витезовић Шешир професора Косте Вујића
2.☺ Снег је вејао и вејао све више, а Хајди је једва чекала да цела кућа буде завејана. Сутрадан је изашао деда, па (је) разгрнуо снег око целе куће и бацио га на гомилу. Увече је деда устао и извадио вечеру из ормана, а Хајди је привукла столице столу. Петар је широм разрогачио своје округле очи кад је видео колики је комад сувог меса Чика с Планине дао њему.

3.☺ Радио сам, купио сам, стајао сам, стао сам, извинио сам се (упутио извињење), извинуо сам се (савио сам се), био сам, пио сам.

4. ☺ „Замрзла од туге, мала река је ћутала, а дани су се крунили као зрневље кукуруза. Мајка свих река је већ поверовала да јој је најмлађа кћи заборавила своју сулуду жељу, кад се једне ноћи проломи олуја. Као ватрене змије скакале су муње по небу, а громови сурвавали стење с планине. Шћућурене у својим коритима, реке су престрављено ћутале, не усуђујући се да се помакну.“

Гроздана Олујић Небеска река
5.* Подвуци крњи перфекат:

„Једне ноћи изишла девојчица из куће, са крчагом, да тражи воде за болесну мајку. Нигде није нашла воде, па, онако уморна, легла на траву и заплакала.“

Лав Николајевич Толстој Девојчица и крчаг


ФУТУР I

1.* Гледаћеш — ћеш гледати, викаћеш‒ ћеш викати, доћи ћеш — ћеш доћи, вући ћеш —ћеш вући, наћи ћеш — ћеш наћи, пићеш — ћеш пити, седећеш — ћеш седети, ући ћеш — ћеш ући, изаћи ћеш — ћеш изаћи.

Презент: да ( ако бог да = дати), нећу, буду, мора, нема.

Инфинитив: родити.

Перфекат: одговорила је, није било.

Футур: доћи ће, ће погледати.

Презент: затекне, има, нема, се не сврати, помогне, не послушаш, не пређеш.
5. * Презент — укрштају, размишља,

Перфекат — је започео,

Футур — ће учествовати, ће играти, ће имати

Часопис Блиц, Новак и Марија укрштају рекете

даш — презент, немам — презент, ћемо узети — футур,

гледале смо — перфекат, бити — инфинитив,

сумњале — радни глаголски придев, сумњати — инфинитив,

знале смо — перфекат, су се окренуле — перфекат.
7.☼ Хоћемо — презент, знати — инфинитив, ћемо знати — футур,

буде — презент, треба — презент, мислила — радни глаголски придев, мислила сам — перфекат, знаћу — футур, бити — инфинитив.

1.☺ Место: куда, где, овамо, овде, ту, овуда.

Начин: како, некако, људски, тако.

Количину: још, неколико, сасвим, много.

Узрок: зато, стога.

Време: одсад, никад, пре, некад, сад, касно.

3. * То је био пријатељски сусрет. — придев.

Он се пријатељски понашао. — прилог.

Бацио је један радознали поглед. — придев.

Он је радознало загледао све углове куће. — прилог.

Ти си паметно дете. — придев.

Решење је било паметно замишљено. — прилог.
4.* Дођи ближе. — прилог.

Она му је ближа од мене. — придев.

То мора боље да се уради. — прилог.

Оне су боље од тебе. — придев.

Прилози: никако, никуда, ниоткуда, нигде, некако, некуда, негде.

Придеви: широком, пространом, сеоске, љубазни.

7. * Поступио је пријатељски.

Појавио се одједном и нестао брзо и изненада.

1.☺ Месно значење: пред кућом, на улицу, у граду, поред села, испред куће, ка школи, из луке.

Временско значење: за време рата, пред вече, у пролеће, под зиму, у зору, шетње пред вече, с јесени, од јутра, до мрака.

Узрочно значење: због болести, од узбуђења, од галаме, из зависти, из страха,

Циљ: ради куповине,

Начин: с одушевљењем, од срца, из све снаге, под руку.

Поређење: од њега, од свега.

Друштво: са сином, с породицом

Не прилази близу! Она станује близу моста.

Завршио је пре него што су очекивали.

Отац је препливао преко — прилог.

Да ти није пало на памет! — предлог + именица.

Научио је лекцију напамет. — прилог.

Кренуо је пут града. — предлог; Пут води до града. — именица.

Дрвеће је посађено дуж пута. — предлог.

Нацртај једну дуж. —именица.

Идемо крај пута. — предлог.

Никад изаћи на крај са задацима. — именица.

4. * Месни: пред (кућом).

Временски: до (јесени), пре (посла).

Узрочни: због (болести).

Друштво: са (пријатељем).

Поређење: (бољи) од (њега).

Начин: са (одушевљењем).

Циљно: ради (тебе).

Допусно: упркос (твојим речима).


РЕЧЦЕ

1.* Супротност: међутим, пак.

На пример:

Позвали смо и њега, међутим, он није хтео доћи.

У тим речима, пак, има доста истине.

Речце за изузимање: само, једино.

На пример:

Једино он зна да управља овим бродом

И ја сам то мислио, само, нисам био сигуран.

Речце за истицање: бар, и, баш.

На пример:

И хтео је, и није хтео.

Баш је чудан овај кловн!

Да је оставио бар једну крофну!

Речце за наглашавање става говорника (модалне речце): дакако, заиста, ваљда, уистину, несумњиво, свакако, јамачно, неоспорно, нипошто.

На пример:

Једрилица је заиста пристала у луку. То је, несумњиво, била грешка. Сада су збиља поверовали.

Показне речце: ево, ено, ето.

На пример:

Ево га, долази! Ето, то је урадио!

Упитне речце: зар, ли, да ли.

На пример:

Да ли је ти знаш?

Зар то не можеш да урадиш?

Одрична речца :не.

На пример:

Не, не може!

Потврдна : да!

На пример:

Да, наравно!

2. ☼ Мамин — придев, дванаестерац — именица, двоје— број, њихови — заменица, ондашњи — придев, горњи — придев, учење — именица, свилени — придев, петица — именица, грчки — придев, данашњи — придев, кроз — предлог, дакле — речца, нечији — заменица, вредан — придев, петина — именица, кончани — придев, тамо — прилог, према — предлог, обично — прилог.


ВЕЗНИЦИ

1.☺ и изаћи напоље.

па опрати судове.

Урадићу домаћи, али нећу данас да цртам.

а ти спреми собу.

јер идем у град са мамом.

који су нам јуче задали.

кад завршим са бојењем.

ако не будем ишао код лекара.

да бих био спреман за сутра.

или нећу?

2. * Иван и Оља иду на Аду. — везник повезује речи.

Понећемо мој бицикл или Ољине ролере. — везник повезује скупове речи (синтагме).

Кренућемо чим се спремимо. — везник повезује реченице.

Узећемо воду за пиће, али нећемо носити сокове. — везник повезује реченице.

Обавезно ћемо ставити капе и резервне мајице. ‒ везник повезује реч и скуп речи (синтагме).

Предлози: мимо, уз, код, за.

Везници: јер, док, али, и.

Речце: бар, и, ли, не, заиста, ено, баш.

1.☺ Узвици за исказивање осећања: хеј, јао, ух, еј, јупи, брр, куку леле.

Узвици за дозивање и терање животиња: мац, пис, шиц, мјао, пију.

Узвици за подражавање звукова из природе: крц, шљис, трас, бућ, дум, бам.

Предлог: мимо, на, од, над, уз, испред, за.

Везник: јер.

Речца: можда, чак, бар, заиста.

Узвик: мац, јој, ох, ех, пис.
3. ☼ Отићи ћу ако будем

Глагол, помоћни глагол, везник, помоћни глагол,

могао.

глагол.
Не знам шта раде.

Именица помоћни глагол речца главни глагол.

Не знам одакле ти идеја.

Речца глагол прилог заменица именица.

Предлози: са, на.

Везници: јер, мада, чим, пошто, кад, да

Речце: међутим, дакле, да, не, ли, ето.

Узвици: ух, их.
5. ☼ Прилози: сутра, кад, овамо, радосно, брзо.

Предлози: на, пред, са.

Везници: јер, и, па, јер, кад,

Речце: једино, можда, збиља, свакако, заиста, међутим, не, ли, да, и, ево, ето, бар, чак.

Узвици: ух, фију.

РЕЧЕНИЦА


РЕЧЕНИЦЕ У ГОВОРНОЈ УЛОЗИ

1.☺ Добио сам петицу! — обавештајна реченица.

Зар ниси знао четврти задатак? — упитна реченица.

Сигурно се одлично спремио за одговарање. — обавештајна реченица.

Сјајно, хајдемо! — узвична реченица.
2.☺ Не знам да ли ће доћи. — обавештајна реченица.

А ако не дође, шта ћемо? — упитна реченица.

Не знаш да ли да идеш на излет.

Можемо ли да не идемо на тај пут?
4. ☺ Срећан пут свима! — жељна реченица.

Молим те, додај ми ранац! — заповедна реченица.

Сви у ред, крећемо! — заповедна реченица.

Не брини, сачекаћемо те још пет минута. — обавештајна реченица.

Зар још ниси кренуо? — упитна реченица.

Када ли ће он да стигне? — упитна реченица.

Он сигурно зна пут до тамо.—обавештајна реченица.

Какав доживљај! ― узвична реченица.

— Помозите ми!

— Стижемо! Извадите конопац из ранца и баците му! Ухвати га!

— Ухватио сам га! Држим се чврсто!

— Вуци! Још мало!

— Успело је!

7.* — Кренимо кући! Кући ћемо стићи на време. Пожури само са куповином. И спакуј се још у хотелу.

1.☺ Доле ‒ прилошка одредба за место,

под градом Леђаном — прилошка одредба за место,

изиш′о је — предикат, краљев заточниче — субјекат.

Ова реченица је проста проширена.

Он — субјекат, телала — објекат, пусти — предикат, у сватове — прилошка одредба за место.

Ова реченица је проста проширена, у саставу сложене реченице.

Телал — субјекат, виче — предикат, и тамо и амо — прилошка одредба за место.

И ова реченица је проста проширена, у саставу сложене реченице.

Дакле, ова сложена реченица је састављена из две просте проширене реченице.

Народна песма Женидба Душанова
2.☺ Погледа — предикат, га — објекат, Милош — субјекат, попријеко — прилошка одредба за начин.

Удари — предикат, га — објекат, руком — прилошка одредба за средство, уз образе — прилошка одредба за место.

Реченица је сложена, састављена од две просте проширене реченице.

Колико ‒ прилошка одредба за количину, га —објекат, лако — прилошка одредба за начин, ударио — предикат,

Три зуба —објекат, му ‒ објекат, у грло — прилошка одредба за место, сасуо — предикат.

Реченица је сложена, састављена од две просте проширене реченице.

Народна песма Женидба Душанова
3.* Га — објекат (глаголска допуна),

танана — атрибут (именичка одредба),

кротко — прилошка одредба за начин (глаголска одредба),

тихо — прилошка одредба за начин (глаголска одредба),

од злата — атрибут (именичка одредба),

јабуку — објекат (глаголска допуна)

данас — прилошка одредба за време (глаголска одредба),

Народна песма Зидање Скадра

4.* „Кинези су за производњу папира користили кору дуда и бамбус,│ а Европљани су користили старе крпе од лака и памука.― две просте проширене реченице у једној сложеној

Када мајстор стави калуп у базен, │пулпа се скупља на калупу,│ а течност се цеди остављајући на ситу танак слој влакана. ― три просте проширене реченице у једној сложеној.│ Пошто се крпе лупањем претворе у кашасту пулпу│ мајстор потапа калуп у огроман базен │у коме се налази пулпа.“ ― три просте проширене реченице у једној сложеној.

А танак и бео снег покрио поља и равни,

И сниски, тршчани кров. У даљи губе се брези

И круже видокруг тавни.”

Војислав Илић Зимско јутро

6.* „Један сиромах живљаше у једној пећини и немаше ништа до једну шћер, која бијаше мудра и иђаше свуда у прошњу, па и оца учаше како ће просити и паметно говорити.”

Народна приповетка Дјевојка цара надмудрила
7.* „Тек ми је пета година,| а већ се свијет око мене затвара| и стеже.| Ово можеш, |а оно не можеш,| ово је добро, |оно није,| ово смијеш казати,| оно не смијеш.| Ничу тако забране са свих страна, као јато љутитих гусака...”

Бранко Ћопић Поход на Мјесец

8.☼ „Знамо ли| — не знамо,| то ми баш није јасно, |али, онако узбуђен и преморен од чудесног ноћног доживљаја, брзо сам задријемао међу дједовим кољенима, ја, велика делија, смјели ловац на Мјесец, наоружан грабљама трипут дуљим од мене. |Посљедње што ми је од те вечери остало у очима| био је разигран пламичак дједове ватре,| који се неосјетно преселио и у мој сан, |и тамо се разастро у моћан и стравичан Мјесечев пожар.”

Бранко Ћопић Поход на Мјесец

Душан Радовић Капетан Џон Пиплфокс

Прилошке одредбе су:

прилошке одредбе за начин: стидљиво, опрезно, кријући се од света, ушушкавши се поново мајци у крило,

прилошке одредбе за место: у врбаку, под гомилом сребрних изданака бамбуса, из мајчиног крила, у крило,

прилошке одредбе за узрок: угледавши толики непознати свет око себе, уплашивши се нових звукова и светлости.

Реченице су просте јер имају само један лични глаголски облик, само један предикат.

Вратио се кући и научио историју.

па средио собу.

Кад је завршио диктат.

али није стигао да вежба математику.

јер мора да вежба.

да би био спреман за сутрадан.

12.☼ На пример:

Вежбам у рано јутро. — Вежбам кад устанем ујутру.

Учим због тешког испита. — Учим да бих положио тежак испит. Отишао је болестан на посао. — Отишао је на посао иако је болестан. Отишао је кући не сачекавши ме. — Отишао је кући, а није ме сачекао.

Окренуо се брзо вичући на њега. — Окренуо се брзо док је викао на њега.

Гледајући га у очи, причао је мирно. — Гледао га је у очи и причао мирно.

14. ☼ „У неком научном институту један од експериментатора је имао изузетно истанчан слух. ― проста проширена реченица,

Његове колеге су говориле да може да чује како трава расте. ― сложена реченица састављена од три просте реченице.

И заиста, он би се окренуо чим би неко пришао његовом уређају на мање од три места. ― сложена реченица, састављена од две просте реченице.

Томислав Сенћански, Чудеса електрицитета