Збирка задатака

1. ☺ Брдо — заједничка, дрвеће — збирна, сто — заједничка, синови — заједничка, старац — заједничка, Нови Београд — властита, злато — градивна, златник —заједничка, мама — заједничка, вода — градивна, лишће — збирна, листови — заједничка, лист — заједничка, листић — заједничка, листак — заједничка, радост — мисаона (апстрактна), свирање — глаголска, расположење — мисаона (апстрактна).

На небу је вечерњача сама

тамо-амо у пругама блиста.

Бранко Радичевић Ђачки растанак

4.☺ Шећере — градивна именица у множини,

шећер — градивна именица у једнини,

соли — градивна именица у множини,

со — градивна именица у једнини.

5.* Пет — петица, петерац (стих од пет слогова), петак (дан у недељи), петак (ученик петог разреда), петина.

Девет — деветерац (стих од девет слогова), деветорица, деветка, деветина.
6.* Лист — листови; лишће, грм — грмови; грмље, прстен — прстенови; прстење, камен — каменови; камење,

грумен — грумен(ов)и; грумење, буре — бурета или бурићи; бурад ,

дугме — дугмета или дугмићи; дугмад,

пиле — пилићи; пилад,

прасе — прасићи; прасад.
7.* Пилад — једнина, женски род, бурад — једнина, женски род, дрвеће — једнина, средњи род, грожђе — једнина, средњи род, воће — једнина, средњи род, грмови — множина, мушки род, грмље — једнина, средњи род, каменови — множина, мушки род.
8.* Дрвље, дрво, дугмад, јато, телад, грм, трње.
9.* Градивне — чоколаду, путер, павлаком.

Заједничке: комаде, лешнике, чинију, салветом, фрижидеру, масе, рукама, куглице, мрвицама.

Глаголске — служења.
10.* Скакање, причање или прича, пливање, надахнуће, достигнуће, махање, трчање или трк, јурење или јурњава, гледање.
ПРИДЕВИ

1.☺ Златну — описни , сунчеву — присвојни, свеж — описни,

нежни — описни, светлуцаве ‒ описни, планинском — присвојни.

2.☺ Описни: снажан, брз, зелен, сељачки, сиромашан.

Градивни: мермерни, камени, порцулански, млечни.

Присвојни: сељаков, дечји, београдска, железничка, кућни, мамин, Миличин, Алексин.

Временски: јутрошњи, јесење, ноћно, ондашњи.

Месни: горњи, леви.

присвојни: кућне,

временски: пролећна,

месни: десну, доњем,

градивни: дрвене, вунени.

5.* Описни: необичан, мудар, поносан,

присвојни: дечији, нишки,

временски: предратни,

месни: десни, тамошњи,

градивни: воштани, сребрни, свилен, снежни.

Где сам? Капетан Немо је подигао парче кредастог камена, пришао једној базалтној стени и написао само једну реч: АТЛАНТИДА.“

Жил Верн Двадесет хиљада миља под морем
8.* „Тамо, остаци кеја, као да је некад нека античка лука штитила трговачке бродове и ратне лађе крај обале неког ишчезлог океана; мало даље још, дугачке линије срушених зидина, пусте широке улице. (...)

Где сам? Капетан Немо је подигао парче кредастог камена, пришао једној базалтној стени и написао само једну реч: АТЛАНТИДА.“

Жил Верн Двадесет хиљада миља под морем

9.* Нежни — описни придев, атрибут,

сунчеви — присвојни придев, атрибут,

јарким — описни придев, атрибут,

високо — описни придев, атрибут,

сиве — описни придев, атрибут,

дуже —описни придев, именски део предиката (именски предикатив),

стеновити — описни придев, атрибут,

планински — присвојни придев, атрибут,

јучерашњу — временски придев, атрибут,

Хајдину — присвојни придев, атрибут,

данашњи — временски придев, атрибут,

летњи — временски придев, атрибут,

краћи — описни придев, именски део предиката (именски предикатив),

леве — месни придеви, атрибути,

десне — месни придеви, атрибути.

Јохана Шпири Хајди
10.* Овдашњи, ондашњи, тамошњи, тадашњи, јутарњи.

На пример:

Ондашњи ђаци гимназије су били веома успешни.

У тадашњим условима то није било лако.

Читали смо све о томе у јутарњим новинама.

11.* миш(и)ји, новосадски, Новосађанинов, фрушкогорски, Драганов, Љубичин, Миличин, Драгичин, шумадијски, Шумадинчев, Иванов, Алексин, енглески, Енглескињин, грчки, Гркињин, историјски, биолошки.

По каменом тлу Атлантика Немо се кретао без оклевања. Он је познавао тај мрачни пут.

Да, ниска шума мртвог дрвећа, без лишћа, без сока, окамењеног у води, између кога су овде-онде штрчали високи борови. Угљенисано дрвеће је стајало усправно, а његове црне гране оцртавале су се јасно према воденој таваници.“

Жил Верн Двадесет хиљада миља под морем

1.* Неодређени: бео, мамин, стар, Зоричин, Србинов.

Одређени: бели, стари, чоколадни, српски, овдашњи, јутрошњи, тамошњи, горњи.
2.* Неодређени: црвен, леп, јак, сигуран, Марковим, златан, славан.

Одређени: црвени, челични, горњем, морском, јучерашњих.

Одређени: недељни, београдским, јуначки, националној.

1.☺ Моја свеска је уредна, Маркова је још уреднија, а Анина је најуреднија.

Она је лепа, ти си лепша, а ја сам најлепша.

Ја сам био брз, али си ти био бржи. Дечаци из 5/5 су били најбржи ове године.

2.☺ сјајан, сјајн+ији, нај+сјајнији;

сигуран, сигурн+ији, нај+сигурнији;

млад, млад+ји, нај+млађи;

сив, сив+ји, нај+сивљи;

црвен, црвен+ији, нај+црвенији;

мек, мек+ши, нај+мекши.

3.* Тесан, тешњи, најтешњи; лош, лошији, најлошији; горак, горчи, најгорчи; врућ, врући, најврући.

7.☼ Плит+ји, љупк+ији, жалосн+ији, љут+ји, мек+ши, чест+ји, (бољи је неправилни облик компаратива придева добар), дал+ји, вис+ји, (гори је неправилни облик компаратива придева зао), јасн+ији, ведр+ији, јак+ји, горк+ји, строг+ји, грд+ји.

снажан, снажнији, најснажнији, мудар, мудрији, најмудрији, бистар, бистрији, најбистрији.

1.☺ Ви, вас, вама, вас, ви, вама, (о) вама.

На пример:

Ви сте нам помогли. Захваљујемо вам се.

На пример:

Не причамо ни о чему. Не видим ништа.
3.☺ Је, јој, је или ју.
4.* Он.
5.* На пример:

Не позајмљуј свакоме свој рад.

8.* Ми — лична заменица, 1. лице множине, номинатив, субјекат,

ми — енклитички облик личне заменице, 1. лице једнине, датив, неправи објекат,

ти — лична заменица, 2. лице једнине, номинатив, субјекат,

ти — енклитички облик личне заменице, 2. лице једнине, датив, неправи објекат.

9.☼ Забављени собом, ми смо заборавили на вас.

Собом — лична заменица сваког лица, инструментал,

ми — лична заменица, 1. лице множине, номинатив,

вас — лична заменица, 2. лице множине, акузатив.

Ја ни од кога нисам чуо да треба теби да је предам.

Ја — лична заменица, 1. лице једнине, номинатив,

ни (од) кога — нелична, одрична за лица, генитив

теби — лична заменица, 2. лице једнине, датив

је — (њу), енклитички облик личне заменице, 3. лице једнине , женски род, акузатив.

Он је разговарао са нама о нашим проблемима.

Он — лична заменица, 3. лице једнине , мушки род, номинатив,

са нама — лична заменица, 1. лице множине, инструментал.

О чему сте са њим разговарали док сам ја учио са њом?

(О) чему — нелична именичка заменица, упитна, за ствари, локатив,

(Са) њим — лична именичка заменица, 3. лице једнине , мушки род, инструментал

ја — лична именичка заменица, 1. лице једнине, номинатив,

(са) њом — лична именичка заменица, 3. лице једнине женског рода, инструментал.

Коме ти то кажеш кад те овде нико не разуме?

Коме — нелична именичка заменица за лица, упитна, датив,

ти — лична заменица, 2. лице једнине, номинатив,

те — енклитички облик личне заменице, 2. лице једнине, акузатив,

нико — нелична именичка заменица, одрична, за лица, номинатив.
10. ☼ Зар то ниси приметио док си му је враћао?

Му — енклитички облик личне именичке заменице, 3. лице једнине , мушки род, датив,

је — енклитички облик личне именичке заменице, 3. лице једнине , женски род, акузатив.

Он се ни по чему не разликује ни од кога од вас.

Он — лична заменица, 3. лице једнине , мушки род, номинатив,

ни (по) чему — нелична именичка заменица, одрична, за ствари, локатив,

ни (од) кога — нелична именичка заменица, одрична, за лица, генитив,

вас — лична именичка заменица, 2. лице множине, генитив.

Ни пред ким се нису стидели.

Ни (пред) ким — нелична именичка заменица, одрична, за лица, инструментал,

Нисам се плашио ничега.

Ничега — нелична именичка заменица, одрична, за ствари, генитив.

Нисам се никога стидео.

Никога — нелична именичка заменица, одрична, за лица, генитив.

Знаш ти добро шта си му учинио!

Ти ‒ лична именичка заменица, 2. лице једнине, номинатив,

шта — нелична именичка заменица, односна, за ствари, акузатив,

му — енклитички облик личне именичке заменице, 3. лице једнине , мушки род, датив.

Поносим се собом.

Собом — лична заменица сваког лица, инструментал.

Чуо сам да си јој је поклонио.

Јој — енклитички облик личне именичке заменице, 3. лице једнине женског рода, датив,

је — енклитички облик личне именичке заменице, 3. лице једнине женског рода, акузатив.

Никоме ништа нисам донео.

Никоме — нелична именичка заменица, одрична, за лица, датив,

Ништа — нелична именичка заменица, одрична, за ствари, акузатив.

Ја се ни због чега не љутим.

Ја — лична именичка заменица, 1. лице једнине, номинатив,

ни (због) чега — нелична именичка заменица, за ствари, генитив.
11.☼ Он је био неко и нешто. — именски део предиката (именски предикатив),

Нисмо видели ништа. ‒ објекат.

га — енклитички облик личне заменице, 3. лице једнине , мушки род, генитив или акузатив,

им — енклитички облик личне заменице, 3. лице множине, датив, свашта — именичка нелична заменица, општа, за ствари, номинатив или акузатив,

ти — лична заменица, 2. лице једнине, номинатив или вокатив или енклитички облик личне заменице, 2. лице једнине, датив,

јој — енклитички облик личне заменице, 3. лице једнине женског рода, датив,

њ — енклитички облик личне заменице, 3. лице једнине , мушки род, акузатив,

их — енклитички облик личне заменице, 3. лице множине, генитив или акузатив,

собом — лична заменица сваког лица, инструментал,

себи — лична заменица сваког лица, датив или локатив

му — енклитички облик личне заменице, 3. лице једнине , мушки род, датив,

је — енклитички облик личне заменице, 3. лице једнине , женски род, акузатив или генитив

вам — енклитички облик личне заменице, 2. лице множине, датив,

ником — нелична заменица, одрична, за лица, датив или локатив,

ничим — нелична заменица, одрична, за ствари, инструментал,

ма коме — именичка нелична заменица, за лица, општа, датив или локатив,

ма чему — нелична именичка заменица, за ствари, општа, датив или локатив

било кога — нелична именичка заменица, општа, за лица, генитив или акузатив.
13.* Она ради своје домаће задатке. — Девојчица ради задатак који је она добила.

Она ради њене домаће задатке. —Девојчица ради задатке неке друге девојчице.

Обуо је своје ципеле. — Носи ципеле које му припадају.

Обуо је његове ципеле. — Носи ципеле неког другог човека.

14.☼ Он ти је рекао све о њој.

Он — лична заменица, именичка, 3. лице једнине, мушки род, номинатив, субјекат,

ти — енклитички облик личне именичке заменице, 2. лице једнине, датив, неправи објекат,

о њој — лична заменица, именичка, 3. лице једнине, женски род, локатив, неправи објекат.

Дај му их одмах!

Му — енклитички облик личне именичке заменице, 3. лице једнине, мушки род, датив, неправи објекат,

их — енклитички облик личне именичке заменице, 3. лице множине, акузатив, прави објекат.

Сачекај их и иди са њима.

Их — енклитички облик личне именичке заменице, 3. лице множине, акузатив, прави објекат,

са њима — лична заменица, именичка, 3. лице множине, инструментал, прилошка одредба за друштво.

Чувај себе.

Себе — лична заменица сваког лица, именичка, акузатив, прави објекат.

Пошаљи јој је.

Јој — енклитички облик личне именичке заменице, 3. лице једнине, женски род, датив, неправи објекат,

је — енклитички облик личне именичке заменица, 3. лице једнине, женски род, акузатив, прави објекат.

Стидим се јер сам те увредио.

Те — енклитички облик личне именичке заменице, 2. лице једнине, акузатив, прави објекат,

Стално је причала о њему.

О њему — лична заменица, именичка, з. лице једнине, мушки род, локатив, неправи објекат.

Слушај ме!

Ме — енклитички облик личне именичке заменица, 1. лице једнине, акузатив, прави објекат.

Слушам вас.

Вас — лична заменица, именичка, 2. лице множине, акузатив, прави објекат.

Никога — нелична именичка заменица, за лица, одрична, акузатив, прави објекат.

Свашта — нелична именичка заменица, за ствари, општа, акузатив, прави објекат;

о вама — лична заменица, именичка, 2. лице множине, локатив, неправи објекат.

Човек нечему мора да се нада.

Нечему — нелична именичка заменица, неодређена, за ствари, датив, неправи објекат.

Свашта ће да уради да би бар нешто успео.

Свашта — нелична именичка заменица, општа, за ствари, акузатив, прави објекат,

нешто — нелична именичка заменица, неодређена, за ствари, акузатив, прави објекат.

Пошаљи јој некога.

Јој — енклитички облик личне именичке заменице, 3. лице једнине, женски род, датив, неправи објекат,

некога — нелична именичка заменица, неодређена, за лица, акузатив, прави објекат.

Причао вам је о себи.

Вам — лична именичка заменица, енклитички облик, 2. лице множине, датив, неправи објекат,

(о) себи — лична именичка заменица сваког лица, локатив, неправи објекат,

Купите себи доручак.

Себи — лична именичка заменица сваког лица, датив, неправи објекат.

Чекајте нас код њих.

Нас — лична именичка заменица, 1. лице множине, акузатив, прави објекат,

њих — лична именичка заменица, 3. лице множине, генитив, прилошка одредба за место.

16.* Ја, ти, их, ми, нам, нико, ни од кога, ничега, јој.
17.* Ти си њој помогао, набавио си јој нове скије, а она ти је баш лепо захвалила.

Звали смо их поименце и тражили смо све њих, али се они нису јављали, нити смо их могли наћи.

1. ☺ Шест, петнаест, шездесет, двеста тридесет пет, шестсто, три хиљаде двеста шеснаест.

3.☺ Девети — редни број, дванаест — основни број, седморо — збирни број, први — редни број, сто тридесет — основни број.

Позвао сам дванаесторо. — објекат.

Ми смо били први на циљу, а они су били други. — именски део предиката (именски предикатив).

Три девојчице су купиле три лепе књиге. — атрибут.
8.* XXVII, LXIX, CXLI, MMIX.
9.☼ MCCCLXXXIX


ГЛАГОЛИ

1. ☺ Послао сам — једнина,

ћете доћи, — множина,

чека — једнина.

су ударали — перфекат, 3. лице множине, мушки род,

хучи — презент, 3. лице једнине,

носи — презент, 3. лице једнине,

чучимо — презент, 1. лице множине,

чекамо — презент, 1. лице множине,

прође — презент, 3. лице једнине,

ћемо причати — футур, 1. лице множине,

ћу се похвалити — футур, 1. лице једнине.
3. ☺ Одричан облик: не умем, не смем, нећу, нећу моћи.

Потврдан облик: јесам, био сам, узећу.

су дочекивали — несвршени, учестали,

прескочио је —тренутно-свршени,

стићи ћемо — завршно-свршени,

потрчимо — почетно-свршени,

је пукао — тренутно-свршени,

је заплакало — почетно-свршени,

препричавали смо — несвршени, учестали.

Испливати, препливати, отпливати, допливати, упливати, запливати, (напливати се).

Издржати, задржати, придржати, одржати, уздржати, подржати,

3. * Чучнути, сести, лећи, пасти, гурнути, вирнути, исећи, викнути.

Трчати — претрчавати, оптрчавати;

слушати —преслушавати, дослушавати, одслушавати,

пливати — препливавати,

скакати — прескакивати, доскакивати, искакивати, одскакивати, скакутати,

чекати — дочекивати, сачекивати,

свратити — свраћати,

дочекати — дочекивати,

викати — узвикивати, довикивати, надвикивати се.
5.☺ На пример:

Они свраћају код нас кад долазе у град.

Узвикивали су њено име гласно.

Скакутала је цело поподне.

6.* Писати ‒ записати, написати, уписати, дописати, пописати,исписати, отписати, потписати, прописати, расписати.

Љубити — заљубити се, одљубити се, наљубити се, пољубити, изљубити.

Мислити — замислити, промислити, умислити, домислити, измислити, смислити, размислити.
7.* Мислила сам — трајни, несвршени.

Слушао је — трајни, несвршени.

Чекам — трајни, несвршени.

Дочеках га коначно — завршно-свршени.

Стојим — трајни, несвршени.

Седим — трајни, несвршени.

Устадох. — тренутно-свршени.

Викне — тренутно-свршени.

Се ућутимо —почетно-свршени.

Поскочи — тренутно-свршени,

Реци — тренутно-свршени.

Поломио је — тренутно-свршени.

Провозали смо кола. — завршно-свршени.
8.☺ Дочитати, ишчитати, начитати се, прочитати.

На пример:

Он је ишчитао све књиге.

Преспавати, одспавати, успавати се, наспавати се, испавати се.

На пример:

Сигурно се наспавао.

Седим – седнем – седам

Скочим – скачем – скокнем – скакућем.
10.*

Кад вечерамо, одлазимо на партију шаха. — завршно-свршени.

Док вечерамо, причамо и смејемо се — трајни, несвршени
11.* Одредите: глаголски вид:

Купио сам ауто. Послао сам јој поклон. Пас је залајао. Уплашио сам је. Разбисмо прозор. Прочитао сам лектиру. Пратио сам га. Долетели смо синоћ. Застао је. Заљубила сам се. Путујем сутра. Донећу ти новине. Пренећемо књиге. Учим српски. Трава се зелени. Уплашио сам се. Бежао сам од ње. Трчао сам за аутобусом. Написао сам писмо. Угледао сам се у огледалу. Читао сам књигу. Ударио сам се. Бацио је лопту. Прескакала је конопац. Јурну ка њима. Облеће око нас. Не надај се. Човек се учи док је жив.

тренутно-свршени тренутно-свршени почетно-свршени тренутно-свршени тренутно-свршени завршно-свршени несвршени, трајни завршно-свршени тренутно-свршени завршно-свршени несвршени, трајни завршно-свршени завршно-свршени несвршени, трајни несвршени, трајни тренутно-свршени несвршени, трајни несвршени, трајни завршно-свршени тренутно-свршени несвршени, трајни тренутно-свршени тренутно-свршени несвршени, учестали тренутно-свршени несвршени, учестали несвршени, трајни несвршени, трајни несвршени, трајни

12.☼ Је спавао, су лежале, је посматрао, размишљао, ради — несвршени, трајни.

Мрдну, удари, устаде, се уплашио,улетео, затворио — тренутно-свршени.

Потрчао — почетно-свршени;

Прескакао је, ударао, дозивао — несвршени, учестали.

Дотрчао је, — завршно-свршени.

Толкин Хобит

ГЛАГОЛИ ПО ПРЕДМЕТУ РАДЊЕ

ИЛИ

ГЛАГОЛСКИ РОД

1.☺ Мама прави колаче за Ивану. — прелазни.

Мама чешља Ивану. — прелазни.

Мама и Ивана иду у шетњу. — непрелазни.

Ивана је порасла. — непрелазни.

Ивана се сама чешља. — прави повратни.

Ивана се заљубила. — неправи повратни.

Ивана и Милан се воле. — узајамно-повратни.

2.* Прави повратни: облачити се, купати се.

Неправи повратни: смејати се, стидети се, надати се, сналазити се, сијати се, умиљавати се.

Узајамно-повратни: дружити се, јурити се, гурати се, руковати се.

Су проповедали ― трајни, учестали,

Стигли су ― завршно-свршени,

Имали су ― трајни, несвршени,

Наметну ― тренутно-свршени.

Анита Ганери Атлас светских религија

4.☼ Прелазни: виде, узјахао, савије, опази, повиче, уради, послала си, послао сам, купи, хоћеш,

Непрелазни: прође, потрчи, отишао, не иде.

Повратни: се освијесте.

Народна приповетка Еро с онога свијета

5.☼ Одредите: глаголски вид: глаголски род: