ПРЕДИКАТ Предикат именује радњу, особину или стање и приписује их субјекту

Он је био способан и хитар, а и његова сестра је вредна и одговорна девојчица. Њихова мајка била је брижна.

Он је био способан и хитар, а и његова сестра је вредна и одговорна девојчица. Њихова мајка била је брижна.

1.☺ Подвуци предикате у овом одломку:

„Ти добри људи помагали су јој свакад у тежем раду. Они јој узору мало њиве, посеју и среде као себи. Остало ради сама Миона. Сама окопава, плеви, жање. Никад се неће пожалити.

Милован Глишић Прва бразда

„Сунце је једна од милијарди звезда у галаксији Млечни пут. Ова глаксија је и сама једна од милијарду галаксија у васиони. Астрономи Сунце сврставају у „жуте патуљке“, јер је мала звезда. Сунце је ротирајућа лопта изванредно врелог гаса. Гас се састоји углавном од водоника (три четвртине његове масе ) и хелијума.“

Дечја илустрована енциклопедија, Звезде и планете
3.* Одреди врсте предиката у следећим примерима и именуј глаголске облике којима су исказани:

Нећемо се видети вечерас, јер сам се уморио. Идем. Она је моја најдража пријатељица. Ако ме сачекаш, ићи ћемо заједно. Ово ти је први пут да путујеш на море! Ја нећу никако стићи на тај воз. Ја ћу баш тада поправљати фрижидер. Он се одмах, чим је за ту изненадну вест чуо, припремио за пут.

4.* Раздвој глаголски и именски део предиката (именски предикатив) у следећим примерима:

Ја сам Марко.

Ти си добар.

Иван је одличан.

Ова свеска је твоја.

Ја бих био први.

Море је било мирно и топло.

Ветар је био нежан и окрепљујући.

Она је ученица наше школе.

Марија ће бити врло добра.

Прошле године сте ви били сјајни.

Мама спава. Тата чита. Ми се играмо. Они су победили. Браћа ће помоћи. Деца су весела. Време је лепо. Ви сте завршили посао. Они су се одушевили. Ђаци ће се радовати.

Долази пролеће. Дани су све топлији, а киша често пада. Пролећна киша је јака и кратка, а њене капи су крупне. Још јуче у башти ниједан пупољак није провирио. А јутрос је у башти освануо први цвет. Наравно, прва мајска ружа поносно је истурила своје листиће. Црвених латица, заблеснула је околину својом лепотом. Њен мирис је јак и опојан.

„Ту је чича Јордан пударисао и баштованисао. А био је поуздан и поштен, а поглавито погодан, јер није имао ни наблизу ни надалеко рода, (...) и зато су њиме задовољни били и старији и млађи, и родитељи и деца, нарочито дечурлија. (...) А и јесте био славан баштован у пролеће, и још славнији пудар у лето и у јесен.”

Стеван Сремац Чича Јордан
За оне који желе да знају више!

Сложен глаголски предикат састоји се од два глагола, од којих један има непотпуно значење. То су глаголи: моћи, смети, морати, требати и хтети (кад значи желети). Они чине сложен предикат са глаголом иза себе, на пример:

Морамо да завршимо пројекат. Хоћеш ли да пливаш?

Глаголи непотпуног значења су и глаголи који значе почетак, прекид или наставак неке радње: почети, стати, узети (кад значи: почети), наставити, прекинути, престати. И они чине сложен предикат са глаголом иза себе, на пример: Почео је да учи сликарство.

Допуна овим глаголима може бити и инфинитив, на пример:

Почео је учити граматику.
Важно упозорење!

Не мешајте прилошке одредбе за начин и време са глаголским облицима, на пример: Читао је новине подвлачећи важне речи. — прилошка одредба за начин.

8.* Подвуци сложене предикате:

Треба да посетимо изложбу.

Мораш доћи на предавање.

Није могао да побегне.

Нико није смео да изађе.

Почео сам да радим.

Он стаде да ређа примере.

Узеше да га критикују.

Кад ћеш престати да глумиш?

Зар није требало да кренемо?

Морам да идем.

Јеси ли могао да устанеш?

Зар ниси почео да радиш домаћи?

Хоћу да идем с тобом.

10.* Подвуци предикате и одреди границе простих реченица у сложеним у следећим примерима:

Сви су се дружили с њом и позвали су је на излет.

Нисам хтео да јој наудим, већ сам позвао другаре да јој помогнемо.

Не треба да се љутиш, па Марко је увек био такав.

Треба да се умијеш и устанеш.

Небо је мирно и тихо, по њему плове позлаћени облаци.

1.☺ Препознај значења атрибута у следећим примерима:

Ово је био пријатан и забаван дан.

Отишао је на зимски распуст.

Ово је наш породични одмор.

Ићи ћемо на одмор на селу, или на мору, одмор у граду није нам довољан.

Небо се простире над морем.

4.☺ Додај именице у служби атрибута уз именице торта и џемпер у овим реченицама:

Мама је направила торту.

Купила сам џемпер.
5.☺ Подвуци атрибуте у овом интересантном одломку:

„Звезде су огромне ротирајуће лопте ужареног гаса. Оне производе огромну енергију. На ноћном небу оне нам могу личити на сићушне светле тачке, али многе звезде су невероватно велике.“

Дечја илустрована енциклопедија, Звезде и планете
6.☺ Додај основне бројеве (од један до четири) или редне бројеве у служби атрибута уз именице у следећим реченицама:

Освојио је место на градском такмичењу.

Отишао је на наградно путовање после године напорног рада.
7.* Подвуци атрибуте исказане речју или синтагмом у тексту Светолика Ранковића:

„Јесен у винограду

груди... Прескочи само преко јендека и приђи оној гранатој дуњи насред винограда, осетићеш њен чудновати мирис. Три корака од тебе савила се позна бресква, а на њеним голим,црним и храпавим гранчицама жуте се слатки плодови.

Не знаш куда ћеш пре да погледаш, или у грожђе што ти над главом виси или на мирисне жуте дуње.“

Светолик Ранковић Јесен у винограду

Враћамо се са летовања. Читам писма са летовања.

Радимо на кући. Кров на кући је пропао.

Из моје свеске је узео један лист. Лист из моје свеске је плавичаст.
9.* Одреди службе подвучених речи у овом одломку:

„Опет смештам бледу, уздрхталу Нађењку у санке, опет летимо у страшну провалију, опет хучи ветар и стружу саонице, и опет, кад санке најсилније и најхучније лете, ја говорим полугласно...”

Антон Павлович Чехов Шала
10.* Подвуци атрибуте који одређују именице по месту:

Свако лето идемо у нашу кућу у планини. Велика, дрвена кућа изнад чесме у селу свима се свиђа. Сва остала домаћинства у брдима су мала.

Одмор у лето је занимљивији од одмора у зиму. Ипак, распуст у зиму је бољи за људски организам.

Задатак од пре пет минута урадила је само једна ученица нашег разреда.

Дневници од прошле године морају да се чувају.

„Дрвенасте цветнице су вишегодишње биљке које живе и размножавају се дужи низ година. Имају једно или више трајних стабала са гранама. Стабло и гране поседују јаку дрвену масу која одржава биљку усправном и садржи проводно ткиво за транспорт воде и органских материја.“

Осведочени визуелни речници, Визуелни речник биљака
13.* Подвуци атрибуте и сазнај где се прави најлепша чипка на свету:

„Побожне жене су своје животе посветиле молитвама и ткању чипки. Бенедиктинске монахиње су наставиле традицију преданог рада у тишини манастира. У Брижу се и данас производи најфинија и најскупоценија чипка на свету.“

Часопис Блиц, Бриж, Белгија

14.☼ Подвуци атрибуте у следећим примерима:

Из стабла младе шљиве никли су први изданци.

Извор испод стабла старог кестена затрпан је лишћем.

Шарена крила мог паметног папагаја сијају се на сунцу.
15.☼ Подвуци атрибуте у овој реченици:

„Судбина реке је да тече у долину, у море, али њу привлаче снежни планински врхунци и ружа сунца у модринама неба, очаравају је облаци и звезде.”

Гроздана Олујић Небеска река
16. ☼ Издвој атрибуте у овом занимљивом одломку:

„Чучим тако на врби и зурим у нијем свјетлуцав рибљи рој, а онда се пред мојим засјењеним очима одједном разграна густа крошња питомог кестена с раскоканим презрелим чаурама: (...) Исплута он иза ријетка дрвећа на бријегу, бљештав, надомак руке, тајанствен и нијем. (...) Споро напредујемо уз мрачан зашаптан бријег. Над нама разгорено небо најављује близину најтајанственијег путника, Мјесеца.”

Бранко Ћопић Поход на Мјесец
17. ☼ Подвуци атрибуте у овој изузетној биографији:

„Мајор Драгугин Гавриловић је добио за живота Златну медаљу за храброст, Карађорђеву звезду са мачевима четвртог реда, Орден Белог орла са мачевима четвртог реда, француски Ратни крст са палмом, Орден Карађорђеве звезде четвртог реда, Орден Светог Саве четвртог реда и Орден југословенске круне трећег и четвртог реда.“

Политика, Хероји Београда

ИМЕНИЧКЕ ОДРЕДБЕ: АПОЗИЦИЈА
Апозиција је именичка одредба која на други начин, помоћу нових података одређује већ именовани појам, на пример: Београд, главни град Републике Србије, мој је родни град.

Увек је исказана именицом или именичком синтагмом. Приликом писања обавезно се одваја запетама од осталог текста.

1. 
   ☺ Подвуци апозиције:
   

Милена, њена бака, позвала нас је на колаче.

Хајди, Петрова једина другарица, увек је ишла са њим на пашњак.

Белка, њена омиљена козица, весело је скакутала око Хајдиних ногу.

Испунила ми се жеља да понови видим малог Петра козара, мог најбољег друга.

Клара је уживала у друштву козица, Хајдиних најмилијих другарица.

Чика с Планине је чувао Клару, Хајдину другарицу, с много пажње.

Хајди је увече уживала у слушању ветра, великог и чудног говорника у гранама јела.
Јохана Шпири Хајди
3.* Подвуци апозиције и уједно научи нешто о Сунчевом систему:

„У нашем сунчевом систему постоји девет планета, које круже око Сунца, наше родитељске звезде. Меркур, планета најближа Сунцу, друга је најмања планета у Сунчевом систему. Површина Меркура је веома слична површини нашег Месеца, Земљиног јединог сателита.“

Дечја илустрована енциклопедија, Звезде и планете
4.* Подвуци апозицију у овој занимљивој вести:

„Аватар“ Џејмса Камеруна, конкурент за овогодишњу награду Оскар, имао је девет номинација, а добио је свега „три“ Оскара.

Часопис Блиц, Аватар
5. ☼ Уоквири апозиције и подвуци атрибуте у следећем одломку:

„Калиграфија, уметност лепог писања, цени се нарочито на Далеком истоку.

Калиграфи, прави уметници, састављају прелепе цртеже животиња од редова арапских слова. Многи текстови из Кине и Јапана имају облик ролне, која се отварала са десне стране и читала одгоре на доле. Књиге на Западу имају сасвим другачији облик и пишу се слева надесно, у водоравним редовима.

Сумери, народ из Месопотамије, вероватно су измислили клинасто писмо пре више од 5000 година.“

Карен Бруксфилд Свет писмености

ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ
Прилошке одредбе ближе одређују глаголе према времену, месту, мери и количини, начину, средству, друштву и узроку вршења радње. Прилошке одредбе могу бити исказане:

1. прилозима, на пример: Трчао је брзо. Долазим одмах.

2. именицама са предлозима или именичким скуповима речи, на пример: Идем са мамом у град. Касним због гужве.
1. ☺ Разврстај прилошке одредбе за време према врстама речи којима су исказане на прилоге и именице (без предлога и са предлозима):

данас, на лето, ноћас, у јесен, одонда, отада, пред вече, у цик зоре, стално, понекад, једног дана, опет, кад, тад, сад, онда, тада, једног лепог дана, године 2016, у следећем миленијуму, овог века, оног лета, сваког јутра, синоћ, вечерас, јутрос, некада, никада.

ту,тамо, овде, према кући, ка школи, oнде, где, куда, уз школу, из дворишта, oдакле, одовуд, на дрвету, око дрвета, горе, доле, лево, десно, изнад школе, преко конопца, оданде, куд-који, напред, назад, у школу.

3.☺ Издвој прилошке одредбе за начин исказане прилозима и оне исказане именицама:

као сат, као миш и мачка, овако, тако, онако, као ветар, спремно, сјајно, као каква препредена мачка, успешно, изванредно, као и сав остали свет, одлично, брзо, лепо, срећно, дуго, никако, некако, људски, споро, дивно, свакако, ма како, изврсно, било како, како год.

колико, толико, много, мало, оволико, онолико, доста, још, по више пута дневно, три пута на дан,

зашто, зато, због своје нарави, због лошег успеха, стога.

„Сутра, у зору, положићемо заклетву. Сутра ће свако од вас, већ у седам сати ујутру, да крене од куће друмом уз Дунав. Тамо на десној страни Дунава, испод Спасићевих винограда, читав сат хода од вароши, ја ћу вас на одређеном месту чекати. То место је гроб Максе Жабе. Заклећемо се на гробу Максе Жабе.”

Бранислав Нушић Хајдуци
7.☼ Подвуци и одреди прилошке одредбе у овом рецепту за ускршњу погачу:

Квасац потопити у млако млеко, додати шећер и со, па кад квасац нарасте умешати у тесто јаје и уље. Премесити тесто и поделити на пет јуфки (лоптица), развући јуфке, сећи на каишеве, мотати по два каиша око јајета, па на погачу ређати јаја обложена тестом. Тесто испећи на високој температури.

„Пламен и дим обавили су наш вод, вод мајора Гавриловића, који се налазио на Дунавском кеју. У рововима пуним воде смо провели цели дан и целу ноћ под директном ватром пољских оруђа са дунавске стране. Земља се тресла и стењала под тешким ударцима, а када је пала ноћ цело поприште је осветљавао огроман пламен горућих зграда.“

Ђорђе Себ. Раш Дневник мајора Драгутина Гавриловића
ДОПУНЕ

ПРАВИ И НЕПРАВИ ОБЈЕКАТ

Допуне су зависни реченични чланови који допуњују значење главних речи ― глагола. Своје пуно значење поједини глаголи добијају тек са својим допунама. Постоје два типа допуна глагола: прави објекат и неправи објекат.

Прави објекат је допуна прелазних глагола. Тада је субјекат вршилац радње, док прави објекат трпи радњу означену предикатом. Исказује се именицом, именичком заменицом или именским скупом речи (синтагмом). Може бити исказан у акузативу без предлога и у деоном генитиву.

Неправи објекат је допуна и прелазних и непрелазних глагола, на пример: Дај књигу Марку! Може стајати у различитим падежима, са предлозима или без њих, једино не може стајати у акузативу без предлога, номинативу и вокативу. Он се такође исказује именицом, именичком заменицом или именским скупом речи (синтагмом), на пример:

Послао је девојци цвеће. Помогао је мајци. Причамо о утакмици.

Он је попио сока. Узели смо сендвиче. Ти донеси мајци ту књигу о којој смо разговарали. Ако идеш на састанак са девојком, обавезно девојци купи цвеће.

—Ја вас волим, Нађењка!

И загонетка остаје загонетка! Нађењка ћути, о нечему размишља... Ја је испраћам са санкања кући, она успорава и чека да ли ћу јој рећи оне речи.“

Антон Павлович Чехов Шала

„Трта је могао бити добар ђак, само да није био лењ. Све друго још како-тако, али му је најтеже било ујутру да се дигне из постеље. Е, лакше би било извући натоварена кола из блата; лакше би било помаћи с места магаре кад се узјогуни и одупре ногама; лакше би било изнети буре од сто литара из подрума но Трту извући из постеље, ујутру. И није да неће, хоће он, па чак пружи једну ногу, па пружи другу, али оно што је најтеже на њему то остане у постељи, па ни маћи. ”

Бранислав Нушић Хајдуци
4. * Пронађи праве и неправе објекте у овој занимљивој причи и подвуци их:
„Крадљивац и краставци

Пошао једанпут неки човек да краде краставце од баштована. Прикраде се краставцима и помисли: „Однећу краставце и продаћу их, па ћу за те паре купити кокошку. Кокошка ће да носи јаја, а ја ћу је насадити, па ће извести пилиће. Одгајићу пилиће, продаћу их и купити крмачицу. Она ће ми опрасити прасиће. Прасиће ћу да продам и да купим кобилу. Она ће ми ождребити ждребад. Одгајићу ждребад, па ћу их продати, а онда ћу купити кућу и направити башту. Кад будем имао башту посејаћу краставце и нећу дозволити да их краду — имаћу јаку стражу. Узећу чуваре и поставићу их да чувају краставце. Тада ћу са стране да приђем и викнем:

—Хеј, ви, боље чувајте!

Ово он повика из свег гласа. Чувари га чуше, па истрчаше и избише га.”

Лав Толстој
5.* Одреди службе речи у овом одломку:

„Јохан Гутенберг, један немачки занатлија, 1438. године је измислио прву штампарску пресу. Преса притиска лист хартије на плочу са мастиљавим металним словима, да би се одштампала једна страна. Године 1445. Гутенберг је направио прву штампану Библију на свету. Модерне штампарске машине данас омогућавају штампање милиона књига и њихову дистрибуцију.“

Анита Ганери Атлас светских религија
6.* Подвуци атрибуте у тексту претходног задатка.
7. ☼ Подвуци атрибуте и уоквири праве објекте у овом занимљивом одломку:

„Кинези су за писање користили дрво, бамбус и животињске кости. Касније су додадавали дугачке комаде свиле и хартије савијене у свитке.

Кинески калиграфи повлаче грациозне, непрекинуте потезе четкицом направљеном од животињске длаке повезане свиленим концем. Она се налази у шупљој цевчици од бамбуса.“
Карен Бруксфилд Свет писмености
8. ☼ Одреди све врсте речи у овом одломку:

„Свети Ћирило, свештеник који је проповедао хришћанство међу словенским народима написао је прве црквене књиге на глагољици. Он их је превео са старогрчког на старословенски језик и притом по угледу на грчко унцијално писмо створио глагољицу, прво словенско писмо.“

Карен Бруксфилд Свет писмености
9. ☼ Издвој све зависне реченичне чланове исказане речју или синтагмом:

„Папирус се гајио на плантажама у долини Нила. Листови папируса се праве од стабљике ове биљке. Скине се спољашња зелена кора, а од унутрашњих белих влакана режу се танке траке. Оне се постављају једна поред друге, преко првог слоја се ставља други. Слојеви се пресују ударцима чекића. Кад се осуше на сунцу, на листовима се може писати.“

Карен Бруксфилд Свет писмености

РЕШЕЊА


ВРСТЕ РЕЧИ

1.☺ Именице: људи, раду, рука, њиве,

заменице: ти, јој, они, јој, себи,

придеви: добри, тежем, пољском, слаба, женска,

глаголи: помагали су, (не) може, савлада, узору, посеју, среде.

Милован Глишић Прва бразда

присвојни: Мионина, газдинске.

Милован Глишић Прва бразда
3.* Именице: Клара, животу, светлост, ветрић, мирис, цвећа,

Петар, хода, козе, жбуња,

придеви: срећна, златну, сунчеву, свеж, нежни, напорног,

глаголи: упијала је, је заспао, се попеле, је била.

Јохана Шпири Хајди
4.* Ја ― 1. лице једнине, њега — 3. лице једнине, мушки род,

ти — 2. лице једнине, им — 3. лице множине, (мушки или женски род),

вас — 2. лице множине, је — 3. лице једнине, женски род,

њ — 3. лице једнине, мушки род, га — 3. лице једнине, мушки род,

јој — 3. лице једнине, женски род, нас — 1. лице множине.