4 Введение. Уроки Косово 5 Часть первая 8

u selu Madanaj. Možete dalje. Nisu išli nikakvim autobusima,

nego traktorima, zaprežnim vozilima, svako je mogao da vidi da

su u pitanju civili, seljaci, možete dalje. Ugljenisani leševi, imajte

u vidu da imate sa obe strane fotografije, molim vas, sa obe

strane, možete dalje. Produžite. Možete dalje. Devojčica. Dalje.

Starica. Dalje. Dalje. Treba li još?
Dakle, to se dogodilo 14.04. nesumnjivo pošto je reč od

13:30 do 15:30 po danu, pčo jasnom danu, gađani su namerno,

ali ću vam reći zašto su gađani. Gađani su jer su se vraćali u

svoje selo. Suprotno koncepciji agresora koji je medijski lansirao

laži kako albanci beže pred srpskom vojskom i policijom, svi su

morali da napuštaju sela, a niko nije smeo da se drzne da se

vraća u sela. Pored bombi za vreme agresije bacani su i letci u

kojima se na albanskom jeziku, građani pozivaju da beže. U

istom pravcu je delovala teroristička OVK koja je čak i ubijala

neposlušne glave porodica koje nisu htele da poslušaju da beže

iz svojih kuća i svojih sela i zahtevala da građani beže. To je još

jedan dokaz sa dejstva između NATO snaga i ove terorističke

organizacije koja je upotrebljena radi destabilizacije Jugoslavije.
25. marta u 05:00 sati, bombardovano je Rožaje, 26. ja

neću moći da navedem mnogo primera, jer bi mi bilo potrebno

10-tak dana, a onda bi se umorio, previše bi se umorio 10-tak

dana da govorim zato ću da samo neke primere. 26. marta

bombardovano je selo Grlić u opštini Danilovgrad, 2. aprila, selo

Nogovac u opštini Orahovac-Kosovo i Metohija, sa velikim brojem

ubijenih i mnogo ranjenih, mnogo teško ranjenih, evo daću vam

još samo da pogledate Nogovac ove četiri fotografije, 22. aprila

01:45, područje Kuršumlije, selo Smokovo, mnogo ljudi ubijeno i

ranjeno. Možete da date ove četiri fotografije. 4. aprila takođe,

Čačak, 5. aprila, bombardovano je Vranje, evo ovo možete sve

zajedno, ovo imate na drugoj strani, pa.

SUDIJA:
Videćemo fotografije, a zatim ćemo praviti pauzu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

jednu vam dam, ali dobro završite tu.

SUDIJA:
Pokazujte fotografije jednu za jednom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

uglavnom seljanke, uglavnom seljanke. Mnogi ljudi su zatrpani,

ova seljanka je izgorela praktično od bombe. Ovo je već, ovo što

sam rekao iz Vranja, uglavnom su gađali stambena naselja. Od

samog početka, dakle vidite datume 25; 26; 27. mart početak

aprila, gađaju se porodične kuće, gađaju se civilni objekti, oni su

najprioritetnija meta zlikovaca koji su odlučivali o tome. Opet

žena, starica.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:
5. aprila 1999. godine u 21:40 bombardovan je

Aleksinac. Aleksinac je mali grad u centru Srbije, rudarski grad.

Svako u Srbiji zna za Aleksinačke rudnike, to su rudnici uglja, s

jamskim kopom, to je najteži posao rudarski, taj mali grad nema

nikakve vojne instalacije, nema nikakav strateški značaj i njega

uništavanje se može uporediti samo sa bombardovanjem gradova

od strane nacista u Drugom svetskom ratu, dakle, bez ikakvog

povoda i bez ikakvog cilja osim da se pobije što više civila,

pogotovo građana siromašnih ljudi.
Kad je Širak bio u Beogradu čuo sam na televiziji kako

je rekao da je on spasao beogradske mostove, doduše nije ih sve

spasao, najveći su bombardovali i srušili, jer je stavio veto što

pokazuje da su šefovi država odlučivali o ciljevima kad bude

došao ovde, a ja kao što znate imam pravo da to zahtevam i da

pitam svedoka, moraću da ga pitam npr. zašto nije stavio veto i

na jedno uništenje jednog malog rudarskog grada i pogibiju tako

mnogo građana civila, žena, dece i kakav je to mogao da bude

ratni cilj, osim samog zločina, osim ako je zločin da sam sebi

bude svrh.

vidite kako izgleda

ceo centar grada i šire, naravno. Ovde se vidi zatrpan leš na ovoj

prethodnoj slici, srušene kuće kao što vidite, prizemne stambene

zgrade, porodične kuće. Ovde piše gde su pronađeni leševi ljudi

u tim kućama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

delu u Sjenici, inače taj Sjenički kraj je kraj u kome uglavnom

žive Muslimani. 6. aprila takođe, bombardovana je Podgorica, 7.

aprila bombardovana je Priština, uništena je potpuno zgrada

pošte u centru Prištine, izginuli mnogi ljudi, mnogi zatrpani u

ruševinama i Srbi i Albanci i Goranci i Turci, ali najviše Albanaca.

Da ne bih prekidao ja ću dati onda set fotografija sa više

objekata, ali ću zamoliti džentlmena koji ovo pušta da uključi i

potpis ispod slike da bih mogao da komentarišem. 8. aprila,

bombardovana je Ćuprija, takođe jedan mali grad u centru Srbije i

to od 00:42 do 00:50 sati, ako što vidite gradove pogotovo male

gradove bombarduju uvek noću kad ljudi spavaju u svojim

kućama kad su sigurni da će biti pobijeni. A u gradovima kakav

je npr. Aleksinac, Ćuprija gotovo da nema nikakvog skloništa

protiv bombardovanja, i ako ima to je toliko malo i u to se sigurno

da ne može da smesti ni jednocifren procenat stanovnika.

Videćete i slike srušenih kuća u Ćupriji. 9. aprila bombardovano

je selo Osečenica u opštini Mionica. Mionica spada u, najmanja

opština, a možete da zamislite selo u takvoj opštini, jedan

stočarski kraj. 9. aprila, takođe, bombardovani su Pričevići u

opštini Valjevo i to zaselak Bošković. 10 na 11. april čak u tri

talasa, bombardovana je opština Kuršumlija, a posebno je

nastradalo selo Merdare na koji su bačeni i razorni projektili i

kasetne bombe. Spisak ubijenih biće dat na uvid javnosti i vama,

kao što se to uostalom odnosi i na mnoge druge događaje koje

citiram. 11. aprila u 04 sata ujutru, bombardovano je selo Smajla

u opštini Kraljevo. 11. aprila bombardovano je selo Turekovac u

opštini Leskovac. Srpski seljak je najžilaviji seljak na svetu, on je

izdržao sve ratove. Ovo su samo nacisti mogli da smisle da

ovako masovno bombarduju sela. Imam ovde izveštaj, ima ih

mnogo, ali kaže izgubio sam svest i ne znam šta se samnom

posle događalo, samo znam da se sad nalazim u Beogradu na

lečenju u Vojno-medicinskoj akademiji. Neres čolaku Albanac

koga su doneli iz bombardovane Prištine u najeltiniju zdravstvenu

ustanovu koju ima Jugoslavija, a ovde slušamo kako smo

organizovali izbacivanje Albanaca, da smo čak i rat izazvali da bi

pobili Albance. 14. aprila selo Pavlovac u opštini Vranje, videćete

i leševe ispred seoskih kuća, među njima je i leš 12-ogodišnje

Milice Stojanović, 16. aprila bombardovana je Subotica, 17. aprila

bombardovana je Batajnica, to je mesto u blizini Beograda,

videćete leš male Milice Rakić, rođena 1996. godine. 17. aprila

takođe, istog dana gađano je, to je Beograd u stvari, periferija

Beograda, Radničko stambeno naselje u Rakovici. I ovaj

smrtonosni učinak dostavićemo posebnim spiskom. Videćete

slike kuća u nekoliko ulica i leševe ljudi. 20. aprila selo Dolovi u

opštini Novi Pazar, takođe nerazvijeni deo Srbije. 21. aprila

izbegličko naselje Maja u Đakovici, gde ćete takođe videti leševe,

tu su bile izbeglice iz Republike Srpske i u vezi s tim što smo

ovde čuli o navodnom naseljavanju Srbima Kosova na osnovu

činjenice da su izbeglice iz Republike Srpske bile na Kosovu

mogu da kažem da sve činjenice demantuju ove zlonamerne

tvrdnje, rekao bih zaista veoma niske insinuacije, milion izbeglica

je primila Jugoslavija, najmanje je na Kosovu. Ako bi po tome

sudili, verovatno bi dobio tužbu da sam hteo da promenim

demografsku kartu Beograda, jer najveći broj izbeglica je otišao u

Beograd i u velike gradske centre. Niko nije prisiljavao izbeglice

gde da idu, izbeglice su išle tamo gde im se pružila prilika, a

80% i više, bilo je smešteno u porodičnom smeštaju, kod

porodica koje su ih primile. Meni je sagatovo Sagata rekla

jednom prilikom da nigde nije videla tako dobru brigu o

izbeglicama kakvu je videla u Jugoslaviji. Ali vama npr. mogu da

kažem što takođe možete da nađete ako biste uopšte želeli da

se time bavite da je za vreme rata u Bosni preko 50 hiljada

muslimanskih izbeglica registrovanih došlo da se skloni u

Jugoslaviju. Šta mislite da 50 hiljada ljudi dođe iz zemlje za koju

ovde čujemo da se tvrdi da smo mi na nju izvršili agresiju, pa oni

dođe njih 50 hiljada da se skloni kod agresora. Kome izvinite to

može da bude verovatno? I šta znače uopšte takve tvrdnje, ali

hartija trpi sve, pa i to. Videćete leševe i razrušene objekte,

pobijene ljude. Pomenuću, nisam još ni ovaj prvi mesec prešao

kao posebno, rekao bih nedelo, iako je to blaga reč,

bombardovanje zdravstvenih objekata. Bombardovani su

Zdravstveni centar Studenica u Kraljevu, Zdravstvena stanica u

selu Miločaj, Apotekarska ustanova u opštini Lađevci,

Zdravstvena stanica Lađevci, to je Zdravstveni centar Leskovac,

opšta bolnica, Dom zdravlja u Prištini, Dom zdravlja u Rakovici,

to je Radničko naselje kod Beograda, odnosno u Beogradu, Dom

zdravlja Zemun, Zdravstvena stanica 13. maj u okviru

Poljoprivrednog kombinata Zemun, Dom zdravlja Sima Milošević

na Banovom Brdu u Beogradu, Dom zdravlja u Sremčici u

Beogradu na periferiji Dom zdravlja u Železniku, Apotekarska

ustanova u Gnjilanu, Zdravstveni centar Leskovac, opšta javna

bolnica, opšta bolnica u Đakovici, Dom zdravlja u Đakovici,

Zdravstveni centar Kosovska Mitrovica, Dom zdravlja u

Leposaviću, Dom zdravlja u Vučitrnu, Dom zdravlja Raška, Dom

zdravlja Industrije u Nišu, Zdravstveni centar u Čačku u selu

Leskovac u Domu zdravlja, Zdravstveni centar u Čačku, Dom

zdravlja u Lučanima, Dispanzer duvanske industrije iz Niša,

dispanzer industrije "Jastrebac", Institut za štitnu žlezdu i

metabolizam "Čigota" u Čajetini na planini. Zdravstveni centar

Južni Banat-Pančevo, Zdravstveni centar Prokuplje, Zdravstveni

centar Ćuprija, Dom zdravlja u Ćupriji, Zdravstveni centar pri

fabrici "21. maj Beograd", Dom zdravlja u Krušumliji i Institut za

ortopetsko-hirurške bolesti "Banjica", Zdravstveni centar Valjevo,

jedinica opšte bolnice u Valjevu itd.
Pored toga bombardovanje obrazovnih ustanova, ja ću

dati ovaj spisak na uvid javnosti, ali zbog uštede vremena ne bi

ga čitao, jer ovo je pregled obrazovnih ustanova oštećenih ili

uništenih u agresiji NATO pakta samo u prvih mesec dana, na

svakoj se stranici nalazi 10-ak škola, a ovaj spisak u prvih mesec

dana ima tačno 34 stranice, na 34 stranice spisak uništenih i

oštećenih škola u NATO agresiji. U Beogradu u glavnom osnovne

škole u opštini Čukarica, u opštini Rakovica, u opštini Voždovac

u opštini Zemun, u opštini Savski venac, u opštini Zvezdara, u

opštini Palilula, u opštini Novi Beograd, u opštini Obrenovac,

Sopot, a onda u Boru u Jablaničkom okrugu u Leskovcu u Nišu i

u Nišavskom okrugu od osnovnih škola do fakulteta do stručnih

škola, građevinskih, tehničkih, učiteljskih škola, objekata za

smeštaj, đaka i studenata, studentskih domova, studentskih

restorana i centralnih kuhinja, ali je najviše osnovnih škola, dakle,

na 34 stranice škole. Takođe, neću da čitam, ceo spisak

bombardovanja spomenika kulture koji će moji saradnici takođe,

dostaviti i na uvid javnosti i vama koji je na 18 stranica, slučajno

se desilo na poslednjoj stranici, bliži izgled uništene zgrade

Prizrenske lige na Kosovu. Ali pre nego što nastavim zamolio bih

da, se prikažu fotografije ovih bombardovanja najčešće sela,

gradova, znači Dubinja, Podgorice, Prištine, Osečenice,

Pričevića, Vranja itd. o kojima sam vas informisao.
Ovo su zgrade u centru Prištine, nisam na vreme pogledao. To je

zgrada Zavoda za osiguranje-zdravstveno osiguranje u Prištini.

Ovo je robna kuća "Grmija" u Prištini, takođe bombardovana. Na

početku ste videli potpuno uništenu zgradu pošte. Ovo su sve

porušene kuće u okolini pošte, stambene zgrade, prizemne

zgrade. U okolini pošte u Prištini. Ovo su otkopavanja ruševina

kuća radi nastradale porodice Gaši, albanske porodice Gaši, 5

članova porodice iz te kuće je izvađeno. To je 7. aprila 1999.

godine. Ovo je leš Radovana Aleksića iz Zanatske ulice, idite

dalje. Takođe, leševi, takođe u Prištini, ja ne vidim dobro na ovom

sve kako piše. Ovo što, srušene kuće u Ćupriji, rekao sam vam

da je to mali grad u centru Srbije kao što vidite, opet porodične

kuće, dalje. Takođe, u Ćupriji, takođe u Ćupriji. Ovo su seljačke

kuće koje su bombardovane u opštini Valjevo, možete dalje. To

su porušene kuće isto seljaka u selu Merdari u opštini

Kuršumlija, ovo je konkretno kuća u kojoj je poginulo 5 ljudi, od

toga jedno dete od godinu dana u toj koja je slikana, uglavnom

su ovo iz dokumentacije koja je pravljena tada, dalje, dalje. To je

sve u istom selu. To je selo Turekovac u opštini Leskovac, dalje,

dalje, to su delovi neeksplodiranih projektila, porušene kuće u

selu Pavlovac u Vranju i leš Mijalka Trajkovića. dalje, dalje, to je

sve u istom selu, to su delovi neeksplodiranih projektila,

porušene kuće u selu Pavlovac u Vranju i leš Mijalka Trajkovića

koji je nastradao od dejstva kasetne bombe. Dalje, kuća

nastradalog, to su dejstva kasetnih bombi koje ubijaju ljude i ne

ruše objekte, dalje, zato su i zabranjena sredstva. Ne treba

komentar ovde, nadam se, dalje. Tu ima poginula devojčica, tu je

ova devojčica od 12. godina, Milica, krater i dalje. Ovo je

Subotica, 16.04., dalje. To je kuća Mihalja Ratfaija, u Subotici,

takođe prizemna, stambena zgrada, dalje. To je kuća u kojoj je

poginula mala Milica Rakić, dalje, dalje. To je devojčica, takođe

srušena kuća u tom istom kompleksu, dalje. Vidite, možete

sami da zapazite sve su to prizemne kuće, ovde vidite leševe,

dalje, ovo je u selu Dolovi, Novi Pazar, 20. aprila, kao što vidite

siromašne kuće, nerazvijeni kraj, dalje, dalje. Ovo je izbeglično

naselje "Maja" koje sam vam pomenuo 21. aprila u Đakovici,

dalje. To su izbeglički objekti, dalje. Ovo su leševi izbeglica, kao

što vidite uglavnom ženski, dalje, dalje.

bih, divljačko bombardovanje mostova i komunikacija. 25. marta

već bombardovan je aerodrom "Golubovci", 1. aprila

bombardovan je Varadinski most, to je most u gradu u Novom

Sadu, na Dunavu, tako da je rušenjem mosta prekinut i dovod

vode za ceo kraj preko reke, a potpuno je zatvoren Dunav za

plovidbu. Istog dana, ovo je bilo u 04,55, u 05,05 bombardovan je,

takođe, most na Dunavu na putu Beograd-Novi Sad kod Beške,

to je glavna saobraćajnica kojom prelazi autoput Beograd-Novi

Sad.
3. aprila bombardovan je most "Slobode" u Novom

Sadu; 3. aprila bombardovan je most "25. maj" koji spaja Bačku

Palanku u SRJ i Ilok u Hrvatskoj; most kod sela Jezgrovići; most

u Biljanovcu; železnički most u Novom Sadu; most na Ibru kod

Drvenika; most u Bogojevu; most u selu Lozno; železnička pruga

Kraljevo-Lapovo i to 6. aprila u pola četiri ujutro; 11. na 12. aprila

aerodrom Priština i autobuska stanica u Prištini.

ovde vidi jedno sistematsko uništavanje svih vitalnih

komunikacija, vitalnih za život civila i takođe zabranjenih za

gađanje po Ženevskoj konvenciji. Pređite kratko samo, ovo je

Varadinski most, to je sve Novi Sad, mostovi u Novom Sadu su

bili posebna meta da se potpuno parališe život. To je srušeni

most "Slobode" u Novom Sadu preko Dunava, Novi Sad-Sremska

Kamenica, dalje. To je "25. maj" na Dunavu između Iloka i

Bačke Palanke koji je bombardovan 3. aprila, dalje. Ovo je most

kod sela Jezgrovići, dalje, možete brzo da pređete preko

mostova. Most u selu Biljanovac na Ibru, dalje. Ovo je Železnički

most u Novom Sadu, dalje. To je na Ibru u selu Drvenik kod

Kraljeva, dalje. Ovo je drumski most preko Dunava u Bogojevu,

kod Sombora, dalje. Most u selu Lozno, kod Kraljeva, to je

njegov izgled. To je kuća jedna oštećena, dalje, u blizini, to je

preko Dunava u Bogojevu, železnička pruga kod Bogutovca,

dalje. Železnička pruga Kraljevo-Lapovo, iste slike kakve smo

gledali u Drugom svetskom ratu kad smo učili, kad smo išli u

školu posle rata, dalje. Aerodrom u Prištini, autobuska stanica u

Prištini, dalje, to je autobuska stanica, takođe. Ovaj zločin je

takođe takav da nema smisla ni da se komentariše, 12. aprila

uništen je u 11,40 raketama sarajevski most na put

Leskovac-Vranje, na udaljenosti 12 km od Leskovca. Pogođen je

i železnički most u blizini mesta Grdelica, na kome se u tom

trenutku nalazila kompozicija voza koji je saobraćao na relaciji

Beograd-Ristovac, uništen je voz, ugljenisani putnici, znači to je

putnički voz na redovnoj međunarodnoj pruzi koji ide po svom

redu vožnje u 11,40, znači, reklo bi se u podne, takođe ćemo

spisak žrtava dati i vama i javnosti. Ja molim da se ove fotografije

pokažu da se vidi kako izgleda, s tim što kod nekih fotografija ne

možete biti načisto da je moguće da ljudi tako izgore, ali molim

vas pirkažite i ove fotografije. To je bombardovani most na kome

je voz, ovo su uništeni vagoni, ugljenisani leševi. Ovde na ovom

mestu, na ovoj slici devet putnika, to je takođe putnički voz. Ovo

su ispali iz voza već kao što vidite poluizgoreli, piše da je ženski

leš, ovo se vidi da je ženski, možda jedini prepoznatljiv sa

fotografije. Ovo je telo Petra Mladenovića, rođenog 52. godine,

ovo je u to vreme neidentifikovano telo žrtve, i dalje, takođe, dalje.

Ti su ljudi putovali vozom i to im je cela krivica, ali im je krivica

što su građani Srbije, dalje. Koa što vidite neverovatno je kako

može da izgori, dalje.
12. aprila bombardovan je Efendin most pored

Ponoševca; 13. aprila most u Biljanovcu; 14. aprila železnički

most pored Limskog jezera; 14. na 15. most pored Pepeljevca;

15. aprila most na reci Moravi pored sela Jasika Preskačem

opise jer želim da uštedim vreme. 15. aprila most

Smederevo-Kovin, takođe preko Dunava, svi objekti u blizini

mosta su stradali. Ovo su fotografije i ja ne bih sve fotografije ovih

srušenih mostova sada prikazivao jer imam danas još nedovoljno

vremena.
22. aprila bombardovana je pošta u Užicu, to je jedan od

najvećih gradova u Srbiji; 23. aprila bombardovan je most "Sava"

prema Surčinu kod Ostružnice. Posebno su bombardovani releji i

repetitori, ja uopšte neću da čitam sada bombardovanje releja i

repetitora, a 21 aprila bombardovan je poslovni centar "Ušće" na

Novom Beogradu, gde se nalazilo više preduzeća, sedište

Socijalističke partije Srbije, dvedesetak firmi i nekoliko

televizijskih i radio-stanica. Ovde su slike uništenih TV kanala,

SOS, televizije "Pink", televizije "Košava", koji je vodila moja

ćerka, čuli smo iz NATO pred konferencije da je ta televizija koju

je vodila moja ćerka uništena kao centar Miloševićeve

propagande, a istina je koju zna cela Jugoslavija da je to bila

muzička televizija, da ta televizija nikada, nikada dakle, nije

emitovala nijednu informativnu ili dokumentarnu emisiju već je

isključivo emitovala muziku i to pretežno američku i emitovala

filmove i to pretežno američke. Jedina informacija koja se mogla

sa te televizije videti bila je informacija o prognozi vremena, to je

bila koncepcija televizije. Tu je bio centar Miloševićeve

propagande i ona je gađana.
Dva dana kasnije, gađanja Centra "Ušće", NATO je

gađao Radi-televiziju Srbije i tada pobio sve novinare, snimatelje i

tehničare koji su se nalazili i izvršio zločin ne samo što je gađao

novinare na zadatku nego ih je gađao na radnom mestu, gađao

Radio-televiziju Srbije i sve je ljude u zgradi pobio. Daćemo

spisak žrtava. Ali hoću ovde da pomenem još jednu činjenicu.

Milanovića, generalnog direktora Radio-televizije Srbije zato što

se navodno nije pobrinuo da na adekvatan način zaštiti svoje

radnike pa su njegovom greškom ti radnici pobijeni. Ja mislim da

cela javnost može da vidi potpuno istu logiku između tog

objašnjenja i hapšenja Milanovića i logiku kojom se služi tužilac

u ova dva dana. NATO je bombardovao Radio-televiziju Srbije,

uništio je, pobio ljude, režim u Beogradu hapsi direktora te

televizije zato što je NATO bombardovao televiziju jer on je kriv

što se to dogodilo. Molim vas prikažite slike same ove iz

Radio-televizije Srbije, mada se u ruševinama samo vide prsti,

noge, ruke koje vire, ali da vidite jer je to takođe jedan od teških

zločina, evo izvolite. Pređite preko svih slika, ja neću da ih

komentarišem jer sam komentarisao, nećete moći da vidite osim

vrfhove prstiju ili delove tela poginulih. To je u centru Beograda,

zgrada Radio-televizije Srbije i nije nikakva, da tako kažem,

drugorazredna nego broj 1. zgrada, tu je televizijski master i

odatele je naravno i isijavao. Evo ovde se vidi šaka tek koja viri i

deo tela, dalje molim vas. Da, ostaci, žrtva.
Izuzetno je ciljano na privredne objekte u skladu sa tim

zahtevom da se Srbija vrati u kameno doba; Fabrika

poljoprivrednih aviona u Pančevu, od 24.03.1999., pa 27.03., pa

29.03. Poljoprivredni kombinat"Mladost" i "Kosmet-prevoz" u

Gnjilanu, na Kosovu i Metohiji, 26. marta i jedno i drugo; Fabrika

"Sloboda" u Čačku 28. marta, u 04,43 i 30. marta u 04,10,

mašine za pranje veza, štednjaci itd., Fabrika "Sloboda", pogoni

za kvarcne peći, za emajliranje itd., 4. aprila, 6. aprila, Fabrika

"Sloboda" na najveći industrijski objekat u Čačku i ogroman broj

porodica je živeo od rada u Fabrici "Sloboda". 4. aprila Toplana u

Novom Beogradu koja greje ceo grad, ceo Novi Beograd. 5. prila

Duvanska indutrija Niš; 5. aprila hemijska industrija "Milan

Blagojević" u Lučanima; 9. aprila u 01,20 gađani su Zavodi

"Crvena Zastava" u Kragujevcu, preko 30. hiljada zaposlenih, to

je proizvodnja putničkih automobila i drugih proizvoda, preko 30.

hiljada porodica je živelo od te fabrike. A oštećena su još, ja

neću ovde da čitam, još 64. objekta u okolini fabrike odnosno to

se ne može reći fabrika, to je kompleks fabrika. 12. aprila

plantaža u Uroševcu; 12. aprila selo Rznić u opštini Dečane; 13.

aprila niz privrednih objekata u Prištini; 14. aprila kompleks

fabrika "Krušik" u Valjevu, to je takođe najveće preduzeće u

Valjevu, od koga živi ogroman broj ljudi u Valjevu. Uništili su

fabrike za proizvodnju tekstilnih mašina, fabrike za proizvodnju

akumulatora, fabrike za proizvodnju armatura, i niz drugih

objekata te velike kompanije koja je uspešno radila. 15. aprila od

5,00 do 5,15 uništene su fabrike "14. oktobar" u Kruševcu; 15.

aprila u 01,30 bombardovane su u Beogradu u Opštini Rakovica,

pomenuo sam vam radničko naselje Rakovica, tu je koncentrisan

i veliki deo industrije Beograda, uglavnom metalske industrije,

preduzeće "Jugostroj" , to su rashladni urađaji, Beogradska

pekarska industrija, znači proizvodnja hleba, "Rekord", -

proizvodnja auto-guma, Industrija motora Rakovica - proizvodnja

traktora; "21. maj" Beograd - proizvodnja motora za automobile;

preduzeće "Minel" - proizvodnja energetske opreme itd.; Manastir

Rakovica; objekti pošte, Mašinske škole, dve osnovne škole,

obradinište za radničku decu, obdanište "Izvorčić" i obdanište

"Hajdi", obdanište "Dimitrije Koturović", hotel "21. maj", Dom

zdravlja Rakovica.

Kragujevca, i to u blizini železničke i autobuske stanice, gde ima

najviše ljudi; Objekti u Nišu 15. aprila, veliki broj civilnih objekata;

17.04. preduzeća "Prve iskre" u Bariču itd. kad je reč o

privrednim objektima. Ako možete da prikažete jednu za drugom

ove slike jer se vidi kakva su strašna uništenja, ovde u Fabrici

"Utva" vidite i gotove avione poljoprivredne koji su uništeni, a kod

Fabrike "Crvena Zastava" u Kragujevcu gde je radilo 30.000

radnike ne možete da vidite ništa jer su sravnjeni sa zemnjom,

nije bilo nikakvih ostataka. To je praktično preduzeće koje je

likvidirano na taj način.
A dok on sprema ja mogu da vam kažem, samo vi

nastavite, mi smo za nekoliko meseci posle toga osposobili

proizvodnju, kao što smo za nekoliko meseci osposobili

saobraćaj, sve mostove i do kraja te prve godine svi koji su

izgubili krov nad glavom dobili su nove stanove, u velikom jednom

projektu obnove zemlje. Pređite kratko preko tih, to je Fabrika

"Sloboda" u Čačku, uništene bombardovanjem, ovo je Toplana u

Novom Beogradu, ugljenisano telo radnika Beogradskih elektrana

kojima pripada Toplana u Novom Beogradu, zapaljeni rezervoar

za gorivo u Beogradu, u gradu, dalje. Srušeni magacini u Fabrici

"DIN"-Niš, izgrad tog objekta u Nišu, dalje. To su fabrike u

Lučanima koje sam maločas pomenuo; to su fabrike automobila

u Kragujevcu, dalje, ovo je montažna traka, možete da vidite više

školjki automobila još na nekim delovima, dalje; To je isto

Fabrika automobila; Plastika u Prištini; Samo ta lakirnica koju

ste sada vide je bila investicija od preko 100 miliona maraka,

dalje. To su objekti makistrale u Prištini, što smo sada videli;

Ovo su fabrike tekstilnih mašina u Krušiku u Valjevu, dalje,

takođe Fabrike "Krušika" Valjevo; Ovo je uništena hala

transporta, ovo je srušeni objekat takođe, restoran za radnike u

"Krušiku" Valjevo, dalje. To je Fabrika za proizvodnju

akumulatora u "Krušiku" Valjevo, isto, dalje. Ovo je procesna

oprema u "Prvoj Iskri" Barič, dalje. To je mesto pogotka su

slikali, dalje, na fabrici armatura koja je srušena, to su takođe

unutra srušeni elementi fabrika armatura, dalje, hala fabriek

akumulatora, jel gotovo? Hvala.

i naftnih derivata koje ja neću da čitam, sistematski je uništavano

sve, ali su ekološke štete čak mnogo veće, neuporedivo veće

nego što su štete na gorivu i objektima, mada su i te štete

ogromne. U Bogutovcu, 4. aprila, od 02,00 sata; U Pančevu 4.

aprila. Ovo su leševi radnika. U Smederevu 4. aprila; U Prištini 5.

aprila; U Novom Sadu 5. aprila; U Maloj Kruši 6. aprila; U selu

Dvet Jugovića na Kosmetu 6. aprila; U Čonoplji 7. apirla, pa

ponovo 8. aprila, sistematski i temeljno sa ogromnim kraterima

koje ću preskočiti; U Novom Sadu 7. aprila; Ponovo u Bogutvcu

8. aprila, četiri dana kasnije ponovo u Smederevu 9. aprila; U

Novom Sadu 12.04.; Ponovo u Čonoplji 12.04.; U Pančevu

ponovo pogođena postrojenja Rafinerije nafte, u Novom Sadu 7.

aprila, ponovo u Bogutovcu 8. aprila, 4 dana kasnije ponovo u

Smederevu, 9. aprila u Novom Sadu 12. aprila, u Pančevu ponovo

pogođena postrojenja Rafinerije nafte, u Smederevu takođe

ponovo, vraćali se temeljno da sve razore do tla. Takođe postoji

spisak sportsko-rekreativnih centara i hotela, od vrha Tornik na

Zlatiboru i Čigote na Zaltiboru pa dalje gde su poginuli ljudi, gde

su fotografije sa otkinutim delovima ljudskog tela, uključujući

hotel Bačište na Kopaoniku. POtpuno izgoreo hotelski

kompleks, tu su zgrade i sve je to i kasetne bombe na ovim

slikama i sve je to u prvih mesec dana. Dakle, karakteristično je

bespoštedno granatiranje civilnih objekata. Glavna karakteristika,

što više patnji civila, što više štete po život ljudi i što više mrtvih.

Skrećem vam pažnju znači na činjenicu da su korišćene bombe

od čijeg udara su u njihovom neposrednom dometu ugljenisana

ljudska tela. Ove bombe su korišćene za pogađanje meta u

naseljenih mestima i uništile su i oštetila čitava stambena

naselja. Bacane su kasetne bombe na polja i neeksplodirane

čekale radoznalu decu da ih nađu i da skupo plate radoznalost.

Očigledno je da meta agresora su bili civili, primer mosta u

Grdeličkoj klisuri usred dana, a 30. maja što ćete videti kasnije

bombardovali su i most u Varvarinu na Velikoj Moravi u podne na

verski praznik iako su znali i videli civile na njemu, ogroman broj

civila pa su onda tu istu konstrukciju posle jedan sat ponovo

gađali kada su znali da se na mostu srušenom već nalaze

spasilačke ekipe koje ukazuju pomoć nastradalima. Svaki od

ovih pojedinačno zločina predstavlja ogromnu tragediju i cilj je

očigledno bio da se teroriše i slom i cela jugoslovenska nacija.

Cilj je praktično bio ceo narod. Ovi ovde podaci za sada ne

sadrže uopšte podatke o ubijenim vojnicima i civilima mada i njih

smatramo takođe isto tako žrtvama agresije jer je mir iako je mir

najveća vrednost Ujedinjenih nacija agresija i rat je najveći zločin.

Oni su branili svoju zemlju i nisu mogli biti legitimni cilj u svojoj

zemlji u njenoj odbrani, legitimni cilj agresije koja je bila ilegalna

koja je prekršila Povelju Ujedinjenih nacija, koja je izvršena bez

ikakve saglasnosti Saveta bezbednosti, pa čak i bez pitanja

vlada i parlamenata članice samog NATO pakta. Meni su govorili

politički lideri parlamentarnih stranaka Italije, sve sam ih primio

za vreme rata i leve i desne. Mi nismo nezavisna država, nas

niko ne pita da li ćemo da ratujemo sa susednom zemljom.

Agresija je pokazala da NATO pakt nije savez nego prilepak

američke administracije koja može da ga upotrebi onda kad ona

odluči i kako odluči.
Zato ovi počinjeni zločini ne mogu se ničim opravdati jer

su bili smišljeni i planirani nekoliko meseci unapred, mete

odabrane unapred, a pored toga podnošenje neprihvatljivog teksta

navodnog sporazuma u Rambujeu koji je podrazumevao

okupaciju cele teritorije Savezne Republike Jugoslavije, pružio je

antisrpsko i antijugoslovenskoj propagandi da kroz najuticajnije

medije, kroz globalne mreže naprave izgovor za nastupajuću

agresiju. Zato je danas više nego očigledno da je pravi razlog

NATO agresije bilo geostrategijsko proširivanje NATO i pojedinih

njenih članova, odnosno da se stvori presedan za agresiju i

upotrebu sile suprotno Povelji Ujedinjenih nacija i bez odobrenja

Saveta bezbednosti, pretpostavljam da to ni u ovoj sobi niko ne

može da prečuje. Nastaviću.

SUDIJA:
13.45 je i vreme je da prekinemo proces. Odlažemo proces do sutra ujutru u 09.30 i tada ćete moći da nastavite.