SLOBODAN MILOŠEVIĆ:
Možete dalje. To su sve seljaci. Majka i ćerka nastradale
u selu Madanaj. Možete dalje. Nisu išli nikakvim autobusima,
nego traktorima, zaprežnim vozilima, svako je mogao da vidi da
su u pitanju civili, seljaci, možete dalje. Ugljenisani leševi, imajte
u vidu da imate sa obe strane fotografije, molim vas, sa obe
strane, možete dalje. Produžite. Možete dalje. Devojčica. Dalje.
Starica. Dalje. Dalje. Treba li još?
Dakle, to se dogodilo 14.04. nesumnjivo pošto je reč od
13:30 do 15:30 po danu, pčo jasnom danu, gađani su namerno,
ali ću vam reći zašto su gađani. Gađani su jer su se vraćali u
svoje selo. Suprotno koncepciji agresora koji je medijski lansirao
laži kako albanci beže pred srpskom vojskom i policijom, svi su
morali da napuštaju sela, a niko nije smeo da se drzne da se
vraća u sela. Pored bombi za vreme agresije bacani su i letci u
kojima se na albanskom jeziku, građani pozivaju da beže. U
istom pravcu je delovala teroristička OVK koja je čak i ubijala
neposlušne glave porodica koje nisu htele da poslušaju da beže
iz svojih kuća i svojih sela i zahtevala da građani beže. To je još
jedan dokaz sa dejstva između NATO snaga i ove terorističke
organizacije koja je upotrebljena radi destabilizacije Jugoslavije.
25. marta u 05:00 sati, bombardovano je Rožaje, 26. ja
neću moći da navedem mnogo primera, jer bi mi bilo potrebno
10-tak dana, a onda bi se umorio, previše bi se umorio 10-tak
dana da govorim zato ću da samo neke primere. 26. marta
bombardovano je selo Grlić u opštini Danilovgrad, 2. aprila, selo
Nogovac u opštini Orahovac-Kosovo i Metohija, sa velikim brojem
ubijenih i mnogo ranjenih, mnogo teško ranjenih, evo daću vam
još samo da pogledate Nogovac ove četiri fotografije, 22. aprila
01:45, područje Kuršumlije, selo Smokovo, mnogo ljudi ubijeno i
ranjeno. Možete da date ove četiri fotografije. 4. aprila takođe,
Čačak, 5. aprila, bombardovano je Vranje, evo ovo možete sve
zajedno, ovo imate na drugoj strani, pa.
SUDIJA:
Videćemo fotografije, a zatim ćemo praviti pauzu.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ:
Ili možda pošto to oduzima dugo vremena da sad još
jednu vam dam, ali dobro završite tu.
SUDIJA:
Pokazujte fotografije jednu za jednom.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ:
Pretpostavljam da se na vašim bolje vide ubijeni ljudi,
uglavnom seljanke, uglavnom seljanke. Mnogi ljudi su zatrpani,
ova seljanka je izgorela praktično od bombe. Ovo je već, ovo što
sam rekao iz Vranja, uglavnom su gađali stambena naselja. Od
samog početka, dakle vidite datume 25; 26; 27. mart početak
aprila, gađaju se porodične kuće, gađaju se civilni objekti, oni su
najprioritetnija meta zlikovaca koji su odlučivali o tome. Opet
žena, starica.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ:
5. aprila 1999. godine u 21:40 bombardovan je
Aleksinac. Aleksinac je mali grad u centru Srbije, rudarski grad.
Svako u Srbiji zna za Aleksinačke rudnike, to su rudnici uglja, s
jamskim kopom, to je najteži posao rudarski, taj mali grad nema
nikakve vojne instalacije, nema nikakav strateški značaj i njega
uništavanje se može uporediti samo sa bombardovanjem gradova
od strane nacista u Drugom svetskom ratu, dakle, bez ikakvog
povoda i bez ikakvog cilja osim da se pobije što više civila,
pogotovo građana siromašnih ljudi.
Kad je Širak bio u Beogradu čuo sam na televiziji kako
je rekao da je on spasao beogradske mostove, doduše nije ih sve
spasao, najveći su bombardovali i srušili, jer je stavio veto što
pokazuje da su šefovi država odlučivali o ciljevima kad bude
došao ovde, a ja kao što znate imam pravo da to zahtevam i da
pitam svedoka, moraću da ga pitam npr. zašto nije stavio veto i
na jedno uništenje jednog malog rudarskog grada i pogibiju tako
mnogo građana civila, žena, dece i kakav je to mogao da bude
ratni cilj, osim samog zločina, osim ako je zločin da sam sebi
bude svrh.
Ja ću da zamolim da se prikažu slike iz Aleksinca, da
vidite kako izgleda
centar grada, kako izgledaju ubijeni ljudi u Aleksincu. Praktično
ceo centar grada i šire, naravno. Ovde se vidi zatrpan leš na ovoj
prethodnoj slici, srušene kuće kao što vidite, prizemne stambene
zgrade, porodične kuće. Ovde piše gde su pronađeni leševi ljudi
u tim kućama.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ:
6. aprila, bombardovano je Dubinje u najnerazvijenijem
delu u Sjenici, inače taj Sjenički kraj je kraj u kome uglavnom
žive Muslimani. 6. aprila takođe, bombardovana je Podgorica, 7.
aprila bombardovana je Priština, uništena je potpuno zgrada
pošte u centru Prištine, izginuli mnogi ljudi, mnogi zatrpani u
ruševinama i Srbi i Albanci i Goranci i Turci, ali najviše Albanaca.
Da ne bih prekidao ja ću dati onda set fotografija sa više
objekata, ali ću zamoliti džentlmena koji ovo pušta da uključi i
potpis ispod slike da bih mogao da komentarišem. 8. aprila,
bombardovana je Ćuprija, takođe jedan mali grad u centru Srbije i
to od 00:42 do 00:50 sati, ako što vidite gradove pogotovo male
gradove bombarduju uvek noću kad ljudi spavaju u svojim
kućama kad su sigurni da će biti pobijeni. A u gradovima kakav
je npr. Aleksinac, Ćuprija gotovo da nema nikakvog skloništa
protiv bombardovanja, i ako ima to je toliko malo i u to se sigurno
da ne može da smesti ni jednocifren procenat stanovnika.
Videćete i slike srušenih kuća u Ćupriji. 9. aprila bombardovano
je selo Osečenica u opštini Mionica. Mionica spada u, najmanja
opština, a možete da zamislite selo u takvoj opštini, jedan
stočarski kraj. 9. aprila, takođe, bombardovani su Pričevići u
opštini Valjevo i to zaselak Bošković. 10 na 11. april čak u tri
talasa, bombardovana je opština Kuršumlija, a posebno je
nastradalo selo Merdare na koji su bačeni i razorni projektili i
kasetne bombe. Spisak ubijenih biće dat na uvid javnosti i vama,
kao što se to uostalom odnosi i na mnoge druge događaje koje
citiram. 11. aprila u 04 sata ujutru, bombardovano je selo Smajla
u opštini Kraljevo. 11. aprila bombardovano je selo Turekovac u
opštini Leskovac. Srpski seljak je najžilaviji seljak na svetu, on je
izdržao sve ratove. Ovo su samo nacisti mogli da smisle da
ovako masovno bombarduju sela. Imam ovde izveštaj, ima ih
mnogo, ali kaže izgubio sam svest i ne znam šta se samnom
posle događalo, samo znam da se sad nalazim u Beogradu na
lečenju u Vojno-medicinskoj akademiji. Neres čolaku Albanac
koga su doneli iz bombardovane Prištine u najeltiniju zdravstvenu
ustanovu koju ima Jugoslavija, a ovde slušamo kako smo
organizovali izbacivanje Albanaca, da smo čak i rat izazvali da bi
pobili Albance. 14. aprila selo Pavlovac u opštini Vranje, videćete
i leševe ispred seoskih kuća, među njima je i leš 12-ogodišnje
Milice Stojanović, 16. aprila bombardovana je Subotica, 17. aprila
bombardovana je Batajnica, to je mesto u blizini Beograda,
videćete leš male Milice Rakić, rođena 1996. godine. 17. aprila
takođe, istog dana gađano je, to je Beograd u stvari, periferija
Beograda, Radničko stambeno naselje u Rakovici. I ovaj
smrtonosni učinak dostavićemo posebnim spiskom. Videćete
slike kuća u nekoliko ulica i leševe ljudi. 20. aprila selo Dolovi u
opštini Novi Pazar, takođe nerazvijeni deo Srbije. 21. aprila
izbegličko naselje Maja u Đakovici, gde ćete takođe videti leševe,
tu su bile izbeglice iz Republike Srpske i u vezi s tim što smo
ovde čuli o navodnom naseljavanju Srbima Kosova na osnovu
činjenice da su izbeglice iz Republike Srpske bile na Kosovu
mogu da kažem da sve činjenice demantuju ove zlonamerne
tvrdnje, rekao bih zaista veoma niske insinuacije, milion izbeglica
je primila Jugoslavija, najmanje je na Kosovu. Ako bi po tome
sudili, verovatno bi dobio tužbu da sam hteo da promenim
demografsku kartu Beograda, jer najveći broj izbeglica je otišao u
Beograd i u velike gradske centre. Niko nije prisiljavao izbeglice
gde da idu, izbeglice su išle tamo gde im se pružila prilika, a
80% i više, bilo je smešteno u porodičnom smeštaju, kod
porodica koje su ih primile. Meni je sagatovo Sagata rekla
jednom prilikom da nigde nije videla tako dobru brigu o
izbeglicama kakvu je videla u Jugoslaviji. Ali vama npr. mogu da
kažem što takođe možete da nađete ako biste uopšte želeli da
se time bavite da je za vreme rata u Bosni preko 50 hiljada
muslimanskih izbeglica registrovanih došlo da se skloni u
Jugoslaviju. Šta mislite da 50 hiljada ljudi dođe iz zemlje za koju
ovde čujemo da se tvrdi da smo mi na nju izvršili agresiju, pa oni
dođe njih 50 hiljada da se skloni kod agresora. Kome izvinite to
može da bude verovatno? I šta znače uopšte takve tvrdnje, ali
hartija trpi sve, pa i to. Videćete leševe i razrušene objekte,
pobijene ljude. Pomenuću, nisam još ni ovaj prvi mesec prešao
kao posebno, rekao bih nedelo, iako je to blaga reč,
bombardovanje zdravstvenih objekata. Bombardovani su
Zdravstveni centar Studenica u Kraljevu, Zdravstvena stanica u
selu Miločaj, Apotekarska ustanova u opštini Lađevci,
Zdravstvena stanica Lađevci, to je Zdravstveni centar Leskovac,
opšta bolnica, Dom zdravlja u Prištini, Dom zdravlja u Rakovici,
to je Radničko naselje kod Beograda, odnosno u Beogradu, Dom
zdravlja Zemun, Zdravstvena stanica 13. maj u okviru
Poljoprivrednog kombinata Zemun, Dom zdravlja Sima Milošević
na Banovom Brdu u Beogradu, Dom zdravlja u Sremčici u
Beogradu na periferiji Dom zdravlja u Železniku, Apotekarska
ustanova u Gnjilanu, Zdravstveni centar Leskovac, opšta javna
bolnica, opšta bolnica u Đakovici, Dom zdravlja u Đakovici,
Zdravstveni centar Kosovska Mitrovica, Dom zdravlja u
Leposaviću, Dom zdravlja u Vučitrnu, Dom zdravlja Raška, Dom
zdravlja Industrije u Nišu, Zdravstveni centar u Čačku u selu
Leskovac u Domu zdravlja, Zdravstveni centar u Čačku, Dom
zdravlja u Lučanima, Dispanzer duvanske industrije iz Niša,
dispanzer industrije "Jastrebac", Institut za štitnu žlezdu i
metabolizam "Čigota" u Čajetini na planini. Zdravstveni centar
Južni Banat-Pančevo, Zdravstveni centar Prokuplje, Zdravstveni
centar Ćuprija, Dom zdravlja u Ćupriji, Zdravstveni centar pri
fabrici "21. maj Beograd", Dom zdravlja u Krušumliji i Institut za
ortopetsko-hirurške bolesti "Banjica", Zdravstveni centar Valjevo,
jedinica opšte bolnice u Valjevu itd.
Pored toga bombardovanje obrazovnih ustanova, ja ću
dati ovaj spisak na uvid javnosti, ali zbog uštede vremena ne bi
ga čitao, jer ovo je pregled obrazovnih ustanova oštećenih ili
uništenih u agresiji NATO pakta samo u prvih mesec dana, na
svakoj se stranici nalazi 10-ak škola, a ovaj spisak u prvih mesec
dana ima tačno 34 stranice, na 34 stranice spisak uništenih i
oštećenih škola u NATO agresiji. U Beogradu u glavnom osnovne
škole u opštini Čukarica, u opštini Rakovica, u opštini Voždovac
u opštini Zemun, u opštini Savski venac, u opštini Zvezdara, u
opštini Palilula, u opštini Novi Beograd, u opštini Obrenovac,
Sopot, a onda u Boru u Jablaničkom okrugu u Leskovcu u Nišu i
u Nišavskom okrugu od osnovnih škola do fakulteta do stručnih
škola, građevinskih, tehničkih, učiteljskih škola, objekata za
smeštaj, đaka i studenata, studentskih domova, studentskih
restorana i centralnih kuhinja, ali je najviše osnovnih škola, dakle,
na 34 stranice škole. Takođe, neću da čitam, ceo spisak
bombardovanja spomenika kulture koji će moji saradnici takođe,
dostaviti i na uvid javnosti i vama koji je na 18 stranica, slučajno
se desilo na poslednjoj stranici, bliži izgled uništene zgrade
Prizrenske lige na Kosovu. Ali pre nego što nastavim zamolio bih
da, se prikažu fotografije ovih bombardovanja najčešće sela,
gradova, znači Dubinja, Podgorice, Prištine, Osečenice,
Pričevića, Vranja itd. o kojima sam vas informisao.
Ovo su zgrade u centru Prištine, nisam na vreme pogledao. To je
zgrada Zavoda za osiguranje-zdravstveno osiguranje u Prištini.
Ovo je robna kuća "Grmija" u Prištini, takođe bombardovana. Na
početku ste videli potpuno uništenu zgradu pošte. Ovo su sve
porušene kuće u okolini pošte, stambene zgrade, prizemne
zgrade. U okolini pošte u Prištini. Ovo su otkopavanja ruševina
kuća radi nastradale porodice Gaši, albanske porodice Gaši, 5
članova porodice iz te kuće je izvađeno. To je 7. aprila 1999.
godine. Ovo je leš Radovana Aleksića iz Zanatske ulice, idite
dalje. Takođe, leševi, takođe u Prištini, ja ne vidim dobro na ovom
sve kako piše. Ovo što, srušene kuće u Ćupriji, rekao sam vam
da je to mali grad u centru Srbije kao što vidite, opet porodične
kuće, dalje. Takođe, u Ćupriji, takođe u Ćupriji. Ovo su seljačke
kuće koje su bombardovane u opštini Valjevo, možete dalje. To
su porušene kuće isto seljaka u selu Merdari u opštini
Kuršumlija, ovo je konkretno kuća u kojoj je poginulo 5 ljudi, od
toga jedno dete od godinu dana u toj koja je slikana, uglavnom
su ovo iz dokumentacije koja je pravljena tada, dalje, dalje. To je
sve u istom selu. To je selo Turekovac u opštini Leskovac, dalje,
dalje, to su delovi neeksplodiranih projektila, porušene kuće u
selu Pavlovac u Vranju i leš Mijalka Trajkovića. dalje, dalje, to je
sve u istom selu, to su delovi neeksplodiranih projektila,
porušene kuće u selu Pavlovac u Vranju i leš Mijalka Trajkovića
koji je nastradao od dejstva kasetne bombe. Dalje, kuća
nastradalog, to su dejstva kasetnih bombi koje ubijaju ljude i ne
ruše objekte, dalje, zato su i zabranjena sredstva. Ne treba
komentar ovde, nadam se, dalje. Tu ima poginula devojčica, tu je
ova devojčica od 12. godina, Milica, krater i dalje. Ovo je
Subotica, 16.04., dalje. To je kuća Mihalja Ratfaija, u Subotici,
takođe prizemna, stambena zgrada, dalje. To je kuća u kojoj je
poginula mala Milica Rakić, dalje, dalje. To je devojčica, takođe
srušena kuća u tom istom kompleksu, dalje. Vidite, možete
sami da zapazite sve su to prizemne kuće, ovde vidite leševe,
dalje, ovo je u selu Dolovi, Novi Pazar, 20. aprila, kao što vidite
siromašne kuće, nerazvijeni kraj, dalje, dalje. Ovo je izbeglično
naselje "Maja" koje sam vam pomenuo 21. aprila u Đakovici,
dalje. To su izbeglički objekti, dalje. Ovo su leševi izbeglica, kao
što vidite uglavnom ženski, dalje, dalje.
Hoću da vam skrenem pažnju da je bilo jedno, rekao
bih, divljačko bombardovanje mostova i komunikacija. 25. marta
već bombardovan je aerodrom "Golubovci", 1. aprila
bombardovan je Varadinski most, to je most u gradu u Novom
Sadu, na Dunavu, tako da je rušenjem mosta prekinut i dovod
vode za ceo kraj preko reke, a potpuno je zatvoren Dunav za
plovidbu. Istog dana, ovo je bilo u 04,55, u 05,05 bombardovan je,
takođe, most na Dunavu na putu Beograd-Novi Sad kod Beške,
to je glavna saobraćajnica kojom prelazi autoput Beograd-Novi
Sad.
3. aprila bombardovan je most "Slobode" u Novom
Sadu; 3. aprila bombardovan je most "25. maj" koji spaja Bačku
Palanku u SRJ i Ilok u Hrvatskoj; most kod sela Jezgrovići; most
u Biljanovcu; železnički most u Novom Sadu; most na Ibru kod
Drvenika; most u Bogojevu; most u selu Lozno; železnička pruga
Kraljevo-Lapovo i to 6. aprila u pola četiri ujutro; 11. na 12. aprila
aerodrom Priština i autobuska stanica u Prištini.
Možete začas da pređete preko ovih fotografija jer se
ovde vidi jedno sistematsko uništavanje svih vitalnih
komunikacija, vitalnih za život civila i takođe zabranjenih za
gađanje po Ženevskoj konvenciji. Pređite kratko samo, ovo je
Varadinski most, to je sve Novi Sad, mostovi u Novom Sadu su
bili posebna meta da se potpuno parališe život. To je srušeni
most "Slobode" u Novom Sadu preko Dunava, Novi Sad-Sremska
Kamenica, dalje. To je "25. maj" na Dunavu između Iloka i
Bačke Palanke koji je bombardovan 3. aprila, dalje. Ovo je most
kod sela Jezgrovići, dalje, možete brzo da pređete preko
mostova. Most u selu Biljanovac na Ibru, dalje. Ovo je Železnički
most u Novom Sadu, dalje. To je na Ibru u selu Drvenik kod
Kraljeva, dalje. Ovo je drumski most preko Dunava u Bogojevu,
kod Sombora, dalje. Most u selu Lozno, kod Kraljeva, to je
njegov izgled. To je kuća jedna oštećena, dalje, u blizini, to je
preko Dunava u Bogojevu, železnička pruga kod Bogutovca,
dalje. Železnička pruga Kraljevo-Lapovo, iste slike kakve smo
gledali u Drugom svetskom ratu kad smo učili, kad smo išli u
školu posle rata, dalje. Aerodrom u Prištini, autobuska stanica u
Prištini, dalje, to je autobuska stanica, takođe. Ovaj zločin je
takođe takav da nema smisla ni da se komentariše, 12. aprila
uništen je u 11,40 raketama sarajevski most na put
Leskovac-Vranje, na udaljenosti 12 km od Leskovca. Pogođen je
i železnički most u blizini mesta Grdelica, na kome se u tom
trenutku nalazila kompozicija voza koji je saobraćao na relaciji
Beograd-Ristovac, uništen je voz, ugljenisani putnici, znači to je
putnički voz na redovnoj međunarodnoj pruzi koji ide po svom
redu vožnje u 11,40, znači, reklo bi se u podne, takođe ćemo
spisak žrtava dati i vama i javnosti. Ja molim da se ove fotografije
pokažu da se vidi kako izgleda, s tim što kod nekih fotografija ne
možete biti načisto da je moguće da ljudi tako izgore, ali molim
vas pirkažite i ove fotografije. To je bombardovani most na kome
je voz, ovo su uništeni vagoni, ugljenisani leševi. Ovde na ovom
mestu, na ovoj slici devet putnika, to je takođe putnički voz. Ovo
su ispali iz voza već kao što vidite poluizgoreli, piše da je ženski
leš, ovo se vidi da je ženski, možda jedini prepoznatljiv sa
fotografije. Ovo je telo Petra Mladenovića, rođenog 52. godine,
ovo je u to vreme neidentifikovano telo žrtve, i dalje, takođe, dalje.
Ti su ljudi putovali vozom i to im je cela krivica, ali im je krivica
što su građani Srbije, dalje. Koa što vidite neverovatno je kako
može da izgori, dalje.
12. aprila bombardovan je Efendin most pored
Ponoševca; 13. aprila most u Biljanovcu; 14. aprila železnički
most pored Limskog jezera; 14. na 15. most pored Pepeljevca;
15. aprila most na reci Moravi pored sela Jasika Preskačem
opise jer želim da uštedim vreme. 15. aprila most
Smederevo-Kovin, takođe preko Dunava, svi objekti u blizini
mosta su stradali. Ovo su fotografije i ja ne bih sve fotografije ovih
srušenih mostova sada prikazivao jer imam danas još nedovoljno
vremena.
22. aprila bombardovana je pošta u Užicu, to je jedan od
najvećih gradova u Srbiji; 23. aprila bombardovan je most "Sava"
prema Surčinu kod Ostružnice. Posebno su bombardovani releji i
repetitori, ja uopšte neću da čitam sada bombardovanje releja i
repetitora, a 21 aprila bombardovan je poslovni centar "Ušće" na
Novom Beogradu, gde se nalazilo više preduzeća, sedište
Socijalističke partije Srbije, dvedesetak firmi i nekoliko
televizijskih i radio-stanica. Ovde su slike uništenih TV kanala,
SOS, televizije "Pink", televizije "Košava", koji je vodila moja
ćerka, čuli smo iz NATO pred konferencije da je ta televizija koju
je vodila moja ćerka uništena kao centar Miloševićeve
propagande, a istina je koju zna cela Jugoslavija da je to bila
muzička televizija, da ta televizija nikada, nikada dakle, nije
emitovala nijednu informativnu ili dokumentarnu emisiju već je
isključivo emitovala muziku i to pretežno američku i emitovala
filmove i to pretežno američke. Jedina informacija koja se mogla
sa te televizije videti bila je informacija o prognozi vremena, to je
bila koncepcija televizije. Tu je bio centar Miloševićeve
propagande i ona je gađana.
Dva dana kasnije, gađanja Centra "Ušće", NATO je
gađao Radi-televiziju Srbije i tada pobio sve novinare, snimatelje i
tehničare koji su se nalazili i izvršio zločin ne samo što je gađao
novinare na zadatku nego ih je gađao na radnom mestu, gađao
Radio-televiziju Srbije i sve je ljude u zgradi pobio. Daćemo
spisak žrtava. Ali hoću ovde da pomenem još jednu činjenicu.
Pronatovska vlada u Beogradu uhapsila je Dragoslava
Milanovića, generalnog direktora Radio-televizije Srbije zato što
se navodno nije pobrinuo da na adekvatan način zaštiti svoje
radnike pa su njegovom greškom ti radnici pobijeni. Ja mislim da
cela javnost može da vidi potpuno istu logiku između tog
objašnjenja i hapšenja Milanovića i logiku kojom se služi tužilac
u ova dva dana. NATO je bombardovao Radio-televiziju Srbije,
uništio je, pobio ljude, režim u Beogradu hapsi direktora te
televizije zato što je NATO bombardovao televiziju jer on je kriv
što se to dogodilo. Molim vas prikažite slike same ove iz
Radio-televizije Srbije, mada se u ruševinama samo vide prsti,
noge, ruke koje vire, ali da vidite jer je to takođe jedan od teških
zločina, evo izvolite. Pređite preko svih slika, ja neću da ih
komentarišem jer sam komentarisao, nećete moći da vidite osim
vrfhove prstiju ili delove tela poginulih. To je u centru Beograda,
zgrada Radio-televizije Srbije i nije nikakva, da tako kažem,
drugorazredna nego broj 1. zgrada, tu je televizijski master i
odatele je naravno i isijavao. Evo ovde se vidi šaka tek koja viri i
deo tela, dalje molim vas. Da, ostaci, žrtva.
Izuzetno je ciljano na privredne objekte u skladu sa tim
zahtevom da se Srbija vrati u kameno doba; Fabrika
poljoprivrednih aviona u Pančevu, od 24.03.1999., pa 27.03., pa
29.03. Poljoprivredni kombinat"Mladost" i "Kosmet-prevoz" u
Gnjilanu, na Kosovu i Metohiji, 26. marta i jedno i drugo; Fabrika
"Sloboda" u Čačku 28. marta, u 04,43 i 30. marta u 04,10,
mašine za pranje veza, štednjaci itd., Fabrika "Sloboda", pogoni
za kvarcne peći, za emajliranje itd., 4. aprila, 6. aprila, Fabrika
"Sloboda" na najveći industrijski objekat u Čačku i ogroman broj
porodica je živeo od rada u Fabrici "Sloboda". 4. aprila Toplana u
Novom Beogradu koja greje ceo grad, ceo Novi Beograd. 5. prila
Duvanska indutrija Niš; 5. aprila hemijska industrija "Milan
Blagojević" u Lučanima; 9. aprila u 01,20 gađani su Zavodi
"Crvena Zastava" u Kragujevcu, preko 30. hiljada zaposlenih, to
je proizvodnja putničkih automobila i drugih proizvoda, preko 30.
hiljada porodica je živelo od te fabrike. A oštećena su još, ja
neću ovde da čitam, još 64. objekta u okolini fabrike odnosno to
se ne može reći fabrika, to je kompleks fabrika. 12. aprila
plantaža u Uroševcu; 12. aprila selo Rznić u opštini Dečane; 13.
aprila niz privrednih objekata u Prištini; 14. aprila kompleks
fabrika "Krušik" u Valjevu, to je takođe najveće preduzeće u
Valjevu, od koga živi ogroman broj ljudi u Valjevu. Uništili su
fabrike za proizvodnju tekstilnih mašina, fabrike za proizvodnju
akumulatora, fabrike za proizvodnju armatura, i niz drugih
objekata te velike kompanije koja je uspešno radila. 15. aprila od
5,00 do 5,15 uništene su fabrike "14. oktobar" u Kruševcu; 15.
aprila u 01,30 bombardovane su u Beogradu u Opštini Rakovica,
pomenuo sam vam radničko naselje Rakovica, tu je koncentrisan
i veliki deo industrije Beograda, uglavnom metalske industrije,
preduzeće "Jugostroj" , to su rashladni urađaji, Beogradska
pekarska industrija, znači proizvodnja hleba, "Rekord", -
proizvodnja auto-guma, Industrija motora Rakovica - proizvodnja
traktora; "21. maj" Beograd - proizvodnja motora za automobile;
preduzeće "Minel" - proizvodnja energetske opreme itd.; Manastir
Rakovica; objekti pošte, Mašinske škole, dve osnovne škole,
obradinište za radničku decu, obdanište "Izvorčić" i obdanište
"Hajdi", obdanište "Dimitrije Koturović", hotel "21. maj", Dom
zdravlja Rakovica.
Objekti u Kragujevcu, 15.04., gađano je gradsko jezgro
Kragujevca, i to u blizini železničke i autobuske stanice, gde ima
najviše ljudi; Objekti u Nišu 15. aprila, veliki broj civilnih objekata;
17.04. preduzeća "Prve iskre" u Bariču itd. kad je reč o
privrednim objektima. Ako možete da prikažete jednu za drugom
ove slike jer se vidi kakva su strašna uništenja, ovde u Fabrici
"Utva" vidite i gotove avione poljoprivredne koji su uništeni, a kod
Fabrike "Crvena Zastava" u Kragujevcu gde je radilo 30.000
radnike ne možete da vidite ništa jer su sravnjeni sa zemnjom,
nije bilo nikakvih ostataka. To je praktično preduzeće koje je
likvidirano na taj način.
A dok on sprema ja mogu da vam kažem, samo vi
nastavite, mi smo za nekoliko meseci posle toga osposobili
proizvodnju, kao što smo za nekoliko meseci osposobili
saobraćaj, sve mostove i do kraja te prve godine svi koji su
izgubili krov nad glavom dobili su nove stanove, u velikom jednom
projektu obnove zemlje. Pređite kratko preko tih, to je Fabrika
"Sloboda" u Čačku, uništene bombardovanjem, ovo je Toplana u
Novom Beogradu, ugljenisano telo radnika Beogradskih elektrana
kojima pripada Toplana u Novom Beogradu, zapaljeni rezervoar
za gorivo u Beogradu, u gradu, dalje. Srušeni magacini u Fabrici
"DIN"-Niš, izgrad tog objekta u Nišu, dalje. To su fabrike u
Lučanima koje sam maločas pomenuo; to su fabrike automobila
u Kragujevcu, dalje, ovo je montažna traka, možete da vidite više
školjki automobila još na nekim delovima, dalje; To je isto
Fabrika automobila; Plastika u Prištini; Samo ta lakirnica koju
ste sada vide je bila investicija od preko 100 miliona maraka,
dalje. To su objekti makistrale u Prištini, što smo sada videli;
Ovo su fabrike tekstilnih mašina u Krušiku u Valjevu, dalje,
takođe Fabrike "Krušika" Valjevo; Ovo je uništena hala
transporta, ovo je srušeni objekat takođe, restoran za radnike u
"Krušiku" Valjevo, dalje. To je Fabrika za proizvodnju
akumulatora u "Krušiku" Valjevo, isto, dalje. Ovo je procesna
oprema u "Prvoj Iskri" Barič, dalje. To je mesto pogotka su
slikali, dalje, na fabrici armatura koja je srušena, to su takođe
unutra srušeni elementi fabrika armatura, dalje, hala fabriek
akumulatora, jel gotovo? Hvala.
Postoji čitav veliki spisak bombardovanja skladišta nafte
i naftnih derivata koje ja neću da čitam, sistematski je uništavano
sve, ali su ekološke štete čak mnogo veće, neuporedivo veće
nego što su štete na gorivu i objektima, mada su i te štete
ogromne. U Bogutovcu, 4. aprila, od 02,00 sata; U Pančevu 4.
aprila. Ovo su leševi radnika. U Smederevu 4. aprila; U Prištini 5.
aprila; U Novom Sadu 5. aprila; U Maloj Kruši 6. aprila; U selu
Dvet Jugovića na Kosmetu 6. aprila; U Čonoplji 7. apirla, pa
ponovo 8. aprila, sistematski i temeljno sa ogromnim kraterima
koje ću preskočiti; U Novom Sadu 7. aprila; Ponovo u Bogutvcu
8. aprila, četiri dana kasnije ponovo u Smederevu 9. aprila; U
Novom Sadu 12.04.; Ponovo u Čonoplji 12.04.; U Pančevu
ponovo pogođena postrojenja Rafinerije nafte, u Novom Sadu 7.
aprila, ponovo u Bogutovcu 8. aprila, 4 dana kasnije ponovo u
Smederevu, 9. aprila u Novom Sadu 12. aprila, u Pančevu ponovo
pogođena postrojenja Rafinerije nafte, u Smederevu takođe
ponovo, vraćali se temeljno da sve razore do tla. Takođe postoji
spisak sportsko-rekreativnih centara i hotela, od vrha Tornik na
Zlatiboru i Čigote na Zaltiboru pa dalje gde su poginuli ljudi, gde
su fotografije sa otkinutim delovima ljudskog tela, uključujući
hotel Bačište na Kopaoniku. POtpuno izgoreo hotelski
kompleks, tu su zgrade i sve je to i kasetne bombe na ovim
slikama i sve je to u prvih mesec dana. Dakle, karakteristično je
bespoštedno granatiranje civilnih objekata. Glavna karakteristika,
što više patnji civila, što više štete po život ljudi i što više mrtvih.
Skrećem vam pažnju znači na činjenicu da su korišćene bombe
od čijeg udara su u njihovom neposrednom dometu ugljenisana
ljudska tela. Ove bombe su korišćene za pogađanje meta u
naseljenih mestima i uništile su i oštetila čitava stambena
naselja. Bacane su kasetne bombe na polja i neeksplodirane
čekale radoznalu decu da ih nađu i da skupo plate radoznalost.
Očigledno je da meta agresora su bili civili, primer mosta u
Grdeličkoj klisuri usred dana, a 30. maja što ćete videti kasnije
bombardovali su i most u Varvarinu na Velikoj Moravi u podne na
verski praznik iako su znali i videli civile na njemu, ogroman broj
civila pa su onda tu istu konstrukciju posle jedan sat ponovo
gađali kada su znali da se na mostu srušenom već nalaze
spasilačke ekipe koje ukazuju pomoć nastradalima. Svaki od
ovih pojedinačno zločina predstavlja ogromnu tragediju i cilj je
očigledno bio da se teroriše i slom i cela jugoslovenska nacija.
Cilj je praktično bio ceo narod. Ovi ovde podaci za sada ne
sadrže uopšte podatke o ubijenim vojnicima i civilima mada i njih
smatramo takođe isto tako žrtvama agresije jer je mir iako je mir
najveća vrednost Ujedinjenih nacija agresija i rat je najveći zločin.
Oni su branili svoju zemlju i nisu mogli biti legitimni cilj u svojoj
zemlji u njenoj odbrani, legitimni cilj agresije koja je bila ilegalna
koja je prekršila Povelju Ujedinjenih nacija, koja je izvršena bez
ikakve saglasnosti Saveta bezbednosti, pa čak i bez pitanja
vlada i parlamenata članice samog NATO pakta. Meni su govorili
politički lideri parlamentarnih stranaka Italije, sve sam ih primio
za vreme rata i leve i desne. Mi nismo nezavisna država, nas
niko ne pita da li ćemo da ratujemo sa susednom zemljom.
Agresija je pokazala da NATO pakt nije savez nego prilepak
američke administracije koja može da ga upotrebi onda kad ona
odluči i kako odluči.
Zato ovi počinjeni zločini ne mogu se ničim opravdati jer
su bili smišljeni i planirani nekoliko meseci unapred, mete
odabrane unapred, a pored toga podnošenje neprihvatljivog teksta
navodnog sporazuma u Rambujeu koji je podrazumevao
okupaciju cele teritorije Savezne Republike Jugoslavije, pružio je
antisrpsko i antijugoslovenskoj propagandi da kroz najuticajnije
medije, kroz globalne mreže naprave izgovor za nastupajuću
agresiju. Zato je danas više nego očigledno da je pravi razlog
NATO agresije bilo geostrategijsko proširivanje NATO i pojedinih
njenih članova, odnosno da se stvori presedan za agresiju i
upotrebu sile suprotno Povelji Ujedinjenih nacija i bez odobrenja
Saveta bezbednosti, pretpostavljam da to ni u ovoj sobi niko ne
može da prečuje. Nastaviću.
SUDIJA:
13.45 je i vreme je da prekinemo proces. Odlažemo proces do sutra ujutru u 09.30 i tada ćete moći da nastavite.
Достарыңызбен бөлісу: |