УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
ФАКУЛТЕТ МЕДИЦИНСКИХ НАУКА
НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ
ПРЕДМЕТ:
ИЗВЕШТАЈ КОМИСИЈЕ О ОЦЕНИ ЗАВРШЕНЕ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ
1. Одлука Наставно-научног већа
На седници Наставно-научног већа Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу, одржаној дана 20.12.2012. године одлуком бр. 01-11216/3-11, формирана је Комисија за оцену и одбрану завршене докторске дисертације под називом „Фактори ризика за злоупотребу психоактивних супстанци код младих у Србији“кандидаткиње мр сц. мед др Снежане Радовановић, у следећем саставу:
-
Проф. др Драган Миловановић, редовни професор Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу за ужу научну област Фармакологија и токсикологија, председник;
-
Проф. др Нела Ђоновић, ванредни професор Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу за ужу научну област Хигијена са медицинском екологијом, члан и
-
Проф. др Слађана Јовић, ванредни професор Медицинског факултета Универзитета у Нишу, за ужу научну област Социјална медицина, члан;
Комисија је прегледала и проучила докторску дисертацију кандидаткиње мр сц. мед. др Снежане Радовановић и Наставно-научном већу подноси следећи
И З В Е Ш Т А Ј
2.1. Значај и допринос докторске дисертације са становишта актуелног стања у одређеној научној области
Докторска дисертација кандидаткиње мр сц. мед. др Снежане Радовановић под називом „Фактори ризика за употребу психоактивних супстанци код младих у Србији“, урађена под менторством проф. др Сање Коцић, представља студију којом је процењен значај проблема употребе психоактивних супстанци код младих узраста 12-19 година у Србији, којом су испитани и утврђени фактори ризика за употребу психоактивних супстанци ове популационе групе.
Значај и допринос спроведеног истраживања су вишеструки, пре свега, јер постоји експанзија злоупотребе психоактивних супстанци међу младима, са снижавањем старосног узраста на коме долази до првог контакта са психоактивном супстанцом, и озбиљним соматским и психичким последицама узимања ових супстанци,што представља озбиљан аларм за друштво у целини да се озбиљније мора позабавити овим проблемом.
Посебна оригиналност и изузетан допринос овог истраживања је у томе што су на основу истраживањем добијених резултата издвојенинајзначајнији фактори ризика за употребу психоактивних супстанци код младих у Србији, чиме се може значајно допринети креирању одговарајући превентивних програма.
2.2. Оцена да је урађена докторска дисертација резултат оригиналног научног рада кандидата у одговарајућој научној области
Прегледом доступне релевантне литературе прикупљене детаљним и систематским претраживањем биомедицинских база података PubMed и SCIndeks одговарајућим кључним речима („adolescents”, “children”, “addiction”, “drugs”, “psychoactive substances”, “risk factors”), утврђено је да до сада у нашим условима није спроведено овакво истраживање, на популационом узрасту 12-19 година, са издвајањем најзначајнијих фактора ризика за употребу психоактивних супстанци, а да ни у свету таква циљана истраживања нису честа. На основу тога, Комисија констатује да докторска дисертација кандидаткиње мр сц. мед. др Снежане Радовановић под називом „Фактори ризика за употребу психоактивних супстанци код младих у Србији“ представља резултат оригиналног научног рада.
2.3. Преглед остварених резултата рада кандидата у одређеној научној области
А. Лични подаци
Мр сц. мед др Снежана Радовановић, рођена 25. марта 1971. године у Крагујевцу. Основну и средњу медицинску школу завршила у Крагујевцу са одличним успехом, као носилац Вукове дипломе. Медицински факултет у Крагујевцу уписала 1990. године, а дипломирала 1997. године са просечном оценом 9,00. Исте године уписала Последипломске студије на Медицинском факултету у Крагујевцу. У периоду од марта 1998. године до марта 2000. године радила на Медицинском факултету као сарадник на предмету Социјална медицина. 15. марта 2001. године изабрана на Медицинском факултету у Крагујевцу за асистента приправника, за предмет Социјална медицина. Од 25. септембра 2000. године запослена у Институту за jaвно здрављe у Крагујевцу, у Служби за социјално-медицинска истраживања, а од 2006. године у Центру за анализу, планирање и организацију здравствене заштите. Специјализацију из социјалне медицине на Медицинском факултету у Крагујевцу уписала 01. децембра 2000. године, а специјалистички испит положила фебруара 2004. године. Магистарску тезу под називом „Развој лекарског кадра у Србији од 1950-2000. године“ одбранила 31.01.2005. године на Медицинском факултету у Крагујевцу. Дана 01. марта 2005. године изабрана на Медицинском факултету у Крагујевцу за сарадника у звању асистента, за ужу научну област Социјална медицина.
Б. Списак објављених радова (прописани минимални услов за одбрану докторске дисертације)
-
Rančić N, Ignjatović Ristić D, Radovanović S, Kocić S, Radevic S. Sociodemographic and clinical characteristics of hospitalized patients after suicide attempt: a twenty-year retrospective study. Med Glas Ljek komore Zenicko-doboj kantona 2012; 9(1): 79-85. M23, 3 бода.
-
Радовановић С, Коцић С, Нићифоровић Ј, Радевић С, Васиљевић Д, Милосављевић М. Ванболнички морбидитет становништва Шумадијског округа. Медицински преглед 2012; 65(11-12): 516-20. М51, 2 бода.
-
Коцић С, Радовановић С, Васиљевић Д, Милосављевић М, Ђорђевић Г, Живановић С. Пол као фактор суицидалног ризика. Медицински преглед 2012; 65(9-10): 415-20. М51, 2 бода.
Мр сц. мед. др Снежана Радовановић је објавила један рад у часопису са СЦИ листе, више радова у домаћем часопису индексираном у међународним библиографским базама и већи број радова у домаћим научним часописима. Тиме је мр сц. мед др Снежана Радовановић испунила прописани услов за одбрану докторске дисертације.
2.4. Оцена о испуњености обима и квалитета у односу на пријављену тему
Наслов докторске дисертације и урађеног истраживања се поклапају. Одобрени циљеви истраживања и методологија су идентични са одобреним. Докторска дисертација мр сц. мед. др Снежане Радовановић, написана је на 200страница исадржи следећа поглавља: „Увод“, „Предмет студије“, „Циљеви студије“,„Хипотезе“„Метод рада“, „Резултати“, „Дискусија“, „Закључак“, „Предлог мера“, „Литература“ и „Прилози“. Рад садржи 54 табеле и 56 графикона, док је упоглављу "Литература" цитирано 118 библиографских јединица из домаћих ииностраних стручних публикација.
У уводном делу и теоретском разматрању, кандидат је концизно и јасноизложио актуелна сазнања о дефиницијама и класификацији психоактивних супстанци и болести зависности. Поред тога, кандидат износи детаљан опис етиологије зависности од психоактивних супстанци и карактеристике употребе психоактивних супстанци у адолесцентној популацији код нас и у свету.
Циљеви рада су јасно дефинисани. Кандидат у свом раду жели да испита учесталост коришћења психоактивних супстанци (цигарете, алкохол, дроге) у популацији 12 до19 година у Србији као и повезаност утицаја породичних фактора на ставове и учесталост коришћења психоактивних супстанци , да рангира најчешће коришћене психоактивне супстанце, да испита ставове и навике испитиване популације у односу на коришћење психоактивних супстанци, да утврди факторе ризика за употребу психоактивних супстанци у популацији 12 до19 година у Србији и да сагледа промене у учесталости коришћења психоактивних супстанци у популацији 12 до19 година у Србији у периоду 2000-2006.година.
Методологија рада је адекватно и веома прецизно формулисана. У истраживању је примењен дизајн студије пресека, на репрезентативном узорку становништва Србије као целине и становништва великих подручја (Централна Србија,Војводина, Београд), по полу, старости и месту живљења.. Истраживање је спроведено у оквиру Пројекта ,,Здравствено стање, здравствене потребе и коришћење здравствене заштите становништва Србије”, (Институт за јавно здравље Србије, 2006. године). Како је исто истраживањеспроведено и 2000. године,коришћење аналогне методологије у оба истраживања дозвољава поређење резултата и извођењеоцена о променама у учесталости коришћења психоактивних супстанци у популацији 12 до19 година у Србији у периоду 2000-2006.година. Узорак овог истраживања чини 1939 испитаника старости 12-19 година екстрахован из узорка становништва Србије формираног за потребе истраживања у оквиру Пројекта ,,Здравствено стање, здравствене потребе и коришћење здравствене заштите становништва Србије спроведеног 2006. године. Извор података о одабраним обележјима чини посебно конструисан Упитник за децу и омладину узраста од 7 до 19 година и дат је у Прилогу.. За приказивање података коришћене су дескриптивне методе: табелирање, графичко приказивање, мере централне тенденције и мере варијабилитета. За анализу података коришћени су следећи тестови: параметарски: једнофакторска, двофакторска и мултифакторска, линеарна корелација и регресија – мултиваријантна и непараметарски: Mann-Whitney тест иχ2тест. Сви статистички тестови су прихватани ако је вероватноћа нулте хипотезе једнака или мања од 5% (p < 0,05).
Резултати истраживања су систематично приказани и добро документованиса 54табеле и 56 графикона. Коментари резултата су језгровити, а начин приказивања чини их прегледним и разумљивим. Добијеним резултатима постигнути су постављени циљеви истраживања.
У поглављу Дискусија добијени резултати истраживања упоређени су са истраживањимадругих аутора у свету и добијеним резултатима код других популација.
2.5. Научни резултати докторске дисертације
Најзначајнији резултати истраживања садржани су у следећим закључцима: а) сваки шести испитаник старости 12 до 19 годинау Србији је у току живота попушио бар једну цигарету, док сваки трећи испитаник тренутно пуши, б) једна четвртина младих запали своју прву цигарету са навршених 14 година или пре, в) испитаници који имају лошији успех у школи 16 пута чешће пуше од оних који имају одличан успех, г) млади чији другови пуше, 13 пута чешће пуше од оних чији другови не пуше, док 9 пута чешће пуше испитаници који потичу из породица чији су чланови пушачи, д) сваки пети испитаник није забринут због штетних последица пушења по своје здравље, док само ¼ младих који пуше жели да престане са пушењем, ђ) алкохол повремено конзумира једна петина младих узраста 12 до 19 година у Србији, е) највећи проценат младих је први пут попило неко алкохолно пиће са 15. Година, ж) у односу на врсту алкохолних пића најучесталије је конзумирање пива, вина, па жестоких пића, з) петина младих узраста 12 до 19 година се напила једном, сваки четврти два или више пута и то чешће мушкарци, и) најчешћи став испитаника према алкохолу је да мале количине не шкоде здрављу, да алкохол поправља расположењеи да улива храброст и смањује страх, ј) четири пута чешће пијуиспитаници који пуше, 3 пута чешће пијуиспитаници који користе опијате, они који су изложени стресу пију 2 пута чешће, док испитаници који имају исправан (негативан) став према алкохолу 3 пута мање пију, ј) млади у Србији старости 12 до 19 година су у највећем проценту пробали марихуану таблете (бенседин, тродон, амфетамин) и лепак, к) са ставом да су дроге штетне по здравље и да их не треба ни пробати слаже се 70% младих, л) сваки десети испитаник сматра да треба легализовати продају марихуане, док 7% њих сматра да поправљају расположење, љ) у случајевима када неко од друштва користи дрогу испитаници 7,5 пута чешће користе дрогу што показује да је вршњачки утицајна конзумирање психоактивних супстанци велики.
На основу наведених закључака следи да је неопходно интензивирати превентивне активности као и укључивање младих у тимове за креирање превентивних програма каокључних преносиоца порука које имају за циљспречавањезапочињања употребе психоактивних супстанци.
2.6. Примењивост и корисност резултата у теорији и пракси
Резултати до којих смо дошли овим истраживањем указују на сложеност проблема употребе и злоупотребе психоактивних супстанци код младих у Србији. Спроведено истраживање је прво истраживање спроведено на узрасту 12-19 година, које је поред учесталости и ставова младих о конзумирању психоактивних супстанци испитало и утврдило најзначајније факторе ризика за конзумирање психоактивних супстанци ове популације у нашим условима. Најзначајнија корисност и практична примењивост резултата је у томе што могу да послуже као основ за креирање превентивних програма у борби против ове претеће епидемије модерног времена.
2.7. Начин презентирања резултата научној јавности
Прелиминарни резултати истраживања добијени током израде докторске дисертације су делимично презентовани у међународним и националним часописима:
-
Радовановић С, Милић Ч, Коцић С. Опште карактеристике употребе и злоупотребепсихоактивних супстанци код средњошколске омладине. Медицински преглед 2010; (9-10): 616-9. (М51, 2 бода).
-
Милосављевић М, Радовановић С, Коцић С, Васић М, Миловановић Н. Конзумирање цигарета код средњошколске омладине у граду Крагујевцу. Медицински часопис 2011; 45(3): 16-20. (М52, 1.5 бод).
-
Радовановић С, Милић Ч, Коцић С, Миловановић Н. Учесталост коришћења психоактивних супстанци код средњошколске омладине Крагујевца. Медицински часопис 2008; 42(1): 30-3. (није на листи МНО за 2008 годину).
-
Радовановић С, Коцић С, Ђоновић Н, Поповић П, Радевић С, Михаиловић Н. Утицај породичних фактора на конзумирање алкохола код средњошколске омладине. Здравствена заштита 2010; 5: 65-9. (М53, 1 бод).
Коначни резултати добијени током истраживања и израде дисертације су у припреми за штампу у другим међународним и домаћим научним часописима.
ЗАКЉУЧАК
Комисија за оцену и одбрану завршене докторске дисертације кандидата мр сц. мед. др Снежане Радовановић под називом „Фактори ризика за злоупотребу психоактивних супстанци код младих у Србији“ оцењује да је истраживање у оквиру тезе адекватно постављено и спроведено. Добијени резултати су прегледни, јасни и добро продискутовани.
Комисија сматра да докторска дисертација кандидата мр сц. мед. др Снежане Радовановић, урађена под менторством проф. др Сање Коцић, представља оригинални научни допринос у анализи релевантних фактора који утичу на употребу психоактивних супстанци код младих особа и на тај начин дају значајан допринос у решавању овог проблема који је актуелан у савременим друштвима.
Комисија са задовољством предлаже Наставно-научном већу Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу, да докторска дисертација под називом „Фактори ризика за злоупотребу психоактивних супстанци код младих у Србији“ буде позитивно оцењена и одобрена за јавну одбрану.
КОМИСИЈА
-
Проф. др Драган Миловановић, редовни професор Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу за ужу научну област Фармакологија и токсикологија, председник;
_________________________________________________________
-
Проф. др Нела Ђоновић, ванредни професор Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу за ужу научну област Хигијена са медицинском екологијом, члан и
_________________________________________________________
-
Проф. др Слађана Јовић, ванредни професор Медицинског факултета Универзитета у Нишу за ужу научну област Социјална медицина, члан председник;
________________________________________________________
У Крагујевцу, 10.01.2013. године
Достарыңызбен бөлісу: |