Аорист
Аорист је глаголски облик који осликава радњу која се десила у прошлости и то:
-
радњу која се десила након неке друге радње у прошлости
-
радњу која се десила "скоро", тј. недуго пре тренутка говора.
Аорист је могуће употребљавати само код свршених глагола. Примери:
Код правилних глагола, аорист се гради тако што се од инфинитива глагола одузима суфикс "ти" односно "ћи", а затим додаје суфикс:
-
лице једнине: -х (урадих)
-
лице једнине: - (уради)
-
лице једнине: - (уради)
-
лице множине: -смо (урадисмо)
-
лице множине: -сте (урадисте)
-
лице множине: -ше (урадише)
Код неправилних глагола ова промена је нешто компликованија јер долази до глаголских промена. Примери неправилних глагола у аористу:
-
пући - пукох
-
хтети - хтедох
-
срести - сретох
Помоћни глагол бити - аорист служи за грађење потенцијала.
1. Пребаците следећи текст у аорист:
Јуче сам ишла у град, шетала улицама и одједном сам видела старијег човека. Био је замишљен и некако тужан. Пришла сам му и села поред њега. Он ме је погледао својим крупним очима, заплакао и гласно зајецао. Људи око нас су се нагло окренули како би видели шта се догодило. Али, старац није престао да плаче. Хтела сам да му помогнем, али нисам знала како. Био је то тајанствен и чудан дан.
1. Ставите глаголе у аорист:
-
Кад је дошао до прозора, ________________ (окренути се) пажљиво и _____________ (бацити) поглед на усамљену девојчицу, па се опет _________________ (загледати) кроз прозор.
-
Онда ______________(викнути) слабо: Марија!
-
Мало _______________ (закашљати се), па опет ______________ (рећи) гласно: Марија!
-
Мало после тога _____________ (зачути) неку буку која је долазила из суседне собе.
-
Старац се чудно ______________ (савити), ______________ (пасти) ка земљи као лист, и _____________ (изгубити се) у трави испод оног сивог камена.
-
_____________ (Доћи, ја), _____________ (видети, ја), ____________ (победити,ја).
2. Јаблан (Петар Кочић) – одломак
- Само сутра! - _____________ (тргнути се) Лујо као из сна, _______________ (збацити) са себе хаљиницу, а очи му ______________ (севнути) од узбуђења. ______________ (Устати), ________________ (прићи) бику, па га ____________________ (стати) миловати, мазити и тепати му.
3. Аутобиографија (Бранислав Нушић) – одломак
Живко се коретао у месту, грешни Стеван се окретао око себе и око Живка, ја сам се окретао око себе па око Сретена и са њим заједно оптрчавао Живка. ________________ (Не направити, ми) ни први круг честито а ми се сва тројица ________________ (срушити) онесвешћени од вртоглавице. Најпре _____________ (пасти) ја као Месец, на мене ____________ (срушити се) Земља, а на њу Сунце. _________________ (Направити се) једна гомила...
4 .Замените аорист облицима перфекта.
Напишите инфинитивну основу од следећих глагола:
сећи ____________, пећи__________________, прочитати__________________
лећи____________, вући __________________, написати ___________________
Покушај да у аористу опишеш један догађај. Употреби аористе глагола: видети, уплашити се, побећи, размислити, закључити, вратити се, обрадовати се.
Бројеви су врсте речи које спадају у категорију променљивих.
Деле се на
-
основне (један, два, три..)
-
редне (први, други, трећи...)
-
збирне (двоје, троје, четворо...).
Бројеви су делимично променљиве речи. Редни бројеви се обавезно мењају кроз падеже (као и остале именске променљиве речи - именице, заменице и придеви): први, првог(а), првом(е); сто осмога, сто осмоме... Основни број један се такође обавезно мења кроз падеже (један, једнога, једноме...). Требало би кроз падеже мењати и основне бројеве два, три, четири, али у пракси то ретко ко чини (То се тиче двеју жена/двају људу, у пракси ће се углавном чути као То се тиче две жене/два човека иако се не сматра исправним обликом, али ће ипак већина људи употребити исправан облик у случајевима као што је: Дајте нама трома/нама трима).
Бројеви се мењају по роду, броју и падежу. Деклинација) бројева подразумева промену по падежима придева свих граматичких родова у свим граматичким бројевима. Бројеви могу бити основни или кардинални (један, два, три...) и редни или ординални (први, други, трећи...). Бројеви се у српском језику сматрају посебном врстом речи, док се у неким језицима основни бројеви сматрају именицама, а редни придевима. Поред основних и редних, у словенским језицима, укључујући и српски језик, постоје и збирни бројеви (двоје, троје, четворо..).
У српском језику основни бројеви један, два, три и четири су променљиви, а остали нису, с тим што су бројеви стотина, хиљада милион и милијарда у овој врсти речи само по функцији, док су по осталим особинама ово у ствари именице, и као именице се и мењају. Број један има заменичко-придевску промену, а бројеви два, три и четири мењају се по промени некадашње двојине (дуала), с тим што три и четири имају исту промену. Међутим, у савременом језику, бројеви два, три и четири углавном се користе са основним обликом за све падеже. И збирни бројеви се у савременом српском језику углавном користе са непромењеним обликом за све падеже. Редни бројеви имају промену придјева одређеног вида. У језику се, такође, у служби основних бројева од 2 до 99 при означавању тачног броја мушких лица често користе бројне именице на -ица: двојица, тројица, четворица...
Збирни бројеви се они само на жива бића. Дакле, правилно је рећи: петоро сарадника Лепог ритма срца, двадесет двоје министара, троје деце, седморо штенади, тридесет шесторо јагњади, сто педесет шесторо пилади. Није правилно користити збирне бројеве за неживе ствари: шеснаесторо компјутера, троје чивилука, двадесет седморо кеса, двеста четрдесет деветоро чамаца.
Достарыңызбен бөлісу: |