Основе цитологијЕ



Дата18.07.2016
өлшемі55.72 Kb.
#207993
НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ: БИОЛОГИЈА

ОДЕЉЕЊЕ: М11

РЕДНИ БРОЈ ЧАСА:

НАСТАВНА ТЕМА: ОСНОВЕ ЦИТОЛОГИЈЕ

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: КЛАСИФИКАЦИЈА ЕКОЛОШКИХ ФАКТОРА

ТИП ЧАСА:обрада

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: монолошка,дијалошка,илустративна

ОБЛИЦИ РАДА: фронтални,презентација

ЦИЉ ЧАСА: ученици треба да науче шта су то еколошки фактори,како се деле,како деују на организме
УВОДНИ ДЕО ЧАСА
Постављањем питања ученици обнављају претходне лекције и уводе се у нову наставну јединицу.
1.Шта је то екологија?

2.Ко је дао назив екологији,од којих речи потиче?

3.Који су основни еколошки,а који биолошки ступњеви организације?
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА

-Под спољашњом (животном) средином подразумева се комплекс фактора који делују на жива бића на оном месту на коме живе. Ти утицаји долазе од живе и неживе природе у околини која окружује биљке и животиње па се називају спољашњи или еколошки фактори.

Наставник записује појам еколошки фактори на табли

-Основне особине еколошких фактора су:



  • делују комплексно (као целина),

  • непрекидно се мењају у времену и простору

  • међусобно су условљени.

Наставник записује особиме еколошких фактора на табли

***Да ли знате можда да објасните како то делују комплексно?

***Да ли знате на неком примеру да објасните како се мењају у времену и простору?

***Како су то еколошки фактори међусобно условљени?

(Наставник поставља питања,наводећи ученике да сами дођу до одговора)

Они се узајамно условљавају и мењају, тако да је самостално дејство једног јединог фактора немогуће. Тако је нпр. влажност ваздуха условљена његовом температуром. Промена еколошких фактора присутна је и у времену (у току дана и ноћи, током године) и у простору (нпр. промена температуре идући од екватора према половима).

-Све еколошке факторе можемо поделити на:



  • абиотичке, који представљају физичко-хемијске услове средине и

  • биотичке, утицаји које неки организам трпи од стране других живих бића.

Утицај човека, с обзиром да је врло специфичан и значајан, издваја се као посебан, антропогени фактор.

Абиотички еколошки фактори сврставају се у три групе:



  • климатски фактори;

  • едафски фактори(фактори земљишта и стена)

  • орографски фактори(фактори рељефа)

Наставник записује поделу еколошких фактора на табли

***Да ли знате неки климатски фактор?

Климатски фактори одређују основни карактер неке области и обухватају:

  • светлост,

  • температуру,

  • воду и влажност,

  • ваздух.

За растење и развиће сваке биљне и животињске врсте неопходна је одређена минимална количина топлоте, а уколико она недостаје основни физиолошки процеси се прекидају и настаје смрт датог организма. Према томе, температура је један од најзначајнијих фактора средине. Вода, такође, има огроман значај за живи свет јер се основни животни процеси у ћелијама не могу замислити без воде. Једини важан извор природне светлосне енергије на Земљи је Сунчево зрачење. За разлику од биљака, којима је светлост непосредни извор енергије потребне за процес фотосинтезе, на животиње светлост утиче више посредно (на понашање, карактер исхране итд.), мада може не њих да делује и непосредно (на прилагођавање, на распрострањење и др.). Ваздух делује на жива бића својим физичким и хемијским особинама. Хемијске особине ваздуха зависе од његовог састава гасова (он садржи 78% азота, око 21% кисеоника, око 0,03% угљен-диоксида, трагове водоника и др.). Од физичких особина ваздуха, важних за жива бића, највећег значаја имају влажност и ваздушна струјања.

Едафски фактори који обухватају физичке, хемијске и биолошке особине земљишта и стена на којима се земљиште развија.

***Да ли знате која је најбитнија особина земљишта?

Плодност подразумева способност земљишта да биљке снабдева свим неопходним материјама и водом.



Орографски фактори обухватају особине рељефа:

  • надморска висина,

  • нагиб терена,

  • степен разуђености рељефа итд.

Биотички фактори представљају узајамне утицаје биљака, животиња и човека (антропогени фактор). Све биљке и животиње условљене су животном делатношћу других организама. На тај начин очигледно је да биљке могу деловати једне на друге – узајамни односи биљака као што су симбиоза, паразитизам идр. Међу животињама постоје узајамни односи који се најјасније огледају у ланцима исхране, мада су присутни и други односи као што су симбиоза, коменсализам (један организам има користи, а други је неутралан) и паразитизам. Са друге стране, биљке могу деловати на животиње, а животиње на биљке.

***Да ли знате неки пример у коме се види утицај између бињака?Утицај међу животињама? Утицај између биљака и животиња?

Узајамни односи између биљака и животиња огледају се у следећем:



  • исхрана свих животиња заснива се на биљкама,

  • биљке животињама служе као скровиште,

  • животиње врше опрашивање,

  • распростирање семена и плодова и др.

ЕКОЛОШКА ВАЛЕНЦА-Пошто су еколошки фактори разноврсни и променљиви, једна органска врста не може бити на све њих истовремено прилагођена. У коликој мери се врста прилагођава условима средине, зависи од њене еколошке валенце. Еколошка валенца представља ширину (распон) колебања појединих еколошких фактора у чијим је границама могућ опстанак неке врсте.

Према томе се разликују две врсте организама:



  • еуривалентни и

  • стеновалентни.

Наставник записује појам еколошка валенца на табли и појмове еури и стеновалентни организми

Еуривалентни (гр. eurys = широк) су организми са широком еколошком валенцом, док стеновалентни (гр. stenos = узак) имају уску еколошку валенцу. Еуривалентни организми поседују широке могућности прилагођавања што им омогућава опстанак у врло различитим срединама. Насупрот њима су више или мање специјализовани стеновалентни организми.

***Наведите пример који су организми стеновалентни,а који еуривалентни?

Код сваке еколошке валенце разликују се три вредности:



  • оптимум,

  • максимум и

  • минимум.

Наставник на табли записује појмове оптимум,минимум,максимум и песимум

Еколошки оптимум представља ону вредност фактора у оквиру еколошке валенце при којој се животни процеси неке врсте најбоље одвијају. Горња и доња граница неке еколошке валенце су њен максимум и минимум. Ван тих граница физиолошки процеси се прекидају и наступа смрт.

У спољашњој средини, где се еколошки фактори узајамно условљавају; ниједан појединачни фактор не постиже своје оптимално дејство независно од осталих фактора. Најчешћа ситуација у природи јесте веће или мање одступање од оптималних услова живота. Што је одступање веће, то су услови за опстанак неке врсте мање повољни. Само један једини еколошки фактор, чије се дејство приближава максимуму или минимуму, може да онемогући опстанак неког организма на одређеном месту. Еколошки фактор тада постаје ограничавајући (лимитирајући) фактор.
ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА
1.Шта су еколошки фактори?

2.Како се деле абиотички фактори?

3.Шта обухватају биотички фактори?

4.Шта је еколошка валенца и како се према њој деле организми?



5. Шта је песимум,а шта оптимум?
ДОМАЋИ ЗАДАТАК:Ученици треба да наведу примере утицаја неживе природе на жива бића, као и утицаја живих бића на неживу природу

Достарыңызбен бөлісу:




©dereksiz.org 2024
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет