Примењене савремене методе и облици рада у планирању лингвистичке секције

ПРЕДГОВОР

Примењене савремене методе и облици рада у планирању лингвистичке секције................................4

Методе рада.....................................................8

Облици рада.....................................................9

Средства за рад.............................................13

ПРОЈЕКАТ „ЛИНГВА“..................................................................14

КОЛЕКТИВНО ИСТРАЖИВАЊЕ: ....................................16

„Београд у речи и причи“

ИНДИВИДУАЛНА ИСТРАЖИВАЊА.................................21

ЛИНГВИСТИЧКЕ ЗАВРЗЛАМЕ..........................21

ИГРА АСОЦИЈАЦИЈА................................................22

ТАКМИЧЕЊЕ..............................................................23

КВИЗ..............................................................................24

САРАДЊА СА СЕКЦИЈАМА: БИБЛИОТЕЧКОМ И ЛИТЕРАРНОМ...........................................................................................26

РАДНИ САСТАНЦИ.................................................................28

КЊИЖЕВНИ САСТАНЦИ.....................................................30

КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИ ЈУБИЛЕЈИ.............................31

СУСРЕТИ СА ПИСЦИМА........................................................31

УЧЕШЋЕ У ШКОЛСКИМ ПРИРЕДБАМА........................32

САРАДЊА У ИЗРАДИ ЧАСОПИСА.....................................32

САМОЕВАЛУАЦИЈА..................................................................33

ПРИЛОЗИ ИЗ ФОТОТЕКЕ СЕКЦИЈЕ ................................35

ПЛАНОВИ ЗА НАРЕДНУ ГОДИНУ.....................................35

ПРЕДГОВОР

ПРИМЕЊЕНЕ САВРЕМЕНЕ МЕТОДЕ

И ОБЛИЦИ РАДА

У ПЛАНИРАЊУ ЛИНГВИСТИЧКЕ СЕКЦИЈЕ

У складу са модернизацијом наше школе и информатичким образовањем ученика, ове школске године одлучила сам се за потпуно нови начин организације лингвистичке секције. Увела сам нове облике рада, захтевније методе и другачије сам организовала рад са ученицима. Савремена настава захтева прилагођавање наставника и потпуно другачије видове сарадње који ће ученицима бити занимљив.

Образовни исходи, према Закону о образовању и васпитању обухватају значајне лингвистичке области. Оне се изучавају појединачно као наставне јединице, али се такође и континуирано обрађују и обогаћују како би развој језичких и стилских способности ученика био коректан, значајан и трајан.

Ти исходи укратко обухватају “оспособљавање ученика за самостално, јасно, прецизно причање, препричавање, анализу, коришћење одговарајућих облика речи и прецизно поимање њиховог значења, уочавање разлика, те спосбност течног, рационалног и јасног казивања“(према захтевима програма).

Приметила сам да посебно ученици петог разреда имају слабо развијен речник, па сам лингвистичку секцију прилагодила њиховим могућностима и потребама. Укључили смо у употребу и компјутер у библиотеци јер он на извору знања нуди много могућности при употреби лексикона и речника. Индивидуални истраживачки пројекти , као и колективни истраживачки пројекти су у фолдерима на компјутеру библиотеке, где се дружина и састаје.

Традиционални облици рада више не мотивишу ученике, тешко се одазивају класичним захтевима. А и зашто би? Ред је да се понуди нешто ново, нешто другачије, занимљивије. Поред интернета и е-платформи за рад то је веома једноставно, ученицима занимљиво, а примамљиво.

Наша формула за успех:

ново време + нови људи = нови приступ

Утицај савремене информатичке културе на основце је последица информатичког друштва у којем живимо. Немогуће је изоставити оно што носи време информација, али је веома важно сачувати и традиционалне културне вредности, повезати их са савременим средствима информација и живота. Све добија електронску форму, па и књиге. Књиге се читају на Интернету, паралелни живот се живи на интернету, свет постаје бржи, личнији и моћнији. Сматрам да је корисно повезати жећ ученика за претраживањем Интернета ради откривања новог у циљу упознавања сопствених традиционалних и културних вредности.

Изванредна новина у раду лингвистичке секције ове године је објављивање електронског часописа са ученичким радовима, , бележење акција и догађања на блогу, прављење фото-албума са тих акција и укључивање родитеља у акције. Користимо мејл и Едмодо за договоре, а блог за објављивање радова.

Блог јe www.kreativnostnadelu.wordpress.com и на њему се можете упознати са радовима ученика у области књижевности, културе, акција, радионица, помоћи у учењу, припремама за осме разреде, пројектима које организујемо, као и наградама и учешћима на конкурсима.

Сви изванредни радови ученика објављују се на страни „Лингвистичка секција“ и у чланцима на блогу, тако да су ученици веома поносни на свој рад и срећни јер и други имају увида у њихове успехе.

На тај начин сам унела доста разноликости у рад лингвистичке секције, обогаћујући на тај начин облике активности у којима ученици учествују. Циљ је:

1. 
   Разбити фомални оквир рада секције, повезати његове најквалитетније делове са новим, другачије организованим садржајима, новим процесима и пројектима у којима ћемо се ангажовати на низ различитих начина. Омогућити ученицима да учествују у акцијама онда када то њима одговара, што захтева већу слободу али и већу одговорност у сарадњи наставника и ученика.
   

2. 
   Навести их да се повежу и укључе у акције
   

3. 
   Организовати акције тако да резултати буду видљиви и занимљиви и другим ученицима, како би се и они укључили. У сарадњи са наставницима договорене су активности у које се они радо укључују. Акција „Вратимо наше речи“ била је заиста корисна.
   
4. 
   Организовати занимљиве радионице и пројекте.
   

5. 
   Повезати се са другим лингвистичким, литерарним, новинарским и библиотечким секцијама и сарађивати, размењивати искуства.
   

6. 
   Привући децу књизи.
   

Предложите облике задатака које бисте желели да решавате на часовима лингвистичке секције:

• 
  Заврзламе
  
• 
  Квизови
  
• 
  Различити говори – (мислили су на различите стилове)
  
• 
  хумор
  
• 
  Музика
  

Напомена: све слике са догађања налазе се у фото-албуму који је у прилозима на крају самог рада.

• 
  Истраживачка – преко интернет претраживача и материјала у библиотеци, програма и сигурних сајтова, користећи блог и е-платформу могу да добију основне и занимљиве информације и одговоре на захтеве који су им постављени у основи рада. Уче да трагају за информацијама, процењују које су коректне, на које сајтове могу да се ослоне, бирају најквалитетније информације, одлучују, повезују, сазнају, допуњују, обележавају изворе веб-обележивачима.
  
• 
  Хеуристичка – разлиставају и проширују резултате својих трагања, уче да одлучују о приоритетима, разврставају грађу, сагледавају проблем, користе се истраживачком методом и резултате користе да би ујединили, употпунили, уобличили постављене задатке.
  
• 
  Пројектна метода – користе се истраживачком и хеуристичком методом да повежу више научних области у истраживању, обраћају (по упозорењу наставника) пажњу на аудитивне и визуелне ефекте, преплићу сазнања о ликовној култури, музичкој култури и српском језику.
  
• 
  Дијалошка и СМС метода – у разговору са ученицима пратим мотивацију и реализацију пројеката, упућујем, допуњујем, објашњавам, упозоравам, похваљујем, подстичем, истичем.
  

Пројекат „Лингва“ је назван тако зато што обједињује многе важне облике рада лингвистичке секције и наставе српског језика, обухвата веома широк културно-образовни дискурс, при том обезбеђујући значајније и ефектније учешће ученика у раду. Коначно сам успела да у оквиру наставе српског језика и рада са ученицима на додатној, литерарној, лингвистичкој секцији, као и у рецитовању и новинарским чланцима које смо радили објединим могућности, удружим снаге, повежем знања и идеје и формирам изванредно широку и значајну пројектну целину , која је свеукупно утицала на значајнији напредак степена квалитета српског језика код ученика петог разреда наше школе.

Изванредан резултат постигла сам комбиновањем рада у настави и лингвистичке секције, тако што сам стечено знање на редовној настави развијала, дорађивала и надограђивала у раду секције, затим проширивала и обједињавала са радом других секција. Тако развијеним системом знања (хеуристички) лако је организовати, осмислити и реализовати постављене захтеве на које смо одговорили у виду радионица, акција, квизова, стилских вежби, учешћа у манифестацијама, обележавања културних догађања, али и активног и жељног учешћа ученика у раду секције.

Пројекат „Лингва“ је заиста подигао ниво рада лингвистичке секције на виши ниво, показујући да планирање и сложена организација рада имају изванредне ефекте у раду деце и са децом.

Нове и неочекиване добити биле су то да су ученици стицали самосталност у процесима истраживања, учења, одлучивања и да су успели да превазиђу почетне, али велике тешкоће које се појављују у сваком петом разреду, а то је несигурност и неразвијеност стила, лоша композиција реченице, несамосталност у одлучивању и процењивању квалитета сопственог рада. Побољшали смо просек прочитаних књига, учврстили везе између ученика и библиотеке и подстакли на читање и сарадњу са секцијом многе ученике.

Посебна вредност и значај секције јесте и то што су у раду често учествовали ученици који нису чланови секције, нити су желели да се на ту обавезу обавежу, већ су у својству „гостију“ долазили зато што су чули да се нешто занимљиво дешава на часовима. Њихово учешће имало је изванредан значај у унапређивању квалитета рада са ученицима и наставе у целини, јер су ученици имали више поверења, квалитетнији приступ, били су заинтересованији и ангажованији у самом процесу укупног рада, што је мени, као наставнику српског језика, веома важно.

Сарадња између секција значајно доприноси квалитету рада и развоју српског језика код ученика јер обезбеђује и доказује применљивост стечених знања, умења и способности за самостално делање и стварање, као и повећану способност креативност исказа појединаца.

Пошто ове школске године радим само са ученицима петог разреда, лингвистичку секцију сам прилагодила њиховим могућностима и потребама. Укључили смо у употребу и компјутер у библиотеци јер он на извору знања нуди много могућности при употреби лексикона и речника.

Индивидуални истраживачки пројекти , као и колективни истраживачки пројекти су у фолдерима на компјутеру библиотеке, где се дружина и састаје. Овим смо омогућили да се већи број ученика заинтересује за рад наше дружине, упућени су у рад ученика лингвистичке секције и чак им и помажу, ангажују се у потрагама, захтевима. Тако и библиотека постаје место истраживачког рада, што је у сржи њеног постојања, а што је у годинама интернета помало запостављено и заборављено.

Појединачна практична вежбања која примењујемо у следу са текстовима које радимо у прогаму или су препоручени ученицима овог узраста за читање или се њима свиђају. Циљ је проширити обим лексике коју ученици користе и упутити их на коришћење литературе како би обогатили свој речник. Ученици су подељени

Дугогодишњим радом у основној школи приметила сам да ученици имају велики проблем у уочавању детаља у опису и именовању особина, посебно оних које се ређе помињу или користе. Зато почетна вежбања подразумевају развијање способности ученика да уоче и именују одређене детаље или особине.

Облик рада: ученике сам поделила у групе. Показало се да је групни рад изванредан облик самоучења, јер ученици много боље и лакше прихватају податке када их уче једни од других. Вршњачко учење је изванредно и знатно олакшава рад наставника.

Групни рад подстиче ученике да се више труде и раде у оквиру своје групе. Групе се истовремено и такмиче и сарађују. Посебан облик групног рада, који ја примењујем у настави, подразумевају да свако у групи има своје задужење и мора да испуни свој задатак, да је само онда равноправан члан групе. Највећи пројекат рађен је групно. Ученици су се међусобно исправљали, договарали, учили једни од других, радили своје задатке, успут прегледали све што су други урадили и научили много.

Сталне стилске вежбе основа су сваке лингвистичке секције и њеног успеха. Радећи стилске вежбе повезујемо постојеће знање о ефектима познатих књижевних облика у приповедању или богатству и ефектима стилских средстава и стилских поступака у поезији. Размена идеја и низ понуђених могућности, међусобно такмичење, али и подршка олакшавају ученицима да одговоре на постављене захтеве.

Сарађујемо са старијим ученицима, па ученици слушају радове других, расправљају о њима, чиме се подстиче и међусобна сарадња, па старији постају „ментори“ млађима, саветују их и понекад помажу да млађи ученици развију своје идеје. Мислим да је ова вршњачка сарадња изузетно важна и да умногоме помаже да се остваре одлични резултати које ова школска секција има.

Часови лингвистичке секције у нашој школи одвијају се у библиотеци, која је заиста културно средиште школе. Сваке године одредимо годишњу тему рада, тако да сваке године проучимо једну тему. У току године организујемо јавне састанке лингвистичке дружине у којима гости, ученици и родитељи, уживају.

Одлучили смо да проверимо и шта родитељи знају о нашем граду, па ће бити одржан и квиз за родитеље. О томе више касније и у нашој фото-галерији.

СРЕДСТВА ЗА РАД

• 
  Користимо компјутер, штампач, МС Офис, Интернет, различите програме, мејлове, блогове, платформе, филмове и још увек, највише папира и бојица.
  

• 
  Пројекат почиње организовањем почетног састанка. Информацију о састанку проследили смо преко Плаката за почетак рада лингвистичке секције који смо делили и полепили по зидовима школе. На њему је означено време и датум састанка у библиотеци.
  

Дакле, пројекат„Лингва“ и „Библос“ заједно наступају!

• 
  На том првом састанку расправљали смо о новим облицима рада и према анкети (већ приложена) издвојили оно што ученике највише интересује.
  
• 
  Ученици праве планове рада за ове секције. Ту ће се укључити и чланови литерарне секције. Заједнички рад омогућава им да осмисле више бољих идеја, зантересују се за више њих, често одлучују да учествују у неколико различитих пројеката у различитим секцијама, па и то омогућава изванредну сарадњу и подстиче на рад. Што више се ученици буду дружили и сарађивали, рад у секцији ће бити бољи и квалитетнији.
  

• 
  Отворила сам блог www.kreativnostnadelu.wordpress.com, који је постао полазна станица за рад, и на којем објављујемо резултате рада на које смо поносни. Текстове о радионицама можете наћи на страни „Лингвистичка секција“ и Пројекат „Библос“,као и „Литерарна секција“.
  
• 
  Организовала сам радионице које су ученике заинтересовале, у њима се на неуобичајен начин приступало раду са ученицима.
  
• 
  Радили смо истраживачке радове, колективне и индивидуалне, што је мотивисало многе, чак и неактивне ученике да се окушају у интересантним задацима. Задаци и квизови су на блогу и на Едмоду.
  
• 
  Повезала сам рад све три секције: лингвистичку, библиотечку и литерарну секције, јер су у свима ученици заљубљеници у књиге. Они међусобно сарађују, помажу једни другима у акцијама, подстичу се међусобно и активирају и друге ученике.
  
• 
  Ученици су ангажовани у припреми, креацији, акцији, реализацији пројекта. Довољно је дати само назнаку посла, све остало раде ученици, њихова је реализација, дизајн. Њихове идеје воде побољшању квалитета рада.
  
• 
  Мотивишем ученике да дају своје идеје, предлоге, слободно, без устручавања, неке од њих развијамо у пројекте.
  
• 
  Учествујемо на конкурсима, смотрама, приредбама.
  
• 
  Договарамо се преко Едмода и блога, у ходу, срећемо на Интернету, права смо брза генерација. И учимо и радимо много. Ново време тражи нове и боље стручњаке.
  
• 
  Напомена: све фотографије и видео записи налазе се у Прилозима, у фото-галерији наше секције.
  

Желела сам да откријем, подстакнем, развијем занимање ученика за сопствени језик, а да све то буде занимљива прича о нечему што се њима допада, и што воле. Једна слика са екскурзије наговестила ми је шта је то чиме би се они радо бавили. Певали су песму о Београду испред српске заставе. И тако се родила ова радионица.

Бавили смо се топонимима. Прво смо научили шта су топоними, а пошто смо кроз причу о свом граду желели да упознамо и сам град, тражила сам да свака њима „сувопарна“ чињеница буде поткрепљена причом о самом насељу, делу града, историји назива. Тако су настале читаве мале галерије познатих простора и делова града.

За почетак смо узели административну карту Београда.Многи су по први пут научили шта је административна подела, чак сам и ја први пут чула за нека места, пронашли смо их на карти и извршили поделу задатака.

Сваки задатак треба да садржи:

• 
  Порекло имена,
  
• 
  Додаје се прича или легенда о оснивању насеља,
  
• 
  Објашњава се историјско порекло топонима, ако може да се пронађе,
  
• 
  Реците нешто о насељу сада
  
• 
  Додајте причу о догађањима или особеностима тог дела града
  
• 
  Прикажите како изгледа – сликом.
  

Задатке су ученици предавали мејлом, а дешавало се да уз основни задатак, извршен у потпуности, добијем комплетну историјску причу о неком месту. Тако смо уз топоним Винча сазнали комплетну историју налазишта. Ученик се мало удаљио од теме, али је и овакво удаљавање вишеструко корисно.

Ученици су подељени у групе, а свако је унутар групе био задужен за одређену област у оквиру свог задатка, тако да су сви били мотивисани да прегледају цео материјал и допуњавају се међусобно.

Многи су се враћали, допуњавали своје радове, исправљали свој рад. Кроз то су ученици научили да самостално вреднују и коригују своја запажања и закључке.

Предложила сам претраживач www.google.com као и рад у групама на Едмодо платформи коју је одобрило Министарство просвете Републике Србије, www.edmodo.rs. Ученици петог разреда се тек уче раду на разним веб-платформама, па су много научили укључивши се у своју групу која је постављена на Едмоду.

Слике са ових истраживања која су се делом одвијала у школи, можете видети у нашој фото-галерији.

Овим истраживањем које се може пратити на блогу www.kreativnostnadelu.wordpress.com подстакла сам ученике да, користећи информатичку писменост, повежу своје знање и нове податке до којих ће доћи истражујући о писцима који се изучавају у основној школи. Културни оквир који ових година знатно недостаје ученицима основних школа на овај је начин установљен. Ученици су били изненађени информацијама до којих су дошли, открили су потпуно ново лице Београда, сазнали за многе културне манифестације, открили нова места и скривене делове града.

Колективно истраживање подстакло је ученике да се окушају у овом, за њих необичном и новом облику рада, тако да су врло заинтересовано сарађивали, слушали препоруке других, прихватали помоћ, учили једни од другог. Ипак, ова врста истраживања је оставило сваком појединцу могућност да самостално обави свој задатак, искаже своју креативност, сарађује и учи од других, одлучује боље и сигурније, закључује самостално и квалитетно, а да притом сазнаје и упознаје и резултате осталих ученика.

Отворен налог на блогу и на Едмоду, е-платформи одобреној од стране Министарства просвете, омогућио је ученицима да виде туђе радове, да се коригују, али и да се такмиче, испитају своје знање и сарађују на нови начин, сличан Фејсбуку, али далеко сигурнији и квалитетнији.

Изванредно корисно, и иначе за квалитет учења, и за радове у оваквим истраживањима јесте да морају да изаберу оно што је најквалитетније од широке понуде на Интернету. При томе је очигледно и занимљиво пратити како се вредносни, морални, социјални и естетски критеријуми развијају.

Користећи електронско издање овог пројекта, који смо објавили у електронском часопису наше секције, омогућили смо свима да лако и на занимљив начин дођу до информација о свом граду, прегледају лако основне податке и једноставно, без напора, сазнају много о граду у коме живе.

Уживајте у часопису «Литерата», прелистајте га, занимљив је, илустративан и информативан.Прочитајте га као текст, или прелистајте као часопис.

Коначни резултат рада лингвистичке секције је болдован, зацрњен, али је остављен у тексту као његов саставни део. На тај начин ученици ће стећи увид у целину, лакше запамтити више занимљивих и значајних чињеница повезујући их са причом о одређеном месту, а сигурно ће бити занимљивије читати кратке приче, легенде, описе.

Такође, сматрала сам да је најбољи начин да се прошири свест о себи, свом граду да се упознамо боље са њим.

На крају, изненађујући, нов и дочекан са добродошлицом резултат самог рада је било лекторисање у сарадњи са ученицима – изванредни захтеви везани за правопис омогућили су ми да са ученицима добро прорадим, усавршим, чак смо пронашли и неке нелогичности у савременом правопису. Али, то само значи да смо открили још једну позитивну страну нашег рада.

Открили смо и једну негативну појаву у нашем друштву. Скоро 80% појмова постоје на латиници на интернету, а не на ћирилици, иако је реч о нашим појмовима, везаним чак и за историју града Београда. Намерно нисам мењала писмо, јер је овако постало очигледно колико је ћирилица угрожена. Поводом тога, родила се идеја за рад следеће године – али о томе следеће године.

На блогу ћете пронаћи линк до овог пројекта.

На крају колективног пројекта организовали смо и изложбу у холу школе и приказали како је лепо и лако упознати свој град, а тиме и културу.

Потрудила сам се да овом радионицом обухватим све оно што се као лингвистичка грешка понавља у писменим и усменим излагањима ученика, оно што је углавном нејасно или нетачно.

Део Зашто – како се каже обухвата низ лексичких проблема са којима се сваки наставник среће у својој пракси. Ученици можда знају како треба, али најчешће не знају зашто неко правило примењују, а то је највећа грешка, јер вас онемогућава да то правило примените и на сличне другачије случајеве, па сам зато истакла и тражила увек објашњење одређеног правописног правила.

Зашто се каже и шта значи? су изрази који се чују у свакодневном животу, а који су ученицима непознати. Уз помоћ искуства и књига проналазимо њихова права значења. Занимљиве приче подстичу овај начин сазнавања и откривања стварних значења.

Пословице су посебна прича. Много њих се користи, чак их и ученици користе, а када тражите да вам објасне њихово значење, они то не знају. У објашњавању пословица смо се ослањали на сопствено искуство.

Све је почело када смо на часу издвојили изразе из народних песама који су ушли у народни говор и покушали да их објаснимо: ни по бабу ни по стричевима, којој овци своје руно смета, онђе није ни овце ни руна, тешко свуда своме без својега...

Видела сам да добар део ових израза ученици не разумеју, а користе их само претпостављајући шта значе.

За изразе који се најчешће чују у говору потражили смо помоћ код Милана Шипке. Међутим, чак је и тад било проблема у тумачењу текстова, на пример“Турчин савије шипке...“

У сарадњи са литерарном секцијом рађено је неколико радионица које су дале занимљиве резултате. У захтевима су повезани стилски и лингвистички задаци, а и исход задатка обезбеђује виши квалитет и стила и избора речи. Једна од таквих радионица је и Приповедачи, пажња!

Ова радионица је покушај да се занимљивим стилским вежбама разбије монотонија у начину приповедања ученика, да ученици уоче какви стилски ефекти могу да се постигну једноставном променом угла приповедача, а такође и да уоче да најједноставније промене у избору речи могу много да значе.

Истраживачи, напред! захтева и коректно разумевање текста и проналажење правих израза за оно што желимо да изразимо. Најсложенији текстови некада се могу најједноставније описати кроз цртеже и слике. И то је најзахвалнији начин. Пратећи токове ватре, реке, слику јабуке открићемо низ повезаних, а скривених токова текстова које анализирамо.

Прича од речи је занимљива вежба у којој се кроз граматичке захтеве развија машта, повезују значења и речи добијају нови живот у новим, занимљивим текстовима.

Акценат се бави акценатским проблемима, у мери у којој пети разред то може, дублетима, значењима.

Сматрам да је веома важно ученике научити да је очување сопственог језика чување сопствене културе и језичког богатства. Иначе користимо доста туђица, али оне речи које можемо да заменимо својим, треба да заменимо, и треба да се навикнемо да их користимо. Утолико је акција Чувари језика веома важна.

Проучите Лингвистичке заврзламе којима смо се бавили у току школске године.

Слике са ових радионица су у нашој фото-галерији.

ИГРА АСОЦИЈАЦИЈА

У оквиру наставе у текстовима из књижевности за 5. разред многа дела садрже метафоре или алегорије. Пошто се ове стилске фигуре не раде у петом разреду, назвала сам квиз игром асоцијација. Ученици је требало да одреде осећање, боју, мирис, значење, предмете одређених појмова: камен, талас, звезда, кап, (...) као и боје: црвена, розе, плава, зелена.

У почетку је задатак био ученицима тежак, захтевао је да размишљају кроз неколико постављених захтева: осећања, појмове, облике, звуке, идеје, боје, предмете. Прилично необична радионица, занимљива и поучна.

Слике са игре асоцијација погледајте на фото-галерији.

Трудећи се да развијем говор ученика, одлучила сам се за ово занимљиво такмчење. Истраживањем кругова сличних значења појмов: именица, придева, заменица, глагола, научили смо многе синониме и научили да користимо речник синонима. У „Лингвистичким заврзламама“ налазе се и примери задатих речи. Тек у овој радионици уочили смо разлику између броја речи које се користе свакодневно и оних које се користе ретко или никад, а ученици их ипак знају. И схватили да ученици морају више да читају.

Из овакве идеје настао је Пројекат „Библос“. Више о њему на блогу.

КВИЗ

Пошто су ученици успешно урадили колективно истраживање, решили смо да мало преслишамо и родитеље и направимо један вечерњи квиз. Бићемо коректни, даћемо им материјал за припрему, наше колективно истраживање, које је већ на блогу. Питања су направљена у сарадњи са ученицима и веома занимљива. Погледајте:

1. 
   Препознајте општину по ресторанима:
   

2. 
   Београд је град који лежи на три реке. Које?
   
3. 
   Набројте шуме у Београду и околини, које у називу имају реч ШУМА: Липовичка шума, Бањичка шума,
   
4. 
   Допуните називе делова града: у Београду постоји: (Филмски, Студентски) град, (Сунчана) падина, (Бежанијска) коса, (било које) брдо, (Цветни) трг, Ада (међица, циганлија):
   
5. 
   Набројте бар 5 позоришта у Београду: Југословенско драмско позориште, Београдско драмско позориште, Народно позориште, Атеље 212, Битеф,
   
6. 
   Препознајте општине по позориштима: Југословенско драмско позориште, Београдско драмско позориште, Народно позориште, Атеље 212, Битеф,
   
7. 
   Набројте бар 7 музеја у Београду :Етнографски, Музеј града Београда, Војни музеј, Педагошки музеј, Музеј железничког саобраћаја, Музеј савремене уметности, Археолошки музеј, Природњачки музеј.
   
8. 
   Препознајте општине по музејима: Етнографски, Музеј града Београда, Војни музеј, Педагошки музеј, Музеј железничког саобраћаја, Музеј савремене уметности, Археолошки музеј, Природњачки музеј.
   
9. 
   Набројте бар 7 стадиона (10 ако сте мушкарац)
   
10. 
    Препознајте општине по стадионима.
    
11. 
    А сад, чућете име текста. Ваше дете ће рећи име писца, а ви где се налази та улица. Ако обоје одговорите тачно, добијете 1 поен.
    

„Поход на Мјесец“ – Ћопић –

„Покошена ливада“ – Максимовић –

„Моји изуми“ – Тесла –

„Ђачки растанак“ – Бранко Радичевић –

„Чича Јордан“ – Стеван Сремац –

„Поље“ – Јован Дучић –

„Мостови“ – Иво Андрић-

„Кроз васиону и векове“ – Милутин Миланковић

САРАДЊА ЛИНГВИСТИЧКЕ, ЛИТЕРАРНЕ И БИБЛИОТЕЧКЕ СЕКЦИЈЕ

Сарађивали смо са литерарном секцијом, упоређивали радове, коментарисали вредност и значај познавања културе свог окружења и размењивали идеје о начинима боље сарадње у процесу рада.

Као пример сарадње, повезала сам лингвистичку и литерарну секцију на неколико планова, захтевајући да свако на свој начин одговори на следеће занимљиве захтеве. Покушајте и ви, дајте својим ђацима, резултати су веома занимљиви.

Сарадња литерарне и лингвистичке секције

• 
  Сарадња са библиотечком секцијом је изузетно корисна. Многи ученици се укључују у рад секција само када виде да се у њима дешава нешто занимљиво. Библиотека је место које мора бити централно, одатле тече културна иницијатива и реализују се културне активности школе. Наши библиотекари су чланови Тимова, ангажују се у планирању културних активности школе. Наша библиотекарка, Ивана Ристић, проглашена за најбољег библиотекара у Београду у школској 2011/2012. години (награду додељује Друштво школских библиотекара Србије) држи радионице, часове, планира активности и ради са ученицима тако да се они често ангажују на више места привучени занимљивим садржајима. Зато сам била сигурна да ће сарадња са библиотечком секцијом бити веома занимљива, што се показало као тачно.
  
• 
  За почетак, ангажовала сам ученике да ураде Препоруке за читање . Циљ ове акције био је вишеструк. Прво, да се ученици упознају са фондом библиотеке, да се о томе прича, јер је вршњачко учење најбоље могуће учење, а њихова реклама незаменљива. Затим, да се кроз читање обогати фонд речи и поправи стил, што је универзални захтев свих наставника српског језика и услов културе нашег народа.
  

Ученике сам поделила у две групе. Циљ је био да једна група да препоруке за књиге које постоје у фонду библиотеке, а друга за књиге које немамо у библиотеци. Тако смо неколико часова провели у библиотеци истражујући шта треба да набавимо и истовремено направили план о освежавању библиотечког фонда. Тада је настао и списак књига за читање. Овај списак ће се, у сарадњи са библиотекарима наше школе, стално обнављати, ажурирати, дописивати и разрађивати. Ученици су добили задатак да се мало играју у ворду, тако да прављење спискова ипак буде занимљивије и креативније.

Фолдер је на компјутеру наше библиотеке и отворен је за све који желе да препоруче неку књигу.

Пројекат "Библос" је спроводила библиотечка секција под мојим руководством у сарадњи са литерарном и лингвистичком секцијом. Као резултат тог рада и ангажовања, можете видети занимљиве квизове и радове у овом е-часопису. Иначе, часопис литерарне секције се зове „Литерата“, часопис лингвистичке секције „Лингва“, а библиотечке „Библос“.

Библиотечка секција има веома велику улогу у раду и развоју лингвистичке секције, јер сам успела да комбиновањем захтева и ученичких интересовања постигнем завидан склад у потреби за читањем и квалитетнијим изражавањем. Коришћењем „Предлога за читање“ библиотечке секције (на блогу је само један део, онај традиоционални, други се управо ажурира и биће подигнут на блог у току децембра месеца), ученици су заинтересовани за књиге за које нису ни знали. Коришћење електронских књига за њих је још ново јер нису навикли да користе компјутер у образовне сврхе, што је изванредан напредак. Унапређивањем рада секције унапредила сам (макар мало) цели образовни систем у нашој школи, указала на могућности и идеје, будуће занимљиве пројекте и указала на развој креативности професора у настави.

РАДНИ САСТАНЦИ

Часове лингвистичке секције често држимо у библиотеци, а када је лепо време на клупицама испред школе. Радна атмосфера постаје занимљивија, а окружење живље. Тачно смо одредили типове рада које можемо да радимо напољу – то су договори, планови, бележења, идеје, бреинсторминг. А све што захтева смирену атмосферу, тишину и прецизност радимо у библиотеци или учионици. Промена места рада један је од услова за квалитетнији и занимљивији рад. Чак, боље идеје, квалитетније и свеобухватније добијем када су ученици на отвореном, чини се да тада нису спутани.

Трудим се да рад начиним занимљивијим и бољим. Зато се у лингвистичку секцију улаже пуно труда, она се планира до детаља, па су зато и резултати овако добри.

Библиотека наше школе нуди обиље књижевног материјала, довољно простора и повољну атмосферу за рад. У њој се ученици осећају подстрек и ту настају одлични радови. На овим састанцима учествују ученици кад год су у могућности да дођу, воле да експериментишу са поступцима и формама писаног текста, уче о богатству и сложености књижевног дела. Ове кратке стилске вежбе умногоме омогућавају да се обогати сложеност књижевног поступка при писању сопственог рада. На тим састанцима се чита, дискутује, процењује, вреднује, исправља и забавља. Зато су они ученицима најомиљенији део рада лингвистичке секције.

Нажалост, немамо интернет на једином компјутеру у библиотеци, па радимо преко платформе, што уосталом, није мана, већ позитивна ствар. Тако се ученици уче да користе интернет на прави начин, истовремено се скраћује време бесциљног лутања по непровереним сајтовима и омогућава им се да схвате да је интернет користан, али и опасан. Као ватра: добар слуга, али лош господар.

Ове године радни састанци су већином били посвећени задатој теми „Београд у причи и речи“. Ученици су били заинтересовани, истраживали су, поредили, дискутовали, кориговали своје радове. Учили су од другова и са њима. Постигли су изванредне резултате, које сте већ имали прилике да видите.

Радни састанци се одржавају једном у две недеље у сталном термину, чиме се олакшава комуникација између професора и ученика, и обезбеђује континуиран рад. Посебна пажња се придаје разноврсним облицима рада на образовању књижевне културе.

КЊИЖЕВНИ САСТАНЦИ

У оквиру сарадње секција, учесници лингвистичке секције су чести гости на литерарним дружењима, где подстичу своје другове, наступају заједнички, подржавају њихов, а на тај начин и мој рад. Ученици већином имају много заказаних обавеза у вечерњим часовима, па смо морали да се прилагодимо могућностима наше публике и да књижевне „вечери“ одржавамо у време међусмене. То је начин да се што више заинтересованих ученика појави на књижевној „вечери“, упозна са радовима и подстакне својом подршком своје другове. На тим је матинеима увек одлично расположење, пуно духа и ведрине.

На њима читамо успешне саставе, најбоље писмене задатке, задатке који су отишли на такмичења, на различите конкурсе, сопствене радове, занимљиве мисли и идеје, коментаре и тумачења, а ја као наставник прочитам и најлепше одломке из писмених задатака, али и „бисере “ из писмених задатака, при чему не именујем ауторе осим ако се они сами не јаве, често поносито.

Вежбања са лингвистичких састанака користимо у форми квиза на литерарним вечерима. Случајни такмичари, паметни одговори и самоуверени чланови лингвистичке секције потврђују ми да сав овај рад има смисла и има значаја. Идеја ових дружења и јесте да најбоље од свега буде представљено гостима. Гости су ученици, колеге, а биће и ученици из других школа. Ове године планирамо сарадњу и комбинован рад са ученицима других школа у близини. А пошто интернет брише раздаљине, размотрићу и сарадњу и рад преко неке платформе за следећу годину.

У нашој школи се обележавају важни датуми и јубилеји, а поводом њих настају многи интересантни радови чланова литерарне секције. Трудимо се да подстакнемо интерес ученика и да се повежемо са другим областима науке, тако да често радови настају у сарадњи са наставницима биологије, историје, страних језика.

У сарадњи са библиотечком секцијом ове године смо обележили низ важних датума као што су: 21. фебруар, Међународни дан матерњег језика, 8. септембар, Међународни дан писмености, 22. март, Светски дан вода, 22. април, Дан планете Земље, 15. мај, Међународни дан породице, , 4. октобар, Светски дан животиња, 20. новембар, Светски дан деце. Дане смо обележавали на различите начине – пројектима, читањем одломака дела, драматизацијом књижевних дела.

Ученици имају прилику да се упознају са нашим савременим културним токовима, посете изложбе и да сопственим истраживањима спознају сложеност света уметности, његову комплексност и свеобухватност.

У нашу школу сваке године долази неколико писаца чија дела деца обожавају и који желе да уживају са нашом децом на тим сусретима. Том приликом представе књиге које су изузетно квалитетне. Тако је у фебруару ове године гостовао писац Благоје Рогач са збирком песама „Препредени мачак Преле“ . Ученици су били одушевљени, а песме су заиста квалитетне и занимљиве за ученике основне школе.

Често угостимо и госпођу Љиљану Мргић Нинковић чије су песме и текстови ученицима добро познати и чијих књига библиотека има доста јер се заиста траже. Њене књига „Молим, учитељице“ заинтересовала је ученике нижих разреда заиста.

У најави је посета писца Слободана Станишића, па ћемо и ове године имати богат културни програм.

Планирали смо и учешће на великим школским прославама, као што је слава Светог Саве, Дан школе, 50 година школе. Наши ученици су припремљени да воде ове прославе и пишу текстове за њих.

Прикључили смо се акцијама које се одвијају у школи, хуманитарним, еколошким, акцијама Ђачког парламента,на пријему првака.Сарађујемо са Библиотекама, посебно са Библиотеком „Бранко Миљковић“. Свуда смо присутни и на нас увек рачунају.

САРАДЊА У ИЗРАДИ ШКОЛСКОГ ЧАСОПИСА

Наша сарадња се одвија у координацији са ученицима новинарске секције. Прилажемо своје радове, дајемо одломке својих драматизација, пишемо песме.

Најновији, можда најпаметнији допринос јесте предлог наше секције да се осавремени и ова културна област рада, да се од сада прави електронски школски часопис, да се постави на сајту школе, тако да свако може да га погледа, а да се одштампа само неколико примерака, колико је неопходно за летопис и документацију.

Многи квалитетни текстови ученика онда ће моћи да нађу своје место у часопису, који ће бити обимнији, бољи, веселији, шаренији, а неће зависити од добре воље дародаваца и њихових донација.

Квалитетне саставе, дела, песме увек на време прослеђујемо колегиници која уређује часопис, тако да је прошле године освојила прво место у држави за квалитет часописа. Наши текстови, песме, коментари увек чине део нашег часописа. Тако и треба.

САМОЕВАЛУАЦИЈА

Пратећи рад лингвистичке секције претходних и ове године, дошла сам до следећих закључака: ученике интересују радионице и активности, желе квизове и забаву, тако да је ове године много већи просек ученика који су се ангажовали, интересовали и учествовали у догађањима. Направила сам пресек учешћа ученика у односу на прошлу годину. При том, плави врхови представљају број ученика који је учествовао у овим облицима рада прошле године, а љубичаста учешће ученика ове године. Разлика је очигледна и занимљиво је упоредити како иновације делују на ученике, као и на све људе, уосталом.

У осталим сегментима учешће ученика је углавном исто.

ПРИЛОЗИ

Фото-албум наше секције, прелистајте!

За још информација погледајте блог www.kreativnostnadelu.wordpress.com.

У плану је неколико занимљивих тема за литерарну и лингвистичку секцију – бавићемо се калиграфијом, пореклом речи, истраживаћемо стваралачке и уметничке могућности ученика и наравно, наставићемо да негујемо поезију, прозу, стваралаштво и уметност.

У плану је велика сарадња са Библиотеком „Вук Караџић“ поводом једног значајног пројекта. Такође, планирамо неколико књижевних вечери, једну праву изложбу и неколико радионица у сарадњи-

У плану за следећу годину су дебата и речници непознатих речи од 5 до 8. разреда. Више о њима сазнаћете на крају рада. Имамо још неколико занимљивих идеја, које тек треба разрадити.Готово сам сигурна да би дебате биле веома занимљиве и корисне ученицима, а при том би изузетно неговале беседништво.

Ево и неколико идеја за колективне пројекте:

Времеплов – архаичне речи у текстовима у читанкама за више разреде основне школе

Нове речи у новом миленијуму – пронаћи замене ако постоје.

Улице писаца у Беогаду

Делови Београда, његови становници и придеви.

Много идеја и могућности су пред нама.

Податке прикупила и

литерарну секцију водила