Приручник за наставнике

– подстицање развоја самосвести, самопоштовања и уважавања других;

– оспособљавање ученика да препознају своја осећања и потребе и разумеју њихову међусобну повезаност, као и да штите и остварују своје потребе на начин који не угрожава друге;

– подстицање групног рада, договарања и сарадње са вршњацима и одраслима;

– развијање комуникативне способности, невербалне и вербалне комуникације и вештина ненасилне, саосећајне комуникације;

– оспособљавање ученика за примену вештина ненасилне, саосећајне комуникације у решавању сукоба и вршњачком посредовању у сукобима;

– развијање креативног изражавања;

– оспособљавање ученика да упознају непосредно друштвено окружење и сопствено место у њему и да активно доприносе развоју школе по мери детета;

– оспособљавање ученика да упознају и уважавају дечја права и да активно учествују у њиховом остваривању;

– развијање и неговање основних људских вредности.

С обзиром да је учење по моделу важан облик учења социјалног понашања, битно је да наставник својим понашањем, начином рада и односом према деци демонстрира вредности које жели да његови ученици усвоје.

– искуствено учење, тј. уобличавање и поимање личних, аутентичних доживљаја ученика кроз размену са вршњацима у групи, а не преношење готових знања и туђих увида. Наставник треба да нагласи да нема пожељних, очекиваних и тачних одговора. Нагласак је на процесу откривања себе и сазнавања о себи и другима кроз размену;

• 
  Под неколико првих наслова у радној свесци сваком ученику се даје могућност да забележи шта је на уводним часовима у размени са другима опазио као значајно, да забележи значајне моменте из свог искуства у првом разреду и током распуста.
  
• 
  Како је по програму затим предвиђено учење ненасилне комуникације (ННК), радна свеска омогућава ученицима да забележе кључне кораке у учењу овог модела комуникације и да вежбају примену тих корака. С тим у вези је низ радионица (наслова у радној свесци) у којима ће се ученици бавити људским осећањима кроз различите активности (именовање различитих осећања, доживљаја, њихова локализација, изражавање...).
  
• 
  Следи низ радионица које су фокусиране на повезивање различитих осећања и потреба које стоје у њиховој основи, уз могућност да ученици вежбају откривање те везе и да то забележе.
  
• 
  После тога наилазимо на неколико радионица усмерених на јасно изражавање потреба и захтева који су у вези са њима.
  
• 
  Учење четири корака ННК организовано је поступно, тако да, када ученици савладају један корак, учење следећег тражи примену савладаног корака (или савладаних корака) уз додавање новог. На тај начин ученици су увек изнова у прилици да вежбају све што су до тада савладали.
  

• 
  Следи неколико радионица посвећених дечјим правима, са активностима које воде разумевању дечјих права кроз понуђени, односно усвојени модел ненасилне комуникације.
  
• 
  На крају се налази скуп радионица посвећен људским вредностима, стицању увида у сопствене вредности и у сопствено напредовање током другог разреда (што је такође развојно подстицајно).
  

У радној свесци су предвиђене активности које ученици раде на часу и оне које могу прорадити ван часа. Ученици ово раде ако желе, а не као обавезни домаћи задатак. На тај начин смо обезбедили ученицима који то желе да се још мало позабаве темама о којима се причало на часу грађанског васпитања.

• 
  Жирафкова неформална обраћања ученику уписана су у облачићима са зеленом контуром. Конкретни задаци и налози (које ученик доживљава као да их задаје Жирафко), а који су у ствари задаци које наставник поставља на часу (било по сценарију радионице, било да се ради о задацима мимо сценарија) означени су наранџастим симболом. Жирафко не замењује наставника, јер се у свакој радионици појављује само у оним сегментима који укључују рад на папиру, у свесци. Жива реч наставника је незаменљива.
  

• 
  Садржаји у радној свесци подељени су у девет тема. У означавању тема користе се четири различите боје наизменично. Странице које припадају одређеној теми означене су у горњем делу траком у боји теме.
  

• 
  Постоје два знака који се понављају из радионице у радионицу:
  

2. Кућица – као знак да ученици задатак могу да раде ван часа.

Ови знакови су ученицима објашњени на почетку радне свеске.

• 
  На крају сваке теме налазе се питања за ученикову евалуацију тог дела програма. Ова евалуација намењена је ученицима, с обзиром да је сценаријом за наставнике предвиђено да наставник врши евалуацију на крају сваког појединог часа. Евалуацијом сопственог доживљаја одређене теме ученик прави ретроспективу, стиче увид у мање целине и дефинише који су за њега значајни моменти везани за тај део програма.
  

• 
  С обзиром на то да у учењу ННК има неколико корака, сигнализирано је бојама о ком се кораку ради:
  

1. 
   зеленом бојом је означен први корак – почетна реченица/ситуација/чињенице (то се односи на све текстове уписане у облачиће, квадрате, правоугаонике који су обојени истом нијансом зелене боје),
   
2. 
   жута боја означава да су у питању осећања (сви текстови који се на то односе су у жутим облачићима, квадратима, круговима…),
   
3. 
   розе боја означава да се ради о потребама (текстови у розе облачићима, срцима...),
   
4. 
   бледожутом бојом се означава четврти корак – захтев.
   

Из исте потребе, да језик радне свеске прилагодимо узрасту ученика, и неки називи радионица су такође промењени:

На овој страни радне свеске налази се место на коме ће ученик уписати своје име, као и објашњење ознака са којима ће се ученик сретати у радној свесци. Као и у првом разреду, активности предвиђене за рад на часу обележене су звоном, а оне за рад ван часа кућицом.

Активности које су обележене кућицом ученици ће урадити самостално уколико то желе.

Први час грађанског васпитања у другом разреду посвећен је разговору о настави грађанског васпитања: о ефектима наставе у првом разреду, о очекивањима у другом разреду, и о томе како може свако да допринесе да у школи буде лепше.

• 
  да се подсети о чему се говорило,
  
• 
  да забележи и сачува своју идеју,
  
• 
  да постане свестан могућности да дâ свој допринос да свима буде лепо у школи,
  
• 
  да упореди свој предлог са оним предлозима других који су му се допали,
  
• 
  да уочи могућност доприноса других,
  
• 
  да се врати на те предлоге у току школске године ако то буде било потребно.
  

Први задатак за ученике у радној свесци – да прибележе чега се лепог сећају са часова грађанског васпитања из првог разреда – постављен је из неколико разлога:

• 
  да би ученици осетили континуитет програма за први-други разред,
  
• 
  да се ученици мотивишу за даљи рад,
  
• 
  да се ученици охрабре да изразе шта желе/очекују од наставе грађанског васпитања у другом разреду.
  

На овај начин наставник ће доћи до значајних података, јер ће сазнати које су потребе ученика задовољене наставом ГВ 1 и шта они очекују од ГВ 2.

На овој страни ученици могу да виде Жирафкове цртеже на исту тему, чиме се подстичу да прате развој и промене других и да уживају у њима.

Интервју по задатим питањима омогућује да ученици:

• 
  упознају квалитете других,
  
• 
  вежбају да говоре о томе са уважавањем (сазнање о другима).
  

Жирафков ТВ интервју је илустрација задатка интервјуисања. Ученици тако могу да виде пример како се може одговарати на постављена питања. Скренути ученицима пажњу да ово није модел који треба копирати.

Понос је осећање које подстиче развој. У основи поноса стоје потребе – за уважавањем, самопоштовањем, помагањем итд. Важно је да се осећање поноса повеже не само са потребом, него и са конкретним поступцима (у овом случају када помажемо некоме). Ако осећање поноса није везано за конкретан поступак, онда може да постане хвалисање, које не може да задовољи поменуте потребе.

Ученицима читају Жирафкову причу у стрипу као још један пример онога о чему се разговарало на часу.

• 
  ученик повеже своје осећање поноса са својим поступком и потребом,
  
• 
  ученик стекне увид у сопствено напредовање.
  

У радној свесци налази се захвалница са формом која је јасно дефинисана кроз започете реченице. Циљ активности је да се ученици уче јасном изражавању захвалности, кроз навођење чињеница, осећања и потреба – прва три корака у ННК.

Ако само кажемо „хвала“ – постоји опасност да нас саговорник не разуме у потпуности, да подразумевамо различите садржаје на шта се „хвала“ односи, може да се деси да нам саговорник не верује и сл. Захвалност коју изразимо тако што наведемо на чему захваљујемо, наша осећања и потребе које су нам тада биле задовољене, прецизна је, јасна, и нема опасности од подразумевања или неразумевања.

За рад после часа
Реакција Жирафка кад је примио захвалницу илуструје реакцију особе на овај начин изражавања захвалности: срећан је и онај који даје и онај који прима.
Играјући игру „Тајни пријатељ“ ученици су фокусирани на поступке давања и примања пажње. У задатку у коме се тражи да цртањем и писањем забележи како је обрадовао другог и био обрадован током игре, сваки ученик се вежба да наводи чињенице од којих полази у изражавању захвалности.