Закона о органској пољопривреди ("Службени лист рцг", број 49/04), Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде донијело је

Правилник о методама органске биљне производње и сакупљању шумских плодова и љековитог биља

Правилник је објављен у "Службеном листу РЦГ", бр. 38/2005 од 24.6.2005. године.

I ОСНОВНА ОДРЕДБА

Члан 1

Овим правилником прописују се минимални услови које мора испуњавати производна јединица за заснивање органске пољопривреде и методе органске биљне производње којима се утврђују: избор врста и сорти биља, плодоред, обрада земљишта, средства и начин ђубрења, систем одржавања плодности земљишта, начин сузбијања биљних болести, штеточина и корова и мјесто, вријеме и начин сакупљања шумских плодова и љековитог биља.

II УСЛОВИ ЗА ЗАСНИВАЊЕ ОРГАНСКЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ

Производна јединица на којој се заснивају и примјењују методе органске биљне производње мора бити јасно дефинисана са прецизно назначеним границама (у даљем тексту: производна јединица).

Произвођач у органској пољопривреди, прије заснивања органске производње, закључује уговор о међусобним односима у вршењу контроле органске производње са изабраним овлашћеним правним лицем.

Члан 3

Производна јединица мора, ради заштите од могућег загађења, бити на одређеној удаљености од индустријских и других загађивача у зависности од конкретних услова (положај земљишта, смјер дувања вјетрова, и сл.).

Удаљеност из става 1 овог члана, на основу стручне оцјене, одређује овлашћено правно лице.

Члан 4

Када се производна јединица на којој се заснива и врши органска биљна производња граничи са конвенционалном производном јединицом, ради спрјечавања контаминације, морају се предузети сљедеће мјере: постављање физичких баријера; регулисање тока отпадних вода и отицања падавина; постављање граничних зона, и друге мјере које могу допринијети отклањању опасности од контаминације недозвољеним материјама.

У граничној зони морају се примјењивати методе органске биљне производње, с тим што производ не може бити цертификован као производ органске биљне производње.

Члан 5

Органска биљна производња може се засновати на земљишту чији је садржај тешких метала и других контаминената до 50% од прописане максимално дозвољене количине за конвенционалну производњу.

Вода која се користи у органској пољопривреди мора одговарати првој и другој категорији у складу са прописима о категоризацији вода.

Водним ресурсима се мора руковати на одржив начин.

Члан 7

Производ контаминиран било којом материјом, организмом или његовим производом, чија употреба је забрањена у органској пољопривреди или ако је резултат околности ван контроле произвођача не смије се означавати и продавати као производ органске пољопривреде.

Члан 8

Дужина прелазног периода у органској пољопривреди одређује се према времену које је потребно за успостављање система руковођења производном јединицом и успостављање природне равнотеже у агроекосистему, а нарочито у зависности од:

- претходне употребе земљишта;

- еколошког стања (чињеница) и посљедица;

- искуства произвођача у примјени метода органске производње.

Почетак прелазног периода се рачуна од првог стручног прегледа (иницијална контрола) овлашћеног правног лица, које контролише испуњеност услова за укључивање у органску пољопривреду.

За вријеме прелазног периода, обавезна је примјена метода органске пољопривреде, на производној јединици која је предмет уговора о контроли примјене метода органске пољопривреде, у складу са планом производње за прелазак на органску пољопривреду.

Члан 10

Планом производње производне јединице за прелази период, поред других обавезних елемената, утврђује се и: постојеће стање производне јединице и назначење агротехничких мјера које су примјењиване до заснивања органске биљне производње; планиране мјере за спрјечавање контаминације земљишта; активности и радови који ће бити предузети и вријеме њиховог спровођења.

Прелазни период за производну јединицу која је била изложена интензивној употреби синтетичко-хемијских средстава овлашћено правно лице може продужити сразмјерно времену потребном за разградњу средстава коришћених у третирању земљишта.

Прелазни период може бити продужен и зависно од конкретних фактора природне средине као и од стручних и руководних способности произвођача.

Члан 12

Скраћење прелазног периода овлашћено правно лице може одобрити, ако су парцеле, које су већ укључене у органску производњу, подвргнуте третману пестицидима, као обавезној мјери заштите биљака наложеној од надлежног органа.

Дужина прелазног периода из става 1 овог члана одређује се у складу са периодом потребним за разградњу примијењеног препарата за заштиту биља.

Производи бербе, односно жетве, након третмана средствима која нијесу дозвољена у органској биљној производњи, не могу бити продавани као производи органске пољопривреде.

Прелазни период се може скратити на најмање 12 мјесеци, уколико произвођач докаже да на производним јединицама у претходне три године није користио средства која нијесу дозвољена прописима о органској пољопривреди.

Означавање производа називом "Производ из прелазног периода у органску производњу" може се извршити, по истеку 12 мјесеци, од отпочињања примјене метода органске биљне производње.

Члан 15

На конвенционалним производним јединицама у паралелној производњи није дозвољена употреба генетски модификованих организама у било којој производној активности.

Када се методе органске производње на пољопривредном газдинству примјењују паралелно са методама конвенционалне производње, производна јединица мора бити физички и јасно одвојена од производне јединице на којој се обавља конвенционална производња.

На производној јединици органске биљне производње:

- могу се гајити само сорте биљака које се недвосмислено разликују од сорти које се производе на јединици конвенционалне производње;

- инпути (сјеме, ђубрива, заштитна средства и сл.) складиште се одвојено на начин који онемогућава њихово мијешање са инпутима који се користе на производним јединицама конвенционалне производње;

- брање, односно жетва врши се у терминима различитим од термина брања и жетве на производним јединицама конвенционалне производње, а почетак процеса се најављује овлашћеном правном лицу најмање 48 сати прије почетка.

Изузетно од члана 15 став 3 алинеје прве, овог правилника, по прибављеној сагласности овлашћеног правног лица, могу се гајити исте сорте вишегодишњих биљака, под сљедећим условима: да је планом производње предвиђено укључивање производних јединица конвенционалне производње у органску пољопривреду, при чему прелазни период и посљедње производне јединице мора почети најкасније за пет година од утврђивања плана; да се берба обавља у различито вријеме и овлашћено правно лице обавијести 48 сати унапријед о почетку бербе, о тачно убраним количинама и предузетим мјерама којима је спријечено мијешање производа из органске и конвенционалне производње, и другим условима утврђеним актом о давању сагласности.

Када је паралелна производња заснована на истом газдинству хемијско-синтетички пестициди не смију се користити, ни налазити на путевима, стазама и двориштима, са изузетком сирћетне киселине.

На производним јединицама и производним јединицама у режиму прелазног периода не смију се наизмјенично користити методе органске и конвенционалне производње.

V ИЗБОР ВРСТА, СОРТИ И СЈЕМЕНСКОГ И САДНОГ МАТЕРИЈАЛА

Члан 19

У органској биљној производњи користе се врсте и сорте биљака које су прилагођене локалним агроеколошким условима.

Листу доступних сјемена и вегетативног репродуктивног материјала, произведених методама органске производње, обезбјеђује овлашћено правно лице.

Члан 20

Сјеме и материјал за вегетативно размножавање, који се користе у органској биљној производњи, морају бити произведени у складу са методама органске производње.

Примјена метода органске производње из става 1 овог члана обезбјеђује да је за сјеме и материјал за вегетативно размножавање, мајка биљка у случају сјемена и матична биљка у случају материјала који се користи за вегетативно размножавање, произведена:

а) без употребе генетски модификованих биљака или производа добијених од генетски модификованих организама, и

б) у сагласности са методама органске производње најмање једну вегетациону сезону, или у случају вишегодишњег усјева, двије вегетационе сезоне.

Члан 21

Уколико сјеме и вегетативни репродуктивни материјал, који испуњава услове утврђене чл. 19 ст. 1 и 20 овог правилника, није доступан, уз сагласност овлашћеног правног лица, могу се користити сјемена и вегетативни репродуктивни материјал који нијесу произведени у складу са методама органске производње.

Сјеме и расад из става 1 овог члана не смију бити третирани материјама хемијско-синтетичког поријекла и не смију водити поријекло од генетски модификованих биљака.

VI ОЧУВАЊЕ БИОДИВЕРЗИТЕТА И ПЛОДОРЕД

Члан 22

Подршка очувању биодиверзитета у органској биљној производњи остварује се кроз обавезно поштовање плодореда - смјена усјева у времену и простору (у даљем тексту: плодоред), у складу са типом производње и плодношћу земљишта, уз разноликост гајених врста и сијање заштитних појасева око усјева.

Плодоред је обавезна мјера органске производње, којом се обезбјеђује: одржавање плодности земљишта; смањење закоровљености, испирања ђубрива, бројног стања штеточина и узрочника болести биљака; одржавање популација корисних животињских врста, биолошке разноврсности и одржавање и повећавање биолошке плодности земљишта, тј. микробиолошке активности тла.

У органској биљној производњи није дозвољено гајење биљака у монокултури.

Плодоредом се мора предвидјети гајење травно-дјетелинске смјеше (укључујући усјеве за зеленишно ђубрење), на најмање 20% обрадивих површина, док стрњине или окопавине не смију бити заступљене на више од 50% укупних обрадивих површина.

У плодореду се препоручује гајење житарица, крмног биља и усјева за зеленишно ђубрење, смјена култура с различитом дубином коријена, различитим потребама за хранивима и различите густине садње.

Члан 25

За вишегодишње засаде разноликост се осигурава затравњивањем земљишта између редова воћки, гајењем међуусјева, заштитних биљака у воћњаку и одржавањем грмља као природног екосистема.

Смјесе за затравњивање треба да буду што сличније природним травњацима у околини и обогаћене легуминозним културама.

Члан 26

Искрчивање примарних екосистема, ради заснивања органске производње, није дозвољено.

Члан 27

Активности у обради земљишта у органској пољопривреди морају бити усмјерене ка стварању и одржавању хумусног и ораничног слоја, као и очувању и повећању микробиолошке активности у земљишту (одржавање биолошке плодности тла).

Члан 28

Обрадом земљишта треба да се минимизирају губици горњих слојева земљишта редукованом обрадом, минималном дубином орања, избором гајених биљних врста, засијавањем или затравњивањем земљишта и другим практичним мјерама.

Обрада земљишта треба да се изведе на начин којим се спрјечава ерозија, збијање и други видови деградације земљишта.

Члан 29

Пољопривредна механизација (уређаји за обраду земљишта, сјетву, ђубрење, пољопривредне прскалице и сл.), мора бити очишћена и дезинфикована дозвољеним средствима прије сваке употребе.

VIII СИСТЕМ ОДРЖАВАЊА ПЛОДНОСТИ ЗЕМЉИШТА И СРЕДСТВА И НАЧИН ЂУБРЕЊА

Члан 30

У циљу одржавања и повећања плодности и биолошке активности земљишта у органској пољопривреди треба:

а. гајити легуминозе, усјеве за зеленишно ђубрење и биљке са дубоким коријеном у одговарајућем вишегодишњем плодореду;

б. користити ђубрива из органске сточарске производње; чврсто и течно ђубриво мора бити заорано у року од 12 сати, након растурања у површински оранични слој земљишта, а препоручује се ињектовање течног ђубрива.

ц. заоравати органске материје, компостиране или некомпостиране, са производних јединица на којима се производња одвија у складу са методама органске производње.

Члан 31

Хранљиве материје и производи за одржавање и побољшање плодности односно исхрану земљишта (у даљем тексту: ђубрива), наведени у Прилогу 1, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни дио, могу, изузетно, бити примијењени када методе из члана 30 овог правилника нијесу довољне за постизање адекватног приноса гајених усјева по методама органске производње.

Ђубрива из члана 31 овог правилника морају се користити на начин који спрјечава деградацију земљишта и загађење воде.

Количина ђубрива која могу бити употријебљена ограничена је у зависности од локације, интервала примјене, метода и избора инпута који се користе.

Укупна додата количина дозвољених ђубрива не смије прећи количину у еквиваленту од два условна грла стоке по ha, што износи 170 kg H/ha/ годишње.

У органској биљној производњи није дозвољена употреба:

- ђубрива која садрже људске екскременте;

- ђубрива која садрже остатке генетски модификованих биљака или генетски модификоване микроорганизме;

- стајског ђубрива од генетски модификованих животиња, и

- осталих материја које нијесу наведене у Прилогу 1 овог правилника.

За одлагање и чување стајњака и осоке морају бити обезбијеђени складишни услови којима се  спрјечава загађивање животне средине.

Сва ђубрива органског поријекла која се користе на производној јединици треба да потичу са властитог газдинства.

У случају да газдинство не располаже ђубривом органског поријекла, или не посједује довољне количине ђубрива органског поријекла, може користити органско ђубриво произведено на другој производној јединици, ако задовољава услове утврђене овим правилником.

Куповина ђубрива мора бити документована рачунима.

Органске материје, тј. биљни остаци послије жетве односно бербе усјева морају се вратити у земљиште (заоравањем или компостирањем), а њихово спаљивање је дозвољено само уз сагласност овлашћеног правног лица.

У органској производњи у вријеме активне вегетације не могу се користити свјежи стајњак и осока за прихрањивање биљака.

За активирање компоста могу бити коришћени одговарајући препарати на бази биљака и микроорганизама који нијесу генетски модификовани.

"Биодинамички препарати", камено брашно, производи компостирања биљних остатака и стајњак са производних јединица које су регистроване за производњу по методама органске производње, дозвољени су у органској производњи.

Члан 39

Одговарајућа микробиолошка ђубрива, која су дозвољена у пољопривреди генерално, уколико не садрже генетски модификоване микроорганизме, могу, уз сагласност овлашћеног правног лица, бити коришћена за побољшање укупног стања земљишта или доступности хранива у земљишту или у усјеву.

Минерална ђубрива се могу примјењивати само по одобрењу овлашћеног правног лица. Уз захтјев за одобрење примјене ђубрива из става 1 овог члана, прилаже се:

- документација о проблемима у биљној производњи који су настали у претходном периоду;

- доказ да је произвођач предузео мјере неопходне за спрјечавање насталог проблема;

- одговарајући доказ да употреба односног ђубрива не представља ризик и опасност за природну средину, активност земљишта или добробит људи и животиња.

Минерална ђубрива се могу додавати само у природном облику, а ради повећања растворљивости само мљевена и мијешана са водом.

Ђубриво произведено у систему конвенционалне производње на говедарским фармама, у производњи свиња и производњи пернатих и крзнених животиња у кавезима, не смије се користити у органској производњи.

IX СУЗБИЈАЊЕ ШТЕТОЧИНА, БОЛЕСТИ И КОРОВА

Члан 42

Штеточине, болести и корови у органској пољопривреди сузбијају се и контролишу методама органске производње комбинацијом сљедећих мјера:

- избором одговарајућих биљних врсти и сорти;

- избором незаражених земљишта;

- правилном исхраном биљака;

- одговарајућим плодоредом;

- превентивним методама (нпр. уништавање прелазних домаћина);

- заштитом природних непријатеља штеточина одговарајућим мјерама, као што су: сјетва заштитних појасева, привлачење предатора и сл.;

- малчовањем;

- кошењем и испашом;

- примјеном физичких и биолошких метода;

- спаљивањем корова, уз сагласност овлашћеног правног лица.

Уколико се, након примјене мјера из члана 42 овог правилника, утврди непосредна опасност за биљке, дозвољена је употреба средстава утврђених у Прилогу 2 који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни дио.

Опрема за заштиту биља која се користи за примјену препарата који нијесу дозвољени овим правилником, прије употребе у органској пољопривреди мора бити очишћена и без остатка штетних материја.

Када се методама органске пољопривреде не може постићи добро здравствено стање биљака, овлашћено правно лице може дозволити примјену конвенционалних метода контроле штеточина и болести.

Производ из става 1 овог члана не може бити означен као "Производ из органске пољопривреде".

Члан 46

У заштити биљака које се производе по методама органске пољопривреде, забрањена је употреба средстава за пријевремено заустављање раста биљака (средства за десикацију).

X ГАЈЕЊЕ ГЉИВА КАО ПРОИЗВОДА ОРГАНСКЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ

Члан 47

Гљиве, као производ органске пољопривреде, могу се гајити у:

1. природним условима: пећинама, шумама, ливадама, и

2. заштићеном простору: зиданим објектима, пластеницима и тунелима.

Конструкција заштићеног материјала може бити направљена од дрвета, винила, пластике, стакла, фибергласа, бетона и алуминијума.

Просторије у којима се обавља производња гљива по принципима органске и конвенционалне пољопривреде морају бити физички одвојене (засебне просторије или зграде).

За производњу гљива из члана 47 овог правилника могу се користити супстрати који су састављени само од сљедећих компоненти:

- стајњака и животињских екскремената који потичу из органске производње и који морају бити комостирани;

- сламе произведене методама органске производње;

- тресета који није хемијски третиран;

- дрвета које није третирано хемијским производима прије сјече;

- минералних производа дозвољених Прилогом 1 овог правилника, воде и земљишта.

Члан 51

Уколико није могуће обезбиједити укупну количину супстрата из органске производње, уз сагласност овлашћеног правног лица, за производњу гљива као производа органске пољопривреде може се користити 25% супстрата (израчунато према тежини производа прије компостирања), који чине материје које нијесу произведене по методама органске производње, али испуњавају услове утврђене чланом 50 алинеје трећа, четврта и пета овог правилника.

За прекривање у узгоју гљива дозвољено је коришћење тресета који није хемијски третиран.

Мицелијум и супстрат (хранљива подлога) морају потицати из органске производње.

Производња мицелија и супстрата, у правилу, треба да се обавља на властитом газдинству примјеном метода органске производње. Уколико се производња обавља на конвенционалној производној јединици произвођач мора посједовати доказ да у производњи нијесу коришћене забрањене материје.

Члан 54

Заштита гајених гљива од болести и штеточина базира се на превентивним мјерама. Обавезна мјера је одговарајућа пастеризација или стерилизација просторија, алата и супстрата.

У заштити од болести и штеточина у производњи гљива дозвољена је употреба препарата утврђених Прилогом 2 овог правилника.

Члан 55

Супстрат и прекривач за гајење гљива могу се дезинфиковати само термичким поступцима.

За дезинфекцију просторија за узгој гљива могу се користити:

- хидроник пероксид;

- врућа и кључала вода;

- алкохол;

- ултравиолетни зраци.

За дезинфекцију просторија, уз сагласност овлашћеног правног лица, могу се користити:

- избјељивачи;

- хидратисани креч;

- бакарни сулфат;

- јод;

- пепео (калијум или натријум хидроксид).

- формалдехида;

- синтетичких фумиганата и фунгицида, и

- метил бормида.

За паковање гљива као производа органске пољопривреде дозвољена је употреба природних материјала, целофана и полиетилена.

XI САКУПЉАЊЕ ШУМСКИХ ПЛОДОВА И ЉЕКОВИТОГ БИЉА

Члан 58

Шумским плодовима и љековитим биљем, у смислу овог правилника, сматрају се производи произведени-сакупљени у природном простору, односно на земљишту које испуњава прописане услове за заснивање органске производње и то: биљни производи, гљиве, пужеви и животиње (у даљем тексту: шумски плодови).

Подручје сакупљања из става 1 овог члана мора имати јасно дефинисане границе (у даљем тексту: цертификовано подручје).

Члан 59

Сакупљање односно брање шумских плодова који се налазе у природи (шуме, травњаци и др.) и на пољопривредним површинама у складу је са методама органске пољопривреде, ако:

1. на мјесту (подручју) сакупљања три године прије сакупљања нијесу коришћена ђубрива и средства за заштиту биљака која нијесу у складу са методама органске производње;

2. не нарушава стабилност природног станишта и опстанак других врста, биљних или животињских на мјесту сакупљања;

3. је у циљу заштите од контаминације прописана заштитна зона поред путева или других извора загађења (нпр. индустријско земљиште или околно земљиште третирано вјештачким ђубривом или хемијским пестицидима);

4. је у складу са прописима којима је уређена заштита ријетких, проријеђених, ендемичких угрожених биљних и животињских врста и незаштићених биљних врста.

Шумски плодови контаминирани материјом или организмом и његовим производом који није дозвољен за употребу методама органске производње, не могу се продавати као производи из органске пољопривреде.

Сакупљач, о подручју сакупљања из члана 58 став 2. овог правилника, овлашћеном правном лицу доставља, најмање мјесец дана прије отпочињања сакупљања односно брања шумских плодова, сљедеће податке:

- скицу сакупљачке области (размјере 1:50.000), са јасно означеним границама;

- локацију потенцијалних извора загађења, и

- имовинску и експлоатациону дозволу за сакупљање.

Члан 62

Сакупљач је дужан да води евиденцију о сљедећим подацима:

- врсти биљака, животиња или гљива које сакупља (народно и ботаничко име сакупљених биљака и плодова);

- начину сакупљања (метод, интензитет и моменат сакупљања), складиштења, прераде и продаје;

- количинама сакупљених односно убраних врста, датуму и имену берача;

- квалификацији сакупљача (познавање прописа и граница сакупљачког подручја);

- имену лица одговорног за сакупљање;

- именима других лица укључених у процес сакупљања (берачи);

- откупној станици којој ће прикупљени материјал бити предат.

Члан 63

Сушење љековитог биља треба обавити одмах након сакупљања односно убирања, а биље заштитити од прашине и других загађивача.

Сушење се обавља у сушницама које могу обезбиједити лагано и хомогено сушење. Сушење треба вршити на начин (температура, трајање и сл.) прилагођен биљној врсти и типу материјала (коријен, лист или цвијет) и врсти активне материје (етарско уље или др.).

Одговорно лице за процес сушења мора водити прецизну евиденцију о свим предузетим мјерама.

Приликом сушења љековитог биља дозвољена је употреба дехумификатора.

Сушење љековитог биља у уређајима који раде на фосилна горива није дозвољено.

Дестилација љековитог биља у органској производњи мора се вршити на начин прилагођен биљној врсти. Процес дестилације се мора одвијати у постројењима која се не користе за конвенционалну производњу или постројењима темељно очишћеним прије употребе за органску производњу.

Шумски плодови могу бити уситњени и самљевени механичким методама.

Екстракцију биљних сокова, њихово разрјеђивање или концентрисање дозвољено је обављати само механичко-физичким методама.

Члан 66

За паковање дивљих плодова могу се користити сљедећи материјали: супстанце природног поријекла, стакло, целофан и полипропилен.

Члан 67

За покриваче синтетичке структуре, прекриваче за сламу, ђубрива и вуну, мреже за инсекте и силажно паковање у органској производњи, дозвољени су производи базирани на полиетилену и полипропилену или осталим поликарбонатима.

Материје из става 1 овог члана морају бити уклоњене са земљишта након употребе и не могу се спаљивати на цертификованом подручју.

Прије употребе за производе из органске пољопривреде опрема из конвенционалног система производње мора бити темељно очишћена од потенцијално загађујућих материјала.

Вјештачко свијетло не може бити једини извор свијетла током читавог животног циклуса биљке, осим за гљиве.

Хидропонски узгој биљака у органској биљној производњи није дозвољен.

Биолошки неактивни супстрат за гајење биљака органске биљне производње није дозвољен.

Члан 72

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном листу Републике Црне Горе"

Број: 320/05-0201-3962/2

Подгорица, 17. јуна 2005. године

Министар,

мр Милутин Симовић, с.р.

Прилог бр. 1

ЂУБРИВА

Производи за заштиту биља

• Супстанце биљног или животињског поријекла

Генерални услови:

- замке и/или диспанзери морају спријечити продирање супстанци у средину и спријечити контакт супстанци са усјевима под узгојом

- замке морају да се сакупе након употребе и безбједно одложити