Збирка задатака
За оне који желе да знају више!
жүктеу/скачать 1.28 Mb.
|
За оне који желе да знају више! Акузатив у реченици може да врши и службу прилошких одредби. На пример: 1. Путујемо у Београд. ― прилошка одредба за место, тада акузатив означава место завршетка кретања,
1.☺ Подвуци објекте, одреди врсте објекта и откриј у којем су падежу. Знаш ли из ког су текста ове тематске целине? 1. Сиромах открива цару да га је девојка научила да паметно говори. 2. Цар девојци задаје задатке. 3. Цар девојку позива да пред њим одговори на два питања. 4. Цар се наљутио и отерао девојку. 5. Девојка је цара надмудрила и вратила се на двор.
Кад кренем у школу, идем прво низ улицу, па свратим у радњу близу куће, одатле скренем на Булевар, а онда се попнем уз улицу и трчим у школу. 3.* Одреди падеж и службу подвучених речи у стиховима: „Чим сунце прхне Из шумских грана, Поврви светина Са свих страна: Друмом, кроз поља И кроз потоке...“ Добрица Ерић Вашар у Тополи
У среду идемо у позориште. У зору ради вежбе. Видећемо се за који дан. 5.☺ Подвуци прилошке одредбе за начин у акузативу у следећим реченицама: Изашао је из куће на брзину. Причао нам је кроз плач. 6.* Одреди падеж и службу подвучених речи у следећем одломку: „Трта је могао бити добар ђак, само да није био лењ. Све друго још како-тако, али му је најтеже било ујутру да се дигне из постеље. Е, лакше би било извући натоварена кола из блата; лакше би било помаћи с места магаре кад се узјогуни и одупре ногама; лакше би било изнети буре од сто литара из подрума но Трту извући из постеље, ујутру. И није да неће, хоће он, па чак пружи једну ногу, па пружи другу, али оно што је најтеже на њему то остане у постељи, па ни маћи. Зато су га сами његови у кући звали Трта, па је име донео готово у школу.“ Бранислав Нушић Хајдуци 7.* Одреди падеж и службе подвучених речи у следећим стиховима: „Оде Милош под бијелу кулу, Запе стр'јелу за златну тетиву, Устријели кроз прстен јабуку, Пак је узе у бијеле руке, Однесе је цару честитоме.“ Народна песма Женидба Душанова 8.☼ Одреди падеж и службу подвучених речи у овој занимљивој причи: Кад је некакав човек полазио у воденицу свеже му жена врећу жита. У току пута одреши му се врећа и он је до воденице везао десет пута, па кад се вратио кући, опет је хтео жену да бије што му је није добро свезала... 9.* Разликуј субјекат и објекат! Одреди службу подвучених речи у овим примерима: Село моје баке је веома лепо. Јуче сам нацртао село. Ормар стоји до прозора. Поправићемо ормар сутра. Урадио сам задатак. Задатак је био веома лак. Попио сам сок. Сок је био одличан.
„Велика јегуља ствара јаку струју. Таква струја је опасна и може да парализује жабу на растојању од једног метра. Струја не пролази кроз јегуљино тело. Рибе избацују струју у тело организма који дотакну. У древним египатским гробницама можемо видети слике електричног сома. Стари Грци су веровали да електрична ража може да излечи човека.“ Томислав Сенћански, Чудеса електрицитета 11.☼ Одреди падеж и службу подвучених речи у следећим реченицама: Узела сам здравствену књижицу. Из кухиње се чуо глас моје маме: „Миро, дај ове резултате лекару“. Кренула сам ка клиници. Срела сам две другарице. 12.☼ Одреди падеж и службу подвучених речи у следећим реченицама: Трчали су ка реци. Прочитао сам писмо из Ваљева. Донео ми га је поштар. Кућа моје тетке је најлепша. Он је најбољи ђак. Мој брат је добио награду. Написао сам поруку сестри. Пошао сам у сусрет пријатељима. 13. ☼ Одреди падеж и службу подвучених речи у следећим реченицама: Моја мајка много воли своју пријатељицу Миру. Чак јој је припремила и изненађење — торту од чоколаде. Мирин рођендан ћемо прославити у ресторану. Прослава рођендана почиње увече. ВОКАТИВ Номинатив и вокатив су независни падежи, што значи да и ван реченице могу да стоје самостално. Вокатив је падеж који служи за дозивање, обраћање и скретање пажње. У говору се вокатив посебно наглашава, а пре и после његовог изговора праве се осетне паузе. Зато се при писању одваја запетама. Речи у вокативу немају службу у реченици. 1.☺Подвуци вокативе. — Томе! Томе! — орило се са улице. — Хоћеш ли ти, Дарко, да дођеш са својим друговима код нас? — Чуо си, брате мој, шта о нама говоре?
„Не једанпут говорио је Јеленко својој снаси:
Милован Глишић Прва бразда 3.☺ Из које су песме стихови? Подвуци вокативе у њој! „О, јетрво, госпођо краљице! Нешто мене забољела рука,
Тебе здравље, пребољет' не могу; Већ ти збори млађој јетрвици.“ Она оде младој јетрвици: ,Јетрвице, млада Гојковице, Нешто ме је забољела глава...“ 4.* Подвуци вокативе у исказима деда Рада: — Нас два одосмо, а ти чувај казан, старо млинско кљусе.
Бранко Ћопић Поход на Мјесец За оне који желе да знају више! Вокатив се најчешће јавља у управном говору. Предметима и појмовима из света око нас обраћамо се само када смо јако узбуђени. Вокатив је тада изузетно изражајан и добија уметничку и стилску вредност. Ово обраћање је истовремено и стилска фигура која се зове апострофа, на пример: „Сунце моје, сунце сјајно...“ Апострофа је и обраћање песника неприсутним бићима, на пример: „Чујеш ли ме, узвишени Творче...“ 5.* Коме се песник обраћа у стиховима? Подвуци вокативе и апострофу у следећим стиховима: „Ој, Дунаво, о, ти, реко силна, Ала си умилна!“ (...) Кад се вода нада мноме склопи, Ој, Дунаво, ти ме не утопи!“ Бранко Радичевић Ђачки растанак 6.* Подвуци апострофе у тексту Бранка Радичевића: „Гусле моје, овамоте, мало! Амо и ти, танано гудало...
Лисна горо, поље обасјано, Цвеће мило, росо, бистро врело. Па ти јоште, моје чедо бело — Ко да гледне чарне очи твоје,
Па у срцу да му не запоје! Ао свете, мио и премио, Красно ли те вишњи удесио...“ Бранко Радичевић Гојко
„Вино пије Краљевићу Марко“ или „Сабљу паше Косанчићу Иво“. 7.* Подвуци вокативе, а вокатив који врши службу субјекта уоквири: „Море, чу ли, Вукашине краљу! Не мучи се и не харчи блага, Не мо'ш, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града!“ „Кад то зачу Вукашине краљу, Он дозива два брата рођена: „Чујете ли, моја браћо драга...“ Народна песма Зидање Скадра
„Да чујеш ли, Краљевићу Марко! Тебе царе на диван зазива, Да ти идеш цару на дивана“. Расрди се Краљевићу Марко, Па довати ону купу с вином, Па удара царева чауша...“ Народна песма Марко пије уз Рамазан вино 9.☼ Подвуци вокативе и одреди за шта служе: „Механџија, дај да пијем вина!“ „Ид' одатле, црни Бугарине!“
— Милоше, Стојане! — звала је мајка. „Збогом остај, мој мили ујаче, Мој ујаче, српски цар Стјепане!“ „Та ти ли си, дијете Милошу, Та ти ли си, мој мили нећаче!“ — Чујеш ли ме, Петре! — подвикну он.
1. прилошке одредбе за друштво, када означава друштво са којим се радња врши, на пример: Идем са друговима у биоскоп. 2. прилошку одредбу за средство, када означава средство којим се радња врши, на пример: До школе се возим трамвајем.
Инструментал у реченици може да врши још неке службе: 3. службу прилошке одредбе за време, када означава време вршења радње, на пример: Раном зором крећемо на пут. 4. службу прилошке одредбе за место, када означава место на којем се радња врши, на пример: Шетаћемо трговима. 5. службу прилошке одредбе за начин, када означава начин на који се радња врши, на пример: Прихватио је решење са одушевљењем.
Јасна се договорила са Ољом да иду у биоскоп. Ја највише волим када се договоримо и са Јеленом и све четири одемо у биоскоп. 2.☺ Одреди службе инструментала у следећим реченицама: Волим да се возим колима и аутобусом. Једном сам се возио и камионом, а са братом Иваном возио сам се и скутером. Рекао му је то тихим гласом. Он са лакоћом научи лекције. 3.☺ Одреди врсте прилошких одредби и подвуци инструментале у њима: Шетамо Булеваром. Проћи ћемо многобројним улицама овог града. Трчимо обалом Дунава. Остао је пред позориштем. Са љубављу гаји цвеће. Дете се игра пред кућом. Увек са весељем дочекамо Нову годину. Стоји пред школом и чека. Сећам га се са радошћу.
Средом и четвртком имамо тренинг, а суботом идемо на такмичења. Долетео је јуче авионом у Београд, поздравио се са рођацима и пријатељима и отпутовао данас возом за Ниш. 5.* Одреди падеже и службу подвучених речи у следећим реченицама: ‒ Иване, пођи са мном до куће. Мира је глумица. Понео је мантил. Села се спуштају према реци. Попио је вина. Трчали смо ка стадиону. Свеске моје сестре су увек биле уредне. Пробудио ме је лавеж паса. 6.* Напиши реченицу у којој ћеш употребити именицу свеска као прилошку одредбу за средство, прави објекат, прилошку одредбу за место, субјекат и именски део предиката (именски предикатив).
Ствари су биле...(двориште, таван, кућа, соба, подрум, под, степенице). 2.☺ Допуни реченицу локативом у служби неправог објекта: Треба да поразговарамо о...(проблем, рођендан, летовање, твоје понашање). 3. ☺ Подвуци локативе и одреди његове службе у овој реченицама: Играли смо се у шуми, трчали по ливади, седели дуго на деблу поред реке и причали о доживљајима са екскурзије. Школска година почиње у септембру, а завршава се у јуну. На екскурзију идемо у мају.
Говоримо о школи. Идемо ка школи. Седимо у библиотеци. Журим ка библиотеци. Пишем сестри. Говорим о сестри. Мислим о Јелени. Говорим Јелени шта да ради.
Риболовци увек причају о пецању на реци. Често разговарамо о путовањима. Ја размишљам о такмичењима кад год идем на тренинг. Иван је лета често проводио у селу. У кући је владала тишина. 6.* Напиши у којим су падежима прави и неправи објекти: 
7.☼ Издвој прилошке одредбе, атрибуте и неправе објекте у овом интересантном одломку: „ Бонсаи је кинеска уметност узгајања патуљастог дрвећа. На малој и сунчаној, јужној тераси једног београдског солитера, баш као на пространству столетних шума, расте четрдесет стабала. У тој застакљеној и сунцем окупаној просторији, као у ботаничкој башти, расту смреке, шумски бор, кедар, азалеја, гинко билоба, кестен, трешња... Те биљке живе у потпуној хармонији и слози. Савети о гајењу бонсаи биљака могу се наћи на многим интернет-адресама.“ Политика, Бонсаи на тераси 8.☼ Подвуци локативе у овом одломку и одреди њихове службе: „ На Дурмитору се још прича о чувеном војводи Момчилу, ујаку Краљевића Марка, и његовом граду Пирлитору. У њега је војвода улазио на свом крилатом коњу Јабучилу.“ Политика, Дурмитор
ПРОМЕНЉИВЕ ВРСТЕ РЕЧИ ИМЕНИЦЕ Оно што знамо! Именице су самосталне променљиве речи која означавају бића, предмете, материју и апстрактне појаве. Властите именице именују појединачна бића и појмове. Углавном имају само једнину, а ређе су у множини, на пример: Две Мораве чине Велику Мораву или Сремски Карловци. Заједничке именице именују бића, предмете и појаве, већином имају облике једнине и множине: девојчица, мама; сат, каиш, кревет; гром, киша. Збирне именице означавају скуп именица узет у целини, у збиру: цвеће, лишће, грање, дрвеће. Зато оне обликом једнине означавају множину. Ово можеш проверити једноставном употребом у реченици: Цвеће је процветало — једнина средњег рода. Градивне именице означавају материју, имају углавном облике једнине: вода, метал, камен, брашно, песак. Множину имају само када означавају више врста исте материје, на пример: Купи чоколаде — млечну и црну. Јанко пије вина различите сорте — и црна и бела. Мисаоне или апстрактне именице означавају осећања, расположења: срећа, одушевљење, љубав, нада. За оне који желе да знају више! Бројне именице су именице изведене од бројева: двојац, двојка, двојица (изведене су од броја два), десетерац, десетица, десетина, десетак, десеторица (изведене од броја десет). Глаголске именице су све оне именице изведене од глагола, као што су именице изведене наставцима -ње, -ња, -ће, -ак и -ба, на пример: певање, сликање, чекање; поринуће, надахнуће, свадба, молба, деоба, вожња, чежња, долазак, улазак, пристанак... Оне спадају у мисаоне (апстрактне) именице. 1. ☺ Одреди врсте именица: брдо, дрвеће, сто, синови, старац, Нови Београд, злато, златник, мама, вода, лишће, листови, лист, листић, листак, радост, свирање, расположење. 2.☺ Одреди врсте именица у следећим реченицама: Иванови другови су се сакривали иза камења. Попили смо пуно сока на забави у школи. Шетали смо по песку на плажи и купали смо се у реци. Желимо вам много љубави и среће! 3.☺ Подвуци именице у следећим стиховима: „Сунце зађе, а спушта се тама, На небу је вечерњача сама Небо ведро, а река се чиста тамо-амо у пругама блиста.
Изаберите најздравије шећере: жути и воћни шећер. Постоје разне врсте соли: морска, кухињска, јодирана со.
лист, грм, прстен, камен, грумен, буре, дугме, пиле, прасе. 7.* Одреди род и број следећих именица: пилад, бурад, дрвеће, грожђе, воће, грмови, грмље, каменови. 8.* Подвуци именице које имају само облик једнине: дрвље, дрво, дугмад, јато, телад, грм, трње. 9* Одреди врсте именица у овом „веселом“ рецепту: „Чоколаду и путер исеците на крупне комаде и загрејте са павлаком. Додајте и сецкане лешнике, па сипајте у чинију и покријте салветом и оставите мало у фрижидеру. Од масе хладним рукама направите куглице, а пре служења их украсите чоколадним мрвицама.“ Рецепт за чоколадне куглице 10.* Изведи глаголске именице од следећих глагола: скакати, причати, пливати, надахнути, достићи, махати, трчати, јурити, гледати. За оне који желе да знају више! Неке именице могу имати само множину. Оне се називају pluralia tantum: леђа, новине, маказе, врата, Сремски Карловци... Користан савет! Род и број именице одреди тако што ћеш именицу ставити у реченицу у којој је глагол у перфекту! Н  а пример:
Одреди род и број именице „кола“ уз помоћ личног глаголског облика: Кола су се покварила!
Женски род: Она се покварила. Оне су се поквариле. Средњи род: Оно се покварило. Она су се покварила.
жүктеу/скачать 1.28 Mb. Достарыңызбен бөлісу:
|