Энциклопедия средиземья, том IV


СЛОВАРЬ АДУНАЙСКОГО ЯЗЫКА



бет10/15
Дата28.06.2016
өлшемі1.76 Mb.
#163909
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15

СЛОВАРЬ АДУНАЙСКОГО ЯЗЫКА

A† [а] (↔ a=yadda [SD/247]), местоим. ср.р. оно → ya

ABAN† [аban] (↔ Abattârik), сущ. ср.р. мир? → dâira

ABÂR [aba:r], сущ. ср.р. сила, стойкость, терпеливость, верность. [SD / 431 / 432] → bâr

ABATTÂRIK [abattа:rik] (

ABRAZÂN [abraza:n], имя собств. м.р. верный (букв.), кв. Voronwe. [SD / 252 / 290]

АD [аd], послел. к, на, в (направление), против. [SD / 429]

АDА [аdа], послел. к, на, в (направление), против. [SD / 247 / 429]

ADÛN [adu:n], сущ. ср.р. запад. [Сильм. / 355, SD / 240 / 247 / 251]

ADÛNÂ [adu:na:], сущ. общ.р. житель Anadune, западник, нуменорец, Dunadan (синд.). [SD / 426 / 438]

ADÛNÂI [adu:na:i], сущ. общ.р. мн.ч. общ. пад. от adûnâ. [SD/429/438]

ADÛNÂIM [adu:na:im], сущ. общ.р. мн.ч. имен. пад. от adûnâ. [SD / 240]

ADÛNAKHÔR [adu:naxɔ:r], имя собств. м.р. 1 ° владыка Запада (букв.), синоним *Awalô (кв. Vala), но главным образом имя бога Амана (кв. Manwê). 2 ° Ar-~, династическое имя короля Анадунэ, кв. Herunumen. [Сильм. / 267, UT / 222]

ADÛNÂIYÊ † [adu:na:ijε:], сущ. ср.р. западный [язык] (букв.), адунайский - adûnaic (adunaic) → nimriyê

ADÛNI [adu:ni], сущ. ср.р. запад. [SD / 435]

AGAN [agan], сущ. ср.р. смерть. [SD / 426]

AGÂN [aga:n], сущ. м.р. (олицетворение) Смерть. [SD / 426] → ugru

AGAN≈NÂLU† [agan na:lu], сущ. ср.р. тень Смерти (букв.), страх Смерти.

AGAN≈NÂLÔ [agan na:lɔ:], сущ. ср.р. имен. пад. от agan=nâlu. [SD / 247]

AGATH† [agaθ] (<синд. gwath), сущ. ср.р. полутень, тень.

AGATHU † [аgaθu], сущ. ср.р. объектн. пад. от *agath.

AGATHURUSH [agaθuru∫], геогр. назв. ср.р. болота теней (букв.). Река в Эриадоре, названная на синд. Gwathlo, позже переименованная в Gwathir. [UT / 263]

AKALLABÊ [akallabε:], прош. соверш. врем. Та, что пала, обрушилась. [SD / 375]

AKALLABÊTH [akallabε:θ], 1 ° прош. соверш. врем. ж.р. Та, что пала, обрушилась. 2 ° геогр. назв. ж.р.? Нуменор после падения (его разрушения). 3 ° сущ. ср.р. ? название сочинения, рассказывающего историю падения Нуменора. [SD/247] → kallab

AKHÂS [аха:s], сущ. ср.р. пропасть. [SD / 247]

AMÂN [ama:n], 1 ° имя бога м.р. главное божество, названное Высокими эльфами Manwê. 2 ° геогр. назв. Страна богов и эльфов на западе Нуменора. [SD/376]

AMATTHÂNI [amatθa:ni] (<адун, amân-thâni), геогр. назв. Страна богов и эльфов на западе Нуменора. [SD / 435]

AMMÊ [ammε:], сущ. ж.р. мать. [SD / 434]

AMMÎ [ammi:], сущ. ж.р. мать. [SD / 434]

AN [an], предл. от (или сокращ. `n; см. §102.) [SD / 247 / 435]

ANÂ [anа:], сущ. общ.р. человек. [SD / 426 / 438] →anî, anû

ANADÛNÊ [anadu:nε:], геогр. назв. ж.р. Западная (букв.), остров Нуменор. [Сильм. / 428, SD / 247] →yôzâyan

ANADÛNI [anadu:ni], прилаг. западник, уроженец Запада. [SD / 426 / 435]

ANÎ [ani:], сущ. ж.р. человек женского пола, женщина. [SD / 434] →anâ

ANÛ [anu:], сущ. м.р. человек мужского пола, мужчина. [SD / 434] →anâ

APHAN† [аfan], сущ. ср.р. блаженство, святость (?).

APHANU † [аfanu], сущ. ср.р. объектн. пад. от *aphan.

APHANUZÎR [аfanuzi:r], сущ. м.р. друг благих (букв.), кв. Amandil. [SD / 389]

АR [аr], преф. общ.р. король, королева - в династических именах королей и королев острова Anadûnê; эквивалент официального титула на квенья Tar-. Он официально был использован, начиная с правления Тар-Калмакила (Tar-Calmacil). [Прилож. A, SD / 222]

АRÛ [a:ru:], сущ. м.р. король. [SD / 429]

ARÛN [a:ru:n], сущ. м.р. повелитель, хозяин. [SD / 357/367]

ARÛN≈MULKHÊR [aru:n mulxε:r], им. собств. м.р. повелитель Мулхер. [SD / 367 / 384]

ATTÔ [attɔ:], сущ. м.р. отец. [SD / 434]

ATTÛ [attu:], сущ. м.р. отец. [SD / 434]

AWAL† [awala:] (<кв. Vala), сущ. общ. р. адун. изгн. могущественный (букв.), обозначает также, согласно «Потоплению Нуменора» (DA I), как валар, так и эльфов. → balâ

AWALÂI [awala:i], сущ. м.р. мн.ч. из Awalâ. [SD /344]

AWALÊ [awalε:] (<кв. Valie), имя бога ж.р. богиня эльфийского пантеона. [SD / 428]

AWALLÔNDÊ [awallɔ:ndε:] (

AWALLÔNI [awallɔ:ni] (

AWALÔ † [awalɔ:] (<кв. Vala), имя бога м.р. вала.

AWALÔI [awalɔ:: į], геогр. назв. м.р. мн.ч. общ. пад. от*Awalô. [SD / 305 / 311 / 357 / 387]

AWALÔI≈Y≈ADA [awalɔ::įja.da], имя бога м.р. мн.ч. послел. против валар. [SD / 247]

AWALÔIM [awalɔ::įm], имя бога м.р. мн.ч. имен. пад. от *Awalô. [SD / 241]

AWRADÎ [awradi:] (<кв. Varda), имя бога ж.р. богиня, супруга Амана (Aman, кв. Manwê). [SD / 428]

A≈YADDA [ajadda], местоим. и глаг. оно шло. [SD / 247]

AZAGGARA [azaggara], глаг. вел войну. [SD / 247]

AZGARÂ [azgara:], глаг. вести войну. [SD / 439]

AZRA [azra] (

AZRA≈ZÂIN [azra za:in], сущ. ср.р. территория моря (букв.), морской округ. [SD / 435]

AZRU- [azru], сущ. ср.р. объектн. пад. от azra. [SD / 431]

AZRUBÊL [azrubε:1], им. собств. м.р. Влюбленный в море (букв.), кв. Earendil. [SD / 427]

AZÛL [azu:l], сущ. ср.р. восток. [SD / 247]

BÂ [ba:] (

BAL† [bala:] (

BALÂI [bala:i], сущ. общ.р. мн. ч. от *Balâ. [SD / 341]

BALAK† [balak], сущ. ср.р. корабль.

BALÎK [bali:k], сущ. ср.р. мн. ч. от balak. [SD / 247]

BALKU- [balku], сущ. ср.р. объектн. пад. от balak. [РМ / 151]

BALKUMAGÂN [balkumaga:n], им. собств.м.р. строитель флота (букв.), кв. Ciryatan. [см. §94.] [РМ / 151]

BANÂTH [bana:θ], сущ. ж.р. женщина, супруга. [SD /437]

BÂR [ba:r] (<авар.), сущ. м.р. повелитель, хозяин. [SD / 429 / 437 / 438]

BÂRI [ba:ri], сущ. м.р. мн.ч. общ. пад. от bâr. [SD / 251]

BÂRIM [ba:rim], сущ. м.р. мн.ч. им. пад. от bâr. [SD / 247]

BÂRÎ [ba:ri:], сущ. м.р. мн.ч. общ. пад. от bâr. [SD / 438]

BÂRÎM [ba:ri:m], сущ. м.р. мн.ч. им. пад. от bâr [SD / 438]

BÂRUN [ba:run], cущ. м.р. имен. пад. от bâr. [SD / 429]

BATÂN [bata:n] (<авар. *batā), сущ. ср.р. дорога, путь. [SD / 247 / 431]

BATÎNA [bati:na], сущ. ср.р. имен. пад. от batân. [SD / 247/431]

BAWAB † [bawab] (<авар.). сущ. ср.р. ветер.

BAWÎBA [bawi:ba], сущ. ср.р. мн.ч. имен. пад. от *bawab. [SD / 247]

BÊL [bε:1], сущ. ср.р. привязанность, преданность. [SD / 305] →Azrubêl, zîr Прим. перев. Или от валар. или праквенд. BEL- «стойкий, выносливый». Или от праквенд. или валар. MEL- «любить» < кх. * mbel? Также в праквендийском (валарине) или кхуздуле могла быть мутация начального согласного корня – MIR> MBIRIL, sigil>zigil, Tum(un)>dum. Что могло отражаться при заимствовании. [LR/352,372 ] Или просто мог быть ассимилированный корень BAYAL>bâil>bêl.

2. BÊL †, сущ. ср.р. свет.

BÊLZAGAR [bε:lzagar], им. собств. м.р. меч света (букв.)., кв. Calmacil (

BÊN† [be:n], сущ. общ.р. слуга.

BÊNÎ [be:ni:], сущ. общ.р. мн.ч. bên. [SD / 387]

BÊTH [be:θ] (<синд. peth, beth), сущ. ср.р. поговорка, слово, пословица, выражение. [SD / 427] → saibêth

BITH [biθ], гл. говорить. [SD / 416]

BURÔDA [burɔ:da] глаг.? быть тяжелым. [SD /247]

DĀUR [da::ur], сущ. ср.р. тень, темнота, тьма. [SD / 423]

DÂIRA [da:ira], сущ. ср.р. Земля, мир. [SD / 247]

DALAD [dalad], послел. под, внизу. [SD / 247]

DOLGU [dolgu], сущ. ср.р. ночь (черная). [SD / 306]

DULGÎ [dulgi:], прилаг. мн.ч. от dulgu. [SD / 247]

DULGU [dulgu] прилаг. черный. [SD / 312]

DUBDAM [dubdam] глаг. поддались. [SD /247]

DUBUD† [dubud] глаг. поддаваться.

DU≈PHURSÂ [dufursa:] глаг. (для того чтобы) могли бы литься [SD / 247]

ÊLÊD† [ε:lε:da:] (<кв. elda), сущ. общ.р. адун. изгн.? эльф [искусное заимствование] → nimir

ÊLÊDÂI [ε:lε:da:i] сущ. общ.р. мн.ч. адун. изгн. от *Êlêdâ. [SD / 358 / 410]

ÊPHAL [ε:fal] нареч. далеко. [SD / 247]

ÊPHALAK [ε:falak] нареч. очень далеко. [SD / 247]

ÊTH [ε:θ] (↔ Arminalêth [SD / 257]) (<синд. ost) сущ. ср.р. крепость.

ÊRU [ε:ru] (<синд. Eru), имя бога м.р. вечный Бог. [SD / 249 / 432]

ÊRU≈BÊN† [ε:ru be:n], имя бога общ.р. слуга Эру (букв.), вала и/или майя.

ÊRU≈BÊNI [ε:ru be:ni], имя бога общ.р. мн.ч. от *Êru-bên. [SD / 387]

ÊRUHIN † [ε:ruhin] (<синд.) сущ. общ.р. дитя Эру, нуменорец.

ÊRUHÎN [ε:ruhi:n], сущ. общ.р. мн.ч. общ. пад. от *Êru=hin. [SD / 387]

ÊRUHÎNIM [ε:ruhi:nim], сущ. общ.р. мн.ч. имен. пад. от *Êru=hin. [SD / 247 / 248]

ERU≈W≈Ô [ε:ruwɔ:], имя бог. м.р. и послел. от Êru. [SD / 247]

GIMIL [gimil], сущ. ср.р. собир. все звезды неба. [SD / 427] → gimli, igmil, kulub

GIMIL≈NITÎR [gimil niti:r], имя бога ж.р. Та, кто воспламеняет звезды неба (букв.), богиня Giltoniel (синд.) [SD / 428]

GIMILZAGAR [gimil zagar], имя собств. м.р. меч звезд (букв.), кв. Elemmacil. [UT / 227]

GIMILZÔR [gimilzɔ:r], имя собств. м.р. (серебряный) огонь звезд (букв.) (?), рассмотренное при переводе имени Elros (синд.). [UT / 223/227, SD / 380 / 433] → rôth, zôr

GIMLAD [gimlad], геогр. назв.? общ. р. К звезде (букв.), кв. Elenna, Numenor. [SD / 396]

GIMLI [gimli], сущ. ср.р. звезда. [SD / 427]

HAZAD [hazad] (<кх.), сущ. числит. семь. [SD / iii / 247] → satta

HAZID [hazid] (<кх.), сущ. числит. мн.ч.? семь. [SD / 427 / 428] → satta

HÊL [hε:1] (↔ Zimraphel [Сильм. / 270]), сущ. ж.р. девушка, дочь? PHEL?

HI [hi], местоим. ж.р. она. [SD / 247] → i

HI≈KALBA [hikalba], местоим. ж.р. и гл. она пала. [SD / 288]

HI≈KALLABA [hikallaba], местоим. ж.р. и гл. она пала, обрушилась. [SD / 288]

HIL† [hil] (<синд. hîl) (↔ Imrahil [Прилож. E]), сущ. общ. р. наследник.

HIN† [hin] (↔Azrabêlôhin [SD / 382]), сущ. общ. р. ребенок, дитя, потомок.

HU [hu], местоим. м.р. он. [SD / 433] → u

HUZUN [huzun], сущ. ср.р. ухо. [SD / 430]

I [i], местоим. ж.р. она.

ÎDÔ [i:dɔ:], нареч. теперь. [SD / III / 247 / 288]

ÎDÔN [i:dɔ:n], нареч. теперь. [SD / 247 / 288]

IGMIL [igmil], сущ. ср.р. предмет в виде звезды. [SD / 427] → gimil, gimli

INZIL † [inzil] (<кх. *Indhil) сущ. общ. р. цветок.

INZILADÛN [inziladu:n], сущ. общ. р. Цветок Запада (букв.) 1 ° вид цветка, кв. numellóte. 2 ° им. собств. м.р. Аr-Inziladûn король Нуменора. [Сильм. / 269, UT / 223 / 227]

INZILBÊTH [inzilbε:θ], имя собств. ж.р. цветущие слова (?) (букв.) [Сильм. / 268, UT / 223]

IZINDI [izindi], I прилаг. прямой, правильный. II сущ. ср.р. правда. [SD / 247]

IZINDU- [izindu], сущ. ср.р. объектн. пад. от izindi.

IZINDUBÊTH [izindubε:θ], сущ. общ. р. тот, кто произносит правдивые слова или рассказчик правды (букв.), пророк. [SD / 427]

IZRAI [izraį], сущ. ж.р. др. адун. дорогая, любимая, любовь. [SD /424]

IZRÊ [izrε:] (<др. адун. izrâi), сущ. ж.р. дорогая, любимая, любовь. [SD / 424 / 438]

KADAR [kadar], сущ. ср.р. город. [SD / 435]

KADAR≈LÂI [kadar la:i], сущ. общ.р. житель (городка), городской. [SD / 435]

KADÔ [kadɔ:], нареч. итак (таким образом). [SD / 247]

KALAB [kalab], глаг. падать. [SD / 416 / 439]

KALBA [kalba], глаг. падал. [SD / II / 288]

KALI [kali], сущ. ж.р. женщина, дама. [SD / 434]

KALLAB† [kallab], глаг. обрушиваться, падать.

KALLABA [kallabа], глаг. обрушился; пал. [SD / 247 / 429]

KALUBIM [kalubim], глаг. мн.ч. обрушились, пали. [SD /251]

KAN [kan], глаг. держать. [SD/439]

KARAB [karab], сущ. общ.р. лошадь. [SD / 434]

KARBÎ [karbi:], сущ. ж.р. кобыла. [SD / 434]

KARBÛ [karbu:], сущ. м.р. жеребец. [SD / 434]

KATHA [kaθа], сущ. ср.р. и прилаг. совокупность, всё. [SD / iii / 288]

KÂTHA [ka:θа], сущ. ср.р. и прилаг. совокупность, всё (все). [SD / 247]

KATHÎ [kaθi:], сущ. ср.р. и прилаг. мн.ч. всё (все). [SD / 312]

KATHU- [kaθu], сущ. ср.р. объектн. пад. от kâtha. [SD / 429]

KATHUPHAZGÂN [kaθuphazgа:n], сущ. м.р. завоеватель. [SD / 429]

KATHUPHAZGÂNUN [kaθuphazgа:nun], сущ. м.р. имен. пад. от kathuphazgân. [SD / 429]

KHĀU [xa::u], сущ. общ.р. ворон. [SD / 426]

KHIBIL [хibil] (<кх. kibil), сущ. ср.р. источник, родник. [SD / 430]

KHÔ [xo:], сущ. общ.р. ворон. [SD / 426]

KHÔR† [xɔ:r] (

KI≈TABDA≈HÊ [kitabdahε:] местоим.+ глаг.+ местоим. ты трогай меня (букв.) [В тексте слово пишется kitabdahe] [SD / 250] → bâ, tabad

KULBU† [kulbu], сущ. ср.р. корень. → gimli

KULBÎ [kulbi:], сущ. ср.р. мн.ч. от *kulbu. [SD / 431]

KULUB [kulub], сущ. ср.р. собир. корни и съедобные клубни (никогда не обозначает фрукты). [SD / 431] → gimil

LÂI [la:i] (

LÔKH-† [lɔ:x] (<авар.), прилаг. кривой.

LÔKHÎ [lɔ:xi:], прилаг. мн.ч. от *lôkh-. [SD / 247]

LÔMI [lɔ:mi] (кв. lóme), сущ. ср.р. (красивая) ночь, звездная ночь. [SD / 414] → dolgu

LÔNI [lɔ:ni] (<кв.), сущ. ср.р. порт, гавань. [SD / 385]

MÂ [ma:], послел. с. [SD / 247 / 438]

MAG† [mag] (<синд.), глаг. строить, изготовлять.

MAGÂN [maga:n], сущ. м.р. изготовляющий, строитель, ремесленник. [РМ/151]

MANÔ [manɔ:] (<кв.), сущ. м.р. дух? душа. [SD / 424]

MÂNÔ [ma:nɔ:] (<кв.), сущ. м.р. дух? душа. [SD / 438]

MANÔI [manɔ::į], сущ. м.р. мн.ч. от manô. [SD / 424]

MÂNÔI† [ma:nɔ::į], сущ. м.р. мн.ч. mânô [См. §82, стр. 95].

MÎK [mi:k], сущ. м.р. ребенок мужского пола (букв.), мальчик. [SD / 427]

MINAL [minal] (<авар. *menel), сущ. ср.р. небо. [SD / 429]

MINUL- [minul], сущ. ср.р. объектн. пад. от minal. [SD / 429]

MINULTÂRIK [minulta:rik], геогр. назв. опора неба (букв.), почитаемая гора, в центре острова Нуменор (кв. Meneltarma). [SD / 241 / 249 / 414]

MÎTH [rni:θ], сущ. ж.р. ребенок женского пола, девочка, маленькая девочка. [SD / 427 / 437]

MÎYAT [mi:jat], сущ. общ. р. (два ребенка) близнецы. [SD / 427]

MULKHÊR [mulxε:r] (<кв.), имя бога м.р. Мелкор, вала-отступник. [SD / 358]

'N [n], предл. (форма an с пропущ. гласн.; см. §102). [SD / 247 / 251 / 429]

NADRÔTH [nadrɔ:θ], сущ. ср.р. морск. кильватер, кильватерная струя, след судна в движении. [РМ / 376]

NAKH [nax], глаг. прибывать, приходить, приближаться. [SD /461]

NÂLÔ [na:lo:], сущ. ср.р. имен. пад. от *nâlu. [SD / 247]

NÂLU † [na:lu], сущ. ср.р. тень.

NARAK † [narak], сущ. общ. р. орел. → narika

NARDÛ [nardu:], сущ. м. р. солдат, воин. [SD / 438]

NARÎKA [nari:ka], сущ. ср.р. мн.ч. имен. пад. от narak. [В Ad-2, см. стр.140, слово narîka обозначает тучи в виде орлов, а не настоящих орлов, откуда эта форма среднего рода множественного числа.] [SD / 251]

NARU [naru] (<авар. *nēr-), сущ. м. р. др. адун. человек (мужчина). [SD / 437]

NARÛ [naru:], сущ. м. р. человек (мужчина). [SD / 434/437]

NÊN † [nε:n] (

NÊN≈UD [nε:nud], местоим. и послел. на нас [написано nênud в тексте]. [SD / 247]

NIL [ni:l] сущ. адун. изгн. луна. [SD / 306]

NÎLÔ [ni:lɔ:], сущ. ср.р. имен. пад. от nîlu. [SD / 426]

NÎLU [ni:lu], сущ. ср.р. луна. [SD / 306]

NÎLÛ [ni:lu:], имя бога м.р. Луна; Муж-Луна. [нуменорцы полагали, что на Луне жил майя.] [SD /241/426]

NIMIR [nimir] (

NIMÎR [nimi:r] сущ. общ. р. мн.ч. от Nimir. [SD / 414/436, Эссе / 386]

NIMRÎ [nimri:], сущ. общ. р. мн.ч. от Nimir. [SD / 358]

NIMRIYÊ [nimrijε:], I прилаг. эльфийский. II сущ. ср.р.? язык эльфов, эльфийский (язык). [SD / 414] → adûnâiyê

NIMRU- [nimru], сущ. общ. р. объектн. пад. от Nimir. [SD / 436]

NIMRUZÎR [nimruzi:r], 1 ° сущ. общ. р. Верный, Друг эльфийского народа. 2 ° им. собств. м.р. от кв. Elendil. [SD / 247 / 250]

NIMRUZÎRIM [nimruzi:r], сущ. общ. р. мн.ч. имен. пад. от Nimruzîr, кв. Elendili. [РМ / 151]

NÎPH [ni:f], сущ. общ.р. дурак, идиот. [SD / 426/437] Прим. перев. Возможно, форма ж.р. дура?

NITHIL [niθil], сущ. ж.р. девушка, девочка. [SD /427/436]

NITÎR [niti:r], сущ. общ. р. зажигатель, фонарщик (-ица). [SD / 428]

NÛPH [nu:f], сущ. общ.р. дурак, идиот. [SD / 438] Прим. перев. Возможно, форма м.р.?

NUPHÂR [nufa:r] (

NUPHRÂT [nuphra:t], сущ. общ.р. дв.ч. отец и мать, оба родителя. [SD / 434]

NYÛL [nju:l] (<адун. nîlu), сущ. адун. изгн. луна. [написание Njūl в тексте.] [SD / 306]

Ô [ɔ:] (

ÔBRÔTH [ɔ:brɔ:θ], сущ. ср.р. движение волн в нос корабля на ходу. [РМ / 376] → nadrôth, rôth

PÂ [pa:], сущ. ср.р. рука. [SD / 416 / 426]

PHARAZ [faraz] (

PHARAZÔN [farazɔ:n], им. собств. м.р. золотой (букв.) [Прилож.A, E, UT / 224, SD / 429]

PHARAZÔNUN [farazɔ:nun], им. собств. м.р. имен. пад. от Pharazôn. [SD / 428]

PHAZÂN [faza:n], сущ. м.р. принц. [SD / 437]

PHAZGÂN† [fazga:n] (↔kathuphazgân), сущ. м.р. управляющий? Завоеватель.

PHURSÂ [fursa:], гл. литься. [SD / 247]

PÛH [pu:h], сущ. дыхание. [SD / 426 / 431]

RABA [raba], сущ. общ. р. собака. [SD / 434 / 437]

RABÊ [rabε:], сущ. ж.р. сука. [SD / 434]

RABÔ [rabɔ:], сущ. м.р. кобель [SD / 434]

RADAGAST [radagast], имя собств. м.р. майя Айвендил (кв. Aiwendil). Истар (Istar). Согласно «Эссе о истари», это было адунайским именем. Оно переведено на английский язык как “tender of beasts” («нежный к тварям», любящий животных). Но другие тексты делают имя плохо объяснимым, на одном из языков людей долины Андуина (см. §135). [UT / 390/401]

RÔTH [rɔ:θ] (

RÔTHINZIL [rɔ:θinzil], имя собств. цветок из пены (букв.), легендарный корабль Азрубела - кв.Vingilot. [Указатель к Сильм. / 354, SD / 360]

RÛKH [ru:x], сущ. крик. [SD / 426]

RUSH† [ru∫] (↔Agathurush [UT / 263]), сущ. болото.

SÂIBÊTH [sa:ibε:θ], сущ. ср.р. устное разрешение (букв.)?, согласие. [SD / 247] → bêth

SAKAL † [sakal] (↔Sakalthôr [UT / 223]), сущ. ср.р. берег (?).

SAPHAD [safad], глаг. понимать. [SD / 416 / 421]

SAPTHÂN [safθa:n] (<др.адун.*saphdân), сущ. м.р. мудрец, маг. [SD / 421]

SATTA [satta] (<авар. и кх.), сущ. числ. два. [SD / 428]

SÛLA [su:la] (<авар.*hjōlā), сущ. ср.р. труба. [SD / 419]

SULUM [sulum] (<авар.*tjulmā), сущ. ср.р. столб, мачта. [SD / 419]

TABAD† [tabad] (↔ki=tabda=hê), глаг. трогать.

TÂIDÔ [ta:ido:], нареч. прежде. [SD / 247]

ТАMAR [tamar] (

TÂRIK [ta:rik] (<кх., см. *TH-R-K), сущ. ср.р. опора. [SD / 429 / 430] → abattârik

THÂNI [θa:ni], сущ. ср.р. земля, страна; thâni an Amân, страна Амана. [SD / 435]

U [u], местоим. м.р. он. [SD / 429 / 435] → hu

UD† [Ud] (↔ nênud [SD / 247]), послел. на.

UGRU [ugru] (

UGRUDÂ [ugruda:], глаг. покрываться тенью (букв.); угасать; умирать. [SD / 439]

U≈KALLABA [ukallaba], местоим.+ глаг. прош. врем. он обрушился, упал, пал. [SD /429]

U≈NAKKHA [unakxa], местоим.м.р.+ глаг. прош. врем. он пришел. [SD / 247 / 312]

ÛRÊ [u:re:] (<синд.), сущ. м.р. солнце. [SD / 426]

URGI [urgi], сущ. ж.р. медведица. [SD / 435]

UIR [uir], сущ. м.р. адун. изгн. солнце. [SD / 306] → ŷr

ÛRI [u:ri] (<синд.), сущ. общ. р.? солнце. [SD / 306]

ÛRÎ [u:ri:] (<синд.). имя бога ж.р. Госпожа Солнца. [В нуменорской религии богиня, ответственная за ведение Солнца через небеса.] [SD / 426]

URÎD [uri:d], сущ. ср.р. мн.ч. от *urud. [SD / 251]

URÎK [uri:k], сущ. м.р. мн.ч. от urku и uruk. [SD / 436, Эссе / 390]

ÛRINÎLUWAT [u:rini:luwat], сущ. общ. р. солнце и луна. [SD / 428]

ÛRIYAT [u:rijat], сущ. м.р. два солнца (букв.), солнце и луна. [SD / 428]

URKHU [urxu] (

URKU [urku], сущ. м.р. гоблин, орк [Согласно «Отчету Лаудхема», urku- было скорее объектн. пад. от uruk.] [Эссе / 390]

URUD † [urud] (< aвар.), сущ. ср.р. гора.

URUG [urug] (< aвар.), сущ. м.р. медведь. [SD / 426]

URUK [uruk] (< aвар.), сущ. м.р. гоблин, орк [SD / 436]

U≈SAPHDA [usafθa], местоим.+ глаг. он понял. [Форма, восстановленная в современном адунайском, для лучшего отображения произношения.] [SD / 421]

U≈SAPTHA [usafθa], местоим.+ глаг. др. адун. он понял. [SD / 421]

YA [ja], местоим. ср.р. они. [SD / 251]

YA≈KALUBIM [jakalubim] местоим. ср.р. + глаг. они рушатся, падают. [SD / 251]

YA≈NÂKHIM [jana:xim], местоим. ср.р. + глаг. они прибывают, приближаются. [SD / 251]

YAD† [jad], глаг. идти, располагаться.

YADDA [jadda], глаг. шел, располагался. [SD / 247]

YÔ† [jɔ:], сущ. ср.р. дар, подарок.

YÔZÂYAN [jɔ:za:jan], геогр. назв. страна или земля дара (букв.), остров Нуменор. [UT / 187, SD / 241]

ŶR [j:r], сущ. ср.р. адун. изгн. солнце. [SD / 306] → uir [у:r] Прим. перев.В адунаике не отмечено гласного звука у, как у обозначался согласный. Возможно, это была форма из др. вестрона, где мог быть подобный звук.

YU [ju], местоим. м.р. они. [SD / 247]

YU≈RAHTAM [jurahtam], местоим. м.р. + глаг. они разбили, разломали. [SD / 247]

ZABATHÂN [zabaθa:n] прич. прош. вр.? поверженный. [SD / 247 / 311]

ZADAN [zadan], сущ. ср.р. дом. [SD / 430 / 435]

ZAGAR† [zagar] (↔ Gimilzagar), сущ. ср.р. меч; оружие (?).

ZĀIN [za::in], сущ. ср.р. мн.ч. др. адун. от zâyan. [SD / 423 / 429 / 435]

ZÂIR [za:ir], сущ. ср.р. тоска, ностальгия. [SD / 423]

ZÂIRA [za:ira], сущ. ср.р. имен. пад. от zâir. [SD / 247]

ZÂYAN [za:jan], сущ. ср.р. земля, страна, регион, территория. [SD / 423]

ZÊ [zε:] (< aвар.), послел. в. [SD / 429]

ZIGÛR [zigu:r], сущ. м.р. 1 ° волшебник. 2 ° им. собств. м.р. имя Саурона среди нуменорцев. [SD /247/437] → sapthân

ZIGÛRUN [zigu:run], им. собств. м.р. имен. пад. от Zigûr. [SD / 247 / 250 / 437]

ZIMRA(N) † [zimran] (

ZIMRAPHÊL [zimrafε:l] (<*zimran-hêl), им. собств. ж.р. молодая девушка, дочь в драгоценностях (?), кв. Miriel. [UT / 224] (<*zimra-рhêl)

ZIMRATHÔN [zimraθɔ:n], им. собств. м.р. собиратель драгоценностей (?). [UT / 222]

ZINI [zini], сущ. ж.р. ед. др. адун. женщина (существо женского пола). [SD / 437]

ZINÎ [zini:], сущ. ж.р. ед. и мн. ч. женщина(-ы) (существо женского пола). [SD / 437]

ZÎR [zi:r], сущ. общ. р. друг, любящий. [SD / 423]

ZĪR [zi::r] (

ZÎRÂN [zi:ra:n], прилаг. любимая. [SD / 247]

ZÔR † [zɔ:r] (↔Gimilzôr), сущ. ср.р. (серебряный) огонь, (серебряная) искра → rôth

ZÔRÎ [zɔ:ri:], сущ. ж.р. санитарка, сиделка; няня, кормилица. [SD / 438]

105. ТЕКСТЫ НА АДУНАЙСКОМ ЯЗЫКЕ

Их очень мало. В этих текстах можно было бы сделать несколько поправок, помимо стандартизации. Имена собственные, о которых персонаж Лаудхем не знал, и их перевод: Zigûr (букв.) "Волшебник" - Sauron, или Nimruzîr - Elendil.

The Notion Club Papers (Бумаги «Клуба мнений»)

Ad-1

Bâ ki=tabda=hê!



Не трогай(-те) меня!

Ad-2


Narîka ' nBâri ' nAdûn ya=nâkhim!

Орлы повелителей Запада, они прибывают!

Ad-3

Urîd ya=kalubim!



Горы, они обрушиваются!

Ad-4


Этот текст существует в двух окончательных версиях, очень похожих. Ad-4bis (SD, стр. ii-iii) имеет следующие отличия в тексте на адунайском: hi=kalba, а не hi=kallaba, idô для idôn, katha для kâtha и Êphal=êphalak через тире.

Kadô Zigûrun zabathân u=nakkha […] Êru=hînim dubdam ugru=dalad […] Ar-Pharazônun azaggara Awalōi=y=ada […] Bârim an=Adûn yu=rahtam dâira sâibêth=mâ Êru=w=ô […] Azrîya du=phursâ akhâs=ada […] Anadûnê zîrân hi=kallaba […] Bawîba dulgî […] Balîk hazad an=Nimruzîr azûl=ada […] Agan=nâlô burôda nên=ud […] Zâira nên=ud […] Adûn izindi batân tâidô a=yadda: îdô kâtha batîna lôkhî.

And so / [the] Wizard / humbled / he came ... [the] Eruhíni [Children of Eru] / fell / under [the] Shadow ... Ar-Pharazôn / was warring / against [the] Valar ... [the] Lords of [the] West / broke / the Earth / with [the] assent / of Eru ... seas /so as to gush/ into [the] chasm ... Númenor / [the] beloved / she fell down ... [the] winds [were] black ... ships / seven / of Elendil / eastward ... Death-shadow / heavy /on us ... longing [is] / on us ... west / [a] straight / road / once / went / now / all / roads / [are] crooked...

Итак, Саурон преклоненный, пришел [] дети Эру пали под тень [] Ар-Фаразон начал войну с валар [] повелители Запада разломали землю с согласия Эру [] Чтобы моря могли вылиться в пропасть [] Нуменор, любимая, она разрушилась [] ветра были черны [] семь судов Элендила на восток [...] Страх Смерти в нас тяжел [] (страстное желание) тоска в нас [] прежде западная прямая дорога расстилалась: теперь все дороги кривые.

Êphalak îdôn Yôzâyan – “Far away / now [is] / [the] Land of Gift...” – «Далеко теперь Земля Дара».

Êphal êphalak îdôn hi=Akallabêth – “Far / far away / now [is] / She-that-hath-fallen” – «Очень далеко теперь Павшая».

***

Lowdham' s Report (Отчет Лаудхема)



Ad-5

Ar-Pharazônun Bâr 'nAnadûnê. - Король Фаразон - повелитель Анадунэ.

Ad-6

Bâr u=kallaba. - Повелитель пал (на землю).



Ad-7

Bârun u=kallaba. - Повелитель, что пал (на землю).

Ad-8

Bârun kallaba. - Это тот повелитель, что пал (на землю).



Ad-9

Ar-Pharazôn Kathuphazgânun. - Король Фаразон Завоеватель.

Ad-10

Ar-Pharazônun kathuphazgân. - Король Фаразон - (был) завоеватель.



Ad-11

Ârû 'nAdûnâi. - Король нуменорцев.

106. МЕСТНЫЕ ЯЗЫКИ СРЕДИЗЕМЬЯ

Из языков местных (туземных) жителей Средиземья во время Второй эпохи мы знаем только о нескольких редких словах и именах собственных, главным образом благодаря истории «Тал-Элмар» (Tal-Elmar) (РМ, стр. 422-438). Эти имена, Buldar, Gorbelgod, Hazad, Ishmalog, Mogru, Tal-Elmar, вероятно происходят из наречия VII-XI-го века в одном из регионов Анфаласа. Действительно, место где происходит действие рассказа, называется Agar (РМ, стр. 423)93, «зеленые холмы» (англ. green hills) согласно тексту. Это название не рождено из топонима на синдарине, Pinnath Gelin, «зеленые вершины» (англ. green ridges), горной цепи в Анфаласе.

"Мифический" регион Gorbelgod, о котором упоминает история, и который был знаменит своими дикими лебедями, мог обозначать большие болота Nîn-in-Eilph, где всегда находилась крупная популяция этих великолепных птиц.

Имена собственные некоторых персонажей истории имеют очевидное влияние гномов. Одного из главных действующих лиц зовут Hazad. Имя, которое, кажется, означает согласно тексту «Длинная борода ». Влияние слова Khazâd и гномов племени Длинных Бород бесспорно, построение отчеств как Hazad uBuldar, что вероятно означает "Hazad de Buldar", то есть «Хазад Булдаров (сын)», использует морфему u, которая обнаруживается в кхуздуле и адунайском (см. §38 и §94). Любопытное прозвище что агары (Agars) давали нуменорцам - Go-hilleg, к сожалению, нельзя проанализировать при современном состоянии наших знаний.

Согласно некоторым гондорским историкам, топоним Арнен (Arnen), включал донуменорское слово: arn « камень, скала ». Но профессор Толкин находит эту гипотезу маловероятной в трактате о топонимах, Ondonóre Nómesseron Minathurie (см. VT n°42, стр. 17). К этому же языку, или группе языков мог принадлежать элемент bel-/bêl-, который появляется в разнородных топонимах Belfalas и названии залива «Ветренная Бел (Bêl)» или в синдарино-гондорском côv Gwaeren Bêl. Этот элемент применялся с начала колонизации в Стране Принца, Dor-en-Ernil (там же, стр. 15).

Мы обладаем также, благодаря гномьим традициям, другим именем, происходящим из Второй эпохи: Durin. Оно происходит из языка, на котором говорили в середине Второй эпохи в регионе долины верхнего Андуина (Anduin), недалеко от Кхазад-дума. Оно означает "король". Очень вероятно, что имя Narvi, вырезанное на западной двери Мории этим гномом, золотых и серебряных дел мастером, было также именем, происходящим из того же региона, что и Durin (см. §43).





Достарыңызбен бөлісу:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15




©dereksiz.org 2024
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет