Годину адреса школе: новембар 221, Лаћарак 22221 тел
Б. ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ
жүктеу/скачать 3.73 Mb.
|
Б. ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИВЕРСКА НАСТАВА(1 час недељно, 36 часова годишње) Циљ и задаци Циљ верске наставе јесте да се њоме посведоче садржај вере и духовно искуство традиционалних цркава и религијских заједница које живе и делују на нашем животном простору, да се ученицима пружи целовит религијски поглед на свет и живот и да им се омогући слободно усвајање духовних и животних вредности цркве или заједнице којој историјски припадају, односно чување и неговање сопственог верског и културног идентитета. Ученици треба да упознају веру и духовне вредности сопствене, историјски дате цркве или верске заједнице у отвореном и толерантном дијалогу, уз уважавање других религијских искустава и филозофских погледа, као и научних сазнања и свих позитивних искустава и достигнућа човечанства. Задаци верске наставе су да код ученика: - развија отвореност и однос према Богу, другачијем и савршеном у односу на нас, као и отвореност и однос према другим личностима, према људима као ближњима, а тиме се буди и развија свест о заједници са Богом и са људима и посредно се сузбија екстремни индивидуализам и егоцентризам; - развија способност за постављање питања о целини и коначном смислу постојања човека и света, о људској слободи, о животу у заједници, о феномену смрти, о односу са природом која нас окружује, као и о сопственој одговорности за друге, за свет као творевину божју и за себе; - развија тежњу ка одговорном обликовању заједничког живота са другим људима из сопственог народа и сопствене цркве или верске заједнице, као и са људима, народима, верским заједницама и културама другачијим од сопствене, ка изналажењу равнотеже између заједнице и властите личности и ка остваривању сусрета са светом, са природом, и пре и после свега, са Богом; - изгради способност за дубље разумевање и вредновање културе и цивилизације у којој живе, историје човечанства и људског стваралаштва у науци и другим областима; - изгради свест и уверење да свет и живот имају вечни смисао, као и способност за разумевање и преиспитивање сопственог односа према Богу, људима и природи. ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС (ВЕРОНАУКА) Циљ и задаци Циљ наставе православног катихизиса (веронауке) у основном образовању и васпитању јесте да пружи целовит православни поглед на свет и живот, уважавајући две димензије: историјски хришћански живот (историјску реалност Цркве) и есхатолошки живот (будућу димензију идеалног). То значи да ученици систематски упознају православну веру у њеној доктринарној, литургијској, социјалној и мисионарској димензији, при чему се хришћанско виђење живота и постојања света излаже у веома отвореном, толерантном дијалогу са осталим наукама и теоријама о свету, којим се настоји показати да хришћанско виђење (литургијско, као и подвижничко искуство Православне цркве) обухвата сва позитивна искуства људи, без обзира на њихову националну припадност и верско образовање. Све то се остварује како на информативно-сазнајном, тако и на доживљајном и делатном плану, уз настојање да се доктринарне поставке спроведу у свим сегментима живота (однос с Богом, са светом, с другим људима и са собом). Задаци наставе православног катихизиса (веронауке) јесу да код ученика: - развије способност уочавања да су грех и зло у свету последица погрешног изражавања човекове слободе; - развије способност уочавања да Бог поштује човекову слободу, али да не одустаје да свет доведе у вечно постојање; - изгради свест о томе да Бог воли човека и свет и да их никад не напушта, али вечни живот зависи и од слободе човека и његове заједнице с Богом; - развије способност спознавања да Бог није одустао од првобитног циља због кога је створио свет, а то је да се свет сједини с Њим посредством човека и да тако живи вечно; -развије способност уочавања сличности у структури старозаветне и новозаветне цркве.
Ученици треба да: - запазе да природа не постоји без личности; - науче да личност у Богу претходи природи у онтолошком смислу; -уоче да у стварном свету људска природа претходи човеку као личности у онтолошком смислу - запазе да се код створених бића, тј. код људи слобода може изразити и као негација, што није случај у Богу; - запазе да је слобода Божија онтолошка, тј, да се изражава само као љубав према другој личности; - запазе разлику између иконографског приказивања Св. Tројице у православној и римокатоличкој традицији. САДРЖАЈИ ПРОГРАМА УВОД
Упознавање ученика са садржајима програма и начином рада. БОГ У КОГА ХРИШЋАНИ ВЕРУЈУ ЈЕСТЕ СВ. ТРОЈИЦА: ОТАЦ, СИН И СВЕТИ ДУХ (БОГОСЛУЖБЕНА , БИБЛИЈСКА И СВЕТООТАЧКА СВЕДОЧАНСТВА) Бог је Света Тројица. Библијска и светоотачка сведочанства о Богу као Светој Тројици. Богослужбена сведочанства о Богу као Светој Тројици (крштење, евхаристија). Бог је Света Тројица (Отац, Син и Дух Свети су три вечне, конкретне личности). Света Тројица је један Бог (нераздељивост Божанске природе и несливеност Божанских личности). УЗРОК БОЖИЈЕГ ПОСТОЈАЊА ЈЕ ОТАЦ (БИБЛИЈСКА, ЕВХАРИСТИЈСКА, СВЕТООТАЧКА И ДРУГА СВЕДОЧАНСТВА) Љубав као израз слободе. Слобода се изражава као љубав. Бог Отац изражава своје слободно постојање као љубав према Сину и Светоме Духу. Личност може постојати само у слободном односу љубави према другој личности. Имена Свете Тројице показују да су то имена за однос. ХРИШЋАНСКА ОНТОЛОГИЈА (БИЋЕ КАО ЗАЈЕДНИЦА СЛОБОДЕ) Постојање као заједница слободе. АНТРОПОЛОШКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ВЕРЕ У СВ. ТРОЈИЦУ Антрополошке последице вере у Свету Тројицу. КРОЗ ЛИТУРГИЈУ СЕ ПРОЈАВЉУЈЕ СВ. ТРОЈИЦА (ОТАЦ ПРИМА ЛИТУРГИЈСКИ ПРИНОС, СИН, ИСУС ХРИСТОС ПРИНОСИ, А СВ. ДУХ САБИРА СВЕ ОКО ХРИСТА И СЈЕДИЊУЈЕ С ЊИМ) Пројављивање Свете Тројице кроз Литургију. Пројављивање нашег истинског постојања у будућности кроз Литургију. Крштење и Литургија као практично исповедање вере у Свету Тројицу. СВ. ТРОЈИЦА У ПРАВОСЛАВНОЈ ИКОНОГРАФИЈИ Света Тројица у православној иконографији (са скретањем пажње ученицима и на погрешно приказивање). Света Тројица у православној иконографији (са истицањем икона из српске баштине). жүктеу/скачать 3.73 Mb. Достарыңызбен бөлісу:
|