Годину адреса школе: новембар 221, Лаћарак 22221 тел

ИТАЛИЈАНСКИ ЈЕЗИК

Властите именице и заједничке, одговарајући род и број са детерминативом: Maria, Giovanni, Belgrado, Roma, Signor Rossi, Signora Rossi, i miei genitori, il nostro paese, questa casa, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa, итд.

2. Члан

Облици одређеног и неодређеног члана. Основна употреба.

Члан спојен с предлозима di, a, da, in, su и con.

Одређени члан испред датума: Oggi è il 25 novembre. Испред имена дана у недељи Abbiamo lezioni di lingua italiana il linedì e il giovedì.

Употреба члана уз властита имена, географске појмове, имена градова и држава, презимена.

Партитивни члан као суплетивни облик множине неодређеног члана (C’è un libro: Ci sono dei libri).

Употреба члана уз присвојни придев и именице које исказују блиско сродство (Mia sorella si chiama Ada. Domani andiamo a Roma con i nostri nonni).

Положај члана и предлога уз неодређени придев tutto.

Партитивни члан. Mangio delle mele. Изостављање у негацији. Non mangio pane. Употреба предлога di уз изразе који изражавају одређену количину. Prendo un bicchiere d’acqua minerale.

3. Заменице

Личне заменице у служби субјекта: io, tu, lui, lei, Lei, noi, voi, loro.

Наглашене личне заменице у служби објекта: me, te, lui, lei, Lei, noi, voi, loro.

Наглашене личне заменице у служби директног објекта complemento oggetto: mi, ti, lo, la, La, ci, vi, li, le

Ненаглашене личне заменице у пару: Compro il libro a Luigi. Glielo compro.

Присвојне заменице (mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro). Показне заменице (questo, quello). Упитне заменице chi? и che?/ che cosa?

4. Придеви

Описни придеви, слагање придева и именице у роду и борју. Описни придеви buono и bello; неодређени придев tutto.

Компарација придева, компаратив: Maria è più alta di Marta. Noi siamo più veloci di voi.

Присвојни придеви: mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro. Употреба члана уз присвојне придеве.

Показни придеви: questo, quello.

Назив боја, морфолошке особености придева viola, rosa, blu, arancione.

Главни бројеви (преко 1000) и редни (до 20). Редни бројеви.

5. Предлози

Прости предлози di, a, da, in, con, su, per, tra, fra и њихова основна употреба.

Предлози dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro.

Употреба предлога di (Marco finisce di fare i compiti. La mamma dice di non fare tardi), a (Vado a giocare. Sei bravo a pattinare. Usciamo a giocare con gli amici.), da Vengo da Belgrado. Andiamo dai nonni.

6. Глаголи

Садашње време (Presente Indicativo) трију конјугација. Садашње време неправилних глагола: essere, avere, andare, fare, bere, venire, stare, uscire, dire.

Садашње време модалних глагола volere, dovere, potere, sapere.

Императив (Imperativo), заповедни начин, без облика за треће лице множине). Заповедни начин, за сва лица: Fa’ presto! Non tornare tardi ! Non andate via senza di me. Prego Signora, entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore

Повратни глаголи.

Употреба глагола piacere.

Перфект (Passato Prossimo) – само одређени број најфреквентнијих глагола:

Ho finito. Ho dimenticato il mio quaderno. Sono andato da mia nonna. Перфект модалних глагола volere, dovere, potere, sapere. Sono dovuto andare dal dentista. Ho potuto leggere i titoli in italiano.

Кондиционал презента (Condizionale Presente) глагола potere и volere: Vorrei un chilo di mele, per favore ! Potresti prestarmi il tuo libro di italiano ?

Футур правилних глагола. Noi tormeremo a casa alle cinque.

Хипотетички период: Реална погодбена реченица Se fa bel tempo vado in gita. Se farà bel tempo andrò in gita.

7. Прилози

Потврдни, одређни (sì, no). Основни прилози bene, male, molto, poco, troppo, meno, più и прилошки изрази за одређивање времена (prima, durante, dopo) и простора. a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra, su, giù

Упитни прилози: quando?, come?, perché? dove?

8. Речце

9. Везници: e, o, ma, se.

10. Реченица:

Проста и проширена реченица у потврдном и у одричном облику.

Упитна реченица:

-с конструкцијом изјавне реченице потврдног облика и упитном интонацијом (Leggete? Scrivete bene?);

-с конструкцијом изјавне реченице у одричном облику и упитном

интонацијом (Non leggete? Non scrivete?).

Ред речи у реченици.

Структуре везане за свакодневне ситуације у разреду

Chi è assente. Presenti tutti? Cancella la lavagna, per favore! Vieni qua/qui! Vieni alla lavagna! Va' al tuo posto! Ascoltate la cassetta! Ascoltate bene! Attenzione! (Fate) silenzio! Lavorate in gruppo/ in coppia! Scrivete la data!

Ascoltate e ripetete! Siete pronti? Fa' la domanda a Pietro! Domanda a Pietro! Rispondi! Apri/Chiudi la finestra/ porta Ascoltate bene! Attenti alla consegna! Dagli/dalle il tuo libro! Dagli/dalle la penna! Prendi il tuo libro! Apri a pagina... Vogliamo giocare? Giochiamo? Che gioco volete fare? Con che cosa volete giocare? Chi ha vinto? Vince/ Ha vinto... Cantiamo? Cantiamo tutti insieme!

РУСКИ ЈЕЗИК

Ученици треба да разумеју и користе:

1. Изговор и бележење акцентованих и редукованих самогласника о и а (рецептивно). Изговор и бележење сугласничких група - асимилација сугласника по звучности (рецептивно). Појам фонетске речи (рецептивно).

Основни типови интонационих конструкција у оквиру сложене реченице (рецептивно).

2. Слагање субјекта (именица, заменица) и именског предиката: Я уверена (уверен) в том, что… Я согласна (согласен). Это новое пальто.

3. Основни појмови о значењу и употреби глаголског вида и система глаголских времена: Анна (Вова) читает… вчера читала Вера (вчера читал Дима)... завтра будет читать Мила (Толя)...я прочитала (я прочитал)... я прочитаю...ты прочитаешь (рецептивно).

4. Употреба садашњег и прошлог времена глагола бежать, бегать, плыть, плавать, лететь, летать.

5. Исказивање заповести: Читай (читайте) вслух! Давайте повторим! Сядьте! Смотри не опоздай! По газонам не ходить!

6. Исказивање негације: Ученик пишет не карандашом, а ручкой. Нет, она не придет. Никого (ничего) не вижу. Ни о ком (чем) не думаю (рецептивно).

7. Исказивање начина вршења радње: хорошо учиться, писать по-русски..; рассказать своими словами, написать без ошибок.

8. Исказивање временских односа: сейчас, теперь, всегда, никогда; в среду, в сентябре, в 2008 году (рецептивно).

9. Исказивање места и правца: сидеть дома, идти домой; в чем, во что; за чем, за что; быть у врача, прийти от врача; идти по городу (улице).

10. Употреба глагола кретања идти, ходить у пренесеним значењима: снег идет; часы идут; костюм тебе идет; идет! (рецептивно)

жүктеу/скачать 3.73 Mb.

Достарыңызбен бөлісу: