Република српска

Табела нам показује, да свака oпштина у Регионалном центру Соколац има по једног референта за пољопривреду, дакле, у дванаест општина 12 референата. Из табеле видимо, да је ратарство важно у двије општине: Соколац и Рогатица, гдје је нагласак на житу и кромпиру или сјеменском кромпиру. Воћарство је усмјерено у производњу јагодичастог воћа, посебно интензивно у општинама: Ново Горажде, Источно Ново Сарајево, Рудо, Вишеград и Чајниче. У истим општинама је присутна интензивна производња поврћа у затвореним просторима. Подручје је погодно за мање интензивну производњу стоке, посебно оваца.

5. 
   Регионални центар ТРЕБИЊЕ укључује општине:Требиње, Љубиње, Билећа, Берковићи, Гацко, Невесиње, Источни Мостар, Калиновик и Фоча.
   

Горња табела показује, да је у девет општина Регионалног центра Требиње запослено девет општинских референата за пољопривреду. Екстензивно сточарство је присутно у свим општинама, а подручје је нарочито погодно за овчарство. Виноградарство је интензивно у Општини Требиње, а воћарство у општинама Љубиње и Берковићи.

Осим 77 општинских референата за пољопривреду, стручну помоћ пољопривредним произвођачима на подручју Републике Српске, по процјени, нуди и 30 приватних савјетодаваца. За све ове стручне раднике као и за »референте за пољопривреду по општинама«, користимо термин »Остали пружаоци савјетодавних услуга«.

На доњој карти означено је постојећих пет регионалних центара савјетодавне службе Републике Српске, а посебним симболима означени су доминантни типови пољопривредне производње по регијама. Можемо примијетити да је у планинским подручјима (регија Соколац и дијелови регија Требиње и Бањалука) доминантно сточарство, да је ратарство сконцентрисано у сјеверним дијеловима РС, а воћарство и повртарство у сјеверним и јужним дијеловима. Виноградарство је карактеристично за регију Требиње, а производња јагодичастог воћа за источни дио Републике Српске који покрива регионална јединица Бијељина.

Сљедећа слика показује рељеф Републике Српске, гдје је видљиво, да је више од пола земљишта (53,39%) РС на подручју изнад 500 м надморске висине, што показује, да би те површине могле да се сврстају у подручја са ограниченим могућностима за производњу пољопривредних култура тзв. LFA подручја (Less Favoured Area), која захтијевају посебне активности савјетодавне службе.

Рељеф Републике Српске показује да се могућности за развој интензивне производње пољопривредних култура налазе у равничарском, сјеверном, дијелу РС и крајњем јужном, што је мање од половине површине на надморској висине испод 500 м.

Подаци о броју и величини пољопривредних газдинстава у РС су значајан показатељ потребног броја пољопривредних савјетодаваца. Имамо у виду, да је савјетодавац макар једном годишње присутан на свакој комерцијалној фарми у подручју у којем стручно дјелује.

Из табеле је видљиво, да је у савјетодавном подручју Бања Лука просјечно 4,31 ха обрадивих површина по пољопривредном газдинству, у савјетодавном подручју Бијељина просјечно 3,86 ха, савјетодавно подручје Добој 3,62 ха, Соколац 3,48 ха и у савјетодавном подручју Требиње је просјечна величина фарме 3ха. Подаци показују, да је просјечна величина фарме у Републици Српској 5,0 ха узимајући у обзир све пољопривредне површине, међутим, обрадивих површина фарме имају у просјеку 3,9 ха.

Структура фарме је у значајној мјери повезана са сложеношћу рада пољопривредних савјетодаваца. Нужно је разврстати фарме у најмање до 2 ха, које су првенствено по дохотку допунске, осим оних које су усмјерене у производњу поврћа у затвореним просторима или на слободном (отвореном) и у воћарству.

Фарме, које обрађују до 5 ха су још увијек мале фарме. Савјетодавци се њима баве, само када се ове преусмјеравају, инвестирају у иновације и специјализирају производњу или прераду. Ове фарме теже ка добијању додатних обрадивих површина и да се увећавају. Пољопривредно савјетовање је на тим газдинствима најпотребније. Пољопривредни савјетодавци се овом категоријом газдинстава највише баве и обзиром на њихов потенцијал за развој такође и у будућности биће предмет велике пажње пољопривредне савјетодавне службе. Због преусмјеравања производње и повећавања пољопривредних земљишта куповином или унајмљивањем та ће се најбројнија група газдинстава смањивати, јер ће газдинства прећи у категорију средње великих и великих пољопривредних газдинстава.

Средње велике фарме, које газдују на површинама између 5 ха и 10 ха су комерцијално усмјерене, зато је присутност савјетодавца нужна у већем обиму, како би се поред улагања у инвестиције унапређења и технологију производње бавили одговарујућим квалитетом робе за тржиште. Велика пољопривредна газдинства изнад 10 ха површине захтијевају сталну присутност савјетодавца, који се брине за планирање и економију производње, маркетинг, сталну квалитетну испоруку и унапређење. За њих се припремају развојни и инвестицијски програми као и најбољи развојни правци у перспективи фарме.

Горња табела нам показује број газдинстава по савјетодавним областима, у које сврставамо најмање фарме до 2 ха површине, мале фарме с површинама између 2 и 5 ха, средње велике фарме, које обрађују између 5 и 10 ха, те велика пољопривредна газдинства са више од 10 ха површине. Највећи број газдинстава од 21.276 је у категорији малих газдинстава, која имају између 2 и 5 ха површине и са њима се пољопривредна савјетодавна служба највише бави. Са овом категоријом газдинстава, ће се пољопривредна савјетодавна служба и убудуће интензивно бавити. Регистрован је приближно једнак број најмањих газдинстава до 2 ха и средње великих газдинстава, која имају између 5 и 10 ха. Међутим, више од 10 ха површине има 4318 газдинстава од укупних 53.394 регистрованих газдинстава.

Искориштавање пољопривредних површина је важан показатељ за креирање тзв. упоредивих површина, које су нам потребне за пројекцију потреба за савјетодавним услугама. За конверзију пољопривредних површина у упоредиве пољопривредне површине, користимо факторе, који су успостављени на основу економских односа између различитих кориштења пољопривредних земљишта а потврђени су емпиријским доказима: њиве 1, баште 5, ливаде 0,5, воћњаци и виногради 4. Употребом фактора за 1 ха упоредиве површине сматра се: 1 ха њива за производњу житарица и крмног биља, 2 ха ливаде и пашњаци, 0,25 ха воћњаци и виногради и 0,20 ха површина за производњу поврћа.