г) Методе савјетодавног рада

Индивидуалне савјетодавне методе представљају релативно често кориштен метод савјетодавног рада. Ове методе могу да се примјењују у форми кућних посјета и савјетодавних разговора, али подразумијевају и одлазак на фарму и практичне обуке, долазак сељака/фармера у канцеларију савјетодавца итд. У суштини овај метод је врло интензиван, савјетодавац може да се „посвети“ конкретном проблему сељака/фармера, контакти су блиске природе („face to face“).

Трошкови оваквог савјетодавства су релативно велики, а број сељака/фармера који се годишње може посјетити креће се око 200, што је веома мало у односу на ефекте који се потенцијално могу остварити другачијим методама савјетодавног рада.

Индивидуално савјетовање (у канцеларији, на фарми, на терену у: винограду, воћњаку, пољу, штали..) представља дакле ситуацију у којој савјетодавац лично савјетује и информише произвођаче како заједнички:

• 
  рјешавати технолошке проблеме везане за поједине фарме;
  
• 
  ријешити проблем корова, појаву биљних болести и штеточина;
  
• 
  ријешити проблем новонасталих болести у сточарству;
  
• 
  планирати преструктурисање фарме;
  
• 
  израдити пословни план за фарму;
  
• 
  планирати инвестиције и закључивање финансијске конструкције;
  
• 
  остварити могућности за неповратна или повољна кредитна средства, када је послије групних информација већ изражена жеља инвеститора за учествовање и
  
• 
  да провјери испуњавања захтјеваних стандарда на фарми (стандарди -унакрсна усклађеност прописа) уколико фармер позове савјетодавца.
  

Групно савјетовање везано је за савјетовање, информисање и образовање у учионицама и на терену. Предавања се спроводе у зимском периоду и припремају се тако, да рјешавају технолошке проблеме протекле сезоне, уводе новине у технологијама производње, наглашавају важност примјене мјера за заштиту околине код избора технологија.

У групама се пружају опште информације у вези са захтјевима пољопривредне политике, произвођаче савјетодавна служба информише о прилагођавању стандардима у пољопривреди, дају се информације о могућности продаје производа и повезивања произвођача. За формиране групе произвођача по производним секторима се организују курсеви, округли столови, семинари, радионице, дани поља, демонстрације нових технологија, гдје је у групи 10 до 15 пољопривредника и активно учествују у практичним демонстрацијама или изради потребних евиденција и докумената за властиту фарму (планови ђубрења, вођење књиговодства, припрема сложених апликација за финансијска средства и др.).

Методом групног рада, савјетодавна служба подстиче развој села и побољшање квалитета живота на селу. Наиме, на оваквим скуповима могуће је расправљати о различитим темама које су од колективног значаја и за које су сељаци/фармери заинтересовани. Тим путем отварају се могућности за јачање колективитета, солидарности, организационих способности локалног становништва, могуће је чак и да овакви скупови представљају замјену за формалне институције на локалном нивоу које недовољно добро функционишу.

Савјетодавна служба припрема распоред извођења стручног образовања пољопривредника за годину и просљеђује га свим регистрованим фармама.

Рад са медијима

У савјетодавном раду се могу користити сви масовни медији прилично равноправно: телевизија, радио, филм, новине, ревије, часописи, књиге, леци, плакати итд. Сваки од ових медија има своје специфичности и зависно од њих, може се користити у комуникацији са сељацима/фармерима.

Савјетовање у облику писаних материјала као што су технолошка упутства (смјернице), чланци, извјештаји уобичајено је да се пласирају једном мјесечно по производним секторима, па и неколико пута ако је потребно. За техничко подручје рада (дизајн, штампа, дистрибуција) брине савјетодавац - администратор, док стручни садржај припремају савјетодавци специјалисти.

Који од масовних медија ће се користити у савјетодавном раду, зависи од „циљне групе“ са којом се путем ових медија комуницира, као и од тога који су циљеви комуникације (информисање, едукација, кампање ради подизања интереса и свијести о значају одређених појава итд), у којем се периоду они употребљавају (зависно од нпр. распореда пољопривредних радова), у које доба дана (нпр. телевизијске емисије са савјетодавним садржајем морају се емитовати у вријеме када се претпоставља да их сељак/фармер може гледати, док се нпр. радио емисије могу слушати и у току рада).

Ефекти масовних медија у савјетодавству су ограничени јер савјетодавац не добија повратну информацију о томе да ли је порука дошла до циљне групе нити да ли је циљ комуникације постигнут. Истраживања су показала да кориштење масовних медија у савјетодавству може убрзати пренос информација али ријетко су средство за постизање промјена традиционалних навика произвођача. Међутим, уколико је циљ савјетодавне поруке да у што краћем времену адресира што већи број корисника, примјена ове методе је најефикаснији начин остварења тог циља.

4. 
   ДИЗАЈНИРАЊЕ ЦЕНТРАЛНИХ ЕЛЕМЕНАТА СТРАТЕГИЈЕ
   

Како би осигурало укључивање свих интересних страна у дизајнирање стратешког документа, те обезбједио стручни допринос у дефинисању кључних елемената стратегије, Министарство је формирало радну групу која се састојала од представника Министарства, представника јавне савјетодавне службе, приватне савјетодавне службе, индивидуалних консултаната, представника парламента. Радна група је имала улогу пружања подршке интернационалном консултанту у заузимању ставова око централних елемената стратегије те дјелимично и у прикупљању података потребних у току фазе анализе стања у области пољопривредног савјетодавства Републике Српске.

Представници корисничких група (удружења пољопривредних произвођача) консултовани су повремено у појединим фазама истраживања. За потребе ширег упознавања јавности о изради стратешког документа, као и потребе сагледавања искустава других земаља у одабиру модела савјетодавног рада, организована је и међународна конференција о савјетодавству, на којој су учешће узели представници савјетодавних служби Словеније, Хрватске и Србије, представници Министарства Републике Српске и Србије, консултанти Свјетске Банке и GTZ-а, представници научних и стручних институција Републике Српске, представници произвођача. Искуства, ставови, дискусије и мишљења учесника узета су у обзир приликом дефинисања елемената Стратегије савјетодавства.

Сљедећи централни елементи, дефинисани су као оквир средњорочног развоја пољопривредног савјетодавства Републике Српске:

1. 
   Дефинисање савјетодавних области:
   

б) Потребе по броју и стручном усмјерењу савјетодаваца и

в) Обликовање савјетодаваних области по регијама у односу на број и производну усмјереност фарми.

2. 
   Структура пољопривредне савјетодавне службе:
   

б) Постављање одговорности савјетодавне службе од институције која потвђује програм рада и финансијски план потрошње средстава савјетодавне службе, до корисника услуга.

3. 
   Средњорочни програм рада – задаци и финансијски план пољопривредне савјетодавне службе:
   

б) Годишњи програм рада, припремљен је на основу платформе, коју је одредио финансијер службе (Министарство). Платформа садржи задатке савјетодавне службе.

в) Механизми за праћење активности по програму рада, начину контроле, те подношење извјештаја о извршењу годишњег програма рада, по захтјеву финансијера.

4. 
   Руководилац одјељења (одсјека):
   

б) Општи пољопривредни савјетодавац; пољопривредни савјетодавац за пољопривредно удружење и допунске дјелатности.

5. 
   Образовање и компетенције пољопривредних савјетодаваца:
   

б) Развијање одговорајућег образовног програма за савјетодавце.

Анализа стања имала је за циљ сагледавање тренутних капацитета у пружању савјетодавних услуга на простору РС, сагледавања потреба за савјетодавним услугама (број пољопривредних газдинстава, величина и структура пољопривредних површина), регионални распоред пољопривредних капацитета. Сагледавањем основних показатеља пројектоване су потребе за савјетодавним услугама, преко тзв.упоредних фактора, њихова стручна усмјерења, као концентрација савјетодаваца по појединим регионалним центрима.

Савјетодавна подручја су већ обликована оснивањем Агенције за пружање стручних услуга у пољопривреди РС, која делује у оквиру Министарства. Сједиште Агенције је у Бањалуци, а пољопривредни савјетодавци су распоређени у пет Регионалних центара и обухватају различит број општина. Оне се разликују по броју и величини фарми, по кориштењу пољопривредног земљишта, по врсти производње и количини производа по јединици. Кључни подаци за израду средњорочне стратегије савјетодавне службе су били обједињени по већ постојећим савјетодаваним регијама са сљедећим регионалним центрима, гдје је запослено 14 савјетодаваца на регионалном нивоу и 77 општинских пољопривредних референата који обављају административне послове у локалним заједницама:

1. 
   Регионални центар БАЊА ЛУКА укључује општине: Бања Лука,Приједор, Градишка, Лакташи, Прњавор, Оштра Лука, Нови Град, Србац, Мркоњић Град, Котор Варош, Шипово, Козарска Дубица, Челинац, Језеро, Кнежево, Костајница, Крупа на Уни, Купрес, Рибник, И. Дрвар и Петровац.