Stephen king стивен Кинг podpaľAČKA



бет52/53
Дата17.06.2016
өлшемі3.46 Mb.
#142914
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   53

11


„Charlie!“ zvolal a očarovanie sa stratilo.
— Чарли? — позвал он, и чары разрушились.
Ruky sa odtiahli z priečok a zrazu naplno pochopila celú hrôzu. Obrátila sa k vrátam a uvidela ho tam stáť. Prvá myšlienka
Она выпустила перекладину; внезапно все увиделось с ужасающей ясностью. Она повернулась: отец стоял в проеме. Первая мысль
(ocko, ty si stučnel!)
(как ты потолстел, папа!)
sa jej mihla v mysli a stratila sa tak rýchlo, že sa takmer nedala postrehnúť. Tučný, alebo nie, je to on. Spoznala by ho kdekoľvek, láska k nemu ju naplnila a odfúkla Rainbirdovo očarenie ako dym. A pochopila, že nech John Rainbird tým, čo vravel, mienil čokoľvek, vždy to znamenalo smrť jej otca.
пронеслась в мозгу так быстро, что на не успела отдать себе в этом отчет. Толстый, худой — какая разница, она узнала бы его с закрытыми газами; любовь к нему брызнула живой водой — и вмиг рассеялись чары Рэйнберда, точно колдовской туман. И стало яснее ясного: что бы ни значил Джон для нее, для ее отца он означал одно — смерть.
„Ocko!“ skríkla. „Nechoď sem!“
— Папочка, — закричала она. — Не входи сюда!
Rainbirdovi sa v tej chvíli mihlo na tvári podráždenie. Zbraň mu už neležala na kolenách. Mierila priamo na siluetu stojacu medzi vrátami.
Гримаса досады исказила лицо Рэйнберда. Пистолет, только что лежавший на коленях, уже был нацелен в силуэт, возникший в дверном проеме.
„Myslím, že na to je už trochu neskoro,“ ozval sa.
— Боюсь, что уже поздно, — сказал он.
Vedľa jej ocka stál akýsi muž. Pomyslela si, že je to ten, ktorého všetci volajú kapitán. Iba tam stál, plecia mal zvesené, akoby ich mal zlomené.
Рядом с отцом стоял мужчина. «Это тот, кого называют Кэпом», — подумала она. Он стоял неподвижно, плечи опущены, точно перебиты кости.
„Poďte ďalej,“ vyzval ho Rainbird a Andy šiel. „Teraz stojte.“
— Войдите, — велел Рэйнберд, и Энди вошел. — Остановитесь.
Andy zastal. Kapitán šiel krok, dva za ním, akoby boli spolu zviazaní. Kapitánove oči nervózne behali zboka nabok v šere stajne.
Энди остановился. Кэп, держась чуть сзади, также продвинулся вперед, словно был на привязи. Глаза Кэпа с беспокойством обшаривали темные углы.
„Viem, že to môžete spraviť,“ začal Rainbird a povedal to ľahkým, takmer humorným tónom. „V skutočnosti to môžete spraviť obaja. Ale, pán McGee… Andy! Môžem vás volať Andy?“
— Я знаю, что ты можешь это сделать. — Голос Рэйнберда зазвучал непринужденно, почти насмешливо. — И твой отец, кстати, тоже кое что может. Но учтите, мистер Макги… Энди. Могу я звать вас Энди?
„Ako chcete,“ odvrkol jej otec. Hlas mal pokojný.
— Как вам будет угодно, — ответил тот. Голос его был спокоен.
„Andy, ak skúsite niečo na mňa použiť, budem sa tomu usilovať vzdorovať aspoň tak dlho, kým zastrelím vašu dcéru. A samozrejme, Charlie, ak sa ty pokúsiš o niečo, ktovie, čo sa stane.“
— Так вот, Энди, если вы попытаетесь пустить в ход свои способности, я продержусь ровно столько, сколько нужно, чтобы застрелись вашу дочь. А если ты, Чарли, пустишь в ход свои, — кто знает, чем это кончится.
Charlie bežala k otcovi. Pritlačila si tvár na drsné pásiky jeho menčestrového saka.
Чарли подбежала к отцу. Она уткнулась в его пиджак, почувствовал щекой рубчатую ткань.
„Ocko, ocko,“ šepkala chripľavo.
— Папа, папочка, — прошептала она срывающимся голосом.
„Ahoj, mačiatko,“ povedal a hladkal ju po vlasoch. Pritúlil si ju a pozrel hore na Rainbirda. Ako tam sedel na okraji podkrovia, ako námorník na palube, bol to živý jednooký pirát z Andyho sna. „Takže čo teraz?“ spýtal sa Rainbirda. Obával sa, že Rainbird ich chce zadržať, kým chlapík, ktorého videl bežať krížom cez trávnik, privedie posilu, no akosi sa mu nevidelo, že práve to chce tento človek.
— Здравствуй, мышонок, — сказал он гладя ее по голове. Он прижал ее к себе, потом поднял глаза на Рэйнберда. Вот и сбылся сон об одноглазом пирате, тем более что Рэйнберд сидел на краю сеновала, точно матрос на мачте. — И что теперь? — спросил пн Рэйнберда. Он понимал, что тот, пожалуй, сумеет продержать их под дулом писголета, пока не подоспеет подмога, за которой побежал мужчина в фуфайке, но что то подсказывало ему — не этого хочет Рэйнберд.
Rainbird ignoroval jeho otázku.
Его вопрос остался без ответа.
„Charlie!“ začal.
— Чарли! — позвал Рэйнберд.
Andy pocítil, ako sa mu Charlie pod rukami zachvela, no neobzrela sa.
Она вздрогнула в объятиях отца, но не обернулась.
„Charlie,“ zopakoval mierne, no naliehavo. „Pozri na mňa, Charlie.“
— Чарли, — снова позвал он — мягко и вместе требовательно. — Помотри на меня, Чарли.
Pomaly, váhavo sa obrátila a pozrela naňho.
Медленно, неохотно она обернулась и посмотрела.
„Poď sem hore,“ pokračoval, „tak, ako si to chcela spraviť. Nič sa nezmenilo. Dokončíme, čo máme, všetko sa uzavrie.“
— Поднимись сюда, — сказал он, — ты ведь уже собиралась подняться. Все остается в силе. Мы решим наши дела, и все будет кончено.
„Nie, to nemôžem pripustiť,“ vyhlásil Andy takmer milo. „My odchádzame.“
— Боюсь, что это невозможно, — достаточно вежливо заметил Энди. — Мы уходим.
„Poď hore, Charlie,“ dodal Rainbird, „lebo inak hneď v tejto chvíli prevŕtam tvojmu otcovi guľkou hlavu. Môžeš ma spáliť, ale stavím sa, že potiahnem kohútik prv, než sa to stane.“
— Иди, Чарли, — не отступал Рэйнберд, — иначе я сейчас прострелю голову твоему отцу. Ты можешь сжечь меня, но на спуск я нажму раньше, будь уверена.
Charlie zastonala z hĺbky hrdla ako ranené zviera.
Чарли издала горлом стон, точно раненый зверь.
„Nehýb sa, Charlie,“ prikázal Andy.
— Не двигайся, Чарли, — сказал Энди.
„Bude mu dobre,“ pokračoval Rainbird. Hlas mal tichý, rozumný, presvedčivý. „Pošlú ho na Havaj a bude mu dobre. Máš možnosť vybrať mu, Charlie. Guľku do hlavy, alebo zlatý piesok na Kalami Beach. Čo to bude? Vyberaj!“
— С ним будет все в порядке, — сказал Рэйнберд. Его низкий голос звучал рассудительно, убаюкивающе. — Он летит на Гавайи, с ним будет все в порядке. Выбирай, Чарли. Пуля в голову или золотой песок на пляжах в Калами. Одно из двух. Выбирай.
Modré oči upierala do jediného Rainbirdovho oka a roztra­sené ustúpila od otca.
Завороженная его взглядом, Чарли, вся дрожа, шагнула навстречу Рэйнберду.
„Charlie!“ zvolal ostro. „Nie!“
— Чарли! — резко сказал отец. — Нет!
„Hneď bude po tom,“ dodal Rainbird. Hlaveň pištole sa nesklonila, ešte vždy mierila na Andyho hlavu. „Veď to chceš, nie? Urobím to bezbolestne a urobím to čisto. Dôveruj mi, Charlie. Sprav to pre svojho otca a sprav to pre seba. Dôve­ruj mi.“
— Все будет кончено, — сказал Рэйнберд. Пистолет, ни разу не дрогнувший в его руке, метил Энди в голову. — Ты ведь этого хочешь? Я буду нежен, ты и не почувствовасшь боли. Верь мне, Чарли. Этим ты спасешь отца… и себя. Поверь мне.
Urobila ďalší krok. A ešte jeden.
Она сделала еще шаг. И еще.
„Nie!“ skríkol Andy. „Nepočúvaj ho, Charlie!“
— Нет, — сказал Энди. — Не слушай его, Чарли.
No bolo to, akoby ju ta posielal. Kráčala opäť k rebríku. Položila ruky na priečku priamo vo výške hlavy a zastala. Pozrela hore na Rainbirda a vpíjala sa upretým pohľadom doňho.
Голос отца дрогнул, и это лишь добавило ей решимости. Она приближалась к лестнице. Вот она взялась за верхнюю перекладину, помедлила. Вот задрала голову — взгляды ее и Рэйнберда сомкнулись.
„Sľubuješ mi, že sa mu nič nestane?“
— Ты обещаешь, что с ним ничего не случится?!
„Áno,“ odvetil Rainbird, a vtom Andy náhle a úplne pocítil silu jeho lži… všetkých jeho lží.
— Да, — сказал Рэйнберд, но Энди всей кожей ощутил, внезапно и безоговорочно: он лжет… и всегда лгал.
Budem musieť pritlačiť ju, pomyslel si v nemom ohromení. Nie jeho, ale ju.
Мне придется подтолкнуть ее, подумал он и сам себе не поверил. Не его — ее.
Zbieral silu, aby to spravil. Stála už na prvej priečke a rukami hmatkala nad hlavou po ďalšej.
Он набирался духу это сделать. Чарли уже стояла на нижней ступеньке, взявшись за следующую перекладину.
A vtedy kapitán – na ktorého všetci zabudli – zvreskol.
И тут Кэп, о котором все забыли, начал кричать.

12


Keď Don Jules dobehol k budove, z ktorej kapitán a Andy odišli iba pred pár minútami, vyzeral tak zmätene, že Richard, strážca pri dverách siahol do zásuvky so zbraňou.
Вид у Дона Джулза, ворвавшегося в здание через несколько минут после ухода Кэпа и Энди, был такой, что Ричард, дежуривший на своем посту, выхватил оружие из полуоткрытого ящика.
„Čo…“ začal.
— Что… — только и успел он сказать.
„Poplach, poplach!“ vrieskal Jules.
— Тревогу! Давай тревогу! — завопил Джулз.
„Ste splno…“
— А у вас есть полно…
„Som taký splnomocnený, že až, ty zasran! Dievča! Dievča sa pokúša ujsť!“
— Есть у меня, кретин, полномочия! Девчонка! Девчонка хочет сбежать!
Na Richardovom stole boli dva kruhové číselníky od jednej do desať, na ktorých sa dali nastaviť jednoduché kombinácie. Znepokojený Richard pustil pero a nastavil ľavý číselník kúsok za sedmičku. Jules prešiel okolo a nastavil číselník vpravo priamo na jednotku. V tej chvíli sa ozvalo hlboké vrčanie vychádzajúce zo stola a tento zvuk sa začal rozliehať vo všetkých častiach ohradeného územia Firmy.
На приборной панели у Ричарда были два простейших десятеричных наборника, которые устанавливались поворотом ручки. Ричард, не долго думая, установил шифр слева на семерке. Джулз, уже успев обогнуть стол, установил шифр справа на единице. Через секунду с приборной панели стал разноситься утробный сигнал, мгновенно подхваченный динамиками на всей территории Конторы.
Záhradníci vypli kosačky a rozbehli sa do kôlni, kde mali pušky. Dvere miestností, v ktorých boli nechránené terminály počítača, sa zasunuli a zamkli. Glória, kapitánova sekretárka, vybrala svoju zbraň. Všetci agenti Firmy, ktorí boli k dispozí­cii, bežali k reproduktorom v očakávaní inštrukcií, cestou si rozopínali saká a vyťahovali pištole. Elektrické napätie vo vonkajšom okruhu plota z ostnatého drôtu sa zvýšilo z bež­ného, denného, na smrtiace Dobermani v priestore medzi drôtmi začuli bzučanie, vycítili zmenu, keď sa celá Firma presúvala do bojového postavenia, a začali hystericky brechať a skákať. Brány medzi Firmou a vonkajším svetom sa zasunuli a zamkli. Pekárskemu nákladniaku, ktorý priviezol tovar do bufetu, rozdrvila jedna zasúvacia brána zadný nárazník a jeho vodič mohol hovoriť o šťastí, že ho nezabil elektrický prúd.
Рабочие побросали свои газонокосилки и ринулись к ангарам, где хранились винтовки. Защелкнулись электронные дверные замки, пряча от греха подальше ЭВМ с их соблазнительной информацией. Глория, секретарша Кэпа, достала личное оружие. Агенты, весь наличный состав, расстегивая на ходу пиджаки, бежали к динамикам в ожидании инструкций. Вместо слабого тока на внешнее заграждение сразу поступило столько вольт, что они могли бы убить все живое. Почуяв, как по звуку сирены Контора приходит в состояние боевой готовности, доберманы, охранявшие полосы между двумя ограждениями, истерично залаяли и заметались. Ворота, отделявшие Контору от внешнего мира, намертво закрылись. При этом хлебному фургону, обслуживавшему гарнизонный магазин, как ножом срезало задний бампер; окажись шофер менее удачливым, его бы убило током на месте.
Bzučanie na prahu vnímania sa zdalo nekonečné.
Нескончаемый звук сирены въедался в подсознание.
Jules siahol za mikrofónom na Richardovom stole a začal hlásiť:
Джулз сорвал микрофон с приборной панели.
„Stav najvyššej pohotovosti. Opakujem, stav najvyššej pohotovosti. Nejde o cvičenie. Smer stajňa, postupujte s naj­vyššou opatrnosťou.“ Pátral v mysli po krycom mene pre Charlie McGeeovú, no nemohol si spomenúť. Zdalo sa, že tie somariny menia dennodenne. „Tá malá to chce zneužiť! Opakujem, chce to zneužiť!“
— Готовность — ярко желтый. Повторяю, готовность — яркожелтый. Тревога боевая. Окружить конюшни. Предельная осторожность. — Он попытался вспомнить кодовое наименование, под которым проходила Чарли, и не вспомнил. Каждый день меняют, черт бы их подрал. И тогда Джулз объявил по простому, без затей: — Там девчонка, и она готова на все! Повторяю, она готова на все!

13


Orv Jamieson stál pod reproduktorom v klu­bovej miestnosti na treťom podlaží severnejšieho domu a v jednej ruke držal Žihadlo. Keď začul Julesovo hlásenie, prudko sa posadil a zasunul ho do puzdra.
Экстренное сообщение застигло Орва Джеймисона в фойе третьего этажа северного особняка; он стоял, держа в руке свою «пушку». Выслушав директиву Джулза, он так и сел и первым делом зачехлил оружие.
„Aha!“ zašomral si pod nos, keď traja ďalší, s ktorými sa hral biliard, vybehli von. „Aha, tak ja teda nie. Mňa z toho vynechajte.“ Ostatní sa tam môžu hnať ako psi po čerstvej stope, ak sa im chce. Tí nezažili Mandersovu farmu. Nevideli túto žiačku tretej triedy v akcii.
— Так так, — пробормотал он себе под нос, видя, как трое его партнеров по бильярду выбегают в коридор. — Лично я пас, так что без меня. Другие пусть мчатся туда, как гончие по свежему следу. Они не были на ферме Мэндерсов. Они еще не видели эту третьеклассницу во всем блеске.
To, po čom teraz túžil O. J. najväčšmi na svete, bolo, aby našiel dáku hlbokú jamu a zahrabal sa v nej.
Больше всего О'Джею хотелось сейчас найти ямку поглубже.

14


Kapitán Hollister počúval veľmi povrchne trojstrannú konverzáciu medzi Charlie, jej otcom a Rainbirdom. Bol celkom mimo, staré príkazy splnil, a nové ešte nedostal. Zvuky rozhovoru plynuli okolo neho bez toho, aby zachytával ich zmysel, a dovolili mu voľne rozmýšľať o golfe a o hadoch a o deviatich paliciach s kovovou hlavou a o zovretí hadom boa a o palici na stredne dlhé údery a o štrkáčoch a o palici, ktorou sa hrá z veľkej pieskovej prekážky, a o pytónoví, ktorý je taký veľký, že prehltne celú kozu. Toto miesto sa mu nepáčilo. Bolo tu všade plno natrúseného sena, ktoré mu pripomínalo vôňu nekosenej časti golfového ihriska. To na sene jeho brata uštipol had, kapitán mal vtedy len tri roky, a jeho veľký brat reval, tak reval, a všade voňalo seno, voňala ďatelina, voňala timotejka a jeho veľký brat bol najmocnejší, najstatočnejší chlapec na svete, no v tej chvíli reval, veľký, robustný deväťročný Leon Hollister reval „choď zavolať ocka!“ a slzy sa mu valili po lícach, keď si rukami zvieral puchnúcu nohu, a keď sa trojročný kapitán Hollister obrátil, prestrašený a uplakaný aby spravil, čo mu kázal brat, preplazilo sa mu to po nohe, po jeho vlastnej nohe ako smrtiaca zelená voda – neskôr lekár povedal, že uštipnutie nebolo nebezpečné, lebo had asi tesne predtým uštipol niečo iné a váčok s jedom mal prázdny, ale Lennie si myslel, že zomiera, a všade bola sladká, letná vôňa trávy a skákali lúčne kobylky s tým svojím večným cŕŕŕcr – cŕfŕcr a pľuli hnedastú šťavu („ukáž, ako pľuješ a nechám ťa ísť“ sa v tých dávnych časoch vykrikovalo v Nebraske), dobré vône, dobré zvuky, golfové ihrisko tak vonia a bzučí bratov rev, odporný dotyk hada, pozrel dolu a videl jeho plochú, trojuholníkovú hlavu, čierne oči… had sa preplazil kapitánovi cez nohu na ceste do vysokej trávy… nazad do nekosenej časti, ihriska, dá sa povedať… a vôňa tam bola takáto istá… a jemu sa toto miesto nepáči.
Кэп Холлистер мало что слышал из трехсторонних переговоров между Чарли, ее отцом и Рэйнбердом. Кэп находился в простое: старые указания он выполнил, новых не получил. Слова обтекали его бессмысленными потоками, ничто не мешало ему сосредоточиться на гольфе и ползающих гадах, на битах с железными головками и боа констрикторах, на клюшках и гремучих змеях, на нибликах и питонах, способных заглотать целого козленка. Ему определенно не нравилось это место. Разбросанное здесь и там сено напоминало ему своим запахом только что подстриженную площадку для гольфа. Не где нибудь, а именно в скошенной траве укусила змея его брата, когда самому Кэпу было три годика, и хотя змея была не такая уж опасная, его старший брат заголосил, просто таки заголосил, а вокруг пахло сеном, клевером, тимофеевкой, и его старший брат, самый сильный и отважный на свете, голосил, девятилетний Леон Холлистер, взрослый, мужественный мальчик, голосил: «Скорей беги за папой!» — он держал обеими руками опухающую ногу и обливался слезами, — и когда трехлетний малыш, лепеча что то от страха бросился выполнять его приказ, она проползла по его ноге, прямо по ноге, как осклизлая водоросль, — уже после доктор сказал, что укус не опасный, что змея, по видимому, укусила перед тем кого то другого и выпустила почти весь свой яд, но Ленни решил, что он умирает, а воздух тогда был пропитан медовыми запахами летней травы, в которой прыгали кузнечики и стрекотали, как водится, и плевались в обидчика табачной жидкостью («Плюнь — выпущу», — говорили они мальчиками в Небраске), да то были чудо запахи и чудо звуки, запахи и звуки игры в гольф… если бы только не отчаянье в голосе брата и не это прикосновение к ноге чешуйчатого тела, отчего его взгляд камнем упал вниз, а там — плоская треугольная головка и черные глаза… она проползла по его ноге, спеша укрыться в траве, высокой, как на недостриженной площадке для гольфа… точно такой же был тогда запах… неудивительно, что ему не понравилось это место.
Štyri palice s kovovou hlavou a zmije a doklepávacie palice a ploskohlavce…
БИТЫ С ЖЕЛЕЗНЫМИ ГОЛОВКАМИ, И ГАДЮКИ, И КОРОТКИЕ КЛЮШКИ, И МЕДЯНКИ…
Rýchlejšie a rýchlejšie sa všetko odrážalo tam a nazad a kapitánove oči bez výrazu behali po tienistej stajni, kým John Rainbird stál proti McGeeovcom. Nakoniec sa mu oči zastavili na čiastočne roztavenej zelenej plastikovej hadici pri prasknutom potrubí. Visela skrútená na kolíku, ešte vždy trochu zahalená stúpajúcou parou.
Слепо метался рикошет по безумной траектории, и так же слепо блуждал взгляд Кэпа в полумраке конюшен, пока Джон Рэйнберд воевал с обоими Макги. Наконец он уставился на зеленый пластмассовый шланг, местами оплавленный, на стене возле покореженной водопроводной трубы. Кольца шланга, висевшего на крюке, частично скрадывались остатками пара.
Zrazu v ňom vyšľahla hrôza ako plameň z dohasínajúcej pahreby. V prvej chvíli bola hrôza taká obrovská, že mu nedovolila ani nabrať dych, aby skríkol na výstrahu. Svaly mal stuhnuté, neschopné pohybu.
Внезапно в нем вспыхнул панический страх, столь же опасный, как случайная искра в заброшенной шахте, куда просочился газ. В первые мгновения страх был такой всеобъемлющий, что он не мог даже выдохнуть, не говоря уже о том, чтобы закричать, предупредить об опасности. Голосовые связки намертво сомкнулись.
Vzápätí to prešlo. Kapitán sa z plných pľúc nadýchol, naklonil sa dopredu a vydal náhly drásaný výkrik: „Had! HAD! HAAÁD!“
Потом отпустило. Кэп судорожно, одним глотком втянул полные легкие воздуха и издал душераздирающий вопль: — ЗМЕ Я ААААА!
Neutekal preč. Ani v stave, v akom bol, kapitán Hollister nepomyslel na útek. Naklonený dopredu ako opotrebovaný robot chytil vidly opreté o stenu. Bol tam had a on ho chcel zasiahnuť, zničiť, rozdrviť.
Он не бросился бежать. Как ни сдал он, бежать Кэп Холлистер был нс приучен. Он сделал несколько шагов на несгибающихся ногах, как заржавевшая механическая кукла, и схватил прислоненные к стене грабли. Он приготовился забить, порубить, искрошить эту гадину. Сейчас… сейчас он…
Chcel… chcel… Chcel zachrániť Lennieho!
СЕЙЧАС ОН СПАСЕТ ЛЕНЧИ!
Vrhol sa na čiastočne roztavenú hadicu a hrozivo sa oháňal vidlami.
Он бросился к оплавленному шлангу, воинственно размахивая граблями.
Od tej chvíle sa všetko odohrávalo veľmi rýchlo.
Дальше все произошло в считанные секунды.

15


Agenti zväčša ozbrojení automatickými pišto­ľami a záhradníci zväčša puškami sa v neuzavretom kruhu blížili k stajni v tvare L od dlhšieho ramena, keď sa ozval výkrik. Hneď nato sa ozvalo ťažké buchnutie a čosi, čo mohlo byť tlmené zrevanie od bolesti. Iba o sekundu neskôr zaznel trhavý zvuk, a potom dutý výbuch, ktorý pochádzal celkom iste z revolvera s tlmičom
Агенты, почти все имевшие при себе личное оружие, и садовые рабочие, почти все вооруженные винтовками, цепью окружали приземистые г образные конюшни, когда послышался протяжный вопль. Мгновение спустя — тяжелый глухой стук и что то вроде сдавленного крика боли. Спустя еще мгновение донеслись частые удары и тут же — отрывистый ватный звук, какой мог издать только пистолет с глушителем.
Kruh okolo stajne zastal a potom sa začal opäť sťahovať.
Цепочка людей, окружавших конюшни, приостановилась, а затем вновь начала смыкаться.

16


Kapitánov výkrik a to, ako rýchlo siahol po vidlách, upútalo Rainbirdovu pozornosť iba na okamih, no okamih stačil. Zbraň sa obrátila z Andyho hlavy na kapitána. Bol to inštinktívny pohyb, blesková a rýchla reakcia tigra poľujúceho v džungli. A práve tu ho jeho dokonalé inštinkty zradili a spôsobili, že sa pod ním prelomil tenký ľad, po ktorom kráčal tak dlho.
Когда Кэп завопил и ринулся за граблями, внимание Рэйнберда отвлеклось на один лишь миг, но и этого мига оказалось достаточно. Дуло, нацеленное Энди в голову, молниеносно поймало новую мишень — Кэпа; сработал инстинкт готового к прыжку тигра. И этот природный инстинкт сослужил ему плохую службу — та самая пороховая бочка, на которой он так долго просидел, взорвалась, и его отбросило взрывом.
Aj Andy použil pritlačenie priveľmi rýchlo a privelmi inštinktívne. Keď sa zbraň obrátila na kapitána, zvolal na Rainbirda: „Skoč!“- a pritlačil tak silno, ako ešte nikdy v živote. Z bolesti, čo mu vtrhla do hlavy ako trieštivé úlomky granátu, sa mu pri jej zaútočení zdvihol žalúdok a cítil, že čosi stratil, definitívne a neodvolateľné.
Энди подтолкнул его столь же молниеносно, ибо и у него сработал инстинкт. Когда дуло переметнулось на Кэпа, он крикнул Рэйнберду: «Прыгай!» — и дал такой силы посыл, какой ему давать еще не приходилось. От адской боли, разорвавшейся в мозгу шрапнелью, у него помутилось в голове, и он почувствовал, как там что то сместилось, окончательно и бесповоротно.
Prepálilo sa to, pomyslel si. Myšlienka bola nejasná a hmlistá. Zatackal sa dozadu. Celú ľavú polovicu tela mal necitlivú. Ľavá noha ho nevládala udržať.
Перегорело, подумал он. Мысль увязла в какой то каше. Он пошатнулся. Вся левая половина разом онемела. Левая нога отказывалась служить.
(nakoniec to prišlo je to prepálené tá prekliata vec sa nakoniec stráca)
(к тому шло, замыкание, перегорело, зараза)
Rainbird sa odrazil z okraja senníka mocným rozmachom rúk. V tvári mal výraz takmer komického prekvapenia. Vytrvalo zvieral zbraň. Dokonca aj keď tvrdo narazil na zem a roztiahol sa so zlomenou nohou, vytrvalo zvieral zbraň. Nedokázal potlačiť výkrik bolesti ani ohromenie, ale zbraň zvieral.
Рэйнберд обеими руками резко оттолкнулся от края сеновала. На его лице изобразилось почти комическое недоумение. Но пистолет он не выпустил; даже все себе отшибив при падении, распластанный на полу, со сломанной ногой, он не выпустил пистолет. Он не сумел подавить крик от боли и замешательства, но пистолет он не выпустил.
Kapitán priskočil k zelenej hadici a divo do nej tíkol vidlami. Ústa mu pracovali, no von nevychádzal nijaký zvuk, len jemná spŕška slín.
А Кэп в исступлении уже колотил граблями по зеленому шлангу. Губы его беззвучно шевелились, разбрызгивая слюну.
Rainbird pozrel hore. Vlasy mu padli do tváre. Pohodil hlavou, aby mu nebránili vo výhľade. Jeho jediné oko sa blýskalo. Zovreté ústa vyjadrovali rozhorčenosť. Zdvihol zbraň a namieril na Andyho.
Рэйнберд оторвался от поло. Волосы упали на лицо. Он мотнул головой, чтобы они не мешали обзору. Его единственный глаз сверкал в полумраке. Рот скривила горькая гримаса. Он поднял пистолет и навел его на Энди.
„Nie!“ vykríkla Charlie. „Nie!“
— Нет! — вырвалось у Чарли. — Нет!
Rainbird vystrelil a z otvoru tlmiča sa vyvalil dym. Strela odštiepila svetlé čerstvé triesky vedľa Andyho zvesenej hlavy. Rainbird sa oprel jednou rukou o zem a vystrelil ešte raz. Andymu neprirodzene trhlo hlavou doprava a z ľavej strany krku začala prúdom tiecť krv.
Рэйнберд выстрелил, дымок просочился сквозь сетку глушителя. Пуля вонзилась в стену позади безвольно поникшей головы Энди; полетели свежие щепки. Рэйнберд подставил для упора здоровую руку и снова выстрелил. Голову Энди так и отбросило вправо, из шеи — с левой стороны — хлынула кровь.
Nie!“ vykríkla opäť Charlie a priložila si ruky na tvár. „Ocko! Ocko!“
— Нет! — Чарли в ужасе закрыла лицо. — Папочка! Папа!
Rainbirdova ruka sa pomaly vysunula spod jeho tela. Dlhé triesky mu šušťali pod dlaňou.
Рука, поставленная для упора, соскользнула, и ладонь Рэйнберда беспомощно проехала по деревянному полу, оставившему в ней не одну занозу.
„Charlie,“ zašepkal. „Charlie, pozri na mňa.“
— Чарли, — прошептал он. — Чарли, посмотри на меня.

17


Stajňa bola zvonku obkľúčená a oni zastali, lebo si neboli istí, čo ďalej.
Цепь наступавших наконец замкнула кольцо вокруг конюшен; люди остановились, не зная, как быть дальше.
„To dievča,“ začal Jules. „Odstránime ho…“
— Девчонка! — сказал Джулз. — Убираем девчон…
„Nie!“ skríklo dievča vnútri, akoby bolo počulo, čo plánuje Jules. A potom: „Ocko! Ocko!“
— Нет! — донесся ее крик, словно она услышала Джулза. И через секунду: — Папочка! Папа!
Nato sa ozval ďalší výbuch, tentoraz oveľa hlasnejší, a náhle sa prudko zablyslo, čo ich prinútilo zacloniť si oči. Z otvore­ných vrát stajne sa vyvalila vlna horúčavy a chlapi, čo stáli pred nimi, tácka vo ustúpili. – Potom sa objavil dym, dym a červené záblesky ohňa.
Затем раздался еще выстрел, на этот раз куда более громкий, и одновременно с выстрелом полыхнула такая яркая вспышка, что все невольно заслонили глаза. Из открытой двери конюшен выплеснула обжигающая волна, заставившая людей попятиться. А потом все увидели дым — дым и красные сполохи
Niekde vnútri tohto iba sa rodiaceho pekla začali erdžať kone.
. И в недрах этого ада с детским лицом — заржали лошади.

18


Charlie vydesená a zmätená sa rozbehla k ot­covi, a keď sa Rainbird ozval, obrátila sa k nemu. Plazil sa po bruchu a pokúšal sa podoprieť zbraň oboma rukami.
Услышав обращенные к ней слова Рэйнберда, Чарли, хотя она бежала к отцу и мысли ее путались, — обернулась. Он лежал на животе и пытался укротить пистолет, который так и плясал в его вытянутых руках.
Neuveriteľné. Usmieval sa.
Невероятно, но он улыбался.
„Dobre,“ zachripel, „takto ti budem vidieť do očí. Milu­jem ťa, Charlie.“
— Вот так, — прохрипел он. — Чтобы видеть твои глаза. Я люблю тебя, Чарли.
A vystrelil.
И выстрелил.
Moc z nej vyletela bláznivo, celkom nekontrolovane. Na ceste k Rainbirdovi rozbila kúsok olova, ktorý by sa jej bol inak zavŕtal do mozgu. V prvej chvíli to vyzeralo, že Rainbir­dovi – a takisto kapitánovi za ním – rozvlnil šaty prudký vietor a nič iné sa nestane. No neboli to len šaty, čo sa vlnilo, rozvlnilo sa aj mäso a stekalo ako loj, opadávalo z kostí, ktoré sa hneď nato menili na uhoľ, černeli a horeli.
И тут стихия, выйдя из под ее контроля, как бешеная вырвалась наружу. На пути к Рэйнберду стихия испарила кусочек свинца, который бы наверняка поразил в голову свою жертву. Мгновение казалось, что воздушная струя колышет одежду Рэйнберда, а также Кэпа, находившегося чуть дальше, — и что больше ничего не происходит. Но колыхалась не только одежда, сама плоть колыхалась, тая как воск и обнажая кости, которые на глазах обугливались и пригорали.
Zazrela nehlučný záblesk svetla ako pri výstrele, a ten ju v okamihu oslepil: zrazu nevidela nič, počula len kone v boxoch, šalejúce od strachu. A cítila dym.
Неожиданной яркости блиц на какое то время ослепил Чарли; но если глаза ничего не видели, то в ушах стояло ржание лошадей, обезумевших от страха в своих стойлах… и еще пахло паленым.
Kone! Kone! pomyslela si a oslnená habkala okolo seba. Bol to jej sen. Zmenený, ale bol to on. A zrazu sa na okamih ocitla späť na letisku v Albany, dievčatko o päť centimetrov menšie a o päť kilogramov lahšie a oveľa nevinnejšie, malé dievčatko s papierovou taškou vybratou z koša na smeti, ktoré chodí od jedného telefónneho automatu k druhému, na každý sa sústredí a každý jej vydá vodopád mincí…
ЛОШАДИ! ЛОШАДИ! — отпечаталось в сознании. Она кружила на месте, ничего не видя перед собой. Сон обернулся явью. Это был и он, и не он. На какой то миг возникла иллюзия, что она снова в аэропорту Олбани, маленькая девочка, и ростом на пять сантиметров пониже и худее на пять кило, а главное, совсем еще простодушная маленькая девочка, и в руках у нее пакет, выуженный из мусорной урны, она ходи) по кабинам и дает им тычки взглядом, и серебро к ней в пакет так и сыплется из щели возврата монет…
Sústredila sa aj teraz, takmer naslepo, habkajúc v duchu ako to vtedy spravila.
Вот и сейчас она дала тычок, можно сказать, сама того не желая, и что ей теперь делать, спрашивается?
Okolo vrátok boxov prebehlo zavlnenie a narazilo do dlhšej steny stajne v tvare L. Z kovových závor sa zadymilo a ony padali jedna za druhou na drevenú dlážku, poskrúcané a beztvaré od horúčavy.
А тем временем всколыхнувшийся раскаленный воздух пробежал из конца в конец длинный проход между стойлами. Железные засовы, деформируясь и плавясь, падали на пол один за другим.
Zadná časť stajne sa zmenila na spleť dymiacich dosák a brvien, keď Charlina moc prešla popri kapitánovi a Rainbirdovi a prehrmela ďalej ako výstrel z duševného kanóna. Trieštivý šrapnel sa vejárovito šíril a preletel päťdesiat alebo viac metrov a tí agenti Firmy, ktorí mu stáli v ceste, vyzerali, akoby ich zasiahla kartáčová paľba. Istému Claytonovi Braddokovi odťala jediným vírivým pohybom hlavu tenká doska z obloženia stodoly. Muža vedľa neho rozťalo vo dvoje brvno, rozkrútené ako vrtuľa. Tretiemu odťal horiaci kus dreva ucho, a on si to celých nasledujúcich asi desať minút ani neuve­domil.
Словно выпущенная из некой биопушки, сметя по дороге Кэпа с Рэйнбердом, стихия с ревом выбила заднюю стену конюшен и подняла на воздух десяки досок и бревен. Щепки разлетелись веером ярдов на шестьдесят, разя тех, кто подвернулся ненароком, не хуже крупной картечи. Агенту Клейтону Брэддоку аккуратно срезало голову обломком деревянной обшивки, просвистевшим, как бумеранг. Его соседа раскроил пополам брус — этакий сорвавшийся пропеллер. Третьему отхватил ухо дымящийся клин, а он даже не сразу осознал это.
Rojnica agentov Firmy sa rozplynula. Tí, čo nevládali bežať, sa plazili. Iba jediný muž ostal na svojom stanovišti, aspoň zatiaľ. Bol to George Sedaka, človek, čo spolu s Orvom Jamiesonom ukradol Andyho listy v New Hampshire. Sedaka sa zastavil vo Firme počas krátkeho prerušenia cesty pred odchodom do Panamy, Ten, čo stál vľavo od Sedaku, ležal teraz na tráve a vzdychal. Ten, čo stál od neho vpravo, bol chudák Clayton Braddock.
Неровная цепь наступавших вмиг рассыпалась. Кто не мог бежать, уползал. Лишь один человек не сразу обратился в бегство. Это был Джордж Седака, тот самый, что вместе с Орвилом Джеймисоном перехватил письма Энди на безлюдном шоссе в Нью Гэмпшире. Седака, которому надлежало быть в Панама сити, по случайности застрял в Конторе. Агент слева от него стонал на земле. Справа лежал бедняга Клейтон Брэддок.
Samotnému Sedakovi sa ako zázrakom nič nestalo. Črepiny a horúci šrapnel sfúkli všetko vôkol neho. Hák na žochy – ostrá smrtiaca zbraň – horel sám od seba na zemi, ani nie desať centimetrov od jeho nôh. Žiaril tlmenou červeňou.
Седака же был словно заговорен. Обломки и горящие щепки облетали его стороной. Огромный крюк, на каких подвешивают тюки, вонзился в землю своим беспощадно острым концом в каких то сантиметрах от его ноги. Металл еще был раскален докрасна.
Zadná strana stajne vyzerala, akoby ju bolo odtrhlo pol tucta dynamitových náloží. Zrútené obhorené trámy lemovali sčernetú dieru širokú dákych osem metrov. Veľká hromada kompostu absorbovala najväčšiu časť Charlinej neobyčajnej sily vo chvíli jej explozívneho záveru. Teraz horela plameňom a oheň z nej zachvacoval to, čo ostalo zo zadnej časti stajne.
Дыра в конюшнях зияла такая, будто з этом месте заложили не один пакет динамита. Рухнувшие и еще охваченные пламенем стропила образовали черную яму метров восьми в диаметре. Основная масса обломков, выбитая, как пробка, взрывной волной невиданной силы, обрушилась на большую кучу компоста и устроила целый пожарище; занималось и то немногое, что уцелело от задней стены конюшен.
Sedaka počul, ako vnútri erdžia a revú kone, videl zlo­vestný, červeno-oranžový svit ohňa, keď plamene dosiahli senník plný suchého sena. Bolo to ako pozerať sa cez strielňový otvor do pekla.
Седака слышал, как храпят и ржут лошади, видел, как зловещие оранжево красные языки пламени пожирают сухое сено, врываясь на второй ярус. Это было все равно что увидеть ад в иллюминатор.
Sedaka zrazu dospel k rozhodnutiu, že mu to stačí.
«Все, — решил Седака, — с меня хватит».
Bolo to predsa len o čosi nepríjemnejšie než prepadnúť neozbrojeného poštára na bočnej vidieckej ceste.
Одно дело совершить налет на безоружного почтальона в тихом месте и другое…
George Sedaka zasunul pištoľ nazad do puzdra a vzal nohy na plecia.
Джордж Седака зачехлил пистолет и обратился в бегство.

19


Ešte vždy hmatkala okolo seba, neschopná obsiahnuť rozumom všetko, čo sa stalo. „Ocko!“ kričala. „Ocko! Ocko!“
Растерянная, она никак не могла осмыслить происходящее. — Папа! — кричала она. — Папа! Папочка!
Všetko bolo zastreté, príznačné. Vzduch bol plný horúceho štipľavého dymu a červených zábleskov. Kone ešte vždy kopali do vrátok boxov, no teraz sa im vrátka bez závor ľahko otvárali. Aspoň niekoľko koni bolo schopných vyvliecť sa von.
Все размыто, призрачно. Горячий удушливый дым и красные вспышки. Удары копыт в дощатые двери. А засова уже нет, и двери настежь. И лошади вырываются.
Charlie padla na kolená, chcela rukami nahmatať otca, a okolo nej sa začali mihať kone na úteku, sotva zreteľnejšie než snové tiene. Zhora sa zrútila v záplave iskier strešná krokva a podpálila voľne rozhádzané seno v jednom zo spodných oddelení. Vzadu v priestore kratšieho ramena L vyletel do povetria stolitrový sud traktorovej nafty s dutým kašlavým zaburácaním.
Чарли, упав на колени, искала отца, искала на ощупь, а мимо проносились лошади — тени, абрисы лошадей. Обрушилась балка в снопе искр, и сразу вспыхнуло сено в каком то стойле. В меньшем отсеке конюшен с грохотом взорвался бак с бензином для трактора — точно великан откашлялся тридцатью галлонами горючего.
Uháňajúce kopytá dopadali len pár centimetrov od Charli­nej hlavy, keď liezla s rukami pred sebou ako nevidomý tvor. Vtom do nej jeden z bežiacich koni zľahka štuchol a ona spadla na chrbát. Rukou sa dotkla topánky.
Чарли ползла как слепая, выставив перед собой руки; копыта проносились над самой ее головой. Вот одно чиркнуло по плечу и опрокинуло навзничь. Ее рука наткнулась на ботинок.
„Ocko?“ zafňukala. „Ocko?“
— Папа? — Голос ее дрожал. — Папа?
Bol mŕtvy. Bola si istá, že je mŕtvy. Všetko bolo mŕtve, svet bol v plameňoch, najprv jej zavraždili mamu a teraz otca.
Он был мертв. Еще бы не мертв. Все мертво. Сама земля горит. Сначала мать убили, теперь отца.
Zrak sa jej vracal, no ešte vždy bolo všetko nejasné. Okolo nej sa valili vlny horúčavy. Rukou nahmatala jeho nohu, dotkla sa brucha a šla pomaly ďalej, hore po košeli, až sa prstami dostala k vlhkej, lepkavej škvrne. Škvrna sa rozširo­vala. Charlie tam v hrôze nechala ruku, neschopná odtiahnuť prsty.
Зрение постепенно возвращалось к ней, но предметы словно плавали в тумане. Жар накатывал волнами. Ведя рукой по его ноге, она добралась до ремня, потом пальцы осторожно скользнули вверх по рубашке и вдруг нащупали что то влажное, липкое. Набухающее. Она окаменела.
„Ocko,“ zašepkala.
— Папа, — прошептала она.
„Charlie?“
— Чарли?
Bolo to len sotva postrehnuteľné zachrčanie, no bol to on. Rukou našiel jej tvár a ochabnuto si ju pritiahol.
Едва различимый хрип… но, несомненно, его хрип. Рука отца нашла ее лицо; он потянул ее к себе.
„Poď sem. Bli… bližšie.“
— Нагнись… ближе.
Priblížila sa k nemu zboku a teraz jeho osvetlená tvár vyplávala z okolitej šedivosti. Ľavú polovicu mal stiahnutú do grimasy, ľavé oko nepekne podliate krvou jej pripomenulo ráno v Hastings Glene, keď vstávali v tamojšom moteli.
Она подползла вплотную, и тут его лицо выплыло из серого марева. Вся левая сторона опустилась вниз, застыла, левый глаз налился кровью, как в то утро в мотеле Гастингс Глен.
„Ocko, pozri sa na ten zmätok,“ vzdychla Charlie a začala plakať.
— Папа, что же это… — простонала она.
„Na to niet času,“ odpovedal. „Počúvaj. Počúvaj ma, Charlie!“
— Некогда, — сказал он. — Слушай, Слушай меня!
Sklonila sa k nemu a jej slzy mu zmáčali tvár.
Она склонилась над ним, слезы закапали ему на лицо.
„Prišlo to, Charlie… Neprelievaj za mnou zbytočné slzy. Ale…“
— К этому шло, Чарли… И нечего плакать. Сейчас…
„Nie! Nie!“
— Нет! Нет!
„Charlie, buď ticho!“ prikázal drsne. „Teraz ťa budú chcieť zabiť. Rozumieš? Ne… nebudú sa s tebou hrať v rukavičkách.“ Vyslovil to v rukavičkách kútikom hrozne skrivených úst. „Nedovoľ im to, Charlie, prosím ťa. A nedo­voľ im zatušovať to. Nedovol im povedať… bol to len požiar…“
— Хватит! — оборвал он ее грубо. — Сейчас они попытаются убить тебя. Так ты… не церемонься. Хватит в перчатках. — У него вышло «в певчатках», ибо говорить он мог лишь уголком перекошенного рта. — Не давайся им, слышишь! И не дай им замести следы. Чтобы не сказали потом… случайный пожар…
Trochu pritom zdvihol hlavu a teraz si zasa ľahol na chrbát a lapal dych.
Он с трудом приподнял голову, ловя губами воздух.
Cez šero nad pažravo praskajúcim ohňom sa zvonku ozývali nezreteľné a zbytočné výstrely a zúfalé erdžanie koni.
Снаружи, сквозь треск прожорливого огня, пробились хлопки выстрелов, не имевших, казалось, никакого отношения к происходящему. Только с лошадьми, опять что то с лошадьми…
„Ocko, nehovor… ostaň…“
— Папочка, не разговаривай… тебе нельзя.
„Nie. Niet času.“ Pomocou pravej ruky sa vládal trocha nadvihnúť, aby bol k nej bližšie. Z oboch kútikov úst mu začala vytekať krv. „Musíš ujsť, kým môžeš, Charlie.“ Zotrela mu krv lemom sukne. Pálil ju chrbát. „Uteč, kým môžeš. Keď budeš musieť zabiť niekoho, kto ti bude stáť v ceste, Charlie, sprav to. Taká je vojna. Ukáž im, že sú vo vojne.“ Hlas sa mu strácal. „Musíš ujsť, kým môžeš, Charlie. Sprav to kvôli mne. Rozumieš?“
— Не… когда. — Он чуть привстал на правом локте, чтобы лучше ее видеть. Изо рта с обеих сторон текла кровь. — Ты должна сделать все, чтобы вырваться, слышишь? — Она вытерла с его губ кровь краем джемпера. Спину обожгло. — Сделай все, чтобы вырваться. Будут мешать — убивай. Война так война. Пусть знают… — Голос его слабел. — Все сделай, чтобы вырваться. Сделай это для меня, Чарли. Поняла?
Prikývla.
Она кивнула.
Zhora tesne za nimi spadla ďalšia krokva v ohnivom kolese oranžových iskier. Teraz na nich horúčava zaútočila priamo, akoby stáli pred otvorenými dvierkami pece. Iskry jej dopa­dali na kožu ani hladný, dotieravý hmyz.
Где то сзади рухнула еще одна балка, крутанувшись в воздухе огненным колесом фейерверка. На них дохнуло жаром, точно из печной трубы. Искры, как голодная мошкара, впивались в тело, прежде чем погаснуть.
„Urob,“ vykašlal pramienok krvi a zo všetkých síl sa snažil hovoriť ďalej, „urob to tak, že tamtí už nikdy viac nebudú môcť spraviť čosi také. Spáľ to, Charlie. Spáľ to všetko.“
— Сделай… — Он откашлялся кровью и через силу выговорил: — Сделай так, чтобы это никогда не повторилось. Сожги все это, Чарли. Все сожги.
„Ocko…“
— Папа…
„Teraz choď. Prv než to všetko vybuchne.“
— Иди же. Сейчас… рухнет.
„Nemôžem ťa opustiť,“ dodala trasľavým, bezmocným hlasom.
— Я тебя не оставлю, — сказала она дрожащим беспомощным голосом.
Usmial sa a pritiahol si ju ešte bližšie, akoby jej chcel čosi pošepnúť do ucha. No namiesto toho ju pobozkal.
На лице его появилось подобие улыбки. Он привлек ее к себе еще ближе, словно хотел что то шепнуть на ухо. И — поцеловал.
„… ľúbim ťa, Cha…“ dostal ešte zo seba a zomrel.
— Я тебя оч… Это были его последние слова.

20


Don Jules zistil, že vec je prehratá. Vydržal na mieste od začiatku požiaru tak dlho, ako sa len dalo, presvedčený, že tá malá im musí vbehnúť do palebného poľa. Keď sa tak nestalo – a keď chlapi pred stajňou náhle pochopili, čo sa stalo chlapom vzadu – rozhodol sa, že nemôže ďalej čakať, nemôže, ak ich chce udržať. Ustupoval a ostatní ho nasledovali, s tvárami napätými a neoblomnými. Už nevyze­rali, akoby si boli vyšli na lov bažantov.
За отсутствием старших по рангу Джулзу пришлось взять командование на себя. Он выжидал сколько мог после выстрелов в конюшнях, он был уверен, что вот вот перед ним появится живая мишень. Но Чарли не появлялась, а тем временем наиболее глазастые уже углядели, что творится позади конюшен, и тогда он понял — если он хочет их задержать, надо действовать. Он двинулся вперед, и люди за ним. Лица у всех напряглись, посуровели. Вот теперь стало видно: не для того вышли, чтобы ворон пострелять.
Vtom sa vnútri za dvojitými vrátami mihli rýchle tiene. Vychádza. Zdvihli sa zbrane, dvaja chlapi vystrelili, prv než sa niekto objavil. Zrazu…
В дверном проеме мелькнула тень. Она! Все разом вскинули винтовки. Двое открыли огонь, еще не видя цели. Но вот…
Nebolo to dievča, boli to kone, šesť, osem, desať, srsť pokrytá penou, oči vyvalené, zdivené od strachu.
То была не она, то были лошади — пять, восемь, десять, — морды в пене, зрачки белые, безумные.
Julesovi chlapi, napätí na prasknutie, spustili paľbu. Dokonca aj tí, ktorí sa nepripájali, keď videli, že stajňu opúšťajú kone a nie ľudia, sa napokon podvolili a pridali sa k paľbe. Bola to masakra. Dva kone sa spustili na kolená, jeden žalostne zaerdžal. V žiarivom októbrovom vzduchu striekala krv a láskala trávu.
Пальцы сами нажали на спуск. Даже наиболее хладнокровные, успевшие сообразить, кто перед ними, втянулись в общую пальбу. Это была бойня. Две лошади завалились вперед на полном скаку; одна из них напоследок горестно заржала. Трава окрасилась кровью, такой яркой в этот ясный октябрьский день.
„Prestaňte!“zahulákal Jules. „Prestaňte, došľaka! Doboha, prestaňte strieľať na kone!“
— Стойте! — заорал Джулз. — Стойте, дьявол вас! Это же лошади, лошади!
Mohol byť takisto bájnym kráľom Canutom a rozkazovať prílivu. Chlapi – vystrašení čímsi, čo nevideli, vzrušení popla­chovým bzučiakom, vyhlásením najvyššej pohotovosti, požia­rom, z ktorého teraz stúpa v tenkom pásiku dym do oblohy a dunivým buuummm! z výbuchu traktorovej nafty – mali konečne pohyblivé terče, na ktoré mohli strieľať, a tak strieľali.
С равным успехом король Канут некогда пытался укротить морскую стихию. Людей обуял страх перед невидимой силой; от завывания сирены и этих слов «готовность ярко желтый», от вида пожарища, охваченного черными клубами дыма, и грохота взорвавшегося бака с горячим, от всего этого нервы у людей натянулись до предела, а тут вдруг мишени, в которые можно разрядить винтовку… и они разряжали.
Dva kone ležali mŕtve na tráve. Jeden s prudko sa dvíhajúcimi bokmi ležal čiastočne na tráve a čiastočne na štrkovej ceste. Tri ďalšie, šialené od strachu, sa obrátili doľava na štyroch či piatich chlapov v kŕdliku. Tí sa za stáleho strieľania dali na ústup, no jeden z nich sa potkol o vlastnú nohu a s vreskom skonal pod konskými kopytami.
Две лошади остались лежать на траве без движения, у третьей тяжело вздымались бока; упав, она перегородила дорожку, посыпанную измельченным кирпичом. Те, что неслись следом, резко взяли влево и, ничего не видя перед собой, помчались прямо на людей. Трое или четверо успели отскочить, но у одного заплелись ноги, и его, кричащего, затоптали.
Skončite s tým!“ kričal Jules. „Skončite s tým! Zastavte… Zastavte paľbu! Došľka, zastavte paľbu, vy hazli!“
— Хорош! — орал Джулз. — Хорош, говорю! Отставить огонь, кретины! Отставить, кретины!
Ale masakra pokračovala. Chlapi ďalej nabíjali s čudnými, prázdnymi výrazmi v tvárach. Mnohí z nich boli tak ako Rainbird veteráni vietnamskej vojny a ich tváre mali otupené onucovité výrazy ľudí znovu prežívajúcich dávny šialene intenzívny zlý sen. Niekoľkí prestali strieľať, no bola to menšina. Päť koni ležalo zranených alebo mŕtvych na tráve a na ceste. Zopár ďalších ušlo a medzi nimi bol aj Necroman­cer, chvost mu povieval ako bojová zástava.
Но бойня продолжалась. Глядя перед собой пустыми, отчужденными глазами, люди перезаряжали оружие. Многие из них, подобно Рэйнберду, были ветеранами вьетнамской войны, и на их лицах, выжатых и застывших, лежала печать былых кошмаров, возведенных в степень безумия. Кое кто прекратил пальбу — одиночки. Пять лошадей полегло. Нескольким удалось спастись, среди них Некромансеру, чей хвост развевался, словно флаг на боевом корабле.
„Dievča!“ skríkol ktosi a ukázal na vráta stajne.“Dievča!“
— Девчонка! — заорал кто то, показывая на дверь конюшен. — Девчонка!
Neskoro. Masakra koni sa sotva skončila a ich pozornosť bola zameraná iným smerom. Kým sa stihli obrátiť smerom k Charlie, malej a vražednej, stojacej so sklonenou hlavou v džínsovej šatovej sukni a tmavomodrých podkolienkach, ohnivé jarčeky sa už začali rozbiehať od nej k nim ako vlákna pavučiny akéhosi smrtiaceho pavúka.
Поздно. Они только что разделались с лошадьми и не могли с ходу переключиться. Не успели все развернуться в сторону Чарли — в глаза бросилась жалкая фигурка в свитерке, в синих гольфах, поникшая голова, — а навстречу им уже бежали дорожки огня, точно нити губительной паутины.

21


Charlie opäť zaplavila jej moc a bola v tom úľava.
Вновь стихия захлестнула Чарли, и это было ее спасение.
Bolesť zo straty otca, ostrá a bodavá ako dýka, ustúpila a nezanechala nič, len otupenosť.
Боль утраты, невыносимо острая, сразу пошла на убыль, притупилась.
Moc ju ako zvyčajne vábila, mala podobu očarujúcej a hroznej hry, ktorej celý rozsah možností je zatiaľ skrytý.
И вновь собственная власть раздразнила, разожгла ее любопытство — чем не заманчивая игрушечная адская машина, о возможностях которой можно только гадать?
Ohnivé jarčeky sa rozbehli krížom po tráve k nejednotnej línii chlapov.
Дорожки огня разбегались по траве, приближаясь к расстроенной цепи.
Pozabíjali ste kone, vy sviniari, pomyslela si a ozvena otcovho hlasu akoby jej dávala povolenie: Keď budeš musieť zabiť niekoho, kto ti bude stáť v ceste, Charlie, sprav to. Taká je vojna. Ukáž im, že sú vo vojne.
«Вы убили лошадей, бандиты», — подумала она, и, вторя ее мыслям, прозвучал эхом голос отца: БУДУТ МЕШАТЬ — УБИВАЙ. ВОЙНА ТАК ВОЙНА. ПУСТЬ ЗНАЮТ.
Áno, rozhodla sa, ukáže im, že sú vo vojne.
Да, решила она, сейчас они у меня узнают.
Jeden z chlapov sa obrátil a rozbehol. Trochu obrátila hlavu, aby zošikmila líniu ohňa, tá zaplavila troch z nich, šaty im zmenila na handry z plameňov. Padli na zem a v kŕčoch revali.
Кое кто не выдержал и побежал. Едва заметным поворотом головы она сместила линию огня правее и накрыла трех человек, превращая их одежду в горящие тряпки. Люди забились на земле в жестоких конвульсиях.
Niečo jej zabzučalo okolo hlavy a čosi iné jej nakreslilo tenký škrabanec na zápästí. Bol to Jules, ktorý mal ďalšiu pištoľ zo stanovišťa pri Richardovi. Stál tu, nohy rozkročené, zbraň vo vystretých rukách a strieľal.
Что то просвистело мимо ее лица, секундой позже что то обожгло запястье. Это Джулз открыл огонь из второго пистолета, который взял у Ричарда. Широко расставив ноги, он целился в нее, зажав пистолет в вытянутых руках.
Charlie sa naňho mocne sústredila.
Чарли послала импульс: один короткий мощный выброс.
Julesa náhle odhodilo dozadu s takou prudkosťou, akoby doň bola vrazila guľa obrovského neviditeľného žeriava na rúcanie starých domov. Letel dvanásť metrov, no už nie človek, len ohnivé klbko.
Джулза отшвырнуло, будто ударило невидимой бабой копра. Он пролетел метров пятнадцать, еще в воздухе превратившись в огненный шар.
Vtom sa všetci obrátili a rozbehli. Takisto ako voľakedy na Mandersovej farme.
И тогда побежали даже те, у кого нервы были покрепче. Точно так же все бежали на ферме Мэндерсов.
Dobrý nápad, pomyslela si. Tak vám treba.
ВОТ ВАМ, подумала она. ВОТ ВАМ ВСЕМ.
Nechcela zabíjať ľudí. Na tom sa nič nezmenilo. Čo sa zmenilo, bolo, že ich dokázala zabiť, keď musela. Keď jej stáli v ceste.
Нет, она не хотела убивать. Тут для нее ничего не изменилось. Изменилось другое: она будет их убивать, если ее к этому вынудят. Если они станут у нее на пути.
Vykročila k bližšiemu z dvoch domov, za ktorým stála stodola. Vyzeral dokonalý ako kalendárový obrázok vidieka, keď tak hľadel na svojho dvojníka na druhej strane.
Она направилась к ближайшему особняку, что закрывал собой амбар, такой ухоженный, какие бывают только на календарях с сельскими пейзажами; просторная лужайка отделяла особняк от его брата близнеца.
Okná zaprašťali ako výstrely z pušiek. Mriežka na východ­nej strane steny, po ktorej sa ťahal brečtan, sa zachvela a vzbíkla podobná noriacim žilám. Farba očernela, navrela do pľuzgierov, potom sa rozhorela. Ruky ohňa siahali na strechu.
Одно за другим оглушительно лопались оконные стекла. Плющ, который вился по восточной стене особняка, заходил ходуном, во все стороны побежали огненные артерии. Краска задымилась, пошла пузырями, вспыхнула. Пламя взметнулось вверх двумя руками и словно сграбастало крышу.
Akési dvere sa s treskotom otvorili a vyrazil z nich prenikavý zvuk protipožiarneho poplachového zariadenia a húf sekretárok, technikov a laborantov. Rozbehli sa cez trávnik k drôtenému plotu, no v strachu pred smrťou elektric­kým prúdom a pred psami, ktorí brechali a skákali, sa obrátili, a tak krúžili ako vystrašené stádo oviec. Moc chcela von, k nim, no Charlie ju obrátila iným smerom, na samotný drôtený plot, ktorého pravidelné kosoštvorcové oká zmenila tak, že zmäkli, pozohýbali sa a stekali v mokrých slzách roztaveného kovu. Ozvalo sa hlboké zunenie, tlmené svišťa­nie preťaženého drôtu a na jeho úsekoch začali vznikať jeden za druhým skraty. Do vzduchu vyletovali oslepujúce purpu­rové iskry. Z vrchnej časti plota začali odskakovať malé guľové blesky a porcelánové konzoly vybuchovali ako hlinené holuby na strelnici.
Распахнулась дверь, и оттуда выплеснулся истеричный вой пожарной сирены и с ним два десятка секретарш, техников и лаборантов. Они неслись по газону — к ограждению, где их ждал ток высокого напряжения и беснующиеся собаки, — там они сбились, как овцы, в кучу. Стихия рванулась было навстречу людям, но Чарли вовремя отвела взгляд, он упал на ограждение, и аккуратные ромбовидные звенья поплыли, потекли, закапали на землю слезами расплавленного металла. От перегрузки ограждение загудело, точно басовая струна, и стало разваливаться секция за секцией. Слепящие огненные брызги взлетали вверх. Над ограждением плясали шарообразные электрические разряды, белые фарфоровые изоляторы взрывались, как игрушечные мишени в тире.
Psi teraz šaleli. So srsťou naježenou ani klince, pobiehali sem a tam medzi vonkajším a vnútorným plotom ako zvestovatelia smrti. Jeden z nich sa odrazil od prskajúceho drôtu s vysokým napätím a vyletel do vzduchu s vystretými mera­vými labami. Spadol ako dymiaca kôpka. Jeho dvaja druhovia naňho zaútočili v zúrivej hystérii.
Доберманы неистовствовали, мечась между внешним и внутренним ограждениями, как духи смерти. Шерсть на них стояла дыбом. Один наскочил на плюющуюся искрами железную сетку, и его, растопыренного, подбросило высоко вверх. На землю упал дымящийся комок. Двое сородичей в припадке истерии растерзали его.
Za domom, v ktorom väznili Charlie a jej otca, nebola stodola, ale dlhá, nízka, udržiavaná budova takisto z červe­ných brvien s bielymi škárami. Tu bol automobilový park Firmy. Teraz sa široké dvere s treskotom otvorili a von vyšiel pancierový cadillac – limuzína s vládnou poznávacou značkou. Z otvoreného strešného okienka trčala von hlava a plecia akéhosi muža. S lakťami opretými o strechu začal do Charlie strieľať z ľahkého guľometu. Trsy trávy pred ňou vyletovali s koreňmi.
За особняком, в котором держали Чарли и ее отца, симметрично амбару находилось длинное одноэтажное прекрасно сохранившееся деревянное строение, выкрашенное в красное с белым. Здесь был оборудован гараж Конторы. Распахнулись широкие створки, и, набирая скорость, выехал бронированный лимузин с федеральным номером. Верх был убран, и из машины торчали головы и плечи. Положив локти на борт, мужчина начал расстреливать Чарли из ручного пулемета. Куски вывороченного дерна разлетались перед самым ее носом.
Charlie sa obrátila k autu a vypustila oheň tým smerom. Sila ešte vždy pribúdala. Menila sa na čosi pružné, no veľmi ťažké, na niečo neviditeľné, čo – ako sa zdalo – sa živilo samo zo seba v špirálovitej reťazovej reakcii rastúcej geometrickým radom. Palivová nádrž limuzíny explodovala spolu s celou zadnou časťou auta, pričom vystrelila do oblohy výfuk ako oštep. No prv než sa to stalo, hlava a plecia strelca boli spopolnené, predné sklo puklo a špeciálne pneumatiky limu­zíny stiekli ako vosk.
Чарли повернулась к автомобилю и направила стихию по новому руслу. Мощь стихии продолжала расти; при всей своей податливости она неуклонно набирала силу, словно питала самое себя, словно это была перманентная цепная реакция. Бензобак лимузина взорвался, метнув в небо выхлопную трубу, как копье, и окутав облаком заднюю часть автомобиля. Но еще раньше ударной волной вдавило ветровое стекло, и заживо сгорел стрелявший, а специальные самозаклеивающиеся шины оплыли, точно свечи.
Auto v plameňoch pokračovalo ďalej po vlastnom okruhu, plazilo sa neovládané, beztvaré, roztopené, zmenené na čosi, čo pripomínalo torpédo. Prešlo dva okruhy a druhý výbuch ho rozmetal.
Машина еще двигалась по инерции в огненном ореоле, сбиваясь с курса, теряя очертания, превращаясь в подобие торпеды. Она дважды перевернулась, и повторный взрыв доконал ее.
Teraz vybehli sekretárky z druhého domu, ponáhľali sa ako mravčekovia. Mohla by ich ohňom zmiesť – a akási časť z nej to aj chcela – no s vypätím slabnúcej vôle obrátila oheň na samotný dom, kde ich oboch držali proti ich vôli… dom, v ktorom ju John oklamal.
Из второго особняка тоже повалили служащие, люди разбегались как муравьи. Она могла накрыть их огнем — и в глубине души ей этого даже хотелось, — но, собрав остатки воли, она заставила себя обратить стихию на само здание — место, где ее и отца держали насильно и… где Джон ее предал.
Vypustila von oheň, všetok. V prvej chvíli sa zdalo, že sa nestane vôbec nič, len vzduch sa jemne zachvel ako vzduch nad pahrebou, na ktorej sa čosi opeká a uhlíky už skoro dohoreli. A vtedy vybuchol celý dom.
Она дала импульс — все, на что была способна. Секунду ничего не происходило, только воздух заколебался, как бывало во время пикников с шашлыками, когда раскалятся угли. А затем особняк разнесло на куски.
Jediný obraz, ktorý si z toho zapamätala (a neskôr sa zopakoval viackrát v svedectvách tých, čo prežili), bol, že komín domu vyletel do neba ako raketa z tehál a vyzeral neporušený, zatiaľ čo dvadsaťpäťizbový dom pod ním sa rozpadol ako domček pre bábiky z lepenky v plameni opaľova­cej lampy. Kamene, dlhé krokvy, dosky, všetko to vyletelo do vzduchu a spadlo nazad v horúcom dračom výdychu Charlinej sily. Písací stroj IBM, roztečený a zmenený tak, že pripomínal zelený vecheť zviazaný na uzol, vírivo letel k oblohe, spadol dolu medzi dva ploty a zanechal za sebou kráter. Zo sekretár­skej stoličky sa vytrhla otočná sedačka a v špirálovitom pohybe zmizla z dohľadu rýchlosťou vystreleného šípu.
Единственное, что ей отчетливо запомнилось (та же деталь впоследствии фигурировала в показаниях оставшихся в живых очевидцев), это целехонькая кирпичная труба, взлетевшая в небо, подобно ракете, в то время как особняк о двадцати пяти комнатах, объятый пламенем, развалился, словно карточный домик. Стихия, это огненное дыхание дракона, подняла на воздух камни, доски, целые балки. Расплавленная пищущая машинка, похожая на завязанную в узел зеленую тряпочку для мытья посуды, описав крутую дугу, врезалась в землю меж двух ограждений, образовав небольшой кратер. Со скоростью стрелы, выпущенной из арбалета, пронесся и скрылся из виду стул с бешено крутящимся сиденьем.
Charlie cítila páľavu cez celý trávnik.
Жгучий зной сгущался вокруг Чарли.
Obzrela sa, čo by ešte mohla zničiť. Dym teraz stúpal k oblohe z viacerých ohnísk – z dvoch veľkých domov spred občianskej vojny (z ktorých sa už len jeden podobal ešte trochu na dom), zo stajne, z toho, čo ostalo z limuzíny. Dokonca aj tu, na otvorenom priestranstve, bola horúčava intenzívna.
Она озиралась, ища, что бы еще разрушить. Уже дымились два великолепных особняка (впрочем, от одного из них осталось только воспоминание), конюшни, останки лимузина. Даже тут, на открытом воздухе, пекло нещадно.
A sila vznikala ďalej, chcela von, musela von, v strachu, že sa zrúti nazad na vlastný zdroj a zničí ho.
А внутренняя энергия все набирала и набирала силу, прося выхода, требуя выхода, грозя в противном случае разорвать, уничтожить ее носителя.
Charlie si nevedela predstaviť, čo sa ešte môže stať. No keď sa zasa obrátila k plotu a k ceste vedúcej z pozemkov Firmy, videla ľudí, ako sa sami vrhajú na plot zaslepení panikou. Na niektorých miestach bol drôtený plot stlačený k zemi a dalo sa cezeň preliezť. Psi dostihli v skupinke ľudí mladú ženu v hrubej žltej sukni, a tá začala hrozne vrieskať. A Charlie naraz začula výkrik svojho otca, taký jasný, akoby bol ešte vždy živý a stál vedľa nej: Stačí, Charlie! To stačí! Zastav to, kým ešte môžeš!
Чарли ничего уже не соображала. Неужели и это еще не конец? И тут она вновь повернулась к ограждению, за которым начиналась дорога в другой мир, и увидела, как люди, потеряв голову от страха, бросаются на заградительную сетку. Там, где секции выпали, им удалось через нее перелезть. Истошно кричала молодая женщина в желтой юбке гаучо, ставшая добычей собак. И вдруг Чарли услышала голос отца — так явственно, словно он, живой, стоял рядом: Хватит, Чарли! Остановись, пока можешь!
No mohla?
Но может ли?
Obrátila sa od plota a zúfalo hľadala niečo, čo potrebovala, a zároveň odrážala silu a pokúšala sa ju držať v rovnováhe. No tá sa začala neusmernene plaziť v bláznivých rozširujúcich sa špirálach po tráve.
Оторвавшись от ограды, она лихорадочно искала взглядом то, что сулило спасение, одновременно пытаясь совладеть с этой стихией, удержать ее в каких то границах. А та рвалась наружу, разбегалась по траве немыслимыми огненными спиралями.
Nič. Nič iba…
Ничего. Ничего, разве что…
Rybník.
Пруд.

23


Charlie stála vo vlastnom bielom svete, vhá­ňala oheň do rybníka, ruvala sa s ním, skúšala ho oslabiť, zastaviť. Zdalo sa jej, že jeho životaschopnosť je nekonečná. Áno, teraz ju mala pod kontrolou. Hladko ju vohnala do rybníka, akoby cez dlhú neviditeľnú trubicu. Lenže čo sa stane, ak sa všetka voda vyvarí, skôr než sa jej údernosť naruší a rozptýli?
Чарли, окруженная особым миром молочной белизны, отдавала пруду свою энергию, пыталась укротить ее, утихомирить, одолеть. Казалось, ей не будет предела. И все же Чарли уже могла ее как то контролировать; энергия послушно перетекала в пруд, словно по невидимой трубе. Но что, если вся вода испарится раньше, чем стихия будет отторгнута и растворена?
Už nijaké ďalšie ničenie. Radšej usmerní oheň do seba, nech zničí ju, Charlie, než aby jej dovolila opäť vyraziť von, vyrásť zo samej seba.
Отныне — никаких разрушений. Лучше она сама отдастся на растерзание этому зверю, чем позволит ему вырваться наружу, чтобы пожирать все вокруг.
(stiahni sa! stiahni sa!)
(назад! назад!)
Teraz konečne pocítila, že oheň stratil čosi zo svojej intenzity, zo svojej schopnosti stiahnuť sa. Slabol. Hustá biela para všade okolo a vôňa práčovne. Obrovské bublavé syčanie rybníka, ktorý už nebolo vidieť.
Наконец то энергия стала утрачивать свой запал, свою… свою способность к самогенерации. Начался распад. Все вокруг было окутано густым белым паром; пахло прачечной. Угрожающе шипел и пузырился невидимый пруд.
(STIAHNI SA!)
(НАЗАД!)
Nejasne si opäť pomyslela na otca a premkol ju nový zármutok: mŕtvy. Je mŕtvy. Zdalo sa, že tá myšlienka rozptyľuje jej silu ešte väčšmi, a teraz konečne začalo syčanie slabnúť. Para sa veľkolepo valila okolo nej. Slnko nad hlavou bolo ako zájdená strieborná minca.
Опять всколыхнулась мысль об отце, и боль утраты пронзила ее с новой силой: мертв… он мертв… эта мысль словно еще больше растворила энергию, и вот уже шипенье пошло на убыль. Мимо нее величественно проплывали клубы дыма. Потускневшей серебряной монетой висело над головой солнце.
Zmenila som slnko, pomyslela si bez súvislostí, no potom: Nie — v skutočnosti nie — je to para — hmla — odfúkne ju…
ЭТО Я ЕГО ТАКИМ СДЕЛАЛА, МЕЛЬКНУЛО В ГОЛОВЕ НЕОЖИДАННОЕ — И ТУТ ЖЕ: «НЕТ… НЕ Я… ЭТО ПАР… ТУМАН… ВОТ РАССЕЕТСЯ…
No s náhlou istotou, ktorá vychádzala z hlbín jej vnútra vedela, že by mohla zmeniť slnko, keby chcela… po čase.
Но в глубине души она вдруг почувствовала, что стоит ей захотеть, и она это сделает с солнцем… со временем.
Jej moc bola ešte vždy vo vývoji.
Сила ее раз от разу возрастала.
V tomto akte ničenia, v tejto apokalypse neprekročila bežné hranice.
Все эти разрушения, этот апокалипсис, обозначили поток сегодняшних ее возможностей.
Potenciálne možnosti bolo ťažké vyrátať.
А сколько еще в потенции?
Charlie padla kolenami na trávu a rozplakala sa, žialila za otcom, žialila za ostatnými, ktorých zabila, dokonca aj za Johnom. Možno to, čo pre ňu chcel Rainbird, bolo to najlepšie, no cítila, a to aj napriek otcovej smrti a napriek tomu prívalu ničenia, ktorý mala na svedomí, svoju reakciu na život, húževnaté, nemé lapanie po dychu, len aby prežila.
Чарли упала в траву и дала волю слезам; она оплакивала отца, оплакивала тех, кого убила, даже Джона. То, чего хотел для нее Рэйнберд, было бы скорее всего ее спасением… и все же, несмотря на смерть отца, несмотря на разрушительную лавину, которую она вызвала на свою голову, в ней билось желание жить — всем существом она молча и цепко хваталась за жизнь.
A preto možno najviac zo všetkého žialila sama nad sebou.
Так что в первую очередь она, наверно, оплакивала себя.

24


Nevedela, ako dlho sedela na tráve s hlavou v dlaniach. Všetko to vyzeralo tak neuveriteľne, až sa mohlo zdať, že si len zdriemla. Nech to trvalo akokoľvek dlho, keď prišla k sebe, videla, že slnko je jasné a na oblohe postúpilo trochu viac na západ. Paru z vyvretého rybníka roztrhal ľahký vánok na kusy a odvial preč.
Сколько она пробыла в такой позе — на коленях, голова, обхваченная руками, уткнулась в траву, — Чарли не знала; ей даже показалось, что она — возможно ли? — задремала. Как бы там ни было, когда она очнулась, солнце светило ярче и стояло западнее. Пар, висевший над прудом, разметало в клочья и разогнало легким ветром.
Charlie sa pomaly postavila a obzrela sa dookola.
Чарли медленно поднялась и осмотрелась.
Najprv jej zrak padol na rybník. Videla, že je malý, maličký. Ostali iba mláčky vody, plôšky odrážajúce slnečné svetlo, ako lesklé perly z brúseného skla zasadené do klzkého blata na dne rybníka. Kde-tu ležali zafúľané listy lekien a vodných rastlín, ako skorodované šperky. Na niektorých miestach už blato začalo schnúť a praskať. Videla v ňom zopár mincí a čosi hrdzavé, čo vyzeralo ako veľmi dlhý nôž alebo čepeľ z motorovej kosačky. Tráva okolo celého rybníka bola spálená do čierna.
В глаза бросился пруд. Еще бы немного и… конец. Отдельные лужицы поблескивали на солнце, точно стеклярус, разбросанный в жирной грязи. Как куски яшмы в ржавых прожилках, валялись там и сям перепачканные илом листы кувшинок и водоросли. Кое где дно высохло и потрескалось. В грязи виднелись монетки и какой то ржавый предмет — то ли длинный нож, то ли лезвие от газонокосилки. Трава по берегу пруда обуглилась.
Celý pozemok Firmy zahaľovalo hrobové ticho, prerušo­vané len občasným ostrým zabrechaním alebo pukotom ohňa. Otec jej povedal, aby im ukázala, že sú vo vojne, a to, čo tu ostalo, veľmi pripomínalo opustené bojové pole. Stajňa, stodola a dom na jednej strane rybníka boli vypálené do tla. Z domu na druhej strane zostali iba spálené trosky. Miesto vyzeralo, akoby ho bola zasiahla veľká zápalná bomba alebo nemecká raketa z druhej svetovej vojny.
Мертвая тишина, нарушаемая лишь сухим потрескиванием огня, повисла над территорией Конторы. Папа сказал ей: пусть узнают, что такое война: это ли не поле боя? Яростно горели конюшни, амбар, ближайший особняк. От второго особняка остались дымящиеся руины; можно было подумать, что в него угодила огромная зажигательная бомба или снаряд «фау», изобретенный в конце второй мировой войны.
Vypálené a sčerneté čiary križovali trávnik všetkými smermi v špirálach, ktoré ešte aj teraz dymili. Pancierová limuzína vyhorela na konci ryhy vyrytej v zemi. Nedalo sa poznať, že to bývalo auto. Ostal z nej len šrot.
Выжженные черные линии избороздили газон во всех направлениях, составив какой то причудливый дымящийся узор. В конце образовавшейся траншеи валялись обгорелые останки бронированного лимузина. Кто бы узнал сейчас автомобиль в этой груде металлолома?
Okolo plota to bolo najhoršie.
Но когда ее взгляд упал на ограждение…
Pri jeho vnútornom okruhu ležalo asi pol tucta roztrúse­ných tiel. V medzipriestore boli dve-tri ďalšie telá a mŕtvi psi.
Вдоль внутренней сетки лежали тела, пять или шесть. Еще два или три тела и несколько трупов собак лежали между оградами.
Charlie vykročila ako vo sne tým smerom.
Как во сне Чарли направилась в ту сторону.
Aj iní ľudia sa pohybovali po trávniku, no nebolo ich veľa. Dvaja z nich ju videli prichádzať a rýchlo sa jej vyhli. Ďalší vyzerali, že nemajú predstavu, kto je, a ani nevedia, že toto všetko spôsobila ona. Kráčali námesačne, meravo, chôdzou ľudí šokovaných tým, že prežili.
По лужайке бродили одиночки. Завидя ее, два человека попятились. Остальные, очевидно, ее не знали и не догадывались, что она всему виновница. Люди еще не оправились от шока и двигались точно сомнамбулы.
Charlie začala preliezať vnútorný plot.
Чарли перелезла через внутреннее ограждение.
„Nerobil by som to,“ zavolal na ňu konverzačným tónom chlap v bielej upratovačskej rovnošate. „Keď sa ta dostaneš, chytia ťa psy, dievča.“
— Зря ты это, девочка, — бросил ей вслед мужчина в белом халате. — На собак напорешься.
Charlie mu nevenovala pozornosť. Psi, čo tu ešte ostali, na ňu vrčali, no nepriblížili sa. Zdalo sa, že aj oni toho majú dosť. Začala preliezať vonkajšiu bránu, pohybovala sa pritom pomaly a opatrne, vždy sa pevne pridržala a špice mokasín vkladala do mnohouholníkových otvorov. Dostala sa hore, prehodila opatrne jednu nohu, potom druhú. Teraz s takou istou opatrnosťou zliezla dolu a prvý raz po pol roku stála na pôde, ktorá nepatrila Firme. Chvíľu iba tak stála, ani v šoku.
Чарли даже головы не повернула. Оставшиеся в живых собаки зарычали на ее, но приблизиться не рискнули: тоже, видать, натерпелись. Осторожно, просовывая носки тапочек в ромбовидные отверстия сетки и цепко перехватывая руками, она полезла на внешнее ограждение. Взобравшись наверх, медленно перекинула одну ногу, затем другую. Спускалась она с теми же предосторожностями и вот, наконец ступила на землю — впервые за полгода на землю, не принадлежавшую Конторе. Она стояла в оцепенении.
Som voľná, pomyslela si ľahostajne. Voľná.
СВОБОДНА, подумалось смутно. Я СВОБОДНА.
V diaľke sa prebral k životu kvílivý zvuk sirén. Blížil sa.
Где то вдали, нарастая, завыла сирена.
Žena so zlomenou rukou ešte vždy sedela na tráve asi dvadsať krokov od opustenej strážnej búdky. Vyzerala ako tučné dieťa, priveľmi unavené na to, aby vstalo. Pod očami mala biele kruhy z prežitého šoku. Pery jej obelaseli.
Шагах в двадцати от опустевшего караульного помещения сидела на траве женщина со сломанной рукой. У нее был вид раскормленного ребенка, который не в силах самостоятельно подняться. От потрясения подглазья у нее побелели. Губы тронула синева.
„Vaša ruka,“ povedala Charlie zachrípnuto.
— У вас рука… — срывающимся голосом сказала Чарли.
Žena sa pozrela hore na Charlie, v očiach sa jej zjavil výraz poznania a začala sa hrabať preč, fňukajúc od strachu.
Женщина подняла на нее взгляд — и вдруг узнала. Она стала отползать, повизгивая от страха.
„Nepribližuj sa ku mne,“ zasipela trhane. „Tie ich testy! Tie ich testy! Nechcem, aby so mnou robili testy! Si čarodejnica! Čarodejnica!“
— Не подходи ко мне! — пронзительно заверещала она. — Эти их тесты! Я знаю без всяких тестов! Ты ведьма! Ведьма!
Charlie zastala. „Vaša ruka,“ zopakovala. „Prosím vás. Vaša ruka. Je mi ľúto. Prosím vás.“ Pery sa jej zasa začali chvieť. Zdalo sa jej teraz, že ženina panika, spôsob, akým sa na ňu pozerá, to ako si podvedome hryzie do vrchnej pery – že to je zo všetkého najhoršie.
Чарли остановилась.— У вас рука, — повторила она. — Что же это? Рука. Бедненькая. Ну что вы? — Губы у нее задрожали. Боже, какие затравленные округлившиеся зрачки у этой женщины, как судорожно кривится рот! Вдруг Чарли пронзило — вот оно, самое страшное.
„Prosím vás!“ zakričala. „Je mi to ľúto! Ale oni zabili môjho ocka!“
— Что же это! — закричала она. — Мне ведь правда жалко! А они… они убили моего папу!
„Mali zabiť aj teba,“ vykríkla žena zadychčané. „Prečo si sa nespálila, keď ti je to tak veľmi ľúto?“
— Надо было и тебя… с ним, — задохнулась женщина. — Жалостливая? Вот бы сама себя и подожгла!
Charlie urobila krok smerom k nej a žena sa opäť posunula ďalej a rozkričala sa, keď spadla na zranenú ruku.
Чарли сделала к ней один шаг — женщина снова отпрянула и, упав на поврежденную руку, вскрикнула.
„Nepribližuj sa ku mne!“
— Не подходи ко мне!
A zrazu všetko Charlino utrpenie, zármutok a strach našli svoj hlas.
И в этот миг вся боль, и скорбь, и гнев, переполнявшие Чарли, внезапно обрели голос.
Ja som tomu vôbec nie na vine!“ skríkla na ženu so zlomenou rukou. „Ja som tomu vôbec nie na vine! Spôsobili si to sami, a ja sa nemám prečo obviňovať a nespálim sa! Počujete ma? Počujete?“
— Я не виновата! — закричала она женщине со сломанной рукой. — Я ни в чем не виновата! Они сами напросились, и нечего на менять валить! И убивать я себя не буду! Слышите вы? Не буду!
Žena sa plazila preč a čosi šomrala.
Женщина униженно отползала, бормоча что то невнятное.
Sirény sa blížili.
Вой сирены приближался.
Charlie pocítila, že spolu s emóciami nedočkavo začala stúpať aj jej moc.
Чарли почувствовала, как стихия рвется наружу на гребне ее возбуждения.
Zadržala ju.
Она с силой загнала ее поглубже, подавила.
(a toto už takisto nikdy nespravím)
(и этого я делать не буду)
Prešla cez cestu a zanechala za sebou šomrajúcu, plaziacu sa ženu. Na druhej strane cesty bolo pole s kopami sena a timotejky, ktoré postriebril október, no aj tak ešte vždy voňali.
Она пересекла дорогу, не обернувшись на униженно распростертую бормочущую женщину. Через дорогу начинались поля, заросшие высокой травой, уже посеребренной октябрьским солнцем, но не растерявшей свои ароматы.
(kam pôjdem?)
(куда я иду?)
To zatiaľ nevedela.
Она пока не знала.
Ale už nikdy ju nedostanú.
Но в руки им она уже никогда не дастся.



Достарыңызбен бөлісу:
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   53




©dereksiz.org 2024
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет