Учебно-методическое пособие для студентов факультетов иностранных языков Балашов 2007 Англ я73 ббк 803(075. 8) К12



бет3/10
Дата15.06.2016
өлшемі477 Kb.
#137367
түріУчебно-методическое пособие
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10

2

John Galsworthy

The Japanese Quince


As Mr. Nilson, well known in the City, opened the window of his dressing-room on Campden Hill, he experienced a peculiar sweetish sensation in the back of his throat, and a feeling of emptiness just under his fifth rib. Hooking the window back, he noticed that a little tree in the Square Gardens had come out in blossom, and that the thermometer stood at sixty. «Perfect morning», he thought; «spring at last!»

Resuming some meditations on the price of Tintos, he took up an ivory-backed hand-glass and scrutinised his face. His firm, well-coloured cheeks, with their neat brown moustaches, and his round, well-opened, clear grey eyes, wore a reassuring appearance of good health. Putting on his black frock-coat, he went downstairs.

In the dining-room his morning paper was laid out on the sideboard. Mr Nilson had scarcely taken it in his hand when he again became aware of that queer feeling. Somewhat concerned, he went to the French Windows and descended the scrolled iron steps into the fresh air. A cuckoo clock struck eight.

«Half an hour to breakfast», he thought; «I’ll take a turn in the Gardens».

He had them to himself, and proceeded to pace the circular path with his morning paper clasped behind him. He had scarcely made two revolutions, however, when it was borne in on his mind that, instead of going away in the fresh air, the feeling had increased. He drew several deep breaths, having heard deep breathing recommended by his wife’s doctor; but they augmented rather than diminished the sensation — as of some sweetish liquor in course within him, together with a faint aching just above his heart. Running over what he had eaten the night before, he could remember no unusual dish, and it occurred to him that it might possibly be some smell affecting him. But he could detect nothing except a faint sweet lemony scent, rather agreeable than otherwise, which evidently emanated from the bushes budding in the sunshine. He was on the point of resuming his promenade, when a blackbird close by burst into a song, and looking up, Mr. Nilson saw at a distance of perhaps five yards a little tree, in the heart of whose branches the bird was perched. He stood staring curiously at this tree, recognising it for that he had noticed from his window. It was covered with young blossoms, pink and white, and little bright green leaves both round and spiky; and on all this blossom and these leaves the sunlight glistened. Mr. Nilson smiled; the little tree was so alive and pretty! And instead of passing on, he stayed there smiling at the tree.

«Morning like this!» he thought; «and here I am the only person in the Square who has the — to come out and — !» But he had no sooner conceived this thought than he saw quite near him a man with his hands behind him, who was also staring up and smiling at the little tree. Rather taken aback, Mr. Nilson ceased to smile, and looked furtively at the stranger. It was his next-door neighbour, Mr. Tandram, well known in the City, who had occupied the adjoining house for some five years. Mr. Nilson perceived at once the awkwardness of his position, for, being married, they had not yet had occasion to speak to one another. Doubtful as to his proper conduct, he decided at last to murmur: «Fine morning!» and he was passing on, when Mr. Tandram answered: «Beautiful, for the time of the year!» Detecting a slight nervousness in his neighbour’s voice, Mr Nilson was emboldened to regard him openly. He was of about Mr. Nilson’s own height, with firm well-coloured cheeks, neat brown moustaches, and round, well-opened clear grey eyes; and he was wearing a black frock-coat. Mr. Nilson noticed that he had his morning paper clasped behind him as he looked up at the little tree. And visited somehow by the feeling that he had been caught out, he said abruptly:

«Er — can you give me the name of that tree?»

Mr. Tandram answered:

«I was about to ask you that», and stepped towards it. Mr. Nilson also approached the tree.

«Sure to have its name on, I should think», he said.

Mr. Tandram was the first to see the little label, close to where the blackbird had been sitting. He read it out.

«Japanese quince!»

«Ah!» said Mr. Nilson, «thought so. Early flowerers».

«Very», assented Mr. Tandram, and added: «Quite a feelin’ in the air today!»

Mr. Nilson nodded.

«It was a blackbird singin», he said.

«Blackbirds», answered Mr. Tandram. «I prefer them to thrushes myself; more body in the note». And he looked at Mr. Nilson in an almost friendly way.

«Quite», murmured Mr. Wilson. «These exotics, they don’t bear fruit Pretty blossom!» and he again glanced up at the blossom, thinking: «Nice fellow, this, I rather like him».

Mr. Tandram also gazed up at the blossom. And the little tree, as if appreciating their attention, quivered and glowed. From a distance the blackbird gave a loud, clear call. Mr. Nilson dropped his eyes. It struck him suddenly that Mr. Tandram looked a little foolish; and, as if he had seen himself, he said: «I must be going in. Good morning!»

A shade passed over Mr. Tandram’s face, as if he, too, had suddenly noticed something about Mr. Nilson.

«Good morning», he replied, and clasping their journals to their backs they separated.

Mr. Nilson retraced his steps towards his garden window, walking slowly so as to avoid arriving at the same time as his neighbour. Having seen Mr. Tandram mount his scrolled iron steps, he ascended his own in turn. On the top step he paused.

With the slanting spring sunlight darting and quivering into it, the Japanese quince seemed more living than a tree. The blackbird had returned to it, and was chanting out his heart.

Mr. Nilson sighed; again he felt that queer sensation, that choky feeling in his throat

The sound of a cough or sigh attracted his attention. There, in the shadow of his French window, stood Mr. Tandram, also iooking forth across the Gardens at the little quince tree.

Unaccountably upset Mr. Nilson turned abruptly into the house, and opened his morning paper.


Exploring Ideas and Questions for Discussion


  1. Do you feel the attitude of the author towards his character Mr. Nilson? How is it expressed in the first paragraphs of the story?

  2. What are the topical words of the story? What are their meanings? What is the pattern, the semantic rythm they are used in? What does the author imply by such a feeling-sensation pattern in use?

  3. What’s the purpose of the identic descriptions of the neighbours? Isn’t it the author’s irony?

  4. The descriptions of «the men of property» and the quince tree are different semantically and stylistically. In what way?

  5. What does the little quince tree symbolize in the story? What is the attitude of Golsworthy to men of property? What’s the main idea of the story in your interpretation?

Своеобразие семантики ритма
в рассказе Джона Голсуорси «Японская айва»


Джон Голсуорси, английский писатель конца XIX — начала XX веков, является представителем целой плеяды писателей, имена которых — Бернард Шоу, Герберт Уэллс, Джозеф Конрад, Арнольд Беннет — ассоциируются с критическим реализмом в английской литературе.

Самый известный его роман, или серия романов, «Сага о Форсайтах» посвящен людям, типичной чертой которых является сильно выраженное чувство собственности. Первый роман «Саги» так и называется — «Собственник». На протяжении всей «Саги» олицетворяет это самое чувство собственности один из главных героев — Сомс Форсайт. Как пишет сам Джон Голсуорси в предисловии к «Саге», все, что есть в человеческой природе от Сомса, неизменно и тревожно восстает против угрозы распада, нависшей над владениями собственничества (2). Форсайты представляют класс богатых английских буржуа, живущих в роскоши. В понимании Голсуорси, главной темой «Саги» является не изображение Англии периода конца XIX — начала XX веков, на который приходится появление и расцвет класса собственников, не ее преображение из «застывшего» и «прочного» в нечто «расплывчатое и безысходное», а изображение того хаоса, который вносит в жизнь человека Красота.

Красота, врывающаяся в мир собственников, также является главной темой рассказа Голсуорси «Японская айва». Этот рассказ представляет собой блестяще выписанную зарисовку с кратчайшим сюжетом, которая могла бы вписаться в «Сагу» практически в любом месте, на любой странице этой эпопеи в описании дня любого Форсайта как типичного представителя клана собственников.

Джон Голсуорси сам принадлежал к собственническому классу и знал его изнутри, поэтому ему так удается совершенное описание малейших событий из жизни его представителей. И «Сага о Форсайтах», и рассказ «Японская айва» демонстрируют критическую дистанцированность писателя от своей среды.

Главный герой рассказа, мистер Нильсон, в первой же строчке характеризуется автором как преуспевающий буржуа (well known in the City). Хорошо отлаженный ритм его жизни совершенно неожиданно нарушается одним весенним утром. Нильсон испытывает странное ощущение
в горле и груди. Он осматривает себя в зеркале, пытаясь выявить признаки нездоровья. В описании лица Нильсона сквозит ирония. У него твердые, здорового цвета щеки, аккуратные усы, серые глаза — firm well-coloured cheeks, well-opened, clear grey eyes — эффект иронии достигается повторным употреблением наречия well в составе причастий, описывающих щеки и глаза, что очень трудно передать при переводе.

В парке, на свежем воздухе Нильсон продолжает искать, но не может найти физиологические причины странному ощущению, которое тем временем усиливается. Внезапно он видит расцветшее деревце и понимает, что именно его сладкий лимонный аромат стал причиной непонятного чувства. Вид цветущего дерева с поющей птицей в глубине ветвей наполняет Нильсона радостью, он счастлив от мысли, что он единственный человек, видящий нечто прекрасное. Но внезапно он замечает своего соседа, мистера Тандрема, любующегося «его» айвой. Происходит формальный разговор, и два джентльмена расходятся по домам. Нильсон очень расстроен.

Скупость сюжета не мешает автору мастерски раскрыть чувственно-эмоциональную природу героя. Это ему удается благодаря тонко организованной семантической структуре текста.

Ключевыми словами текста являются feeling и sensation, постоянно повторяющиеся на протяжении всего рассказа. Данные существительные — синонимы, часто имеющие тавтологические трактовки значений в толковых словарях. Например, New Expanded Webster’s Dictionary определяет их значения следующим образом:

Feeling — the sense of touch; sensation, emotion.

Sensation — impression made through the senses; feeling, power of feeling.

Словарные дефиниции, данные в American Heritage Dictionary of the English Language, кажутся более подробными, но также трактующими значение одного слова через значение другого:

Feeling — 1) a. The sensation involving perception by touch;

b. A sensation perceived by touch;

c. Any physical sensation.

2) Emotion;

3) An awareness, impression.

Sensation — 1) Perception associated with stimulation of a sense organ or with specific bodily conditions;

2) The faculty to feel or perceive.

Как видим, четкую разницу значений установить не удается, хотя
в значении существительного sensation более четко прослеживается сема физического восприятия, выражаемая в дефинициях словами — senses, perception by touch, a sense organ, bodily conditions. В значении feeling помимо семы физического восприятия мы видим эмотивную сему, акцентирующую психическое восприятие.

Подобное сочетание подтверждает словарное определение в Oxford Student’s Dictionary of Current English:

Feeling — 1) Physical or mental awareness;

2) Emotion.

Трактовка значения глагола to feel в Cambridge International Dictionary of English демонстрирует наличие этих двух сем — физического и психического восприятия:

Feel, v — to experience (something physical or emotional).

Значение существительного sensation в этом словаре ограничивается только семой физического восприятия:

Sensation — the ability to feel something physically, especially by touching…

Схематично структуры значений данных существительных можно изобразить следующим образом:

Feeling — physical or emotional perception;

Sensation — physical perception.

Теперь посмотрим, как употребляются данные существительные


в тексте рассказа. Схема и частотность их употребления оказываются весьма оригинальными. Девять употреблений существительных располагаются в тексте следующим образом: S-FFF-S-FF-S-F. Наблюдается ритмичная тенденция к сокращению употребления существительного feeling к концу рассказа при том, что оно употребляется в два раза чаще, чем sensation.

Сочетаемость существительных feeling и sensation в тексте рассказа демонстрирует как сходство, так и различие их значений. Так, оба существительных образуют атрибутивные сочетания с прилагательным queer, а также предикативные и комплетивные сочетания с глаголами, обозначающими процессы увеличения и уменьшения:

That queer feeling — that queer sensation;

Deep breaths augmented, not diminished the sensation — the feeling had increased.

С другой стороны, сочетаемость данных существительных свидетельствует о различии семантических структур их значений: для значения feeling более показателен эмотивный аспект значения, для sensation — физический. Существительное sensation сочетается с прилагательными, обозначающими физическое восприятие — peculiar sweetish sensation, в адвербиальных конструкциях мы наблюдаем физиологическое описание части тела, где испытывается ощущение — in the back of his throat, само ощущение сравнивается с болью — a faint aching above his heart.

Сема психического восприятия реализуется в атрибутивных сочетаниях типа a feeling of emptiness и в адвербиальном сочетании quite a feeling in the air, показывающем настроение героя рассказа Нильсона. Данное употребление наиболее ярко контрастирует с акцентуацией семы физического восприятия в значениях feeling и sensation, демонстрируя психическое, эмоциональное восприятие героя.

В первой половине текста рассказа сосредоточена большая часть употреблений существительных feeling и sensation, что свидетельствует
о росте эмоционального напряжения в душе героя до момента встречи
с мистером Тандремом. К концу рассказа возвышенное настроение Нильсона падает — существительные feeling и sensation употребляются по одному разу в одном предложении. В последнем предложении окончательно расстроенный после прогулки в парке Нильсон принимается за свою утреннюю газету.

Итак, в рассказе ритмичность употребления существительных feeling и sensation позволяет читателю испытывать тончайшие чувственно-эмоциональные переживания главного героя.

Что же так подействовало на радостное настроение Нильсона в момент его любования цветущим деревом? Нильсон улыбается, глядя на сверкающие на солнце ярко-зеленые листочки и слушая пение черного дрозда, и думает, что он — единственный человек, который видит такую красоту. Но внезапно оказывается не один, еще кто-то, очень похожий на него, такой же собственник, как и он, любуется деревцем! В этот момент и портится настроение Нильсона, происходит это совершенно инстинктивно, хотя джентльмены пытаются соблюсти нормы приличия и поддержать разговор.

Симметрия рассказа определяется сходством в характеристиках


и описании внешности Нильсона и Тандрема. В начале рассказа мы знакомимся с Нильсоном, вторая половина рассказа начинается с аналогичного описания Тандрема. Он тоже известное лицо в Лондонском Сити. По внешности Тандрем — совершенный двойник Нильсона: He was about Mr. Nilson’s own height, with firm well-coloured cheeks, neat brown moustaches, and round, well-opened clear grey eyes, and he was wearing a black frock coat. …he had his morning paper clasped behind him… В этом почти полном лексическом параллелизме ясно ощущается авторская ирония — забавно, что эти собственники похожи как две капли воды, духовно и физически.

Оба испытывают неловкость при встрече, так как являются соседями уже в течение пяти лет, но ни разу не разговаривали друг с другом — Mr. Nilson perceived at once the awkwardness of his position… detecting a slight nervousness in his neighbour’s voice. Их очаровали айва в цвету и пение дрозда, но оба они внезапно застигнуты врасплох. Параллелизм их переживаний Голсуорси отражает в следующих предложениях: It struck him suddenly that Mr. Tandrem looked a little foolish; A shade passed over Mr. Tandram’s face, as if he, too, had suddenly noticed something about Mr. Nilson. После прощания они тоже ведут себя одинаково, хотя стараются избежать копирования друг друга: Mr. Nilson retraced his steps towards his garden window, walking slowly so as to avoid arriving at the same time as his neighbour. Они оба поднимаются по ступеням своих домов: …Mr. Tandram mount his scrolled iron steps… Mr. Nilson ascended his own in turn. Они оба останавливаются на последней ступени, чтобы в последний раз взглянуть на деревце, искрящееся на солнце.

В ритмичном параллелизме конструкций, применяющихся в описании поведения героев рассказ,а также слышна ирония автора, обращающего внимание читателя на то, что вся жизнь собственников подчинена определенным правилам, которые они никогда не нарушают, их поведение до смешного предсказуемо. Собственники представляют собой именно класс, они идентичны в своем восприятии жизни и ее ценностей. Это — деловые, эмоционально сухие люди, даже когда им невольно приходится открывать красоту, символом которой в рассказе является цветущее дерево, они сразу хотят обладать ею. Если кто-то посягает на их чувство собственности, у них сразу портится настроение. И невдомек им, что красоту можно только воспевать, как это делает дрозд, а не обладать ею. Тех редких мгновений, когда душа полна сильных чувств, собственники стесняются.

В рассказе наблюдаем еще один ритмический аспект — это постоянный контраст между описаниями монотонной ежедневной жизни собственника и описанием красоты. Он выражается по-разному. Во-первых, посредством употребления прилагательных, обозначающих цвет. В описании внешности Нильсона сквозят неприятные холодные цветовые тона: clear grey eyes, brown moustaches, black frock coat. В описании деревца автор использует прилагательные, обозначающие светлые и яркие цвета: young pink and white blossoms, little bright green leaves. Во-вторых, посредством слов различных функциональных стилей, используемых в описании походки и вообще образа жизни Нильсона и в описании цветущей айвы. Действия Нильсона постоянно характеризуются глаголами формального стиля: he descended / ascended the scrolled iron steps, proceeded to pace the circular path, resumed his promenade, etc. Деревце и птица, поющая в его ветвях, описываются словами разговорного стиля, наибольшую экспрессивность придает описанию употребление идиом:

The little tree was so alive and pretty!

…a blackbird …burst into song

…the blackbird …was chanting out his heart.

Контрастное употребление существительного heart также бросается


в глаза читателю: Mr. Nilson saw… a little tree, in the heart of whose branches the bird was perched. Поэтическая метафора в описании дерева
и сухая физиология в описании ощущения Нильсона: the sensation — as if some sweet liquor in course within him, together with a faint aching just above his heart.

В одном из последних абзацев деревце сравнивается с живым существом — the Japanese quince seemed more living than a tree. Эта персонификация, цель употребления которой довольно прозрачна, контрастирует


с черствостью, автоматизмом и монотонностью поведения Нильсона
и Тандрема.

В заключение необходимо отметить, что творческий метод автора рассказа отличается большим разнообразием в использовании семантических средств. Ритмичность употребления ключевых слов, сознательное повторение описательных конструкций, ритм, создающийся контрастным употреблением лексики определенных функциональных пластов языка, создают незабываемый колорит произведения Голсуорси.


Список литературы


  1. Текст рассказа Джона Голсуорси «The Japanese Quince» цитируется по изданию: Perrine L. Story and Structure. Harcout, Brace & World, Inc. New York — Chicago — Burlingame, 1959.

  2. Голсуорси Дж. Сага о Форсайтах. Предисловие автора. М. : Известия, 1994, С. 5—8.

  3. American Heritage Dictionary of the English Language. Dell Publishing Co., Inc., New York, 1970.

  4. Cambridge International Dictionary of English. Cambridge University Press, Cambridge, 1995.

  5. Hornby A.S. Oxford Student’s Dictionary of Current English. Oxford University Press, Oxford, 1993.

6. New Expanded Webster’s Dictionary. P.S.I. & Associates, Inc., Miami, 1988.



Достарыңызбен бөлісу:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




©dereksiz.org 2024
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет