Winston Groom Форрест Гамп Уинстон Грум



бет12/23
Дата06.03.2016
өлшемі2.39 Mb.
#44206
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   23
Часть 12.

This place is a serious loony bin. They put me in a room with a feller called Fred that has been here for almost a year. He begun to tell me right off what kind of nuts I got to contend with.

Вот это место оказалось действительно психушкой. Меня посадили в комнату с парнем по имени Фред, и он сидел здесь уже год. Он начал объяснять мне, с какими психами мне придется тут сталкиваться.

They is one guy that poisoned six people, somebody else that used a meat cleaver on his mama. They is people who have done all sorts of shit—from murder an rape to sayin they is the King of Spain or Napoleon. Finally I axed Fred why he is in here an he say because he is a axe murderer, but they is lettin him out in another week or so.

Например, один парень отравил шестерых человек, а другой порезал на кусочки секачом свою маму. Остальные тоже натворили черт знает что – кто сидел за убийство, кто за изнасилование, кто за то, что объявил себя королем Испании или Наполеоном. Потом я спросил Фреда, за что сидит он сам. и он ответил, что он убил кого-то топором, но что через неделю его уже должны выпустить.

The secont day I am there, I is tole to report to the office of my psychiatrist, Doctor Walton. Doctor Walton, it turn out, is a woman. First, she say, she is gonna give me a little test, then I is gonna have a physical examination.

На второй день меня отвели к моему лечащему психиатру, доктору Уолтону. Доктор Уолтон, кстати, оказался женщиной. Она сказала, что сначала проведет небольшой тест, а потом подвергнет меня более серьезному обследованию.

She set me down at a table an start showin me cards with ink blots on them, axin me what I thought they were. I kep sayin “ink blot” till she finally get mad an tell me I got to say somethin else, an so I started makin things up. Then I am handed a long test an tole to take it. When I am done, she say,

“Take off your clothes.”



Для начала она посадила меня за стол. и показал мне какие-то картонки с чернильными пятнами, и спросила, что они могут значить. Я сказал, что это просто «чернильные пятна», и говорил так до тех пор, пока она просто из себя не начала выходить, и тогда мне пришлось что-то придумывать. Потом она мне дала длиннющий тест и сказала его выполнить. Когда я кончил с тестом, она мне говорит:

– Разденьтесь!



Well, with one or two exceptions, ever time I take off my clothes, somethin bad happen to me, so I says I would rather not, an she make a note of this an then tell me either I do it mysef, or she will get the attendants to hep me. It was that kind of deal.

 Ну, за одним-двумя исключениями, каждый раз, когда меня заставляли раздеться, из этого ничего хорошего не выходило. Поэтому я сказал, что не буду раздеваться. А она сделала какую-то пометку в блокноте и говорит. что либо я сделаю это сам, либо она позовет санитаров. Такая вот сделка.

I go on an do it, an when I is butt neckid, she come into the room an look at me, up an down, an say,
“My, my - you is a fine specimen of a man!”

Anyhow, she start bongin me on the knee with a little rubber hammer like they done back at the University, an polkin me in all sorts of places. But she ain’t never said for me to “bend over,” an for this I am grateful.



Пришлось мне сделать это, и когда я разделся донага, она вошла в комнату и осмотрев меня с головы до ног, сказала:

– Ну и ну, вот это самец!


В общем, она колотила меня по коленке маленьким резиновым молоточком. как в университете, и заглядывала в разные места. Только «наклоняться» она мне не приказывала, за что ей большое спасибо.

Afterward, she say I can get dressed an go back to my room. On the way there, I past by a room with a glass door an inside it they is a bunch of little guys, settin an lyin aroun, droolin an spasmoin an beatin on the floor with they fists. I jus stood there for a wile, lookin in, an I’m feelin real sorry for them—kinda remind me of my days back at the nut school.

Потом она сказала, что я могу одеться и вернуться к себе в комнату. На обратном пути я проходил мимо комнаты со стеклянной дверью, за ней была куча ребятишек, они лежали на полу, кривляясь и дергаясь в судорогах, лупя по полу кулаками. Я некоторое время стоял и смотрел на них, мне было жаль их – они напомнили мне о временах школы для психов.

A couple of days later, I am tole to report to Doctor Walton’s office again. When I get there, she is with two other guys dressed up as doctors, an she say they is Doctor Duke and Doctor Earl—both with the National Institute of Mental Health. An they is very interested in my case, she say.

Через пару дней мне снова приказали явиться к доктору Уолтон. Кроме нее, там оказались еще два парня, одетых, как врачи – она сказала, что это доктор Дьюк и доктор Эрл, оба работают в Национальном институте психиатрии. И они очень заинтересовались мной, сказала она.

Doctor Duke an Doctor Earl set me down an start axin me questions—all kinds of questions—an both of them took turns bongin me on the knees with the hammer. Then Doctor Duke say,

“Look here, Forrest, we has got your test scores, an it is remarkable how well you is done on the math part. So we would like to give you some other tests.”



Эти доктора снова стали задавать мне вопросы – самые разные вопросы – и оба по очереди стукали меня по коленке молоточком. Потом доктор Дьюк сказал:

– Видите ли, Форрест, мы посмотрели ваш тест. и нам показалось, что вам поразительно удалась математическая часть. Поэтому мы решили подвергнуть вас другим тестам.



They produce the tests, an make me take them, an they is a lot more complicated than the first one, but I figger I done okay. Had I knowed what was gonna happen nex, I would of fucked them up.

“Forrest,” Doctor Earl say, “this is phenomenal. You is got a brain jus like a computer. I do not know how well you can reason with it—which is probly why you is in here in the first place—but I have never seen anything quite like this before.”



И они дали мне другие тесты, более сложные, чем первый, но мне кажется, что я выполнил их достаточно хорошо. Если бы я знал, что случится потом, черта с два я бы так старался!

– Форрест, – сказал, наконец, доктор Эрл, – это просто потрясающе. У вас не голова, а компьютер! Просто не понимаю, как вам удается с ней справиться – наверно, поэтому-то вы и здесь – но лично я никогда ничего подобного еще не встречал!



“You know, George,” Doctor Duke say, “this man is truly remarkable. I have done some work for NASA a wile back, an I think we ought to send him down to Houston to the Aeronautics and Space Center an have them check him out. They has been lookin for just this sort of feller.”

All the doctors be starin at me, an noddin they heads, an then they bonged me on the knees with a hammer one more time an it look like here I go again.



– Знаете, Джордж, – сказал ему доктор Дьюк, – это действительно феномен. Я некоторое время назад работал на людей из НАСА, и мне кажется, нужно послать его в Хьюстон в Аэрокосмический центр, чтобы они его там проверили. Им как раз нужен такой парень.

И так они смотрели на меня и кивали головами. и снова стучали молоточком по коленям.



They flown me down to Houston, Texas, in a big ole plane with nobody on it but me an Doctor Duke, but it is a pleasant sort of trip cept they got me chained to my seat han an foot.
“Look here, Forrest,” Doctor Duke say, “the deal is this. Right now you is in a shitpot of trouble for thowin that medal at the Clerk of the U.S. Senate. You can go to jail for ten years for that. But if you cooperates with these people at NASA, I will personally see to it that you is released—okay?”

Они отвезли меня в Хьюстон, штат Техас, на большом самолете, где не было никого, кроме меня и доктора Дьюка, и все было бы отлично, разве что они приковали меня к креслу за руку и за ногу.

– Слушай, Форрест, – сказал мне доктор Дьюк. – Дело такое. Сейчас ты в полном дерьме, из-за того, что попал медалью в Секретаря Сената. За это тебя могут упечь лет на десять. Но если ты будешь сотрудничать с этими парнями из НАСА…. то я лично позабочусь о том, чтобы тебя отпустили – идет?



I nod my head. I knowed I got to get outta jail an find Jenny again. I am missin her somethin terrible.

I am at the NASA place at Houston for about a month. They has examined me an tested me an questioned me so much I feel like I am goin on the Johnny Carson show.

I ain’t.

One day they haul me into a big room an tell me what they has in mind.



Я кивнул. Я знал, что когда выйду из тюрьмы, то смогу разыскать Дженни. Мне ее страшно не хватало.

В НАСА я пробыл около месяца. Они всячески обследовали меня и задавали столько вопросов, что я уже решил, что мне придется участвовать в какой-то телевикторине.

Но я ошибся.

Однажды они завели меня в большую комнату и сказали, что они решили со мной сделать.



“Gump,” they say, “we wants to use you on a flight to outer space. As Doctor Duke has pointed out, your mind is jus like a computer—only better. If we can program it with the right stuff, you will be extremely useful to America’s space program. What do you say?”

I thought for a minute, an then I says I had better axe my mama first, but they make an even stronger argument—like spendin the next ten years of my life in the slammer.



– Гамп, – сказали они, – мы хотим послать тебя в космос. Как справедливо указал доктор Дьюк, твой мозг работает как компьютер – и даже лучше. Если мы заложим в него правильную программу, то ты сможешь здорово помочь американской космонавтике. Что ты на это скажешь?

Я с минуту подумал, а потом сказал, что хотел бы посоветоваться с мамой, но они выдвинули более сильный аргумент – десять лет тюряги.



An so I says yes, which is usually what gets me in trouble ever time.

The idea they has thought up is to put me in a spaceship an shoot me up aroun the earth bout a million miles. They has already shot people up to the moon, but they didn’t find nothin there worth a shit, so what they is plannin nex is a visit to Mars. Fortunately for me, Mars is not what they got in mind at the moment—instead, this is to be a sort of trainin mission in which they gonna try to figger out what kind of folks would be suited best for the Mars trip.



И тогда я согласился, и, как всегда, влип по уши.

Они придумали вот что – посадить меня в космический корабль и запустить меня на орбиту вокруг земли, примерно за миллион миль. Они уже посылали людей на Луну, только бестолку, потому что ничего там не нашли, и поэтому хотели дальше послать человека на Марс. К счастью для меня, эта идея появилась у них не сразу – сначала они решили устроить тренировочный полет, чтобы понять, какого типа люди более всего годятся для полета на Марс.



Besides me, they has picked a woman an a ape to go along.

The woman is a crabby-lookin lady called Major Janet Fritch, who is sposed to be America’s first woman astronaut, only nobody knows bout her cause all this be pretty top secret. She is a sort of short lady with hair look like it been cut by puttin a bowl over her head, an she don’t seem to have much use for either me or the ape.



Кроме меня, они решили посадить в корабль еще женщину и обезьяну.

Женщину, довольно стервозного вида, звали майор Дженет Фрич, и она должна была стать первой женщиной-космонавтом Америки, только никто об этом не должен был знать – это была государственная тайна. Майор Фрич оказалась коротышкой с волосами, обрезанными под горшок, и толку от нее ни мне, ни обезьяне, похоже, не было.



The ape ain’t so bad, actually. It is a big ole female orangutang called Sue, what has been captured in the jungles of Sumatra or someplace. Actually they has got a whole bunch of them apes down here, an have been shootin them up into space for a long wile, but they says Sue will be best on this trip on account of she is a female an will be friendlier than a male ape, an also, this will be her third space flight. When I find this out, I am wonderin how come they gonna send us way up there with the only experienced crew member bein a ape. Kind of makes you think, don’t it?

Кстати, обезьяна оказалась вполне ничего. Это была большая самка орангутанга, по имени Сью, ее поймали на Суматре или где-то рядом. Выяснилось, что они поймали целую кучу этих обезьян и давно запускали их в космос, но Сью для нас просто подарок, потому, что она, во-первых женщина, и ласковей, чем самцы, а во-вторых, это ее третий полет в космос. Когда я об этом узнал, то здорово удивился – как же они собираются запускать нас туда, где побывали только обезьяны. Тут уж волей-неволей напряжешься, правда?

Anyhow, we got to go thru all kinds of trainin before the flight. They puttin us in cyclotrons an spinnin us aroun, an in little rooms with no gravity an such as that. An all day long they be crammin my mind with shit they want me to remember, such as equations to figger the distance between wherever we is, an wherever they want us to go, an how to get back again; all kinds of crap like coaxiel coordinates, co sine computations, spheriod trigonometry, Boolean algebra, antilogarithms, Fourier analysis, quadrats an matrix math. They say I is to be the “backup” for the backup computer.

В общем, начали они нас дрессировать для полета: засовывали нас в циклотроны, и маленькие комнаты без силы тяжести и так далее. И целыми днями терзали меня какими-то программами, которые я должен был запомнить, например, как вычислять расстояние между точкой, где мы есть, и где нам нужно быть, всякими соосными системами координат и тригонометрическими расчетами, сфероидальной тригонометрией, булевой алгеброй, антилогарифмами, методом разложения Фурье, матричной алгеброй. Они сказали, что я буду «запасом» для запасного компьютера.

I have writ a bunch of letters to Jenny Curran but all of them done come back “Addressee not Known.” Also I done wrote to my mama, an she send me back a long letter the gist of which is “How can you do this to your po ole mama when she is in the po house an you is all she got lef in the world?”
I dared not tell her that I am facin a jail sentence if I don’t, so I jus write her back an say not to worry, on account of we has an experienced crew.

Я написал кучу писем Дженни Керран, но все вернулись с пометкой: «адресат неизвестен». Еще я написал маме, и она прислала мне длинное письмо, в том смысле, что «как ты мог поступить так со своей старой бедной мамой, которая сидит в доме для бедных, в то время как все, что у нее осталось – это сын?»

Я не стал писать ей, что мне грозила тюрьма, если я откажусь, поэтому просто написал ей, чтобы она не волновалась, потому что у нас очень опытный экипаж.



Well, the big day finally come, an let me say this: I am not jus a little bit nervous—I am scant haf to death! Even tho it was top secret, the story done leaked to the press and now we gonna be on tv an all.

That mornin, somebody brung us the newspapers to show us how famous we was. Here is some of the headlines:

“Woman, Ape and Idiot in Next U.S. Space Effort.”


Наконец, настал великий день, и вот что я вам скажу – я вовсе не нервничал, я просто испугался до полусмерти! Хотя все это было государственной тайной, вся эта история как-то просочилась в прессу, и нас должны были показывать по телевизору и все такое прочее.

Утром нам принесли газеты и мы узнали, как мы прославились. Вот некоторые заголовки:

«Женщина, обезьяна и идиот – новая надежда американской космонавтики!»


“America Launching Odd Messengers Toward Alien Planets.”

“Girl, Goon, and Gorilla to Lift Off Today.”

There was even one in the New Yawk Post that say,

“Up They Go—But Who’s in Charge?”


The only one that sounded halfway nice was the headline in the New Yawk Times, which say,

“New Space Probe Has Varied Crew.”



«Странные посланцы Америки в полете к чужим мирам!»

«Баба, придурок и горилла стартуют сегодня!»

И даже в нью-йоркской «Пост» было написано:

«Они полетят – только кто будет командиром?»

Пожалуй, самый приличный заголовок был в «Таймс»:
«Состав нового космического экипажа довольно разнообразен».


Well, as usual, everthing is all confusion from the minute we get up. We go to get our breakfast an somebody say,

“They ain’t sposed to eat no breakfast the day of the flight.” Then somebody else say,

“Yes we is,” an then somebody else say,

“No they ain’t,” an it go on like that for a wile till ain’t nobody hungry anymore.



Ну, и конечно, с утра началась суматоха и неразбериха. Мы пошли завтракать, а кто-то вдруг говорит:
– В день полета они не должны завтракать! – Потом кто-то еще говорит:

– Нет должны!

А третий:

– Нет, не должны! – и так далее, пока мы не наелись этим по горло.



They get us into our space suits an take us out there to the launchin pad in a little bus with ole Sue ridin in back in a cage. The spaceship is about a hundrit stories tall an is all foamin an hissin an steamin an look like it bout to eat us alive! A elevator take us to the capsule we is to be in, an they strap us in an load ole Sue in her place in back. Then we wait.

Потом нас нарядили в скафандры и повезли на стартовую площадку на маленьком автобусе, а Сью везли в клетке сзади. Космический корабль оказался примерно высотой в стоэтажный дом, и весь шипел и пускал облака пара и дыма, как будто он собирался съесть нас живьем! Нас доставили на лифте в кабину, где мы должны были лететь, и прицепили к креслам, в том числе и старину Сью. И мы стали ждать.

An we wait some more.

An we wait some more.

An we wait some more.

All along, the spaceship be boilin an hissin an growlin an steamin. Somebody say a hundrit million people out there watchin us on television. I reckon they be waitin too.



И мы ждали.

Ждали.


Ждали.

И еще ждали.

Наконец, корабль зашипел и зарычал еще громче. Кто-то объявил по радио, что на нас смотрят сотни миллионов человек. Наверно, им, беднягам, тоже пришлось подождать.


Anyhow, bout noon, somebody come up an knock on the spaceship door an say, we is temporarily cancelin this mission till they get the spaceship fixed.

So we all get to go back down in the elevator again, me, Sue, an Major Fritch. She be the only one moanin an bitchin, cause Sue an me is very relieved.

Our relief was not to last long, however. Bout a hour later somebody run into the room where we is jus about to set down to lunch an say,

“Get in your space suits again right now! They is fixin to shoot you up in space!”



Ладно, примерно в полдень кто-то постучал к нам в дверь и сказал, что полет временно откладывается, пока они не приведут в порядок корабль.

Так что нам пришлось опять влезать в лифт. Только майор Фрич шипела и стонала, а мы со Сью даже обрадовались отсрочке.

Однако радоваться пришлось недолго – примерно через час кто-то ворвался к комнату, где мы сидели и уже собирались пообедать и заорал:
– Немедленно надеть скафандры! Они уже все сделали и готовы вас запустить!


Everbody be hollerin an shoutin again an rushin aroun. I reckon maybe a bunch of the tv viewers have called in to complain or somethin, an so they decided to lite that fire under our asses no matter what. Whatever it is, it don’t matter now.

Anyhow, we is put back on the bus an taken to the spaceship an we is halfway up the elevator when somebody suddenly say,

“Jesus, we forgot the goddamn ape!” an he start hollerin down to the fellers on the groun to go back an get ole Sue.


Все начали кричать и бегать вокруг нас. Наверно, на телевидение было много недовольных звонков от зрителей, вот они и решили запустить нас невзирая ни на что. Ну, теперь-то это уже не важно.
В общем, посадили нас снова в автобус, и привезли к ракете, и только мы наполовину поднялись на лифте, как кто-то завопил:

– Господи, а обезьяну забыли! – и он стал кричать по рации парням на земле, чтобы они подняли старину Сью.



We is strapped in again an somebody is countin backwards from one hundrit when they come thru the door with Sue. We is all leaned back in our seats an the count is down to about “ten,” when I be hearin some strange growlin noises from behin us where Sue is. I sort of turned aroun, an low an behole, it ain’t Sue settin there at all, it is a big ole male ape, what got his teeth bared an is grappin holt of his seatbelt straps like he is about to bust loose any secont!

Нас снова пристегнули к сиденьям. и начался обратный отсчет от сотни, и тут в кабину притащили Сью. Мы напряглись, потому что отсчет достиг цифры десять, и тут за моей спиной, где была Сью, послышалось какое-то рычание. Я повернулся, насколько это было возможно, и – о Боже! – там оказалась вовсе не Сью, а какая-то другая обезьяна. огромный САМЕЦ, грызущий пристежные ремни и готовый вот-вот вырваться на волю!

I tell Major Fritch an she look aroun an say,

“Oh my God!” an get on the radio to whoever it is in the groun control tower.

“Listen,” she say, “you has made a mistake an put one of them male apes in here with us, so we better call this thing off till it is straightened out.”

But all of a sudden the spaceship start to rumblin an quakin an the guy in the control tower says over the radio,


“That’s your problem now, sister, we got a schedule to meet.”
An away we go.

Я сказал об этом майору Фрич, она повернулась и сказала:

– О Боже! – и начала объяснять кому-то на командном пункте:

– Послушайте, вы ошиблись, к нам засунули одного из самцов, нужно отложить полет до выяснения обстоятельств!

Но тут ракета снова зарычала, задребезжала, и мы услышали только, как тот парень. что был на командном пункте, ответил ей:

– Теперь это ТВОЯ проблема, сестренка, а нам нужно выдерживать расписание.

И мы полетели!



Chapter 13.

Часть 13.

My first impression is of bein squashed under somethin, such as my daddy was when them bananas fell on him. Can’t move, can’t yell, can’t say nothin, can’t do nothin—we is strictly here for the ride. Outside, lookin thru the winder, all I can see is blue sky. The spaceship is movin out.

Первое впечатление у меня было, что меня чем-то сильно придавило – совсем как моего папочку сеткой с бананами. Невозможно было ни повернуться. ни даже закричать. ничего нельзя было сделать – нас ведь за этим сюда и посадили. Снаружи через окно было видно только голубое небо. Ракета летела.

After a little wile, we seem to slow down some, an things ease up. Major Fritch say we can unbuckle our seatbelts now, an get on bout our bidness, whatever it is. She say we is now travelin at a speed of fifteen thousan miles a hour. I look back an sure enough, the earth is only a little ball behin us, just like it look in all them pichers from outer space. I look aroun, an there’s the big ole ape, all sour-lookin, an glum, glarin at Major Fritch an me. She say maybe he want his lunch or somethin, an for me to go on back there an give him a banana afore he gets angry an does somethin bad.

Потом мы немного притормозили и стало легче. Майор Фрич сказала, что мы может расстегнуть наши ремни, и заняться своими делами, что там нам полагалось. Она сказала, что мы летим со скоростью примерно 15000 миль в час. Я поглядел в окно, и точно – Земля превратилась в маленький шарик позади. прямо как на фотографиях из космоса. А рядом сидела большая злобная обезьяна и нехорошо смотрела на нас с майором Фрич. Майор Фрич сказала, что наверно, она хочет есть, и приказал мне разыскать бананы и дать обезьяне, пока она не слишком разозлилась.

They has packed a little bag of food for the ape an it contain bananas an some cereals an dried berries an leaves an shit like that. I get it open an start rummagin thru it lookin for somethin that will make the ape happy, an meantime, Major Fritch is on the radio with Houston Groun Control.

“Now listen here,” she say, “we has got to do somethin bout this ape. It ain’t Sue—it is a male ape, an he don’t look none to glad to be here. He might even be violent.”



Для обезьяны был заготовлен специальный мешок с бананами, сушеными фруктами и прочей снедью. Я начал искать там, чего бы ей дать, а майор Фрич связалась по радио с Хьюстонским КП.

– Послушайте, нужно что-то сделать с этой обезьяной. Это не Сью – это самец, и ему здесь не нравится. Он может что-нибудь натворить.



It took a wile for the message to get there an a reply to get back to us, but some feller down there say,

“Awe pooh! One ape is jus like any other.”

“The hell it is,” Major Fritch say. “If you was in this little bitty compartment with that big ole thing you would be singing a different tune.”


Через какое-то время – пока ее слова долетели дотуда и назад – какой-то парень нам отвечает:

– Ничего! Все обезьяны одинаковы, какая вам разница!

– Нет, есть разница! – отвечает майор Фрич. – Если бы вас засунуть в эту конуру с этим зверем, вы бы по-другому запели!


An after a minute or two a voice come cracklin over the radio, say,

“Look, you is ordered not to tell anybody about this, or we will all be made laughing-stocks. As far as you or anybody else is concerned, that ape is Sue—no matter what it’s got between its legs.”

Major Fritch look at me an shake her head.

“Aye, aye, sir,” she say, “but I’m gonna keep that fucker strapped in as long as I’m in here with him—you understand that?”



Через минуту-другую радио снова захрипело, и чей-то голос объявил:

– Вот что, приказываю вам хранить это в тайне, потому что иначе нас поднимут на смех во всем мире. Для всех непосвященных эта обезьяна остается Сью – независимо от того, что у нее там между ног.

Майор Фрич поглядела на меня и покачала головой:

– Есть. сэр! Но я не собираюсь отстегивать эту сволочь, пока я в кабине – вы меня поняли?



An from the ground control there come back one word:

“Roger.”


Actually, after you get used to it, bein in outer space is kind of fun. We is without gravity, an so can float all over the spaceship, an the scenery is remarkable—moon an sun, earth an stars. I wonder where Jenny Curran is down there, an what she is doin.

И с командного пункта последовал краткий ответ:

– Понял.


В общем, когда немного привыкнешь к космосу, там даже весело. силы тяжести нет, поэтому можно летать по всему кораблю, и вид за окном замечательный – луна и солнце, земля и звезды. Я подумал – где-то там Дженни Керран, что-то она поделывает?

Aroun an aroun the earth we go. Day an night go by ever hour or so an it sort of put a different perspective on things. I mean, here I am doin this, an when I get back—or should I say if I get back—what then?
Go an start up my little srimp-growin bidness? Go find Jenny again? Play in The Cracked Eggs? Do somethin about my mama bein in the po house? It is all very strange.

И мы начали вращаться вокруг земли – час за часом, день за днем. Нужно сказать, что постепенно это как-то меняет взгляд на вещи. Я подумал, вот сейчас я здесь, а когда вернусь – ЕСЛИ я когда-нибудь вернусь – что мне делать?

Начать ловить креветок? Снова разыскать Дженни? Играть с «Треснувшими яйцами»? Помочь маме выбраться из богадельни? Очень странное ощущение!



Major Fritch be catchin a wink or two of sleep whenever she can, but when she ain’t sleepin, she is bitchin. Crabbin bout the ape, crabbin bout what kind of jackoffs they is down at groun control, crabbin bout she got no place to put on her makeup, crabbin bout me eatin food when it ain’t supper or lunchtime. Hell, all we got to eat is Granola bars anyway. I don’t want to be complainin too much, but it seem like they might of picked a good-lookin woman or at least one that don’t bitch all the time.

Время от времени майор Фрич дремала, но когда не дремала, то шипела. Она шипела на обезьяну, на этих ослов на командном пункте, на то, что ей негде покрасится, на меня, когда я ел не вовремя. Между прочим, есть все равно было нечего, кроме батончиков «Марс». В общем, не хотелось бы мне жаловаться, но все-таки они могли бы послать женщину поприятнее, или хотя бы не такую стервозную.

An furthermore, let me say this: that ape ain’t no dreamboat either.
First I give it a banana—okay? It grapped the banana an started peelin it, but then it put the banana down. Banana started floatin all aroun the cabin of the spaceship an I got to go find it. I give it back to the ape an he start mushin it up an flingin the mush everplace, an I got to go clean that up. Wants attention all the time too. Evertime you leave it alone it commences to put up an enormous racket an clack its jaws together like a set of them wind-up teeth. Drive you nuts after a wile.

Но должен вот что вам еще сказать: это обезьяна тоже оказалась не подарком.

Вот я дал ей банан – хорошо? Она берет банан и начинает его чистить, потом вдруг отшвыривает банан и он начинает летать по кабине, и мне приходится его ловить, и снова давать обезьяне. Она его давит и начинает размазывать по всем окрестным местам, а мне приходится все это мыть. В общем, требует постоянного внимания. Как только вы оставляете ее одну, она устраивает скандал и начинает клацать своими огромными зубами. Просто начинает выводить вас из себя.



Finally I got out my harmonica an started playin a little somethin—”Home on the Range,” I think it was. An the ape started to calm down a little. So I played some more—stuff like “The Yellow Rose of Texas” an “I Dream of Jeannie with the Light Brown Hair.”

Наконец, я достал свою гармонику и начал наигрывать что-то, кажется, «Домик на границе». И тут обезьяна слегка приутихла. Тогда я стал играть разные мелодии типа «Желтая роза Техаса» и «Я мечтаю о светловолосой Дженни».

Ape is lyin there lookin at me, peaceful as a baby. I forget there is a tv camera in the spaceship an they is pickin all this up down there at groun control. Nex mornin when I wake up somebody hole up a newspaper in front of the camera down in Houston for us to see. The headline say, “Idiot Plays Space Music to Soothe Ape.” That is the sort of shit I has got to contend with.

Обезьяна улеглась на своем сиденье и стала тихой, как ребенок. Я совсем позабыл, что у них в кабине всюду установлены камеры, и они на контрольном пункте за всем следят. И вот на следующее утро они показывают нам по телевизору заголовки газет: «Идиот исполняет космическую музыку, чтобы успокоить обезьяну». Впрочем, против этого я ничего не имею.

Anyhow, things are goin along pretty good, but I been noticin that ole Sue is lookin at Major Fritch in a kind of strange way. Ever time she get near him, Sue sort of perk up an be reachin out like he wants to grap her or somethin, an she start bitchin at him—”Git away from me you awful thing. Keep your hans to yoursef!” But ole Sue has got somethin in mind. That much I can tell.

В общем, дела пошли на лад, но тут я заметил, что этот Сью как-то странно поглядывает на майора Фрич. Каждый раз, когда она оказывается поблизости, Сью делает такое движение, словно хочет ее схватить. Она начинает шипеть: «держись от меня подальше, тварь, убери свои лапы!» Но у Сью явно что-то есть на уме, это я сразу понял.

It ain’t long before I find out what it is. I have gone behin this little partition to take a pee in a jar in private, when all of a sudden I hear this commotion. I stick my head aroun the partition an Sue has managed to grap a holt of Major Fritch an he has got his han down in her space suit. She is yellin an hollerin to beat the band an is crackin Sue over the head with the radio microphone.

И вскоре стало ясно, что именно. Только я как-то зашел за маленькую ширму, чтобы пописать, вдруг послышался шум. Высовываю голову из-за ширмы, и вижу – Сью заполучил таки майора Фрич и засунул ей руку под скафандр. Она отбивается, что есть сил, и колотит обезьяну по голове микрофоном.

Then it dawns on me what the problem is. Wile we has been up in space for nearly two days, ole Sue been strapped into his seat an ain’t had a chance to take a leak or nothin! An I sure remember what that’s like. He must be bout to bust! Anyhow, I go over an got him away from Major Fritch an she still hollerin an yellin, callin him a “filthy animal,” an shit like that. When she get loose, Major Fritch go up to the front of the cockpit an put her head down an start sobbin. I unstrap Sue an take him behin the partition with me.

Тут-то я все понял! Ведь мы уже два дня в полете, а бедняга Сью так и прикован к сиденью и не может даже отлить! Я-то знаю, каково это. Наверняка, он готов взорваться! Тогда я отцепил майора Фрич от обезьяны, а Сью отцепил от кресла, и повел за загородку. Майор Фрич побежала на нос и там начала рыдать, повторяя все время «грязное животное!»

I find a empty bottle for him to pee in, but after he finished, he take the bottle an heave it into a panel of colored lights an it bust to pieces an all the pee start floatin aroun in the spaceship. I say, to hell with this, an start leadin Sue back to his seat when I seen a big glob of pee headin straight for Major Fritch. It look like it gonna hit her in the back of the head, so I turn Sue loose an try to head off the pee with a net they have give us for catchin stuff that’s floatin aroun. But jus as I am bout to net the glob of pee, Major Fritch sit back up an turn aroun an it caught her right in the face.

Я нашел для Сью пустую бутылку, чтобы он мог пописать, но когда он кончил, то запустил этой бутылкой в панель, где мигали разноцветные огоньки и бутылка разлетелась на куски, а моча начала летать по всей кабине. Черт с ним, подумал я, и повел Сью назад к креслу, чтобы пристегнуть, и тут вижу, что большой шарик мочи летит прямо на майора Фрич и вот-вот ударит ее по затылку. Я отпустил Сью, чтобы поймать этот шарик специальной сеткой, которую они нам дали, чтобы ловить летающие предметы, но только я собирался его поймать, как майор Фрич повернулась, и шар разбился прямо о ее физиономию.

She start hollerin an bawlin again an in the meantime, Sue has done gone an started rippin out wires from the control panel. Major Fritch is screamin,

“Stop him! Stop him!” but before you know it, sparks an stuff is flyin all aroun inside the spaceship an Sue is jumpin from ceilin to floor tearin shit up. A voice come over the radio wantin to know


“What in hell is goin on up there?” but by then it is too late.

Тут она начала орать, а Сью подобрался к панели управления и начал вырывать оттуда всякие провода. Майор Фрич закричала:

– Останови его! Останови! – но не успел я что-либо сделать, как посыпались искры и полетел всякий хлам, а Сью начал прыгать от пола до потолка, срывая все на своем пути. По радио раздался голос:

– Какого черта, что у вас там творится!?

Но было уже слишком поздно.



The spaceship is weavin all aroun an goin end over end an me, Sue an Major Fritch is tossed aroun like corks. Can’t grap holt of nothin, can’t turn off nothin, can’t stan up or set down. The voice of groun control come over the radio again, say,

“We is noticin some kine of minor stabilization trouble with your craft. Forrest, will you manually insert the D-six program into the starboard computer?”



Ракета задрожала, и нас всех начало швырять туда-сюда. Невозможно было за что-либо ухватиться. Потом снова раздался голос с Земли:

– Наблюдается небольшая дестабилизация орбиты корабля. Форрест, вы можете ввести в бортовой компьютер с пульта вручную программу Д-6?



Shit—he got to be jokin! I’m spinnin aroun like a top an I got a wild ape loose in here to boot! Major Fritch is hollerin so loud I cannot hear or even think nothin, but the gist of what she is hollerin seem to be that we is bout to crash an burn. I managed to get a glance out of the winder, an in fact things don’t look good. That earth comin up on us mighty fast.

Ни хрена себе шуточки! Меня мотает по все кабине, и еще нужно отловить эту сумасшедшую обезьяну! Майор Фрич орет так громко, что я почти ничего не слышу, но смысл ее слов такой, что нас просто разнесет на клочки и мы сгорим в атмосфере. Тут я посмотрел в окно и понял, что шутки плохи – Земля очень быстро приближалась к нам.

Somehow I managed to get to where the starboard computer is, an hold on to the panel with one han an I’m puttin D-six into the machine. It is a program designed to land the spaceship in the Indian Ocean in case we get in trouble, which we certainly is now.

Все-таки мне удалось добраться до бортового компьютера и, держась одной рукой за панель, другой рукой ввести программу Д-6. Это была программа аварийного приземления в районе Индийского океана. И в самом деле, мы ведь попали в аварию!

Major Fritch an ole Sue be holdin on for dear life, but Major Fritch holler out,

“What is you doin over there?” When I tole her, she say,

“Forgit that, you stupid turd—we is already done passed over the Indian Ocean. Wait till we go roun again an see if you can set us down in the South Pacific.”


Майор Фрич и обезьяна все еще пытались аз что-то уцепиться. но потом слышу, майор Фрич что-то кричит. Я прислушался, оказалось, она кричит:

– Что ты там делаешь?

Я ей объяснил, а она снова кричит:

– Идиот, мы ведь давно пролетели на Индийским океаном! подожди, пока мы не пролетим дальше до Тихого океана!



Believe it or not, it don’t take much time to go roun the world when you is in a spaceship, an Major Fritch has grapped holt to the radio microphone an is hollerin at them people at groun control that we is headed for either a splash-down or crash-down in the South Pacific Ocean an to come get us as soon as they can. I’m punchin buttons like crazy an that big ole earth is loomin closer. We fly over somethin Major Fritch thinks look like South America an then there be only water again, with the South Pole off to our left an Australia up ahead.

Можете мне поверить, когда вы летите на ракете. обернуться на полмира – раз плюнуть. Майор Фрич снова овладела микрофонам и стала кричать людям на КП, что мы то ли шмякнемся, то ли брякнемся в южную часть Тихого океана, и чтобы они пришли нам на выручку как можно скорее. Я увидел, что старушка Земля надвигается на нас все быстрее, и стал еще быстрее нажимать на кнопки. Мы перелетели через что-то, что майор Фрич назвала Южной Америкой, и устремились дальше к Австралии.

Then everthing get scorchin hot, an funny little souns are comin from the outside of the spaceship an it start shakin an hissin an the earth is dead up ahead. Major Fritch shout to me,

“Pull the parachute lever!”

but I am pinned in my seat. An she is pressed up against the ceilin of the cabin, an so it look like it’s curtains for us, since we is goin bout ten thousan miles a hour, an headed straight for a big ole green blob of land in the ocean. We hit that goin this fast, ain’t even gonna be a grease spot lef.


Тут в кабине стало жарко, и снаружи послышалось какое-то шипение. Земля стала совсем близко. Майор Фрич кричит мне:
– Включить выпуск парашютов!

Но меня словно приковало к сиденью, а ее пришпилило к потолку. похоже, дело принимало плохой оборот, потому что мы неслись на скорости десять тысяч миль в час прямо в океан. Если мы на такой скорости врежемся в старушку Землю, от нас даже пятна не останется.



But then all of a sudden somethin go “pop” an the spaceship slow down. I look over, an damn if ole Sue ain’t pulled the parachute lever hissef an saved our asses. I remind mysef then an there to feed him a banana when all this shit is over.

Но тут вдруг послышалось нечто вроде «бам!» и падение замедлилось. Я огляделся, и ба! будь я проклят, если это не старина Сью нажал рукоятку выпуска парашюта, и тем самым всех нас спас! Я решил про себя, что теперь обязательно буду кормить его бананами до отвала, когда все это кончится.

Anyhow, the spaceship be swingin back an forth under the parachute, an it look like we is gonna hit the big ole green blob of land—which apparently ain’t so good neither, since we is sposed only to hit water an then ships will pick us up. But ain’t nothin gone right from the time we set foot in this contraption, so why should anybody expect it to now?

В общем, начали мы болтаться под парашютом, и я уже решил, что мы уже врежемся в землю – а это никуда не годится, потому что наша ракета приспособлена для посадки на воду, и ее должны потом подобрать наши корабли.

Major Fritch is on the radio an sayin to groun control,

“We is bout to land on someplace north of Australia out in the ocean, but I ain’t sure where we is.”


Couple of seconts later a voice come back say,

“If you ain’t sure where you is, why don’t you look out the winder, you dumb broad?”

So Major Fritch put the radio down an go look out the winder an she say,

“Jesus—this look like Borneo or someplace,” but when she try to tell that to groun control, the radio done gone dead.



Майор Фрич докладывает по радио:

– Мы собираемся приземлиться где-то в океане, в районе к северу от Австралии, пока не уверена, где именно.

Через пару секунд ей отвечают:
– Если ты не уверена, дура, неужели не можешь выглянуть в окно и посмотреть?!

Тут майор Фрич кладет передатчик, выглядывает в окно и говорит:

– Боже! Похоже на Борнео или что-то в этом роде! – но только она собралась передать это на КП, как оказалось, что радио больше не работает.


We be gettin real close to the earth now, an the spaceship still swinging under the parachute. There is nothin but jungle an mountains beneath us cept for a little bitty lake that is kind of brown. We can barely make out somethin going on nex to the lake down there. The three of us—me, Sue an Major Fritch—all got our noses pressed to the winder lookin down, an all of a sudden Major Fritch cry out,

“Good God! This ain’t Borneo—this is fuckin New Guinea, an all that shit on the groun must be one of them Cargo Cults or somethin!”



Теперь мы и в самом деле были очень близко от земли. Под нами виднелись только джунгли и горы, и только небольшой клочок воды – какое-то озеро. Оставалось только надеяться, что мы в него угодим. Мы все – майор Фрич, Сью и я – прижались носами к стеклу и смотрели вниз, и вдруг майор Фрич как закричит:
– Боже! Это вовсе не Борнео! Это Новая Гвинея, и там, внизу – это же сооружения и поклонники культа карго!

Sue an me lookin down hard, an there on the groun nex to the lake, lookin back at us, is about a thousan natives, all with they arms raised up towards us. They is wearin little grass skirts an has their hair all flayed out, an some is carryin shields an spears.
“Damn,” I say, “what you say they is?”

Мы с Сью пригляделись, и увидели. что на берегу озера толпится примерно с тысячу аборигенов, и все протягивают к нам руки. Одеты они были в маленькие травяные юбочки, волосы растрепаны, а у некоторых виднелись щиты и копья.

– Черт побери, – говорю я, – что это такое вы сказали?



“Cargo Cult,” Major Fritch say. “In World War II we used to drop packages of candy an stuff like that on these jungle bunnies to keep em on our side, an they ain’t never forgot it.

Figgered it was God or somebody doin it, an ever since, they is waiting for us to come back. Even built crude runways an all—see down there? They has got a landin zone all marked off with them big roun black markers.”



– Культ карго, – повторила майор Фрич. – Во время второй мировой войны мы сбрасывали им на парашютах шоколад и прочую еду, чтобы эти лесные зверюшки оставались на нашей стороне, и они этого не забыли.

Они решили, что это делал Бон или кто-то вроде него, и с тех пор, они все ждут, когда же мы вернемся и спустимся на Землю. Они даже построили что-то вроде посадочных полос – видишь, там внизу? Они соорудили что-то вроде аэродрома, отмеченного этими черными пятнами.



“Them things look more like cookin pots to me,” I says.
“Yeah, they do, sort of,” Major Fritch say curiously.
“Ain’t this where cannibals come from?” I axed.

“I reckon we will soon find out,” she say.



– Мне кажется, это больше похоже на какие-то котлы для еды, – сказал я.

– Да, похоже, нечто в этом роде, – каким-то странным тоном говорит майор Фрич.

– Разве не в этих местах водятся людоеды? – спрашиваю я.

– Я думаю, нам это скоро предстоит выяснить, – задумчиво отвечает она.



Spaceship is gently swingin towards the lake, an jus afore we hit, they start beatin they drums an movin they mouths up and down. We can’t hear nothin on account of bein in the capsule, but our maginations doin just fine.

Наша ракета медленно опускается в озеро, и как только мы плюхнулись на воду, аборигены начали колотить в барабаны, и что-то кричать. Мы-то, конечно, ничего не могли расслышать, потому что были в кабине, но воображение у нас работало на полную катушку.

Chapter 14.



Достарыңызбен бөлісу:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   23




©dereksiz.org 2024
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет