Закона о средњој школи ("Службени гласник Републике Србије", бр. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94 и 24/96)



бет8/23
Дата22.07.2016
өлшемі1.31 Mb.
#215806
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   23

ГЕОГРАФИЈА4
ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ настава географије у гимназији је да ученик стекне нова и продубљена знања, умења и навике из физичке, друштвене и националне географије Србије (појмови, законитости развоја и територијалног распореда географских објеката, појава и процеса) неопходних за научно тумачење савремене светске стварности и развој патриотизма.

Задаци наставе географије су да ученик:

- упозна предмет и методе проучавања природно-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса и њихово деловање на својства географске средине;

- уочава и схвата корелативне односе између географије и других природних и друштвених наука;

- стекне глобалне представе о физичко-географским карактеристикама земље;

- схвати и разуме закономерни развој географске средине као резултат деловања природних појава, процеса и човека;

- упознају актуелну и комплексну географску стварност савременог света;

- стиче нова знања о својој отаџбини, њеном положају, месту и улози у савременом свету;

- стиче нова знања о природи, становништву, насељености и привреди Србије;

- васпитава се на стеченим географским знањима у духу припадности недељивом глобалном свету;

- развија осећања социјалне припадности и привржености сопственој нацији и култури и активно доприноси очувању и неговању националног и културног идентитета;

- развија међусобно уважавање, сарадњу и солидарност између припадника различитих социјалних, етничких и културних група и да доприноси друштвеној кохезији;

- подржава процесе међународне интеграције;

- користи различите изворе информација и уочава њихову важност у географским сазнањима;

- се оспособљава да на терену осматра, мери, анализира, интервјуише, скицира и прикупља податке;

- развија способност исказивања географског знања речима, сликом, квантитативно, табеларно, графички и схематски;

- се обучи техникама тимског и групног рада и групног одлучивања;

- се оспособи за континуирано образовање и самообразовање.

II разред


(2 часа недељно, 70 часова годишње)

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

1. Политичко-географске, демографске и економско-географске одлике појединих делова света (20)

1. Привредно развијени и неразвијени региони и државе у савременом свету: подела држава према степену друштвено-економске развијености и њихов размештај у свету.

2. Политичко-географска подела Азије: класификација држава према величини територије; друштвено уређење; број становника, густина насељености, миграције, расе и национални састав; зоне цивилизације (кинеска, јапанска, индонезијска, индијска, арапска и турска).

3. Економско-географске одлике Азије: природни извори и богатства; карактеристике развоја пољопривреде и индустрије; место, улога и значај Азије у светској привреди; Јапан као носилац економског развоја.

4. Кина: главне економско-географске одлике и улога у светској привреди; економски бум Далеког истока и његов значај.

5. Политичко-географска подела и становништво Африке: класификација држава према величини територије; друштвено уређење; број становника, густина насељености, миграције, расни и национални састав; зоне цивилизације (стара египатска, зона арапског, француског, шпанског и португалског и енглеског језичног подручја, последице колонизације и апартхејда, црначка култура и уметност).

6. Економско-географске одлике Африке: природни извори и богатства; карактеристике развоја пољопривреде и индустрије; место, улога и значај Африке у светској привреди.

7. Политичко-географска подела и становништво Латинске Америке: класификација држава према величини територије; друштвено уређење; број становника, густина насељености, миграције, расни и национални састав; зоне цивилизације (старе цивилизације, зоне шпанско-португалског, британског, француског, холандског и културног утицаја САД).

8. Економско-географске одлике Латинске Америке: природни извори и богатства; карактеристике развоја пољопривреде и индустрије; место, улога и значај Латинске Америке у светској привреди.

9. Политичко-географска подела, становништво Англоамерике: класификација држава према величини територије; друштвено уређење; број становника; густина насељености, расни и национални састав; зоне цивилизације (англоамеричка и франкоканадска).

10. Главне економско-географске карактеристике: природних извора, услова и производње САД и Канаде; место, улога и значај САД-а у светској привреди и политици као водеће светске силе.

11. Политичко-географска подела, становништво и економско-географске одлике Аустралије и Океаније: стварање држава; друштвено уређење, карактеристике развоја привреде; место, улога и значај Аустралије и Океаније у светској привреди; број становника, густина насељености и миграције; народи Аустралије и Океаније; зоне цивилизације (старе цивилизације у Океанији (аустралијска и новозеландска).

12. Политичко-географска подела Европе, становништво и култура европских народа: класификација држава према величини територије; друштвено уређење; број становника, густина насељености, миграције; порекло и етнички састав европског становништва; зоне цивилизације (западноевропска и источноевропска).

13. Економско-географске одлике Европе: природни извори и богатства, карактеристике развоја пољопривреде и индустрије; место, улога и значај Европе у светској привреди и политици.

14. Регионалне економске групације и тржишта: Европска унија, интернационални процеси и стварање тржишта у Европи; стварање тржишта у ваневропским просторима, планетарна ера човечанства.

15. Европска заједница: карактеристике производње; географска усмереност (регионална оријентација) извоза и увоза робе и услуга.

16. Политичко-географске промене у источној Европи; распад СССР-а стварање нових држава, удруживање у ЗНД, класификација земаља источне Европе према величини територије и броју становника; проблеми развоја земаља у тзв. транзицији.

17. Становништво и култура народа источне Европе: број становника, густина насељености, природни прираштај и миграције, културни утицаји.

18. Русија и Украјина: главне економско-географске карактеристике природних извора, карактеристике развоја пољопривреде и индустрије, место, улога и значај Русије у светској привреди и политици.

2. Основна демографска обележја и културни утицаји на Балканском полуострву и у Србији (4)

1. Становништво, културне зоне и утицаји на Балканском полуострву; порекло становништва, густина насељености, природни прираштај и миграције; зоне цивилизације (области патријаралне културе, регионалне и византијске српске средњовековне, исламска и средњо-европске цивилизације). Балканско полуострво као раскршће светских путева и културних утицаја.

2. Политичко-географске промене на Балканском полуострву: стварање нових држава на тлу бивше Југославије; потреба успостављања сарадње и нових односа између народа и земаља Балканског полуострва; нужност прилагођавања европским и светским путевима развоја.

3. Положај, границе и величина Републике Србије (3)

1. Савремене друштвено-политичке промене на Балканском полуострву. Распад Југославије и стварање нових држава..

2. Географски положај Србије и његов значај; копнене и водене границе; проблеми пограничних територија; величина територије.

4. Природне одлике Србије (8)

1. Основне морфотектонске карактеристике рељефа: низија и висија Србије; постанак рељефа; панонске и планинске области и њихове карактеристике.

2. Клима Србије: елементи и фактори климе; панонско-континентална клима, умерено континентална клима, планинска клима, жупна клима, измењено средоземна клима.

3. Воде: реке црноморског, јадранског и егејског слива; хидрографија кречњачких терена; језера и термоминералне воде..

4. Тло, биљни и животињски свет и заштита природе у Србији; типови тла. и ерозија; биљни и животињски свет планинске и панонске области; Заштита природе од загађивања и уништавања; последице претераног загађивања природе.

5. Становништво и насеља (4)

1. Одлике и фактори демографског развоја Србије; број и пораст становништва; популациона политика и борба против "беле куге" која угрожава Србију; природно кретање становништва; миграционе струје; густина насељености.

Структура и кретање становништва; структуре становништва: полна, национална, социо-економска, верска, образовна, миграције - старе и нове.

2. Насеља: положај, типови и функција и класификација сеоских и градских насеља; савремена урбанизација насеља.

6. Привреда Србије (12)

1. Основне карактеристике привреде Србије: природни и друштвени услови за развој привреде; структура привреде; гране и делатности; приоритети привредног развоја.

2. Развој и значај пољопривреде: земљорадња, сточарство; природни и друштвени услови за развој и унапређивање пољопривреде; гране пољопривреде: ратарство, воћарство и виноградарство; развој и гране сточарства.

3. Шумарство, лов и риболов: шумско богатство и простирање шума; заштита и унапређивање шума; шуме као еколошки, природни и здравствени фактор; развој лова и риболова.

4. Основне карактеристике индустрије Србије: енергетика и рударство; природни и друштвени услови развоја; значај индустрије; подела индустрије; значај енергетике; извори енергије; производња и потрошња електричне струје; налазишта руда и минерала и њихова експлоатација.

5. Тешка прерађивачка и лака индустрија: металургија, метална индустрија, електроиндустрија, хемијска индустрија, индустрија грађевинског материјала, прехрамбена индустрија, текстилна индустрија, индустрија дувана и индустрија коже, гуме и обуће.

6. Саобраћај и трговина: утицај природних и друштвених фактора на развој саобраћај у нашој земљи (железнички саобраћај, друмски саобраћај, речни саобраћај, ваздушни и ПТТ саобраћај; Унутрашња и спољна трговина; трговински и платни биланс.

7. Развој и значај туризма: природни и друштвени услови за развој туризма; континентални туризам; планински туризам; бањски туризам; споменици културе и историјска места као елеменат туризма; промет туриста и приходи од туризма.

7. Регионалне целине Србије (11)

1. Старовлашко-рашка висија: положај, величина, простирање и подела. природне одлике; културно-историјске знаменитости; становништво и насеља; привредне одлике; најзначајнији привредни, управни, туристички и културни центри.

2. Косово и Метохија: положај, величина, простирање и подела; природне одлике; културно-историјске особености; становништво и насеља; привредне одлике; најзначајнији привредни, управни, туристички и културни центри.

3. Јужно Поморавље: положај, величина, простирање и подела; природне одлике; културно-историјске знаменитости; становништво и насеља; привредне одлике; најзначајнији привредни, управни, туристички и културни центри; бање и минерални извори.

4. Источна Србија: положај, величина, простирање и подела природне одлике културно-историјске знаменитости; становништво и насеља; привредне одлике; најзначајнији привредни, управни, туристички и културни центри.

5. Шумадија и Поморавље (Западно и Велико): положај, величина, простирање и подела; природне одлике; културно-историјске знаменитости; становништво и насеља; привредне одлике; најзначајнији привредни, управни, туристички и културни центри.

6. Западна Србија: положај, величина, простирање и подела; природне одлике; културно-историјске знаменитости; становништво и насеља; привредне одлике; најзначајнији привредни, управни, туристички и културни центри.

7. Војводина: положај, величина, простирање и регионална подела; природне одлике; културно-историјске знаменитости; становништво и насеља; привредне одлике; најзначајнији привредни, управни, туристички и културни центри.

8. Срби у бившим југословенским републикама и дијаспори (6)

1. Срби у бившим југословенским републикама. Природне одлике предела које насељавају Срби. Становништво и насеља. Културно-историјске особености предела. Привредне одлике предела.

2. Срби у дијаспори. Број и територијални размештај. Везе и односи са матицом земљом.

Годишња систематизација (2 часа)
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Програм наставе географије у гимназији конципиран је тако да пружа ученицима стицање неопходних знања, умења и навика о природној средини и друштвеној стварности Србије и савременог света. Овај програм омогућава упознавање система географских научних дисциплина, места, улоге и значаја географије као науке у систему наука.

Приликом израде програма пошло се од концепције програма географије за основну школу и од тога да гимназија представља продужетак општег образовања и васпитања.

Програм је тематски конципиран у складу са савременом улогом географије у гимназији. Наставницима се препоручују наставне теме и наставни садржаји са оријентационим бројем часова. Слобода и креативност наставника испољиће се кроз: самостално планирање и одређивање броја и типова часова по наставној теми и избор наставних метода, техника, активности, дидактичких средстава и помагала. Напомињемо да је у настави географије неопходно коришћење географских карата на свим типовима часова и у свим облицима наставног рада. Поред географских карата потребно је користити табеле, дијаграме, схеме и остале дидактичке материјале који доприносе очигледности и трајности знања и умења.

Да би се што потпуније остварили циљ и задаци наставе географије треба обезбедити максималну могућу корелацију са сродним предметима, а нарочито са наставним предметима који су, као и географија, означени као носиоци садржаја у планирању породице и популационој политици (биологија, психологија, филозофија и социологија).


II разред
Садржину програма географије чине две наставне области: Друштвена географија и Географија Србије. Наставну област Друштвена географија чине две наставне теме које са делом садржаја програма за први разред чине заокружену целину. Ове садржаје треба максимално искористити за васпитно деловање на ученике и развијање духа солидарности и толеранције према другим народима у свету и на неопходност сарадње земаља у региону, на континенту и на глобалном нивоу. При томе је најважније да се укаже на политичкогеографску поделу, основна популацијска обележја и главне привредно географске одлике појединих делова света: Азија, Африка, Латинска Америка, САД, Канада, Аустралија, Европа, Русија и Украјина.

Наставна тема "Основна демографска обележја и културни утицај на Балканском полуострву" представља логичан завршетак опште друштвеногеографске проблематике савременог света и увод у географију Србије. Програмом је предвиђена обрада само оних обележја Балканског полуострва, као што су опште одлике становништва, културне зоне и утицаји, политичко-географске промене на Балканском полуострву и стварање нових држава на тлу бивше Југославије. Тежиште треба да буде на начинима успостављања сарадње и нових односа народа и земаља Балканског полуострва, као и нужност прилагођавања европским и светским путевима развоја.

Другу наставну област "Географија Србије" чини шест наставних тема распоређених тако да свака претходна представља основу за разумевање наредне наставне теме, а све оне заједно чине јединствену целину. То практично значи да у процесу наставе свим деловима програма треба посветити одређену пажњу уважавајући све програмске захтеве.

Прва наставна тема уводи ученике у програмске садржаје географије Србије. Програмом је предвиђена обрада само основних политичко-географских елемената: величина, границе, формирање територије и географски положај. Ови садржаји су веома актуелни и имају огроман, не само образовни, него и васпитни значај, јер треба да омогуће разумевање и тумачење сложених политичко-географских промена граница и пограничних подручја наше земље.

Тема "Природне одлике Србије" односи се на геолошку прошлост, облике рељефа, климатске, хидрографске, педолошке и биогеографске одлике наше земље. За успешно савладавање наставне материје потребно је користити раније стечена знања из физичке географије и других сродних предмета. Тежиште треба ставити на обраду оних садржаја са којима се ученици први пут срећу.

Видно место у наставном програму има проблематика демогеографског развоја и насељеност, као и популациони проблеми Републике Србије. Ово наставно градиво треба повезивати са сличним садржајима других наставних предмета, у циљу сагледавања популационих проблема, као и изграђивања свести о неопходности заједничког живота различитих народа. Кроз садржаје ове наставне теме ученике упознати са популационом политиком наше државе и значајем њених одредби за обнављање становништва. Ученици треба да се упознају са постанком, функцијама, развојем и размештајем насеља у нашој земљи, као и са процесом урбанизације, њеним узроцима и последицама. У оквиру ове теме информисати ученике о српској дијаспори и њеним везама са Србијом.

При обради теме "Привреда Србије" треба инсистирати да ученици стекну знања о развоју привреде у целини и појединих привредних делатности, као и о природно-географској основи развоја. Ови садржаји су веома сложени, стога се препоручује да се истакну најважније карактеристике територијалног размештаја, неравномерност у нивоу развијености и перспективе развоја привреде Србије. Не препоручује се сувопарно набрајање и меморисање обиља статистичких података, већ њихово коришћење за анализу и упоређивање степена развијености појединих привредних сегмената.

Наставна тема "Регионалне целине Србије", обухвата преглед географских одлика регија Србије. Кроз ове садржаје потребно је код ученика инсистирати на уопштавању, самосталном закључивању и повезивању усвојених чињеница у систем знања и на примени знања и умења у пракси. Напомињемо да је потребно заинтересовати ученике за теренска истраживања локалне средине и упутити их на проналажење и коришћење различитих извора информација.

Наставна тема "Срби у бившим југословенским републикама и дијаспори" обухвата преглед географских садржаја који се односе на просторе бивших југословенских република и света у којима живи српско становништво. Потребно је упознати ученике са узроцима и последицама масовног кретања српског становништва током двадесетог века. Препоручујемо да се нарочита пажња посвети узајамним везама и односима између земаља/дијаспоре и наше земље.

Подсећамо наставнике да је у коришћењу уџбеника важан селективан приступ датим садржајима. Такође, препоручује се наставницима да од ученика не захтевају меморисање фактографског и статистичког материјала, јер то није циљ наставе географије. Стечена знања треба да буду примењива а ученици оспособљени да сами истражују и анализирају одређене географске појаве и процесе.



ПСИХОЛОГИЈА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ наставе психологије је усвајање знања која омогућују ученицима да схвате биолошку и друштвену условљеност психичког живота и доприносе формирању научног погледа на свет, човека и његово индивидуално и друштвено понашање.

Задаци наставе психологије су да ученици:

- стекну знања о основним врстама психичких процеса, особина и стања и увид у општа питања развоја структуре и динамике личности;

- стекну што потпунији увид у поједине животне ситуације својствене адолесцентном узрасту и зрелом добу;

- упознају психолошки аспект међуљудских односа у друштвеном саобраћању, у малим групама и организацијама;

- упознају психолошке могућности подстицања развоја личности, карактерних особина, стекну способност и формирају ставове, вредности, интересовање;

- развију критичко мишљење, стваралачке способности, интересовање за самообразовање и професионални развој;

- упознају рационалне методе учења и начин рационалног планирања радних и слободних активности и схвате значај личног ангажовања у развоју сопствене личности.

ТРЕЋИ РАЗРЕД
(2 часа недељно, 72 часа годишње)

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

1. Уводни део

Предмет, гране и методе психологије (4 часа)

Предмет психологије; теоријски и практични задаци.

Развој психологије као науке.

Психолошке дисциплине: општа психологија, физиолошка психологија, развојна психологија, педагошка психологија, социјална психологија, психологија рада, клиничка психологија, психологија личности, ментална хигијена. Психологија и друге науке.

Методе и технике психолошких истраживања: лабораторијска и истраживања у природним условима.

Посматрање и самопосматрање: Упитник и тестови. Објективни и субјективни подаци.



Органске основе и друштвени чиниоци психичког живота (5 часова)

Нервни систем. Чула и централни нервни систем.

Локализација психичких функција. Улога десне и леве хемисфере коре великог мозга.

Значај жлезда са унутрашњим лучењем за психички живот и понашање: хипофиза надбубрежне жлезде, полне жлезде.

Развој психичког живота човека: схватање о чиниоцима психичког развоја (нативизам, емпиризам, теорија конвергенције, интеракционизам); значај рода, говора и културе. Филогенеза и онтогенеза.

Схватања о чиниоцима психичког развоја јединке - нативизам, емпиризам, теорија конвергенције, друштвено-историјска теорија.



2. Особине психичке појаве - психички процеси особине и стање

Осећаји и опажаји (4 часа)

Појам осећаја и опажаја: Улога дражи, чулног органа, нервних путева, можданих центара у настанку осећаја и опажаја. Праг дражи.

Организација опажаја! Утицај искуства, мотивације и културе на опажање.

Пажња: чиниоци и особине пажње.



Учење и памћење (8 часова)

Појам и врсте учења: сензитивизације и хабитуације; условљавање и инструментално учење; увиђање; учење по моделу.

Врсте учења према садржају: Учење моторних радњи и вештина. Вербално учење.

Трансфер учења: појам, врсте и значај.

Појам памћења: Краткотрајно и дуготрајно памћење. Репродукција и препознавање. Квалитативне промене у садржајима памћења.

Појам заборављања; чиниоци заборављања; проблем природе памћења и заборављања.

Психолошки и физички услови успешног учења: способност и мотивација за учење; методе успешног учења.

Мишљење (4 часа)

Појам мишљења. Мишљење као схватање односа. Мишљење и асоцијације. Улога знања и искуства у мишљењу.

Врсте мишљења: имагинативно и реалистичко, конвергентно и дивергентно.

Врсте мисаоних операција: развој мишљења и говора; својства дечјег мишљења; својства и облици мишљења адолесцената.

Интелектуалне способности и стваралаштво (3 часа)

Појам интелектуалне способности: структура и мерење интелектуалних способности. Индивидуалне разлике.

Појам и критеријуми стваралачког мишљења; ток и фазе стваралачког мишљења. Психолошка димензија ствараоца и средине.

Емоције (5 часова)

Појам емоција и емоционалног реаговања. Врсте емоционалних доживљаја.

Емоције и органске промене; емоције и свест; схватање о природи емоције.

Емоционалност у пубертету и адолесценцији: морална и естетска осећања; међулична наклоност и ненаклоност; романтична љубав.

Значај емоција за ментално здравље: осећање сигурности и успешна емоционална размена: стрес; психичке трауме; анксиозност; психосоматска обољења.

Мотивација (6 часова)

Појам и врсте мотива: органски мотиви; мотивациони циклус. Јављање и развој сексуалног мотива; социјализовање биолошких потреба.

Лични и социјални мотиви: сигурност, самопоштовање, афективна везаност, родитељски мотив; афилијативност, мотив постигнућа, морална свест. Хијерархија мотива. Сукоб мотива.

Мотиви интелектуалног рада: радозналост, истраживање, ниво аспирација, стандарди успешности, познавање резултата.

Задовољење и осујећење мотива: спољашње и унутрашње препреке (баријере); реалистичко и нереалистичко реаговање на осујећење (фрустрацију); механизми одбране.

3. Личност



Достарыңызбен бөлісу:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   23




©dereksiz.org 2024
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет