Закона о средњој школи ("Службени гласник Републике Србије", бр. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94 и 24/96)



бет6/23
Дата22.07.2016
өлшемі1.31 Mb.
#215806
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   23

а) Знање

Сваки ученик треба да усвоји:

- историјску и социолошку поделу (периодизацију) прихваћену у историјској науци;

- најбитније карактеристике друштвених поредака и основних фаза у њиховом развитку;

- основне карактеристике типова и облика државе у свим историјским периодима;

- најбитније чињенице о догађајима, појавама и процесима које програм предвиђа из економике, друштвене, политичке и културне компоненте историјског развитка света уопште и наших народа и народности посебно;

- кључне хронолошке податке о најзначајнијим догађајима појавама и процесима, како из опште тако и историје народа и народности СФРЈ;

- основне историјске појмове, и то како опште историјске појмове (роб, робовласник, кмет, феудалац, буржоазија, буржоаска демократија, најамни рад итд.), тако и посебне историјске појмове (патрициј, плебејац, султан, јањичар, совјет, војвода итд.) које програм предвиђа, а налазе се у уџбеницима;

- основне социолошке појмове (нпр. друштвени поредак, производне снаге, производни односи, држава, култура, идеологија итд.);

- основне особености историјског развитка наших народа и народности;

- најважније чињенице и појаве из развитка савременог света;

- најважније догађаје: појава и процеса из НОР-а, и послератног развитка Југославије.



б) Умење (вештине) и навике

Ученик треба да савлада умење (вештине) и навике да самостално:

- користи уџбеник историје, атлас и историјске читанке;

- користи текстове историјског садржаја из научно популарне литературе и историјске белетристике;

- користи историјске илустрације;

- користи историјске карте, таблице и графиконе;

- прави избор са подацима из научно-популарне литературе;

- користи историјске податке из енциклопедије и лексикона;

- посматра музејске експонате и споменике историјског карактера итд.

Усвајањем овог минимума знања, умења и навика из историје сматра се да су ученици испунили захтеве за овај предмет. Зато наставник историје у свом васпитно-образовном раду треба да има стално у виду ове основне захтеве.



МАТЕМАТИКА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ



Циљ наставе математике је стицање математичких знања и умења неопходних за разумевање законитости у природи и друштву, за примену у свакодневном животу и пракси, као и за успешно настављање образовања; развијање менталних способности ученика, позитивних особина личности и научног погледа на свет.

Задаци наставе математике јесу:

- стицање знања неопходних за разумевање квантитативних и просторних односа, као и проблема из разних подручја;

- стицање опште математичке културе уз схватање места и значаја математике у прогресу цивилизације;

- оспособљавање ученика за успешно настављање образовања и изучавање других области у којима се математика примењује;

- допринос формирању и развијању научног погледа на свет;

- допринос радном и политехничком образовању ученика;

- развијање логичког мишљења и закључивања, апстрактног - мишљења и математичке интуиције;

- допринос изграђивању позитивних особина личности као што су: упорност, систематичност, уредност, тачност, одговорност, смисао за самосталан рад, критичност;

- даља оспособљавање ученика за коришћење стручне литературе и других извора знања.

ПРВИ РАЗРЕД


(3 часа недељно, 111 часова годишње)

Логика и скупови (9)

Основне логичке и скуповне операције. Важнији закони закључивања. Основни математички појмови, дефиниција, аксиома, теорема, доказ. Декартов производ. Елементи комбинаторике (пребројавање коначних скупова): правило збира и правило производа.



Реални бројеви (5)

Преглед бројева, операције, поље реалних бројева. Приближне вредности реалних бројева (грешке, граница грешке, заокругљивање бројева).



Пропорционалност величина (8)

Размера и пропорција, пропорцијалност величина (директна, обрнута, уопштење); примене (сразмерни рачун поделе и мешања).

Процентни рачун, каматни рачун. Таблично и графичко приказивање стања, појава и процеса.

Увод у геометрију (8)

Тачка, права и раван; односи припадања и распореда. Међусобни положаји тачака, правих и равни.

Дуж, угао, диедар.

Нормалност правих и равни. Угао између праве и равни, угао између две равни.



Изометријске трансформације (21)

Подударност фигура, подударност троуглова; изометријска трансформација.

Вектор, једнакост вектора и операције са векторима; примене. Транслација.

Ротација.

Симетрија (осна, централна, раванска).

Примене изометријских трансформација у доказним и конструктивним задацима о троуглу, четвороуглу, многоуглу и кругу.



Рационални алгебарски изрази (20)

Полиноми и операције са њима; дељивост, полинома. Растављање полинома на чиниоце. Важније неједнакости (доказивање).

Операције са рационалним алгебарским изразима (алгебарски разломци).

Линеарне једначине и неједначине. Линеарна функција (18)

Линеарне једначине са једном и више непознатих.

Еквивалентност и решавање линеарних једначина са једном непознатом.

Линеарна функција и њен график.

Систем линеарних једначина са две и три непознате (разне методе решавања).

Примена линеарних једначина и система линеарних једначина на решавање различитих проблема.

Линеарне неједначине са једном непознатом и њихово решавање. Неједначине облика (аx + b) (cx + d) > 0(<0).

Хомотетија и сличност (10)

Размера и пропорционалност дужи; Талесова теорема и њене примене.

Хомотетија; хомотетија и сличност.

Сличност троуглова; примена код правоуглог троугла, Питагорина теорема. Примена сличности у решавању конструктивних и других задатака.



Напомена: Обавезна су четири двочасовна школска писмена задатка са једночасовним исправкама (12)

ДРУГИ РАЗРЕД


(2 часа недељно, 70 часова годишње)

Степеновање и кореновање (12)

Степен чији је изложилац цео број, операције; децимални запис броја у стандардном облику.

Функција y = xn и њен график.

Корен; степен чији је изложилац рационалан број. Основне операције са коренима.

Комплексни бројеви и основне операције са њима.

Квадратна једначина и квадратна функција (16)

Квадратна једначина са једном непознатом и њено решавање. Дискриминанта и природа решења квадратне једначине.

Вијетове формуле и њихове једноставније примене; растављање квадратног тринома на линеарне чиниоце.

Квадратна функција и њен график; екстремна вредност.

Простије квадратне неједначине.

Систем од једне квадратне и једне линеарне једначине са две непознате.



Експоненцијална функција, Логаритамска функција (12)

Експоненцијална функција и њено испитивање (својства, график). Једноставније експоненцијалне једначине.

Појам инверзне функције.

Појам логаритма, основна својства. Логаритамска функција и њен график.

Основна правила логаритмовања, антилогаритмовање. Декадни логаритми. Примене логаритама (геометрија, нумеричка математика, пракса).

Полиедри (12)

Полиедар; правилан полиедар.

Призма и пирамида; равни пресеци призме и пирамиде.

Површина полиедра; површина призме, пирамиде и зарубљене пирамиде.

Запремина полиедра (квадра, призме, пирамиде и зарубљене пирамиде).

Обртна тела (10)

Цилиндрична и конусна површ, обртна површ.

Прав ваљак, права купа и зарубљена права купа. Површина и запремина правог кружног ваљка, праве кружне купе и зарубљене кружне купе.

Сфера и лопта; равни пресеци сфере и лопте. Површина лопте, сферне калоте и појаса. Запремина лопте.



Напомена: Обавезна су четири једночасовна школска писмена задатка са једночасовним исправкама (8)

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Користи се упутство за примену програма математике М1-М3 за гимназије објављено у "Просветном гласнику", број 3/91, са напоменом да се овај програм реализује са знатно мањим бројем часова па се обим градива мора прилагодити броју часова.

ОСНОВИ ПРЕВОЂЕЊА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ



Циљ наставе основи превођења јесте: оспособљавање ученика за разумевање процеса комуникације уопште и преводилачке комуникације посебно.

Задаци: наставе основи превођења су:

- схватање суштине, особености и значаја превођења;

- савладавање основних законитости и поступака приликом писменог и усменог превођења;

- развијање преводилачке способности код ученика на часовима практичног вежбања;

- схватање значаја и одговорности у преводилачком послу.

Смер: Живи језици

ТРЕЋИ РАЗРЕД


(2 часа недељно, 72 часа годишње)

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

- Природа превођења;

- Историјски развој превођења;

- Друштвена улога превођења;

- Специфичност превођења;

- Специфичност превођења у односу на националну културу и традицију;

- Облици и врсте превођења;

- Преводилачки поступци;

- Помоћна средства у превођењу;

- Превођење и контрастивна анализа;

- Специфични проблеми различитих врста превођења;

- Етикеција у превођењу.

Напомена:

У оквиру теме о специфичностима превођења на националну културу и традицију за јапански језик водити рачуна о следећем: проблеми тзв. "језичких реалија" гисеиго и гитаиго, разлика између писаног и говорног стила, различити нивои учтивог говора, посебност књижевних врста, поетске форме, хонкадори);

Смер: Класични језици

Стекавши основна лексичка морфолошка и синтаксичка знања из грчког и латинског језика, као и знања из домена културне историје у прва два разреда смера за класичне језике филолошке гимназије, у трећем разреду ученици приступају проучавању хеленске и римске књижевности, те је у том смислу циљ предмета Основи превођења следећи:

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ је савладавање основних законитости превођења са класичних језика;

Задаци:

- Развијање способности ученика за разумевање процеса превођења;

- Стицање неопходних и специфичних лексичких, етимолошких знања из различитих области науке и уметности чији се текстови преводе;

- Упознавање особености превођења уметничке хеленске и римске прозе;

- Проучавање могућности матерњег језика за адекватан метрички превод хеленске и римске поезије;

- Оспособљавање ученика за развијање оригиналне преводилачке способности кроз проучавање упоредних превода хеленских и римских писаца.

1. Основне претпоставке превођења

- О природи превођења;

- Значај превода хеленске и римске књижевности за културу народа;

- Кратак историјат превода класичних хеленских и римских писаца код нас;

- Специфичности превођења са класичних језика у односу на нашу националну културу и традицију;

- Облици и врсте превода;

- Преводилачки поступци;

- Средства и помоћна литература за превођење.

2. Еидиографско превођење (превођење према врстама текста)

- Философија

- Реторика

- Историографија

- Однос историографије према реторици и поезији

- Епистолографија

- Остале научне дисциплине

3. Просопографско превођење (према језику и стилу писаца)

- Херодот Ливије

- Ксенофонт Цезар

- Платон Сенека

- Демостен Цицерон

4. Превођење уметничке прозе

- Говорне (Горгијанске) фигуре

- Поетска проза

- Ритмичка проза

5. Превођење поезије

- Песнички језик и дијалекатске особености у грчком језику;

- Слободно превођење;

- Метричко превођење.

6. Упоредно превођење

- Анализа постојећих српских превода Хомерових епоха,

- Анализа постојећих метричких и слободних превода Хорацијевих песама,

- Анализа постојећих превода Херодотове Историје,

- Анализа постојећих превода Тацитових Анала,

- Анализа постојећих превода Демостенових говора,

- Анализа постојећих превода Цицеронових говора.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Настава основа превођења уско је повезана са наставом првог страног језика, будући да садржаји програма обухватају основне појмове из теорије превођења и посебно технике превођења.

Да би остварила постављене циљеве и задатке настава основа превођења састоји се из теоријског и практичног дела. Имајући то у виду у настави овог предмета осим лингвистичких, у пуној мери морају бити заступљени и цивилизацијски, културни, књижевни и научнотехнички садржаји.

Образовни идејно-васпитни циљ остварује се путем хуманистичке оријентације у избору тематике, као једног од елемената практичног дела наставе

Организација наставе

Настава основа превођења одвија се у одељењу од 24 ученика. Наставник организује, води и координира наставни процес у којем је од пресудног значаја активност ученика на оспособљавању за самостални рад.

Програмом предвиђен број часова за остваривање циљева и задатака овог предмета треба распоредити тако да се за усвајање теоријског дела употреби 40% времена, а за стицање практичних знања 60%.

У току наставног процеса ученици се оспособљавају за различите врсте превођења, са акцентом на писменом превођењу.

Стечена теоријска знања из технике превођења ученици примењују преводећи са страног на матерњи језик и обрнуто. Наставник настоји да осигура равномерну заступљеност оба смера превођења.

Приликом превођења књижевних текстова, наставник инсистира на коректности превода прозног и драмског текста, а препев детаљније обрађује само са посебно за то даровитим ученицима.

У циљу постизања веће мотивације за рад саставни део наставе чине и разни видови сарадње са одговарајућим институцијама у граду: присуствовање предавања и трибинама у организацији Удружења преводилаца, гостовање ученика у центрима за обуку за консекутивно и симултано превођење, разговори са истакнутим преводиоцима, итд.

Саставни део наставног процеса су и честе усмене и писмене вежбе превођења. Оне представљају илустрацију одређеног преводилачког поступка и по правилу су кратке и разноврсне. Дужи писмени преводи раде се у виду домаћег задатка, а коректност превода се проверава на часу.

Ученици се у раду упућују на стално коришћење различитих врста речника.

Наставни материјал

У настави се користе уџбеник за општи део и приручник за практични део наставе за сваки страни језик посебно, предвиђени програмом. Уколико за одређени језик не постоји приручник за практични део наставник га израђује сам у сарадњи са професорима филолошког факултета.

У циљу успешнијег остваривања постављених циљева и задатака у наставу се уводи и аутентични документациони материјал (штампа, аудио и видео материјал). Аудио и видео материјал користи се за илустрацију и усвајање техника консекутивног и симултаног превођења.

Наставна средства и материјали чувају се у медијатеци и библиотеци сваког од страних језика. Библиотека мора бити опремљена довољним бројем различитих врста речника и стручном литературом из опште и примењене лингвистике. Од наставних средстава медијатека мора имати касетофон, телевизијски и видео апарат, пријемник за сателитски програм, уколико је могуће.



Писмени задаци

У току школске године ученици раде 2 писмена задатка, по један у сваком полугодишту. Писмени задатак се по правилу ради у форми превода.

Осим обавезног писменог задатка раде се и краћи контролни задаци. Писменим задатком проверава се оспособљеност ученика за примену стечених теоријских знања и ниво оспособљености за самостални рад. У току писменог задатка наставник може дозволити употребу речника.

Слободне активности

Слободне активности могу се организовати у форми преводилачке радионице или било којој другој, у сарадњи са ученицима. За слободне активности ученици се добровољно опредељују јер је њихов основни циљ повећање мотивације за рад. Ученички преводи објављују се у школским часописима или као посебне збирке или хрестоматије.



Оцењивање рада ученика

Наставник оцењује рад ученика у складу са постављеним циљевима и задацима за предмет основи превођења. При оцењивању вреднује се обим и ниво знања ученика. Под обимом се подразумева количина усвојених чињеница и теоријских појмова. Под нивоом, квалитетом подразумева се степен усвојености садржаја програма и способност самосталне примене у новом контексту.

До коначне оцене долази се континуираним праћењем рада ученика.

- За одличну оцену (5) ученик мора да усвоји теоријска знања, да коректно и без већих грешака преводи писмено текстове чија тежина одговара нивоу знања страног језика ученика трећег разреда филолошке гимназије, да је у стању да консекутивно преведе краћи исказ (од 1 до 3 минута), да познаје технику симултаног превођења при чему се подразумева да је не може и примењивати.

- За оцену врло добар (4) ученик не постиже у свему ниво знања за одличну оцену, али се врло добро сналази у писменом преводу. Повремено прави грешке у преводу са матерњег на страни језик и приликом консекутивног превођења.

- За оцену добар (3) ученик је углавном усвојио теоријска знања, стиже да преведе задати текст, уз доста грешака које понекад битно утичу на разумевање садржине текста, није у стању да коректно и у целини преведе текст са матерњег на страни језик, не сналази се у консекутивном превођењу.

- За оцену довољан (2) ученик показује минимум знања из теоријског дела, прави озбиљне грешке при превођењу са страног на матерњи језик, не стиже у задатом временском оквиру да преведе текст у целини, није у стању да преводи на страни језик, не може да преводи консекутивно.

Тежиште у оцењивању рада ученика треба да буде на свим врстама писменог превођења. Способност ученика за писмено превођење поезије, у оба смера, за консекутивно или изузетно и за симултано превођење доприноси добијању веће оцене. Несналажење у овим врстама превођења не треба да утиче на битно смањење оцене.

Оцену наставник даје јавно уз образложење критеријума које је при оцењивању применио.

РЕТОРИКА И БЕСЕДНИШТВО

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ наставе предмета - основи реторике и беседништва је да ученици прошире општу културу и развију способност говора, аргументовања и правилног закључивања.

Задаци:

- упознавање историјата реторике и беседништва,

- неговање правилног говора и указивање на значај прецизности истраживања,

- развијање смисла за тачно и ефикасно формулисање појединих проблема и припремање за што успешније друштвено комуницирање,

- неговање способности убедљивог аргументовања различитих ставова и критичког мишљења,

- упознавање одређених реторичких правила и оспособљавање за практично примењивање,

- развијање способности логичког закључивања,

- проширивање опште културе и допуњавање стечених знања.

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД
(2 часа недељно, 64 часа годишње)

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА



Предмет и његови општи појмови (4)

Појам реторике. Однос реторике и беседништва. Да ли се говорник рађа или се учи (таленат или наук)? Значај и друштвена улога беседништва. Беседништво и демократија. Противуречни ставови о корисности беседништва.

Врсте беседништва. Судско (форензично) беседништво. Политичко (делиберативно) беседништво. Свечано (епидеиктичко) беседништво. Остали облици беседништва.

Историја беседништва и реторике (12)

Античко грчко беседништво. Трагови код Хомера. Први примери судског говора. Рађање реторике на Сицилији - Коракс и Тисија. Настанак реторике и судско беседништво. Темистокле и Перикле. Горгија и настанак атинског беседништва. Александријски канон десеторице говорника. Процват судског говора у Атини: Антифонт, Лисија, Искократ, Исеј, Демостен. Професионални писци судских говора - логографи. Први уџбеници говорништва. Платон (Федар). Аристотел.

Реторика и беседништво у Риму. Грчко наслеђе. Атицистички и азијатски стил. Друштвене околности које су погодовале развитку реторике и беседништва у Риму. Школовање беседника. Катон. Цицерон. Квинтилијан.

Средњовековно беседништво. Улога хришћанске цркве. Врсте духовних беседа (проповеди, слова, поуке). Јован Златоусти. Августинова реторика. Преживљавање судског говорништва у Италији. Ренесансна реторика. Политичко говорништво буржоаских револуција. Реторика и беседништво код нас - Нушићева "Реторика". Заступљеност реторике у школама и на факултетима у свету и код нас.



Особине беседе (16)

Основне одлике добре беседе, предмет и циљ беседе. Структурирање беседе. Античка петодеоба. Увод (еџордиум) и његови неопходни елементи. Излагање (експосицио) - основни задаци и неопходни делови. Закључак (конклусио) и његове главне карактеристике.

Водећа мисао беседе. Економија аргумената. Дужина беседе. Припремање беседе. Писани говор и говор екс темпоре. Значај добрих беседника (основне тезе беседе). Мисаони концепт екстемпорарне беседе.

Стилске особине беседе. Јасноћа изражавања. Правилан и чист говор. Избор речи. Фигуре речи и фигуре мисли. Примери важнијих фигура. Општа места.



Особине говорника (7)

Спољашње особине. Изглед беседника. Глас и његов значај. Дикција и модулација гласа. Гестикулација.

Духовне особине. Интелигенција и елоквенција. Познавање предмета беседе. Морална својства говорника. Убеђеност говорника, Меморија. Самосавлађивање. Контролисање треме и страха.

Особине слушалаца (7)

Врсте аудиторијума. Анонимни и познати слушаоци. Хомогени и разнородни аудиторијум. Мали и масовни аудиторијум. Особине и понашање масовног аудиторијума. Одржавање пажње аудиторијума (досетке, реторска питања, илустрација, статистички подаци, шок-техника). Реакције аудиторијума.



Примери најбољих беседа (8)

Вежбе (10)

Сваки ученик треба да на вежбама припреми и изговори неколико беседа на задату тему, импровизује говор у одређеном поводу (прослава дана школе, рођендан, матура и сл.), оцењује и анализира говор који су други ученици одржали, итд.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Садржаји програма овог предмета се ослањају на већ стечена основна знања и способности ученика из претходног основног образовања у оквиру предмета српски језик. У реализацији садржаја програма овог предмета у средњој школи треба успоставити корелацију са свим друштвеним предметима, а посебно са наставом српског језика и књижевности.

Садржаји програма предмета основи реторике и беседништва имају два сегмента рада са ученицима, који захтевају и посебне облике организације наставих часова, теоријских вежби излагања и вежби.

У теоријском делу садржаја програма наставник презентира ученицима основна начела беседништва и логичке и техничке методе. На примерима најбољих беседа наставник треба да илуструје и потврди своја теоријска излагања, јер за то има довољно часова предвиђених за реализацију и слободу да сам бира примере где ће посебно доћи до изражаја наставникова креативност и способност да код ученика развије љубав према предмету.

Садржајима програма српског језика и књижевности у средњој школи обухваћени су и неки елементи културе изражавања као најелементарнија општа сазнања на која треба дограђивати она знања која су у функцији струке и оспособити ученике за вршење највиталнијих послова и задатака. На пример:

У српском језику - у делу програма култура изражавања ученик стиче општа знања о стилистици и функционалним стиловима, а у оквиру реализације садржаја програма овог предмета ученик стиче знања о стилским особинама беседе.

У програму српског језика стиче се опште знање о реторици: говору, кратком монологу, разговору. Зато се у програму овог предмета то не понавља, већ се полази од тих сазнања и проширује знање ученика на спољашње и духовне особине говорника, на изучавања аудиторијума и др.

Посебну пажњу наставници треба да обрате вежбама и избору тема тако да омогуће ученицима да практично примене стечена теоријска знања и основне принципе беседништва на конкретним примерима. Сваки ученик треба да припреми један говор на задату тему и један говор по свом избору.

У припреми наставе предметни наставници могу да користе следећу литературу:

1. Бранислав Нушић: "Реторика" (Београд, 1934 - "Геца Кон" или репринт Београд, 1988).

2. Др Сретен Петровић: "Реторика" (Београд, 1995 - Савремена администрација).

Приликом оцењивања ученика треба водити рачуна о композицији говора, начину и квалитету аргументовања и о форми и лепоти изражавања ученика. Минимум захтева је да ученици савладају основна теоријска знања, а градирање оцене се врши на основу ученикове способности да та теоријска знања примени у припреми свог говора на задату тему и говора по свом избору.



Достарыңызбен бөлісу:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   23




©dereksiz.org 2024
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет