Наставна припрема за час



Дата28.06.2016
өлшемі0.52 Mb.

ОШ „Душан Даниловић“ Радљево


НАСТАВНА ПРИПРЕМА ЗА ЧАС
Наставни предмет Историја

Разред Осми

Број ученика Двадесет два (22)

Наставна тема Други светски рат

Наставна јединица Карактеристике и последице Другог светског рата

Наставни облици Комбиновани (индивидуални, фронтални, групни).

Наставне методе Дијалошка, рад на тексту, илустративна, визуелна.

Наставна средства Рачунари, интернет, флеш меморија, дискови, документарни филм, текстови, фотографије, листићи са задацима, историјске и географске карте, енциклопедије, речник страних речи и израза, DVD, пројектор, пројекционо платно, фото апарат.

Тип часа Обрада

Број часова предвиђен за обраду ове наставне јединице: два часа (90 минута).


Циљ часа:

  • Ученици на историјском примеру највећег ратног сукоба у историји уочавају да је Други светски рат био много више од низа битака и дипломатских преговора. Кроз приказ свакодневног живота људи ученици развијају схватање о значају поштовања људских права и толеранције као основних вредности неопходних за заједнички живот и рад људи у мултикултуралном друштву.


Исходи часа:

  • Ученици могу да опишу одређена обележја живота током Другог светског рата.

  • Знају да опишу начине на које људи памте и чувају сећања и могу да наведу разлоге зашто би то требали радити.

  • Могу да објасне мотиве/поступке људи у одређеној историјској ситуацији.

  • Разумеју да иста појава/промена не значи исто из перспектива различитих људи.

  • Разликују чињенице од мишљења.

  • Разумеју начине на које свест друштва о властитој прошлости може утицати на садашњи и будући развој.


Образовно васпитни задаци:

  • Усвајање и разумевање кључних појмова – обогаћивање речника (холокауст, геноцид, депортација, емиграција, концентрациони логор, колаборација, гето, изолација, суђење/судски процес).

  • Развијање вештине постављања релевантних питања себи и другима.

  • Препознавање емоција код себе и код других.

  • Развијање емпатије.

  • Изазвати емоционалну реакцију код ученика (гнев, шок, дивљење....)

  • Развијање способности мишљења упоређивањем.

  • Развијање радозналости и интересовања код ученика (за предмет/тему...).

  • Развијање способности дискутовања о теми са наставником и ученицима.

  • Развијање способности изражавања властитих ставова.

  • Примена стечених знања из информатике и рачунарства.

  • Развијање вештине повезивања и примене стеченог знања (историја, српски језик и књижевност, географија).

  • Примена информационих технологија.



Артикулација часа


Уводни део (12-13 минута)




Главни део:

  1. Прва фаза - истраживање/прикупљање/обрада података (31-33 минута).

Пауза 15 минута

  1. Друга фаза - презентација резултата /разговор/дискусија (25-30 минута).




Завршни део (10-15 минута): Закључак и коментари/утисци ученика о начину рада.

Уводни део часа (12-13 минута):


  • У кабинету за информатику, на пројекционом платну ученицима ће бити приказан документарни филм под називом THE MAIN EVENT (Кључни догађај 1946. године) преузет са Viasat History channel (4 минута и 33 секунде).

  • Након одгледаног филма следи разговор између наставника и ученика о питањима везаним за приказани догађај са циљем да наставник сагледа да ли су ученици и колико разумели понуђени садржај, да ли је на њих оставио утисак/да ли их је заинтересовао за даљи рад и разговор.

  • Прво питање за ученике: „Који догађај је обележио 1946. годину – прву годину после завршетка Другог светског рата?“ . Када се ученици сагласе да је у питању суђење у Нирнбергу (Нирнбершки процес), разовор се наставља:

  • Где се налази Нирнберг? Ученици се подсећају да је то град у Немачкој.

  • Коме је суђено у Нирнбергу? Ученици истичу да су то представници Трећег Рајха, нацистичке Немачке, политичари, лекари, војници, индустријалци...

  • Зашто им је суђено? Комбинацијом различитих одговора (кршили су споразуме, изазивали сукобе, злостављали ратне заробљенике...) долазимо до закључка да су починили злочине а посебно истичемо масовно убијање Јевреја током рата?

  • Шта можемо да закључимоо злочинима на основу изречених пресуда?

  • Ко им је судио (из којих држава су тужиоци/судије)? Да ли то може да утиче на објективност суђења?

  • Зашто је изабран баш Нирнберг? Ученици се подсећају Нирнбершких закона (шта је њихова карактеристика, где су и када донети) да би закључили да је Нирнберг био важан центар деловања нацистичке партије и да судница у том граду није била оштећена током савезничког бомбардовања немачких градова.

  • Следеће питање за ученике је да размисле шта би од понуђеног издвојили као карактеристику а шта као последицу Другог светског рата? Различити одговори биће груписани тако да ученицима буде јасно које су важне карактеристике рата (злочини су једна од карактеристика рата), а шта су неке од последица рата (судски процеси). Ови закључци воде нас до наслова наставне јединице коју наставник исписује на табли „ Карактеристике и последице Другог светског рата“.

Водећи рачуна о претходним знањима ученика, њиховим могућностима, радним навикама и интересовањима, наставник је припремио различите активности (задатке) за ученике који укључују три нивоа постигнућа (основни, средњи и напредни). Припремљене наставне листове са упутствима за рад, наставник шаље ученицима током пројекције филма.


Главни део часа има две фазе:


  • Прва фаза - истраживање/прикупљање/обрада података (31-33 минута):




  • После уводног дела наставник информише ученике послатим задацима. Два ученика која су постигла напредни ниво знања и вештина из информатике помоћи ће заједно са наставником оним ученицима код којих се може појавити проблем у примању/ажурирању података (3-4 минута).




  • Распоред седења ученика:




основни ниво




средњи ниво




напредни ниво







  • На осам рачунара су залепљени плави smiles и ту ће сести ученици који су на основном нивоу постигнућа, десет зелених означава средњи ниво и четири црвена напредни ниво. Нивои постигнућа су истакнути како би и наставник и ученици могли да прате како сопствени рад тако и рад других и уколико се потруде могу прећи на виши ниво.


Наставни листићи за ученике са задацима и инструкцијама за рад:


  1. Основни ниво (осам ученика добија задатке/активности који представљају основни ниво знања и вештина).



1.1. Пажљиво прочитај текст и покушај да решиш следеће задатке:
1.1.1. На временској траци означи период Другог светског рата тако што ћеш у првом жутом пољу на које показује стрелица уписати годину када је рат почео, а у другом пољу годину када се рат завршио. Ако ниси сигуран податке можеш проверити на интернету помоћу претраживача Google (http://www.google.com/) или Yahoo (http://www.yahoo.com/).

































1.1.2. У ком веку је вођен Други светски рат? Тачан одговор обоји плавом бојом.


    • у 15. веку

    • у 21. веку

    • у 20. веку

    • у 19. веку


1.1.3. Којој деценији припадају „четрдесете“ године 20. века (XX)?

Одговор:



1.1.4. Од понуђених фотографија снимљених током Другог светског рата изабери ону која је на тебе оставила јачи утисак, другу обриши.


1

За фографију коју си изабрао смисли наслов (две до три речи које би је најбоље описале). Следећа активност везана за овај задатак је да поставиш питања на која можемо да добијемо одговоре гледајући фотографију. Шта све можемо да сазнамо на основу фотографије?


На пример: Посматрамо прву слику. Можемо да поставимо следећа питања:

  • Где и када је фотографија настала?

  • Да ли је у питању дечак или девојчица?

  • Колико има година?

  • О чему размишља?

Када завршиш са постављањем питања свој рад ћеш разменити са учеником који седи преко пута тебе. Тако да ће на твоја питања одговорити ученик коме си послао рад, а ти ћеш покушати да одговориш на питања која је она/ он послао теби.



1.2. У другом наставном листићу прва три питања су иста као у првом али се понуђене фотографије у четвртом задатку разликују, док су упутства за израду задатка иста.





1.3. Трећи наставни лист садржи следеће информације:
Да би разумели важне догађаје везане за Други светски рат морамо да знамо шта значе одређене стране речи и појмови које често можемо да чујемо или прочитамо. Твој задатак је да прочиташ следећи текст, па црвеном бојом обојиш речи за које ниси сигуран шта значе (никада пре те речи ниси чуо или не разумеш шта значе).
„Други светски рат био је највећи ратни сукоб у историји. Процењује се да је страдало око 55 милиона људи, од тога велики број цивила. Оно по чему се овај рат разликује од претходних су масовне депортације, емиграције и геноцид. Нацисти су неке народе сматрали непожељним, а посебно Јевреје, Роме и Словене. Јевреји су прво били послати у гета, а затим су депортовани у концентрационе логоре“.
Значење неких непознатих речи (обојене у црвено) можеш да потражиш на следећој адреси http://www.vokabular.org/, или покушај преко претраживача Google (http://www.google.com/), или користи Речник страних речи и израза, аутор Милан Вујаклија, или Велики речник страних речи и израза, аутори Иван Клајн и Милан Шипка. Ове речнике можете узети код наставнице током часа (или у школској библиотеци када у будуће стретнете непознате речи).

Објашњења страних речи и израза која будеш урадио/ла олакшаће осталим ученицима разумевање градива.


1.4. Погледај пажљиво фотографију и размисли о догађају са слике.

Ако си се некада са другарима играо рата покушај да опишеш како то изгледа – започни своју причу (напиши 5-7 реченица) а затим је пошаљи ученику који седи преко пута тебе да је заврши.
Питања која ти могу помоћиприликом израде задаткасу:

  • Колико има учесника у игри?

  • Да ли се рата играју само дечаци или и девојчица?

  • Због чега се деца ирају рата?

  • Да ли иимате неке симболе – које?

  • Какво оружје имате/користите?

  • Да ли имате неке униформе?


1.5. Следећи ученик добија исту фотографију али различите задатке.
Погледај пажљиво фотографију и размисли о догађају са слике.


Дечаци се често играју рата. Замисли да си ти један од дечака са фотографије, али да није у питању игра већ прави рат? Која питања би могао да поставиш себи и другима,2 о чему би размишљао? Када погледаш питања која ти могу помоћи при изради задатка, замисли да си у рату и напиши писмо свом другу из школске клупе са којим си се дружио и ирао прерата а сада сте на супротним странама (он је Немац а ти си ... изабери сам)

На пример (питања која ти могу помоћи при изради задатка):


  • Да ли деца могу да буду војници и носе оружје?

  • Да ли се деца плаше када виде мртве људе, крв, када чују болно завијање рањених?

  • О којим питањима ти размишљаш док гледаш ову фотографију?

Писмо пошаљи ученику који седи преко пута тебе.





  1. Средњи ниво (активности за средњи ниво постигнућа добија десет ученика). Наведено је неколико репрезентативних типова задатака за овај ниво.



2.1. Пронађи Историјску читанку 4 под насловом Други светски рат у електронском облику на интернету3. Подаци које ти могу помоћу у потрази су следећи:

Издавач: Центар за демократију и помирење у југоисточној Европи – CDRSEE

Уредница српског издања: Дубравка Стојановић

Настава модерне историје југоисточне Европе – додатни материјали


*Ученици ће добити различите историјске изворе које ће анализирати. Сваки ученик ће издвојити реч или појам за који није сигуран или не зна шта значи.
2.1.1. Треће поглавље: Ужаси рата; III-8 Извод из интервјуа са Цветом Кобалом.
2.1.2. Треће поглавље: Ужаси рата; III-5 Хитлерова наредба у вези са понашањем војске на окупираним територијама у југоисточној Европи.
2.1.3.Треће поглавље: Ужаси рата; III-13 Страхоте у усташким затворима у Сарајеву.
2.1.4. Треће поглавље: Ужаси рата; III-7, Дон Пјетро Бињоли:“Света миса за мој стрељани народ“.

2.2. Следећи задатак гласи:
Пронађи текст који је објавио дневни листи Блиц 27.01.2011. године приликом обележавања Међународног дана Сећања на жртве холокауста и прочитај обраћање немачког председника Кристијана Вулфа приликом тадашње посете Аушвицу4.

  • Који део говора је на тебе посебно оставио утисак?

  • Да ли се слажеш са оним што је рекао немачки председник?

  • Да ли би нешто у његовом говору променио/ла и шта?

  • Шта мислиш, да ли ово обрађање и ове речи имају посебну тежину обзиром да долазе од грађанина Немачке, или мислиш да то није важно. Покушај да објасниш зашто то јесте/није важно по твом мишљењу?



2.3. Пронађи у уџбенику Историје на страни 129. карту Европе која приказује концентрационе логоре.

  • Наведене податке прикажи табеларно тако што ђеш издвојити најзначајније логоре по државама у којима су се налазили.

  • Затим издвоји државу у којој си пронашао/ла највећи број логора и покушај то да објасниш.

  • Истражи да ли су се логори разликовали и ако јесу објасни по чему.

Неке од адреса које ти могу помоћи у проналажењу потребних информација су:



www.wikipedia.org

www.jewishvirtuallbrary.org


3. Напредни ниво (четири ученика добијају задатке који представљају напредни ниво знања и вештина).
3.1. Први пример:
Твој задатак је да на следећој адреси http://www.memorial-museums.net пронађеш у којој држави Европе постоји највећи број меморијалних споменика (музеја). Пажња и активност треба да буду усмерени на меморијалне центре везане за Други светски рат и холокауст.

  • Треба да објсниш осталим ућеницима шта су то меморијални центри (споменици)?

  • Зашто такви центри постоје и да ли они уопште треба да постоје?.

  • Сазнај да ли таквих споменика има у Србији и где (ако их има)?

Након прегледа ових споменика издвоји један који је на тебе оставио најјачи утисак који ћеш представити осталим ученицима (зашто је он за тебе посебан, можеш издвојити фоторафије...)


3.2. Истражи и сазнај о улози жена током Друго светског рата.

  • Како је рат утицао на жене?

  • Да ли су оне биле изложене опасностима рата и на који начин?

  • Да ли је овај рат променио друштвени положај жена и у ком смислу?



Као један од извора за потребне информације можеш користити енциклопедију Britannica (Britannica Online for kids)5 или www.history.com6.
3.3. Користећи интернет истражи и направи колекцију симбола који би по твом мишљењу били карактеристични за Други светски рат. Поушај да објасниш за сваки од њих коју поруку шаље (најмање пет симбола).

* Поједини ученици добијају исте задатке (или понуђене две активности од којих ће изабрати ону која је њима интересантнија), да би могли да упоредимо радове, добијемо већи број различитих идеја, ставова и покренемо дискусију у разреду.

*Сваки ученик ће свој рад пребацити на флеш меморију, па на рачунар који је повезан са пројектором - како би ученици презентацију могли да прате на пројекционом платну.

Пауза 15 минута



Друга фаза главног дела часа – презентација резултата/разговор/дискусија (25-30 минута):
Ученици презентују своје радове осталима и дискутују са ученицима и наставником о питањима/ставовима која су била понуђена или су их формулисали сами учесници, или су се отварала током разовора/дискусије.

Наставник шематским приказом на табли прати излагања ученика издвајајући кључне појмове за обрађени садржај. Наставник уз помоћ ученика црта дрво чије стабло представља Други светски рат, а две велике ране означавају карактеристике и последице рата. Ове велике гране се даље гранају на мање. Ученици ће цртати у оквиру крошње симболе које су препознали као репрезентативне за анализирани догађај (бодљикава жица која може представљати крошњу дрвета, кукасти крст као симбол страдања/ насиља/дискриминације... бројеве, црно беле пруге...). Како ће дрво изгледати, који појмови/речи/симболи ће га чинити зависи од мотивације и креативности како ученика тако и наставника.


Закључак:

Други светски рат није био само низ битака, већ је имао својства верског, етничког и расног сукоба. Са собом је донео смрт, болест, несрећу и патњу која је оставила неизбрисив ожиљак по целој Европи. Наша обавеза је да не допустимо злочинцима да поричу своју одговорност и да се увек гласно успротивимо сваком облику дискриминације и насиља.

Литература за ученике и наставника:
http://www.google.com/

http://www.annefrank.org

www.history.com

http://www.memorial-museums.net

http://www.vokabular.org/

http://cdsee.org

www.wikipedia.org

www.jewishvirtuallbrary.org

www.britannica.com


  • Милан Вујаклија, Речник страних речи и израза, Беорад 1974.

  • Иван Клајн, Милан Шипка, Велики речник страних речи и израза, Нови Сад 2006.

  • Ђорђе Ђурић – Момчило Павловић, Историја за осми разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд 2010.



1 Уколико буде изабрана ова фотографија наставник ће у завршном делу часа објаснити да је реч о десетогодишњој девојчици из Мађарске коју су ослободици војници Црвене армије 27. јануара 1945. године када су стигли у Аушвиц.

2 Зашто се деца играју рата?

Да ли се рата играју само дечаци или дечаци и девојчице заједно?

Да ли постоје неке занимљивије и корисније игре од рата?

Да ли деца која се играју рата знају како стварно изгледа рат?





3 http://cdsee.org/pdf/WorkBook4_sr.pdf

http://www.pescanik.net/content/view/4618/171/

4 http://www.blic.rs/Vesti/Svet/232030/Odata-posta-zrtvama-holokausta-u-Ausvicu

5 www.britannica.com

www.kids.britannica.com/comptons/art-16109/Women-workin-in-an-airplane-factory-durin-World-War- II

6 www.history.com/topics/american-women-in-world-war-ii/photos



Наставник: Данијела Пантелић

Каталог: konkurs -> brojPrijavaPoPredmetuIRazredu -> radovi
konkurs -> Конкурсная документация для определения нового застройщика в целях оказания мер поддержки пострадавшим участникам долевого строительства в соответствии с Областным законом от 30. 07
konkurs -> Конкурсная документация для определения нового застройщика в целях оказания мер поддержки пострадавшим участникам долевого строительства в соответствии с Областным законом от 30. 07
konkurs -> Конкурсная документация по государственным закупкам товара
radovi -> Место Ниш Разред Наставник


Достарыңызбен бөлісу:




©dereksiz.org 2020
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет