Наставна припрема за час

Разред Осми

Број ученика Двадесет два (22)

Наставна тема Други светски рат

Наставна јединица Карактеристике и последице Другог светског рата

Наставни облици Комбиновани (индивидуални, фронтални, групни).

Наставне методе Дијалошка, рад на тексту, илустративна, визуелна.

Наставна средства Рачунари, интернет, флеш меморија, дискови, документарни филм, текстови, фотографије, листићи са задацима, историјске и географске карте, енциклопедије, речник страних речи и израза, DVD, пројектор, пројекционо платно, фото апарат.

Тип часа Обрада

Број часова предвиђен за обраду ове наставне јединице: два часа (90 минута).

• 
  Ученици на историјском примеру највећег ратног сукоба у историји уочавају да је Други светски рат био много више од низа битака и дипломатских преговора. Кроз приказ свакодневног живота људи ученици развијају схватање о значају поштовања људских права и толеранције као основних вредности неопходних за заједнички живот и рад људи у мултикултуралном друштву.
  

• 
  Ученици могу да опишу одређена обележја живота током Другог светског рата.
  
• 
  Знају да опишу начине на које људи памте и чувају сећања и могу да наведу разлоге зашто би то требали радити.
  
• 
  Могу да објасне мотиве/поступке људи у одређеној историјској ситуацији.
  
• 
  Разумеју да иста појава/промена не значи исто из перспектива различитих људи.
  
• 
  Разликују чињенице од мишљења.
  
• 
  Разумеју начине на које свест друштва о властитој прошлости може утицати на садашњи и будући развој.
  

• 
  Усвајање и разумевање кључних појмова – обогаћивање речника (холокауст, геноцид, депортација, емиграција, концентрациони логор, колаборација, гето, изолација, суђење/судски процес).
  
• 
  Развијање вештине постављања релевантних питања себи и другима.
  
• 
  Препознавање емоција код себе и код других.
  
• 
  Развијање емпатије.
  
• 
  Изазвати емоционалну реакцију код ученика (гнев, шок, дивљење....)
  
• 
  Развијање способности мишљења упоређивањем.
  
• 
  Развијање радозналости и интересовања код ученика (за предмет/тему...).
  
• 
  Развијање способности дискутовања о теми са наставником и ученицима.
  
• 
  Развијање способности изражавања властитих ставова.
  
• 
  Примена стечених знања из информатике и рачунарства.
  
• 
  Развијање вештине повезивања и примене стеченог знања (историја, српски језик и књижевност, географија).
  
• 
  Примена информационих технологија.
  

• 
  У кабинету за информатику, на пројекционом платну ученицима ће бити приказан документарни филм под називом THE MAIN EVENT (Кључни догађај 1946. године) преузет са Viasat History channel (4 минута и 33 секунде).
  
• 
  Након одгледаног филма следи разговор између наставника и ученика о питањима везаним за приказани догађај са циљем да наставник сагледа да ли су ученици и колико разумели понуђени садржај, да ли је на њих оставио утисак/да ли их је заинтересовао за даљи рад и разговор.
  
• 
  Прво питање за ученике: „Који догађај је обележио 1946. годину – прву годину после завршетка Другог светског рата?“ . Када се ученици сагласе да је у питању суђење у Нирнбергу (Нирнбершки процес), разовор се наставља:
  
• 
  Где се налази Нирнберг? Ученици се подсећају да је то град у Немачкој.
  
• 
  Коме је суђено у Нирнбергу? Ученици истичу да су то представници Трећег Рајха, нацистичке Немачке, политичари, лекари, војници, индустријалци...
  
• 
  Зашто им је суђено? Комбинацијом различитих одговора (кршили су споразуме, изазивали сукобе, злостављали ратне заробљенике...) долазимо до закључка да су починили злочине а посебно истичемо масовно убијање Јевреја током рата?
  
• 
  Шта можемо да закључимоо злочинима на основу изречених пресуда?
  
• 
  Ко им је судио (из којих држава су тужиоци/судије)? Да ли то може да утиче на објективност суђења?
  
• 
  Зашто је изабран баш Нирнберг? Ученици се подсећају Нирнбершких закона (шта је њихова карактеристика, где су и када донети) да би закључили да је Нирнберг био важан центар деловања нацистичке партије и да судница у том граду није била оштећена током савезничког бомбардовања немачких градова.
  
• 
  Следеће питање за ученике је да размисле шта би од понуђеног издвојили као карактеристику а шта као последицу Другог светског рата? Различити одговори биће груписани тако да ученицима буде јасно које су важне карактеристике рата (злочини су једна од карактеристика рата), а шта су неке од последица рата (судски процеси). Ови закључци воде нас до наслова наставне јединице коју наставник исписује на табли „ Карактеристике и последице Другог светског рата“.
  

Водећи рачуна о претходним знањима ученика, њиховим могућностима, радним навикама и интересовањима, наставник је припремио различите активности (задатке) за ученике који укључују три нивоа постигнућа (основни, средњи и напредни). Припремљене наставне листове са упутствима за рад, наставник шаље ученицима током пројекције филма.

• 
  Прва фаза - истраживање/прикупљање/обрада података (31-33 минута):
  

• 
  После уводног дела наставник информише ученике послатим задацима. Два ученика која су постигла напредни ниво знања и вештина из информатике помоћи ће заједно са наставником оним ученицима код којих се може појавити проблем у примању/ажурирању података (3-4 минута).
  

• 
  Распоред седења ученика:
  

основни ниво

средњи ниво

напредни ниво

• 
  На осам рачунара су залепљени плави smiles и ту ће сести ученици који су на основном нивоу постигнућа, десет зелених означава средњи ниво и четири црвена напредни ниво. Нивои постигнућа су истакнути како би и наставник и ученици могли да прате како сопствени рад тако и рад других и уколико се потруде могу прећи на виши ниво.
  

1. 
   Основни ниво (осам ученика добија задатке/активности који представљају основни ниво знања и вештина).
   

1.1.2. У ком веку је вођен Други светски рат? Тачан одговор обоји плавом бојом.

• 
  у 15. веку
  
• 
  у 21. веку
  
• 
  у 20. веку
  
• 
  у 19. веку
  

Одговор:

За фографију коју си изабрао смисли наслов (две до три речи које би је најбоље описале). Следећа активност везана за овај задатак је да поставиш питања на која можемо да добијемо одговоре гледајући фотографију. Шта све можемо да сазнамо на основу фотографије?

• 
  Где и када је фотографија настала?
  
• 
  Да ли је у питању дечак или девојчица?
  
• 
  Колико има година?
  
• 
  О чему размишља?
  

Када завршиш са постављањем питања свој рад ћеш разменити са учеником који седи преко пута тебе. Тако да ће на твоја питања одговорити ученик коме си послао рад, а ти ћеш покушати да одговориш на питања која је она/ он послао теби.

Објашњења страних речи и израза која будеш урадио/ла олакшаће осталим ученицима разумевање градива.

• 
  Колико има учесника у игри?
  
• 
  Да ли се рата играју само дечаци или и девојчица?
  
• 
  Због чега се деца ирају рата?
  
• 
  Да ли иимате неке симболе – које?
  
• 
  Какво оружје имате/користите?
  
• 
  Да ли имате неке униформе?
  

Дечаци се често играју рата. Замисли да си ти један од дечака са фотографије, али да није у питању игра већ прави рат? Која питања би могао да поставиш себи и другима,² о чему би размишљао? Када погледаш питања која ти могу помоћи при изради задатка, замисли да си у рату и напиши писмо свом другу из школске клупе са којим си се дружио и ирао прерата а сада сте на супротним странама (он је Немац а ти си ... изабери сам)

На пример (питања која ти могу помоћи при изради задатка):

• 
  Да ли деца могу да буду војници и носе оружје?
  
• 
  Да ли се деца плаше када виде мртве људе, крв, када чују болно завијање рањених?
  
• 
  О којим питањима ти размишљаш док гледаш ову фотографију?
  

Писмо пошаљи ученику који седи преко пута тебе.

2. 
   Средњи ниво (активности за средњи ниво постигнућа добија десет ученика). Наведено је неколико репрезентативних типова задатака за овај ниво.
   

Издавач: Центар за демократију и помирење у југоисточној Европи – CDRSEE

Уредница српског издања: Дубравка Стојановић

Настава модерне историје југоисточне Европе – додатни материјали

• 
  Који део говора је на тебе посебно оставио утисак?
  
• 
  Да ли се слажеш са оним што је рекао немачки председник?
  
• 
  Да ли би нешто у његовом говору променио/ла и шта?
  
• 
  Шта мислиш, да ли ово обрађање и ове речи имају посебну тежину обзиром да долазе од грађанина Немачке, или мислиш да то није важно. Покушај да објасниш зашто то јесте/није важно по твом мишљењу?
  

• 
  Наведене податке прикажи табеларно тако што ђеш издвојити најзначајније логоре по државама у којима су се налазили.
  
• 
  Затим издвоји државу у којој си пронашао/ла највећи број логора и покушај то да објасниш.
  
• 
  Истражи да ли су се логори разликовали и ако јесу објасни по чему.
  

Неке од адреса које ти могу помоћи у проналажењу потребних информација су:

• 
  Треба да објсниш осталим ућеницима шта су то меморијални центри (споменици)?
  
• 
  Зашто такви центри постоје и да ли они уопште треба да постоје?.
  
• 
  Сазнај да ли таквих споменика има у Србији и где (ако их има)?
  

Након прегледа ових споменика издвоји један који је на тебе оставио најјачи утисак који ћеш представити осталим ученицима (зашто је он за тебе посебан, можеш издвојити фоторафије...)

• 
  Како је рат утицао на жене?
  
• 
  Да ли су оне биле изложене опасностима рата и на који начин?
  
• 
  Да ли је овај рат променио друштвени положај жена и у ком смислу?
  
• 
  
  

* Поједини ученици добијају исте задатке (или понуђене две активности од којих ће изабрати ону која је њима интересантнија), да би могли да упоредимо радове, добијемо већи број различитих идеја, ставова и покренемо дискусију у разреду.

*Сваки ученик ће свој рад пребацити на флеш меморију, па на рачунар који је повезан са пројектором - како би ученици презентацију могли да прате на пројекционом платну.

Пауза 15 минута

Наставник шематским приказом на табли прати излагања ученика издвајајући кључне појмове за обрађени садржај. Наставник уз помоћ ученика црта дрво чије стабло представља Други светски рат, а две велике ране означавају карактеристике и последице рата. Ове велике гране се даље гранају на мање. Ученици ће цртати у оквиру крошње симболе које су препознали као репрезентативне за анализирани догађај (бодљикава жица која може представљати крошњу дрвета, кукасти крст као симбол страдања/ насиља/дискриминације... бројеве, црно беле пруге...). Како ће дрво изгледати, који појмови/речи/симболи ће га чинити зависи од мотивације и креативности како ученика тако и наставника.

Други светски рат није био само низ битака, већ је имао својства верског, етничког и расног сукоба. Са собом је донео смрт, болест, несрећу и патњу која је оставила неизбрисив ожиљак по целој Европи. Наша обавеза је да не допустимо злочинцима да поричу своју одговорност и да се увек гласно успротивимо сваком облику дискриминације и насиља.

Литература за ученике и наставника:
http://www.google.com/

http://www.annefrank.org

www.history.com

http://www.memorial-museums.net

http://www.vokabular.org/

http://cdsee.org

www.wikipedia.org

www.jewishvirtuallbrary.org

www.britannica.com

• 
  Милан Вујаклија, Речник страних речи и израза, Беорад 1974.
  
• 
  Иван Клајн, Милан Шипка, Велики речник страних речи и израза, Нови Сад 2006.
  
• 
  Ђорђе Ђурић – Момчило Павловић, Историја за осми разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд 2010.