Парламент Савезне Републике Немачке

Надлежности Бундестага и Бундесрата

1. 
   доноси и мења Устав;
   
2. 
   доноси законе;
   
3. 
   одлучује о државном буџету;
   
4. 
   потврђује међународне уговоре;
   
5. 
   бира савезног канцелара;
   
6. 
   одлучује у избору председника СР Немачке;
   
7. 
   учествује у поступку именовања чланова Савезног уставног суда;
   
8. 
   врши контролу над радом Савезне владе;
   
9. 
   надзире рад и употребу војске.
   

Ако савезни канцелар поднесе предлог за гласање о поверењу и не добије подршку већине чланова Бундестага, председник државе, на предлог савезног канцелара, може да распустити Бундестаг у року од 21 дан. Право распуштања престаје да важи чим Бундестаг изабере другог савезног канцелара на основу већине гласова његових чланова. Између покретања поступка за гласање о поверењу и гласања о њему мора проћи 48 часова (члан 68. Устава).

1. 
   учествује у законодавном процесу;
   
2. 
   учествује у решавању државних административних питања;
   
3. 
   учествује у доношењу одлука које се односе на ЕУ;
   
4. 
   учествује у поступку именовања чланова Савезног уставног суда.
   

Стално саветодавно веће (Der Ständige Beirat), који се састоји од шеснаест изасланика из земаља чланица федерације, подржава рад Председништва Бундесрата. Стално саветодавно веће пружа саветодавну подршку председнику и Председништву, а првенствено има важну улогу у пружању информација и координацији рада Бундесрата као и у остваривању сталних контакта са Савезном владом. Генерални секретар Бундесрата присуствује његовим седницама. Након седнице Савезне владе, члан Савезне владе редовно, сваке среде у недељи, обавештава Стално саветодавно веће о питањима о којима се расправљало и одлукама Савезне владе.

Радна тела Бундестага и Бундесрата

Бундестаг именује одборе². Поред сталних, могу се основати и специјални одбори које се баве специфичним питањима.

Бундестаг одређује систем који уређује састав одбора као и број њихових чланова. Сваки члан Бундестага по правилу је члан неког одбора. Парламентарне групе именују чланове одбора и њихове заменике. Одбори бирају председника и његовог заменика у складу са договором постигнутим на Савету старешина.
Председник одбора припрема, сазива и води седнице. Председник одбора мора да сазове седницу и ако то захтева једна трећина чланове одбора. Седнице се могу одржати и ван места сталног седишта Бундестага, само ако парламентарна група или 5% чланова Бундестага тако захтева или ако тако једногласно одлучи одбор.
Датум одржавања и дневни ред седнице одређује председник, осим ако одбор претходно не донесе одлуку о том питању. По правилу, дневни ред се доставља члановима одбора најкасније три дана пре седнице. Одбор може да промени дневни ред одлуком већине чланова. Дневни ред сваке седнице одбора заједно са местом и датумом одржавања достављају се надлежним савезним министрима и Бундесрату.
Одбор је дужан да без одлагања приступи разматрању тема које су му упућене. Као тела одговорна за припремање одлука Бундестага, њихова је дужност да предлажу Бундестагу коначне одлуке које се могу односити само на тачке дневног реда или на питања која су директно везана за њих.
Председник одбора именује једног или више известиоца за сваку тему, осим ако одбор не одлучи другачије.
Извештаји се сачињавају у писменој форми. У одређеним случајевима могу бити изнесени и усмено. Извештаји садрже препоруке надлежног одбора са образложењем, мишљење мањине и коментаре.
Кворум постоји ако је присутна већина чланова одбора. Уколико нема кворума седница се одлаже на предлог председника.
Уколико је то потребно ради саслушања, одбор може позвати на јавну седницу и чланове Савезне владе. Одлука о овом питању доноси се на седници која је затворена за јавност.
Седнице одбора по правилу нису отворене за јавност. Одбор може одлучити да седница буде отворена за јавност за време расправе о појединим тачкама на дневном реду или у неком делу седнице. Седница се сматра јавном уколико је медијима и другим посетиоцима, у складу са могућностима, дозвољено да јој присуствују. Седници одбора могу присуствовати и посланици Бундестага који нису његови чланови али без права гласа.
Одбор може одржати јавно слушање са циљем да се прибави више информација које су везане за тему о којој се расправља. На јавно слушање позивају се експерти, припадници интересних група и друге особе које могу пружити адекватне информације.
Одбор упознаје учеснике јавног слушања са питањима која ће им бити постављена. Од њих се може захтевати да свој коментар доставе и писмено. Трошкови стручњака и других учесника у јавном слушању надокнађују се само у случају да су те особе позване путем позивнице о чему одлучује одбор уз претходни пристанак председника. Ова правила за јавна слушања примењује се и када је седница затворена за јавност.
Предлог да се расправа закључи може бити стављен на гласање само након што је свака парламентарна група имала прилику да говори на тему која је била предмет расправе и након што су се чула и супротна мишљења од онога које су изложиле одређене парламентарне групе.
Одбор може посебно да овласти председника да се у хитним случајевима на седници одржи писмено гласање у време када Бундестаг не заседа.
Након сваке седнице одбора сачињава се записник у писменој форми. Уколико је неопходно направити и стенограм записника за то је потребна дозвола председника. Записници са седница које су затворене за јавност по правилу не садрже класификоване информације у складу са Правилником о сигурности и тајности докумената Бундестага .
Бундестаг може да оформи студијску комисију за израду одлуке о високо рангираним и значајним темама. Чланови ове комисије именују се у складу са договором постигнутим између парламентарних група. Студијска комисија предаје свој извештај за време расправе која се одвија у Бундестагу. Уколико се не може поднети коначни извештај, комисија је обавезна да поднесе привремени извештај на основу кога Бундестаг одлучује да ли ће комисија наставити са радом или не.
Одбор за образовање, истраживања и технолошке процене одговоран је за спровођење технолошких анализа и њихову оцену за потребе Бундестага. Технолошке анализе могу спровести и институције ван Бундестага.
У 2011. Бундестаг је имао образована 22 стална одбора:

1. 
   Одбор за питања ЕУ,
   
2. 
   Одбор за буџет,
   
3. 
   Одбор за културу и медије,
   
4. 
   Одбор за одбрану,
   
5. 
   Одбор за економску сарадњу и развој,
   
6. 
   Одбор за економију и технологију,
   
7. 
   Одбор за образовање, истраживања и технолошку процену,
   
8. 
   Одбор за заштиту животне средине, очување природе и нуклеарну безбедност,
   
9. 
   Одбор за породицу, старије грађане, жене и младе,
   
10. 
    Одбор за финансије,
    
11. 
    Одбор за храну, агрономију и заштиту потрошача,
    
12. 
    Одбор за иностране послове,
    
13. 
    Одбор за здравље,
    
14. 
    Одбор за људска права и хуманитарну помоћ,
    
15. 
    Одбор за унутрашње послове,
    
16. 
    Одбор за рад и социјална питања,
    
17. 
    Законодавни одбор,
    
18. 
    Одбор за петиције,
    
19. 
    Одбор за спорт,
    
20. 
    Одбор за саобраћај, грађевинарство и урбанизам,
    
21. 
    Одбор за туризам,
    
22. 
    Одбор за надзор над изборима.
    

Бундестаг заједно са Бундесратом образује Одбор за посредовање (медијацију) и Заједнички одбор.

Одбор за посредовање има задатак да у случају различитих ставова Бундестага и Бундесрата преузме улогу посредника. Свака земља има једно место у одбору, док другу половину одбора чине посланици Бундестага у складу са заступљеношћу политичких странака у Бундестагу. Пошто има 16 земаља, одбор се састоји од 32 члана. Седнице одбора су строго поверљиве. Један члан Бундесрата и један члан Бундестага, смењују у председавању седницама током три месеца а могу остати на тој функцији и дуже ако је потребно. Одбор за посредовање одлучује већином гласова својих чланова. То значи да одлука одбора, позната као компромисни предлог, не захтева једногласну подршку свих чланова одбора.
Заједнички одбор се састоји од чланова Бундестага и чланова Бундесрата. Чланови Бундестага чине две трећине и чланови Бундесрата једну трећину чланова одбора. Бундестаг именује чланове овог одбора пропорционално заступљености различитих посланичких група, и они не могу бити чланови Савезне владе. Свака земља бира члана Бундесрата који ће је представљати у овом одбору, и ти чланови не могу бити обавезани упутствима. Успостављање Заједничког одбора и поступак његовог рада уређује Пословник одбора који треба да буду усвојен од стране Бундестага уз обавезну сагласност Бундесрата. Савезна влада обавештава Заједнички одбор о својим плановима државне одбрамбене политике (члан 53а Устава). Када је савезна држава у стању одбране (када је нападнута од стране оружаних снага или постоји непосредна опасност од таквог напад), Заједнички одбор остварује права Бундестага и Бундесрата ако постоје непремостиве препреке за благовремено сазивање Бундестага, или ако Бундестага не може да оствари кворум.
На предлог једне четвртине својих чланова, Бундестаг може и мора да образује Одбор за истрагу. Ради извођења доказа, Одбор за истрагу примењује одредбе Закона о кривичном поступку. При томе се морају поштовати приватност преписке и телекомуникација. Судови и управни органи дужни су да пруже правну и административну помоћ Одбору за истрагу. Одлуке Одбора за истрагу не могу бити предмет судске ревизије. Судови ће бити слободни да процене и одлучује о чињеницама које су биле предмет истраге.
Бундесрат образује сталне одборе који доноси препоруке за одлуке Бундесрата. Области одговорности одбора одговарају подручјима министарских надлежности. Дакле, рад Савезне владе је употпуњен стручном подршком Бундесрата и земаља чланица савезне државе.
Свака од шеснаест земаља има једног члана и један глас у сваком од одбора. То значи да се дистрибуција гласова у одборима разликује од оне у пленуму. Седнице одбора нису јавне. Земље начелно заступају председници њихових влада у Одбору за иностране послове и Одбору за одбрану. Релевантни министри Савезне владе присуствују седницама других одбора, такозваних "експертских одбора". Све чланове одбора могу да представљају "делегирани комесари", стручњаци из министарстава. Ово право представљања најчешће се користи у експертским одборима. Неки одбори се скоро увек састају као "групе државних службеника". Експерти из федералних јединица, који су дошли из престоница тих земаља, седе за столом преко пута званичника савезних министарстава који присуствују као савезни "комесари". Одборске консултације ове врсте доприносе томе да се у Бундесрату специјализована питања анализирају веома објективно и стручно, чиме се гарантује ефикасна провера рада савезне извршне власти.
У 2011. Бундесрат је имао следеће сталне одборе:
Одбор за пољопривреду и заштиту потрошача,

Одбор за рад и социјалну политику,

Одбор за спољне послове,

Одбор за Европску унију,

Одбор за породицу и старије грађане,

Одбор за финансије,

Одбор за жене и омладину,

Одбор за здравље,

Одбор за унутрашње послове,

Одбор за културу,

Одбор за правне послове,

Одбор за заштиту животне средине,

Одбор за саобраћај,

Одбор за одбрану,

Одбор за економска питања,

Одбор за грађевинарство.

Унутрашња организација

Службом Бундестага руководи генерални секретар³.

Кабинет и Протокол су непосредно одговорни генералном секретару.
Организација администрације Бундестага према директоратима, основним организацијским јединицама, је следећа:

1. 
   Генерални директорат – Парламентарне услуге и саветници
   

• 
  Парламентарне услуге
  
• 
  Саветничке услуге
  
• 
  Одбори
  

2. 
   Генерални директорат – Истраживање и спољни послови
   

• 
  Истраживачка служба
  
• 
  Унутрашњи односи
  
• 
  Петиције и представке
  

3. 
   Генерални директорат – Информације и документација
   

• 
  Библиотека и документација
  
• 
  Информације и односи с јавношћу
  
• 
  Информационе технологије
  

4. 
   Генерални директорат - Опште услуге
   

• 
  Јединица за унутрашњу ревизију
  

0. 
   Директорат - централна администрација
   
1. 
   Директорат – Законодавство
   
2. 
   Директорат - Техничке и оперативне услуге
   

Око 190 званичника и запослених ради у Секретаријату Бундесрата. Главни задатак Секретаријата је да професионално подржи припрему и рад седница Бундесрата и његових одбора. Бундесрат нема посебне организацијске јединице специјализоване за пружање саветодавне подршке законодавном процесу.

Секретаријат Бундесрата обухвата следеће организацијске јединице:
Кабинет генералног секретара и заменика генералног секретара,

Канцеларија Председништва,

Одељење за припрему седница,

Одељење за одборе,

Одељење за штампу и односе с јавношћу, посетилачку службу и петиције,

Одељење за информатичке технологије,

Одељење за документацију,

Кадровска служба,

Библиотека,

Одељење за стенографске белешке.

Законодавна процедура

На државном нивоу постоје две врсте законодавних аката: закони које морају усвојити и Бундестаг и Бундесрат и закони који се усвајају само у једном дому. Уколико је за усвајање закона потребна сагласност Бундесрата, а он га не потврди, Устав предвиђа да тај закон не може ступити на снагу. Уколико за усвајање закона није потребна сагласност Бундесрата, а овај дом ипак уложи приговор, Бундестаг може одбити приговор Бундесрата.

Предлог закона који је усвојен од стране Бундестага постаће савезни закон ако га подржи Бундесрат, или ако Бундесрат не захтева сазивање Одбора за посредовање, или не поднесе приговор у предвиђеном року или повуче такав приговор, или ако Бундестаг одбије приговор Бундесрата (члан 78. Устава).
Сарадња Бундестага и Бундесрата огледа се кроз Одбор за посредовање. Овај одбор је састављен од чланова оба дома. Одбор нема надлежност да доноси одлуке, његов задатак је да тражи компромис.
Предлоге закона могу поднети Бундестагу Савезна влада, Бундесрат и посланици Бундестага (члан 76. Устава). Законодавна процедура зависи искључиво од тога ко је предлагач⁴. Уколико је предлагач Савезна влада, савезни канцелар мора лично да предлог закона проследи Бундесрату. По правилу Бундесрат има рок од шест недеља од дана када је предлог закона послат да саопшти своје мишљење о њему у писменој форми. Након тога савезни канцелар предлог закона заједно са мишљењем Бундесрата прослеђује Бундестагу. Иста процедура је предвиђена и за амандмане. Једини изузетак од ове процедуре је поступак за доношење закона о буџету, јер се у том случају предлог закон у исто време прослеђује Бундесрату и Бундестагу.
Слична процедура је предвиђена уколико је предлагач Бундесрат. Уколико већина чланова овог дома гласа за предлог закона, он се прослеђује Савезној влади која мора да да своје мишљење и након шест недеља  упути предлог закона Бундестагу.
Пре него што Бундестаг почне расправу о предлогу закону, председник овог дома мора да предлог закона заведе и преда администрацији која је обавезна да га умножи и проследи свим посланицима оба дома и члановима Савезне владе. Након тога ставља се на дневни ред седнице. Предлагачи могу бити и посланици и то у виду најмање једне парламентарне групе или на захтев најмање једне петине од укупног броја присутних посланика у Бундестагу.
По правилу о предлогу закона се расправља на три седнице, односно дебате, и овај начин доношења закона зове се читање.
Предлог закона чита се три пута: уговори са страним земљама или слични уговори који регулишу политичке односе у савезној држави или се односе на савезно законодавство у начелу се читају два пута, а треће читање се одржава само по одлуци Бундестага, а све друге теме о којима се расправља у начелу читају се један пут.
Предлози се могу упутити одобру без расправе. Гласати се може иако они нису дистрибуирани, осим ако парламентарна група или 5% пристуних чланова Бундестага не уложи приговор.
За време првог читања расправа у начелу се одржава само на препоруку Савета старешина или пре него што буде дата тачка дневног реда отворена, или ако парламентарна група или 5% присутних чланова Бундестага тако захтева.
На крају првог читања предлог се упућује на одбор. Други одбори могу уз консултације са надлежним одбором да изразе своје мишљење, учествују у расправи о посебним аспектима предлога закона и сл.
Најбитнији део првог читања је да се утврди да ли је Савет старешина одобрио предлог закона и да ли је тај предлог прихваћен од стране посланичких група. Одбијање предлога закона може се десити у случају да су законски предлози спорни. Најбитнији део у првом читању је да се именује један од одбора који има задатак да оцени предлог закона и да га припреми за друго читање. Ова одлука се доноси на основу препоруке Савета старешина. Уколико више одбора учествује у изради закона, именује се један одбор као координатор и тај одбор је одговоран, а остали могу да дају своје мишљење.
Пре почетка другог читања посланици морају добити извештај одбора да би се припремили за седницу. О предлогу закона се може расправљати у начелу или у појединостима. По правилу, седница увек тежи ка томе да се гласа за предлог закон у целини. Сваки посланик може да поднесе амандман о коме се одмах расправља на седници. Ако се на поменутој седници усвоје амандмани, нова верзија предлога закона се мора одмах штампати и дистрибуирати посланицима. Ову процедуру мора одобрити двотрећинска већина присутних посланика. Уколико се предлог закона у целини одбије, о њему се даље не може расправљати. Након тога почиње треће читање.
Друго читање се отвара и затвара расправом о сваком члану и то оним редоследом како је дато у предлогу закона. Завршава се расправом о уводу и називу предлога закона. На гласање се прелази након што је сваки члан расправљен. Бундестаг може одлучити да измени редослед којим се расправља о члановима, да расправља у исто време о два члана заједно, или да у деловима расправља о једном члану или о амандманима који се односе на исту тему.
На другом читању ће се расправљати о амандманима само док је у току расправа на тему на коју се они односе. Овакве предлоге потписује најмање један члан Бундестага, а могу бити и употпуњени и кратким објашњењем.
Сви амандмани усвојени на другом читању, обједињују се на начин који одреди председник Бундестага. Одлуке донесене на другом читању представљају основу за треће читање. Када су сви чланови предлога закона одбијени у другом читању, предлог закона се сматра одбијеним и са даљом расправом се не наставља.
Треће читање се спроводи уколико није било поднетих амандмана у другом читању или ако је посланичка група или петина присутних посланика поднела амандмане. Треће читање почиње расправом у начелу уколико је није било на другом читању или уколико то захтева Савет старешина односно једна петина присутних посланика. У том случају није потребна сагласност Бундесрата, те се због овако скраћеног поступка често и дешава да предлагач закона управо буде посланичка група. На крају овог читања се гласа о предлогу закона. Након изгласавања закона од стране већине посланика, он се као документ прослеђује Бундесрату.
Амандмане поднесене у трећем читању потписује парламентарна група или 5% присутних чланова Бундестага, а могу се допинити и кратким објашњењем.
Пре него што се пређе на коначно гласање, предлог закона се може у целини или делимично вратити и на неки други одбор, у односу на онај који је првобитно прегледао тај предлог закона.
Гласање о предлогу закона одвија се након трећег читања. Уколико одлука донесена након другог читања остане неизмењена, на коначно гласање прелази се одмах. Ако су се подносили амандмани, коначно гласање се одлаже, ако тако захтева парламентарна група или 5% присутних чланова Бундестага.
Савезне законе доноси Бундестаг. После њиховог усвајања, председник Бундестага их доставља Бундесрату без одлагања. У року од три недеље након пријема закона који је усвојио Бундестаг, Бундесрат може захтевати да се сазове Одбор за посредовање у циљу заједничког разматрања закона (члан 77. Устава).
На основу предлога парламентарне групе или 5% присутних чланова Бундестага, Бундестаг може одлучити да се сазова Одбор за посредовање у складу са Пословником. Уколико је одобрење Бундесрата неопходно да би се предлог закона усвојио сазивање овог одбора може захтевати Бундестаг или Савезна влада.
Три поступка посредовање могу бити одржани у низу за један предлог закона. То је, међутим, горња граница, јер сваки савезни уставни орган има право да поднесе један захтев за посредовање по предлогу закона.
Ако предлог за компромис Одбора за посредовање укључује амандмане на предлог закона који је усвојио Бундестаг, за процедуру се примењује члан 10. Пословника о раду Одбора за посредовање. Односно, ако одбор предложи било какву измену усвојеног предлога закона, Бундестаг гласа о њему по други пут.
Предлог компромиса о амандманима или укидању закона који усвоји Бундестаг, без одлагања се ставља на дневни ред Бундесрата. Особа делегирана у име Одбора за посредовање извештава оба дома.
Бундестаг гласа само о предлогу компромиса. Пре него што се пређе на гласање, могу се прочитати изјаве које се тичу предлога. Други самостални предлози нису дозвољени.
Ако се предлогом компромиса предвиђа неколико амандмана на усвојени предлог закона, неопходно је указати да ли ће се и до ког степена у Бундестагу о овим амандманима гласати заједно. Ако се о неколико амандмана гласа одвојено, коначно гласање се односи на предлог компромиса у целини.
О предлогу за одбијањем приговора који уложи Бундесрат на предлог закона који усвоји Бундестаг гласа се без навођења разлога за предлог и без расправе. Пре него што се пређе на гласање могу се дати изјаве. Гласање се одвија пребројавањем гласова, осим ако се захтева гласање гласачким картицама које носе имена чланова.
Након изгласавање закона од стране Бундестага и потврде од стране Бундесрата закон пролази кроз још неколико фаза. Усвојени закон предаје се председнику државе који мора да га потврди. Пре него што то уради председник је у обавези да провери да ли је закон у сагласности са Уставом и позитивним прописима. Након што га председник потврди, закон се објављује у службеним новинама. Уобичајени временски рок за ступање закона на снагу је 14 дана од дана објављивања.

Истраживачка служба

Истраживачка служба Бундестага организацијски припада Генералном директорату за истраживања и спољне послове, једном од четири генерална директората администрације Бундестага. Она обухвата 11 одсека специјализованих за истраживачке услуге које подржавају активности посланика како у Бундестагу тако и у њиховом политичком раду у изборним јединицима припремајући информације, анализе и стручна мишљења. Теме истраживања обухватају широки спектар правних и политиколошких области.

У свом раду, Истраживачка служба се посебно ослања на изворе прикупљене и тематски каталогизиране од стране Службе за за информисање и документацију која је део Генералног директората за информације и документацију. За обављање документалистичких послова одговорни су Библиотека, Парламентарни архив и Одсек за парламентарну и медијску документацију.
Библиотека Бундесрата пружа низ услуга, међу којима је и претраживање и организација информација за потребе рада чланова Бундесрата.


Извор информација
Der Deutsche Bundestag. http://www.bundestag.de
Der Bundesrat. http://www.bundesrat.de/cln_179/DE/Home/homepage__node.html?__nnn=true

Истраживање урадиле:

Тања Остојић

шеф Одсека за информативно-

истраживачке послове
Ивана Стефановић

истраживач-аналитичар

1 Устав СР Немачке на енглеском језику. https://www.btg-bestellservice.de/pdf/80201000.pdf

2 Пословник Бундестага на енглеском језику: https://www.btg-bestellservice.de/pdf/80060000.pdf

3 Интернет адреса: http://www.bundestag.de/htdocs_e/bundestag/administration/index.htmlв

4Интернет адреса: https://www.btg-bestellservice.de/pdf/80060000.pdfм

жүктеу/скачать 225.56 Kb.

Достарыңызбен бөлісу: