Привремене народна скупштина стенографске белешке

НАРОДНА СКУПШТИНА СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ

Осмо ванредно заседање (нередиговане и неауторизоване)

Народне скупштине Републике Србије

(Пети дан рада)

09. јул 2013. године

(Седница је почела у 10,15 часова. Седницом председава Небојша Стефановић, председник Народне скупштине.)

*

* *

На основу службене евиденције о присутности народних посланика, констатујем да седници присуствује 85 народних посланика.

Ради утврђивања броја народних посланика присутних у сали, молим народне посланике да убаце своје идентификационе картице у посланичке јединице електронског система за гласање.

Констатујем да је применом електронског система за гласање утврђено да је у сали присутно 96 народних посланика, односно да је присутна најмање 84 народна посланика и да постоје услови за рад Народне скупштине.

На основу члана 287. Пословника Народне скупштине, уторком и четвртком народни посланици након отварање седнице утврђивање броја народних посланика имају право на тражењу обавештења и објашњења.

Да ли се неко од народних посланика јавља?

Доктор Владимир Маринковић. Изволите.

ВЛАДИМИР МАРИНКОВИЋ: Уважени председниче, даме и господо народни посланици, у име посланичке групе СДПС затражићу обавештење или одговор на питање од Министарства финансије и привреде.

Наиме, пре неколико дана у нашу посланичку групу је стигло писмо од стране 40 радника предузећа у реструктурирању ПИК Земун са јасно назначеним проблемима који наравно не муче само то предузеће. Али, ми као посланичка група желимо да знамо у ком року и на који начин ће се решавати проблеми предузећа која имају могућности да се развијају на тржишту и који представљају дефинитивно компаративну предност наше привреде.

Ради се о предузећу које у свом власништву има 744 хектара обрадиве земље, где се дневно производи 5.500 хиљада млека, који има у свом сточном фонду 1000 грла стоке, који има силосе за ђубрива који представљају компаративну предност тог предузећа не само у нашој земљи него и у региону. Према томе, било је преговора својевремено сам Министарством економије и регионалног развоја, долазило је до одређених споразума, долазило је и до генералног штрајка запослених у том предузећу, међутим, проблем се ни до дан данас није решио.

Као Социјалдемократска партија сматрамо да ово предузеће има ресурсе природне, има земљу, има људски капацитет и потенцијал да се добро развија, да добро послује на тржишту. Сматрамо да уз одређена решења које ми као посланичка група исто тако можемо предложити министарству, а то је могућа и потенцијална продаја једног дела земљишта како би се вратили дугови, како би се намириле одређене обавезе и решили судски спорови, како би се увео професионални менаџмент у процес руковођења тим предузећем и како би коначно решили проблем и предузећа ПИК Земун, али и других предузећа којима дефинитивно фали квалитетно добро управљање које је дефинисано и орјентисано на тржишним принципима и које ће наравно, да представља у наредном периоду мото развоја домаће привреде и домаћих предузећа.

Ако је пољопривреда једна од стратешки потенцијално најлукративнијих грана привреде у нашој земљи, онда сматрам да и министарство и цела држава морају да се оријентишу на решавање проблема оваквих предузећа и да коначно будемо конкурентни у сектору пољопривреде. Подсетићу вас на пример Холандије која има четири пута мање обрадиве површине од Србије, она има извоз од 100 милијарди, Србија има извоз од две милијарде.

На овај начин кроз квалитетно управљање овим предузећима, кроз евентуално проналажење квалитетних стратешких партнера, ми можемо да подигнемо ниво ефективности, ефикасности и продуктивности наше пољопривреде. Сматрам да у овом послу држава и надлежно министарство треба да имају носећу улогу, наравно, уз друге друштвене чиниоце који максимално требају да се укључе у овај процес. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има народни посланик Јован Палалић.

ЈОВАН ПАЛАЛИЋ: Моје питање ће се тицати безбедности на простору Косова и Метохије и укупне безбедности Републике Србије.

Наиме, 1. јула ове године потписан је тзв. војни споразум између Републике Албаније и привремених институција на простору Косова и Метохија. Тај споразум садржи врло опасне одредбе по безбедност и наших грађана на простору Косова и Метохије, али и целе Републике Србије. Он предлаже и дефинише статус тзв. оружаних снага, размену и привремени боравак оружаних снага страна потписница.

Не би ово прошло тек тако незапажено да се у међувремену није десило још неколико врло занимљивих изјава појединих представника међународне заједнице. Албанија која је потписала овај споразум је чланица НАТО пакта. Управо у тим данима генерални секретар НАТО пакта изјавио је да види будућност Србије у НАТО пакту. Пре неки дан били смо сведоци инцидента на административном прелазу када су Албанци пуцали на представнике оружаних снага Републике Србије.

Овакав један споразум који је потписан јесте директни напад на територијални интегритет и суверенитет Републике Србије јер Косово и Метохија нити је међународно призната држава, нити има своје оружане снаге.

Оно што посебно забрињава јесте понашање НАТО пакта у овим данима. Албанија је 2009. године постала чланица НАТО пакта.

Да ли је могуће замислити да је овакав један догађај, овакав један споразум могао бити потписан без сагласности овог војног савеза и какву то поруку НАТО пакт шаље Републици Србији?

Какву поруку шаље НАТО пакт када ћути на ове провокације које долазе са простора КиМ према централној Србији и отварање овакве наше оружане снаге?

Какву то поруку шаљу представници НАТО пакта када позивају Републику Србију у чланство, иако знају да је Република Србија одлуком ове Народне скупштине војно неутрална држава?

Крајње је време и моје питање упућујем Влади Републике Србије и Министарству одбране, да се отворено и конкретно поставе питања НАТО пакту, а која би била следећа.

Да ли НАТО пакт, чији је Албанија део, подржава овакав споразум и да ли поштује територијални интегритет и суверенитет Републике Србије? Да ли НАТО пакт поштује војну неутралност Републике Србије, обзиром да је одлуком Народне скупштине Републике Србије Република Србија војно неутрална земља и определила се да не приступа ни једном војном савезу?

У крајњој линији, да ли ће због оваквог понашања овог војног савеза према Републици Србији бити преиспитан обим учешћа Републике Србије у оквиру Партнерства за мир и какву уопште гаранцију за безбедност на простору КиМ може да пружи НАТО?

Ако је он ћутао док се отварала ватра на представнике оружаних снага, конкретно у овом случају жандармерије Републике Србије, а у исто време наводно је гарантовао да тзв. оружане снаге Косова неће моћи боравити на простору северног Косова, како можемо, а да не посумњамо, да ће у случају неког евентуалног напада тих оружаних снага на простор северног дела КиМ они такође ћутати?

Шта ће се десити уколико се примени овај споразум и она одредба која говори да оружане снаге Албаније могу да бораве на простору КиМ и да ли ће се отворити могућност да њихове оружане снаге бораве на простору северног Косова и завршавају онај посао који, наводно, због овог јемства које пружа НАТО, не могу да реше, или ураде тзв. оружане снаге КиМ? Да ли ће они вршити насиље над Србима.

Ово је врло важно питање и молим Владу Републике Србије да отворено постави ова питања НАТО пакту и да јасно схвати у ком правцу било какво продубљивање односа са овим савезом може да иде.

Ја верујем да ће политика војне неутралности, која се до сада показала као успешна, бити потврђена. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Дубравка Филиповски. Изволите.

ДУБРАВКА ФИЛИПОВСКИ: Хвала.

У Србији се у последњих шест месеци, нажалост, бележи пораст породичних трагедија. Јавност је згрожена породичним насиљем и породичним трагедијама и у Малој Иванчи, у Ариљу, у Јагодини, у Атеници и ове године, за првих шест месеци, жртве породичних трагедија су биле 26 жена у Србији, док је прошле године од 47 убијених жена, 29 су биле жртве породичног насиља.

Због тога сматрам да је ово тренутак када држава и цео систем мора да реагује свеобухватно и конкретним појачаним мерама.

Због тога ћу упутити неколико питања и Министарству правде, Министарству просвете и Министарству здравља. Прво, сматрам да су потребне строжије мере и затворске казне за сваког насилника који покаже облике насиља.

Ако смо могли да усвојимо "Маријин закон" и ако смо на основу тог закона могли да уведемо контролу педофила и да укинемо застаревање сексуалног деликта, онда је потребна строжија контрола и насилника који су евидентирани и у центрима за социјални рад и у МУП.Према подацима мреже жртава насиља, девет убијених жена је ове године пријавило породично насиље.

Дакле, није постојала строжија контрола над пријављеним породичним насиљем. Друго моје питање је упућено Министарству просвете. Да ли ће Министарство просвете према протоколу које има још из 2009. године изменити наставне планове и програме и у релевантне уџбенике увести породично васпитање, сексуално васпитање које је неопходно ради превенције нашим младим генерацијама. Врло је важно да се васпитна улога школа појача и да млади људи од раног узраста стварају свест о томе колико породично насиље разара свако друштво. Моје треће питање биће упућено Министарству здравља, јер сматрам да је потребна једна свеобухватна здравствена стратегија, пре свега из области психијатрије за насилнике.

Нажалост, није довољно да се насилници лече у психијатријским болницама, седам, 10 или 15 дана и да после тога без било каквог надзора буду пуштени кући. Поремећени породични односи, нажалост, и поремећене породице не могу контролисати да ли болесници узимају лекове.

На крају, у овом мом апелу и питању, желим да наведем још један податак. Од 38 особа ове године које су остале без своје мајке или баке, 22 су малолетна детета.

ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Неђо Јовановић. Изволите.

НЕЂО ЈОВАНОВИЋ: Дана 4. јуна ове године, поставио сам питање и то исто питање Министарству правде, Министарству културе и информисања и НУНС. Питање се односило на чланак који објављен 27. јуна у недељнику "НИН" и тај чланак се односио на сатанизацију, професионални линч и егзекуцију министра просвете проф. др Жарка Обрадовића.

У том питању сам истакао све оно што су они на које се то питање до сада и без припрема, могли да одговоре, а ради се о томе да ли се текстом из недељника "НИН" чине обележја одређеног кривичног дела, да ли се грубо крши кодекс новинара Србије и да ли се самим текстом позива на нешто што отвара врата нечему, што не приличи информисању како треба да постоји у Србији.

Једини одговор који је стигао до сада је одговор од недељника "НИН" са којим посланичка група СПС ни у ком случају не може бити задовољна.

Ради се о томе да се у одговору наводи, да се текстовима не вређа личност, не позива на линч, сатанизацију и егзекуцију проф. др Жарка Обрадовића, министра просвете, науке и технолошког развоја, иако су у тексту наведене речи које се везују, да ли треба висити на Теразијама, лишити живота итд, и образложење је да се ради о сатиричној колумни аутора текста и његовим стилским фигурама, којима се он служи приликом састављања и публиковања текстова у истом недељнику.

Уколико ћемо се оваквим стилским фигурама и оваквим сатирама служити у јавном информисању, онда је сигурно да ће се отворити врата за непримерене нападе позивања и призивања на нешто што може да буде јако опасно, нарочито према људима који се налазе на јавним функцијама, односно према јавним личностима. Поставићу исто питање које сам већ поставио са јасним и прецизним одговорима, а нарочито питање министру културе и информисања.

Да ли се овим стилским фигурама којима се служи аутор текста, крши једно од основних начела кодекса новинара етике Србије, а то је начело да новинар негује културу и етику јавне речи, приликом публиковања својих текстова, да ли смо овде у том етичком деловању, када је у питању јавна реч, испоштовали ово начело, или смо га грубо повредили, односно да ли га је повредио онај, који је овај текст објавио?

Даље, да ли је истим текстом повређено још једно начело којег се морају придржавати новинари и због којих новинари треба да сносе одговорност, а то је начело прикупљања и коришћења информација, где је новинар дужан да се користи искључиво часним средствима­?

Да ли су коришћена часна средства у оваквој ситуацији, када је против министра Обрадовића покренута једна кампања која се везује за ни мање, ни више, него лишавање његовог живота? Захваљујем се.

ПРЕДСЕДНИК: Народни посланик Мирко Чикириз.

МИРКО ЧИКИРИЗ: Господине председниче, имам једно питање за министра правде које је у политичком смислу, није толико атрактивно, али, је јако битно за будућност ове земље, за изградњу модерног правног система, правне сигурности и уређења земље на начин на који су уређене земље, чланице Европске уније, а наравно наша земља претендује да буде у друштву тих земаља.

Наиме, Србија је некада средином 19. века била трећа земља у Европи, која је усвојила Грађански законик, одмах иза Аустрије и Француске. Грађански законик Књажевине Србије важио је сто година, донет је по угледу на велики француски, Наполеонов code civil који је донет 1804. године, и аустријски Грађански законик, који је донет 1811. године.

Ми смо тај Грађански законик усвојили 1844. године. Међутим, са доласком једнопартијског система и тоталитарног режима настао је и тотални дисконтинуитет са свим претходним правним системима, па је овај велики посао, који је урадио Јован Хаџић са својим "немачкарима", како су популарно звани Срби пречани, који су помогли у стварању српских институција, па је донето на десетине закона, који су урушавали грађанску државу, правну сигурност и основе својинско-правних односа.

Србија је данас поново на пола пута. Оно што смо радили средином 19. века, нисмо урадили почетком 21. века. Нисмо кодификовали грађанско-правну материју и имамо низ закона, од Закона о основним својинско - правним односима, који нису у духу времена и у духу права Европске уније и судске праксе Европског суда у Стразбуру. Због тога је моје питање министру правде, када ће се извршити кодификација српског грађанског права, и када ће бити донет српски грађански законик, као основа за будуће уређење модерне, европске, правне и сигурне државе Србије? Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Да ли се још неко од овлашћених представника или председника посланичких група јавља за реч? (Не.)

Обавештавам вас да су спречени да седници присуствују следећи народни посланици: Љубиша Стојмировић, Ђорђе Милићевић, Славица Савић, Весна Милекић и Милорад Мијатовић.

Сагласно члану 90. став 1. Пословника Народне скупштине обавештавам вас да сам, поред представника предлагача Сузане Грубјешић, потпредседнице Владе, мр Верице Калановић, министарке регионалног развоја и локалне самоуправе и мр Млађана Динкића, министра финансија и привреде, позвао да седници присуствују и: Љубиша Милосављевић, државни секретар у Министарству финансија и привреде, Златко Миликић, помоћник министра финансија и привреде, Бранка Ђорђевић, саветница у Министарству финансија и привреде, Данијел Николић, саветник министра финансија и привреде и Сања Јевтовић, виша саветница у Министарству финансија и привреде.

Настављамо рад и прелазимо на заједнички начелни претрес о: Предлогу закона о рачуноводству, Предлогу закона о ревизији и Предлогу закона о факторингу.

Сагласно одлуци Народне скупштине да се обави заједнички начелни претрес о предлозима закона из тачака 6, 7. и 8. дневног реда, а пре отварања заједничког начелног претреса, подсећам вас да, сходно члану 97. Пословника Народне скупштине, укупно време расправе за посланичке групе износи пет часова, као и да се ово време распоређује на посланичке групе сразмерно броју народних посланика чланова посланичке групе.

Молим посланичке групе, уколико то већ нису учиниле, да одмах поднесу пријаве за реч са редоследом народних посланика.

Сагласно члану 157. став 2. Пословника Народне скупштине, отварам заједнички начелни претрес о: Предлогу закона о рачуноводству, Предлогу закона о ревизији и Предлогу закона о факторингу.

Молим Службу да обавести министре да уђу у салу.

Одређујем паузу у трајању од 20 минута.

Са радом настављамо у 11,00 часова.
(После паузе)
ПРЕДСЕДНИК: Настављамо са радом.

Да ли представник предлагача министар Верица Калановић жели реч? (Да)

Реч има министар. Изволите.

ВЕРИЦА КАЛАНОВИЋ: Уважени председниче Народне скупштине, поштоване даме и господо народни посланици, када говоримо о реалној економији, било да је на дневном реду Закон о буџету или ребаланс буџета, када говоримо о Закону о раду, о пензионом систему, о Фонду за здравствено осигурање, сви испред себе имамо један циљ, да у овој земљи имамо ефикаснију, атрактивнију, перспективнију, конкурентнију привреду због тога што желимо да нам грађани боље живе, да имамо већу запосленост и веће плате, због тога што желимо да нам пензиони фонд омогућава исплату пензија, што желимо да се добро лечимо и имамо лекове који су нам непрекидно доступни.

Такође, желимо и да нам буџет буде пунији, који нам пуне та привреда и реални сектор, јер тако можемо да планирамо и квалитетнију културу и информисање и социјалну заштиту и све оно што представља сервис државе.

Када разговарамо са привредницима, њихове замерке су да имамо прегломазну бирократију, да имамо недовољно дефинисану легислативу, да су намети привреди велики, да су институције недовољно ефикасне, да људи који у њима раде су често нестручни.

Данас пред собом имамо три нова и системска закона. Ова три закона дају одговоре и једнима и другима, најпре њиховом применом значајно се унапређује један сегмент привредног система, што ће допринети да нам реални сектор буде и ефикаснији и конкурентнији на глобалном тржишту. С друге стране, ова три закона омогућиће јефтиније пословање привреде и, уместо речи, у правом смислу пружити руку привредним друштвима.

Привреда се уморила од тога да само слуша и да се од ње само тражи. Она жели нове промене у законима, жели да процеси буду транспарентнији, да институције буду отворене ка привреди, грађанима и јавности. Због тога данас могу заиста са великим задовољством да у име Владе Републике Србије говорим о три модерна нова закона који ће значајно унапредити привредни систем.

Даме и господо народни посланици, нешто што је такође важно, наравно, не приоритетно, али веома је важно када су у питању ова три закона то да су они усаглашени са добром праксом ЕУ и да су добили подршку и Европске комисије и Светске банке.

Можемо да говоримо да имамо усаглашеност са одређеним поглављима, што ће сигурно допринети и скраћивању времена предвиђеног за преговоре са ЕУ. То је сигурно још једна потврда европске оријентисаности ове владе и наше искрене решености да привредни систем Србије не буде изоловано острво, напротив, да буде равноправни партнер са земљама развијеног света.

Дозволите ми да са неколико реченица кажем основне циљеве и одредбе ова три закона која су пред нама. Најпре бих нешто рекла о Закону о рачуноводству.

Као што знате, Закон о рачуноводству до сада био је део обједињеног закона о рачуноводству и ревизији. Ми желимо да постигнемо већу ефикасност у имплементацији и рачуноводства и ревизије. Због тога данас имамо два нова закона. Један третира рачуноводство, а други ревизију.

Ми желимо да овим законом направимо позитиван искорак у српској рачуноводственој струци и пракси. Истовремено, постигнута је потпуна сагласност са модерним законодавствима у Европи, са стандардима ЕУ и међународном праксом.

Шта су то најзначајнији помаци? Најпре значајно је унапређен квалитет финансијског извештавања. Рачуноводствена правила прилагођена су величини и економској снази привредних субјеката. Прво су донети нови критеријуми за класификацију правних лица, наравно, потпуно прилагођени оним критеријумима који данас важе у Европи.

Конкретно, данас имамо велика правна лица и јавна друштва, њих око 1400 и то је једини сегмент привреде који даље примењује сложеније међународне рачуноводствене стандарде који, илустрације ради, да би се у потпуности применили потребно је испоштовати правила дефинисана на чак 2300 страница. Ти сложенији међународни рачуноводствени стандарди примењени су за овако велика предузећа и задржани су за овако велика предузећа због тога што они и данас имају и институционални и људски капацитет да их спроводе и своје финансијске извештаје управо прилагоде оваквој врсти међународних финансијских стандарда.

Мала и средња предузећа, њих око 11 хиљада су друге две групе. Значи, прва су средња, а друга су мала предузећа. По новој класификацији, мала предузећа су она која имају приходе између 700.000 и 8.800.000 евра на годишњем нивоу, а средња 35.000.000 прихода на годишњем нивоу.

Ова предузећа овим законом могу да примењују знатно поједностављене рачуноводствене процедуре и стандарде уколико за то имају потребе и жеље. Примера ради, уместо садашњих 2300 страница процедура примењиваће 250. Тачније, имаће значајно мање обавезних извештаја.

Ова предузећа ће моћи да задрже и примену сложенијих међународних рачуноводствених стандарда ако је то у складу са њиховом пословном политиком и циљевима.

Четврта група су микропредузећа и то је потпуни новитет у односу на досадашњи закон. То су предузећа која имају годишњи промет до 700.000 евра. Таквих предузећа је највише у Србији. Њих има око 110.000.

Ова микропредузећа примењиваће потпуно поједностављену процедуру о финансијском извештавању у складу са правилником који подразумева достављање само биланса стања и биланса успеха. На овај начин уводимо значајан новитет у квалитету извештавања и прилагођавању величини и снази, јер преко 120.000 привредних субјеката ће имати поједностављење процедуре, а самим тим директну корист у уштеди и времена и новца.

Друга новина је усклађивање класификације привредних друштава са европским стандардима. На овај начин привредни систем Србије се усаглашава са европским стандардима, што је добар сигнал страним инвеститорима, али и упоредивост када су у питању међусобни уговори и послови.

Уводи се колективна одговорност како за органе управљања, тако и за лица која достављају финансијске извештаје. На тај начин се повећава финансијска дисциплина, али и гаранција тачности финансијских извештаја.

Ефикасност у раду постиже се тиме што нови закон предвиђа прелазак на обавезно електронско достављање финансијских извештаја Агенцији за привредне регистре. Сем за микропредузећа, сва остала до краја 2014. године ће предавати завршне рачуне у електронском облику, а у 2015. години сва предузећа, рачунајући и микропредузећа имаће обавезу и погодност да на овај начин достављају своје извештаје Агенцији.

Такође нови закон предвиђа и скраћење рокова за достављање усвојених ревидираних финансијских извештаја. Да се подсетимо, по досадашњем закону то је био 30. септембар, а нови закон предвиђа 30. јун. Овим се смањује ризик у пословању привредних субјеката. Постоји тачан увид у њихове финансије за читавих шест месеци у другој половини године. Ово су новине које предвиђа нови закон о рачуноводству. Постоје дефинисане све процедуре и усаглашене су и актуелном тренутку и европској пракси.

Други закон је закон о ревизији. Најпре бих хтела да заједнички сагледамо како је до сада била регулисана ревизија. Сами привредници кажу – данас имамо недовољно јасан законски оквир, имамо недовољно прецизну методологију ревизије, имамо недовољну контролу, имамо одсуство јасних критеријума за утврђивање висине осигурања од одговорности за штету коју лиценцирани ревизор направи несавесним радом у овој важној финансијској области.

Ако данас себи поставимо питање – ко је претходних година вршио контролу финансијских извештаја, рецимо "Агробанке" и имамо ли лице или кућу пред којом је данас одговорност за финансијске извештаје који су у претходним годинама били достављани за једну институцију чију судбину данас знамо? Ако погледамо и актуелно стање у подручју ревизије видимо да у Србији има укупно 57 ревизорских кућа и 203 лиценцирана ревизора а 5.653 правна лица која подлежу обавезној ревизији. Поставља се питање да ли је могуће одржати квалитет ревизије ако на једног лиценцираног одговорног ревизора имамо 31 предузеће и кога је потребно казнити због тога што сва предузећа можда нису била у стању да направе уговоре о ревизији са ревизорским кућама?