Крњи перфекат је перфекат који се у тексту појављује без помоћног глагола. У следећим примерима подвучени су крњи перфекти

Људи поседали, ослонили се на оборена дебла и склопили очи.

„Замрзла од туге, мала река је ћутала, а дани су се крунили као зрневље кукуруза. Мајка свих река је већ поверовала да јој је најмлађа кћи заборавила своју сулуду жељу, кад се једне ноћи проломи олуја. Као ватрене змије скакале су муње по небу, а громови сурвавали стење с планине. Шћућурене у својим коритима, реке су престрављено ћутале, не усуђујући се да се помакну.“

Гроздана Олујић Небеска река
5.* Подвуци крњи перфекат у следећем одломку:

„Једне ноћи изишла девојчица из куће, са крчагом, да тражи воде за болесну мајку. Нигде није нашла воде, па, онако уморна, легла на траву и заплакала.“

Лав Николајевич Толстој Девојчица и крчаг

ФУТУР I
Футур је сложен и личан глаголски облик којим се казује радња која ће се дешавати у будућности, после тренутка говора, на пример: Доћи ћу сутра.

Гради се од помоћног глагола хтети у презенту и инфинитива: ћу слушати или слушаћу, ћеш слушати или слушаћеш...
1.* Напиши 2. лице једнине футура на оба начина (са помоћним глаголом испред и иза главног глагола): гледати, викати, доћи, вући, наћи, пити, седети, ући, изаћи.
2.* Именуј глаголске облике у следећем одломку:

—Та Огњан ће ми сад о Петрову дне изучити и остаће код куће. Ако бог да здравља, даћу одмах на јесен и Сенадина. Нећу ја да ми деца буду слепа код очију! — одговорила је Миона.

—О, родиће, сине!... Мора родити! Та овакве земље нема ни у Морави! Овде никад није било ни главнице ни љуља... Видећеш ти како ће ту бити добра шеница...

Милован Глишић Прва бразда

Купиће кокошку, па ће је лепо хранити, а она ће излећи јаја. Продаће јаја, а од новца купиће јаре. Јаре ће лепо порасти, постаће коза, па ће ту козу продати, а од новца купиће теле...

„Миони се све чинило — доћи ће Сибин, па како ће му погледати у очи кад затекне своју кућу растурену и пусту!

Покојни Сибин има доста браће и братанаца, одељака. Нема дана кад се који од њих не сврати кући Миониној, да јој помогне штогод.

Највише је помагао Миони млађи брат Сибинов, Јеленко. Не једанпут говорио је Јеленко својој снаси:

—Зашто ме, снахо, не послушаш? Што не пређеш у нашу кућу?“
Милован Глишић Прва бразда
5. * Подвуци познате глаголске облике у овој занимљивој вести :

„Новак и Марија укрштају рекете

Новак Ђоковић је јутрос рано против Американца Мардија Фиша започео такмичење на турниру Мастерс серије у Индијан Велсу. Најбољи српски тенисер већ размишља и о наредном такмичењу у Мајамију на којем ће учествовати у „Глем. Сет. Меч“ егзибицијама! Ђоковић ће играти занимљив дубл меч у пару са певачицом Мел Би из групе „Спајс Гирлс“, а за противнике ће имати Рускињу Марију Шарапову и британског музичара Џеј Шона.“

Часопис Блиц, Новак и Марија укрштају рекете

6. ☼ Именуј следеће глаголске облике:

мислићу, нисам хтео, знам, даш, немам, ћемо узети, гледале смо, бити, сумњале, сумњати, знале смо, су се окренуле.
7.☼ Именуј ове глаголске облике:

хоћемо, знати, ћемо знати, буде, треба, мислила, мислила сам, знаћу, бити.

8. ☼ Напиши који глаголски облици које си учио спадају у времена, а који су нелични:

Радио је много (прилошка одредба за количину), јутрос (прилошка одредба за време), овде (прилошка одредба за место), напорно (прилошка одредба за начин).

куда, где, како, некако, људски, још, зато, стога, овамо, овде, одсад, никад, неколико, пре, некад, сад, ту, сасвим, овуда, много, тако, касно.

Купила сам неколико књига, али сам потрошила много новца. Хоћу још торте. Имам толико пријатеља! Било је превише људи на једном месту!

То је био пријатељски сусрет. Он се пријатељски понашао. Бацио је један радознали поглед. Он је радознало загледао све углове куће. Ти си паметно дете. Решење је било паметно замишљено.

Милош је скочио далеко, Оља је скочила даље, а Марко је скочио најдаље!

још брже! најбрже!

Дођи ближе. Она му је ближа од мене.

То мора боље да се уради. Оне су боље од тебе.
5.* Раздвој заменице и прилоге у следећим примерима:

Никако, никуда, ни од кога, ниоткуда, никоме, ни од чега, никога, нигде, ни у чему, ни са ким, некога, некако, некуда, некоме, негде, нечему.

У широком пространом дворишту сеоске школе скупило се много деце. Када су се сви скупили, раздрагано су кренули према аутобусима. Љубазни возач је врло весело позвао децу и стрпљиво чекао да се сви укрцају.

Поступио је пријатељски.

Појавио се одједном и нестао брзо и изненада.

ПРЕДЛОЗИ
Предлози су непроменљиве речи које означавају односе између предмета и појава. Стоје испред падежних облика именица и именичких заменица.

Могу имати следећа значења:

Месно, на пример: Обилази око куће.

Временско, на пример: Устали смо у зору.

Узрочно, на пример: Због јаке кише нисмо могли да дођемо.

Циљно, на пример: Учимо ради знања.

Значење друштва, на пример: Идем са Соњом у разред.

Значење поређења, на пример: Бољи је ученик од свог брата.

Значење начина, на пример: Викао је на сав глас.

Допусно значење, на пример: Певаће упркос болу у грлу.
1.☺ Разврстај предлоге: због болести, пред кућом, с одушевљењем, на улицу, од срца, од узбуђења, у граду, са сином, за време рата, пред вече, ради куповине, под зиму, с јесени, нема паметнијег од њега, у пролеће, драже од свега, из све снаге, од галаме, у зору, с породицом, поред села, од јутра до мрака, из зависти, испред куће, из страха, ка школи, под руку, из луке.

ПРЕДЛОЗИ КОЈИ НАЈЧЕШЋЕ КАЗУЈУ МЕСТО
Више изнад на над поврх

са

око између на иза

на без

према кроз од

пред у из

ка низ

уз о

по при


под испод до ниже


Прави предлози су: од, до, на, у, из, за, уз, ка, о, са, по, код, под, пред, при.
Неправи предлози настају од прилога и именица. Од прилога су настали предлози: близу, више, ниже, пре, после, око, преко, ван, према, против... Од именица су настали предлози: пут, крај, дуж.

Користан савет!

Када стоје испред именица, то су предлози, на пример: Свратићу пре посла код тебе. Била сам близу твоје куће.

Ако одређују глагол, онда су прилози! На пример: Данас ћемо поћи пре. Јуче смо били близу.
2. * Разликуј предлоге и прилоге у следећим реченицама. Подвуци само предлоге!

Марија је више волела Марка. Више куће је била школа.

Ниже школе је било двориште. Сишао је ниже него што је требало.

Не прилази близу! Она станује близу моста.

Пре зоре стигосмо на море. Дошли су пре ручка. Он је још пре завршио.

Около кућа је посађена шума. Јуре се около.

3. * Којим врстама речи припадају подвучене речи?

Отац је препливао преко залива. –Отац је препливао преко.

Да ти није пало на памет! Научио је лекцију напамет.

Кренуо је пут града. Пут води до града.

Дрвеће је посађено дуж пута. Нацртај једну дуж.

Идемо крај пута. Никад изаћи на крај са задацима.

4. * Разврстај предлоге према врсти односа:

Пред кућом, до јесени, због болести, са пријатељем, бољи од њега, са одушевљењем, ради тебе, упркос твојим речима, пре посла.

РЕЧЦЕ

Речце су врсте непроменљивих речи које имају различита значења. То су:

Потврдне: да,

одричне: не,

упитне: зар, ли, да ли,

заповедне: нека,

узвичне: ала,

супротне: међутим, пак,

модалне: можда, сигурно, вероватно, нипошто, уопште, очито,

за истицање: управо, баш, бар, и,

показне: ево, ето, ено,

повратна речца: се, (она стоји уз повратне глаголе),

за изузимање : само, једино.
1.* Одреди значење група речца и употреби бар једну у реченици:

међутим, пак,

само, једино

бар, и, баш

дакако, заиста, ваљда, уистину, несумњиво, свакако, јамачно, неоспорно, нипошто,

ево, ено, ето,

зар, ли, да ли,

не,

2. ☼ Одреди врсте речи: мамин, дванаестерац, двоје, њихови, ондашњи, горњи, учење, свилени, петица, грчки, данашњи, кроз, дакле, нечији, вредан, петина, кончани, тамо, према, обично.

Урадићу домаћи,

2. * Подвуци везнике и уочи које реченичне јединице повезују: речи, скупове речи или реченице:

Иван и Оља иду на Аду. Понећемо мој бицикл или Ољине ролере.

Кренућемо чим се спремимо. Узећемо воду за пиће, али нећемо носити сокове. Обавезно ћемо ставити капе и резервне мајице.

јер, док, превише, мимо, бар, али, и, уз, ли, не, заиста, код, за, ено, баш, тад.

— исказивање осећања,

— дозивање и терање животиња,

— за подражавање звукова из природе.

мимо, мало, можда, на, још, јер, од, мац, чак, јој, бар, над, ох, уз, заиста, испред, ех, много, пис, превише, за.

Отићи ћу ако будем могао.

Не знам шта раде.

Задатак сте можда добили.

Не знам одакле ти идеја.

4. ☼ Издвој врсте непроменљивих речи:

међутим, дакле, чим, пошто, кад, јер, зато, мада, са, на, ух, их, да, не, ли, сад, ето.
5. ☼ Издвој врсте непроменљивих речи:

на, сутра, пред, једино, можда, ух, кад, фију, са, јер, збиља, свакако, овамо, заиста, међутим, не, ли, да, и, па, ево, ето, радосно, брзо, бар, чак.

Добио сам петицу!

Зар ниси знао четврти задатак?

Сигурно се одлично спремио за одговарање.

Сјајно, хајдемо!
2.☺ Одреди врсте реченица према комуникативној функцији (улози):

Не знам да ли ће доћи.

А ако не дође, шта ћемо?
3.* Напиши одговарајући знак интерпункције:

Сумњам да ће ти ово помоћи

Не знаш да ли да идеш на излет

Можемо ли да не идемо на тај пут

Срећан пут свима!

Молим те, додај ми ранац!

Сви у ред, крећемо!

Не брини, сачекаћемо те још пет минута.

Зар још ниси кренуо?

Када ли ће он да стигне?

Он сигурно зна пут до тамо.

Какав доживљај!
5.* Уочи разлику између обавештајних и заповедних реченица! Подвуци обавештајне реченице у овом дијалогу:

— Помозите ми!

— Стижемо! Извадите конопац из ранца и баците му! Ухвати га!

— Ухватио сам га! Држим се чврсто!

— Вуци! Још мало!

— Успело је!

— Кренимо кући! Кући ћемо стићи на време. Пожури само са куповином. И спакуј се још у хотелу.

1.☺ Одреди службу подвучених речи у овим стиховима и кажи какве су ово реченице по саставу:

„Ето доле под градом Леђаном

Изиш′о је краљев заточниче.”

„Он телала пусти у сватове,

Народна песма Женидба Душанова

„Погледа га Милош попријеко,

Удари га руком уз образе.

Колико га лако ударио,

Три му зуба у грло сасуо.”

Народна песма Женидба Душанова
3.* Одреди службу подвучених речи у овом одломку:

"Угледа га танана невјеста (...)

„Имао сам од злата јабуку,

Па ми данас паде у Бојану,

Те је жалим, прегорјет' не могу!”

Народна песма Зидање Скадра
4.* Одреди границе простих реченица у сложеним реченицама и кажи да ли су просте проширене или непроширене:
„Кинези су за производњу папира користили кору дуда и бамбус, а Европљани су користили старе крпе од лака и памука.

Када мајстор стави калуп у базен, пулпа се скупља на калупу, а течност се цеди остављајући на ситу танак слој влакана. Пошто се крпе лупањем претворе у кашасту пулпу мајстор потапа калуп у огроман базен у коме се налази пулпа.“

Карен Бруксфилд Свет писмености
5.* Подвуци именичке одредбе у овом одломку:

„Јутро је. Оштар мраз спалио зелено лисје,

А танак и бео снег покрио поља и равни,

И сниски, тршчани кров. У даљи губе се брези

И круже видокруг тавни.”

Војислав Илић Зимско јутро

6.* Подвуци теби познате глаголске одредбе и глаголске допуне у следећем одломку:

„Један сиромах живљаше у једној пећини и немаше ништа до једну шћер, која бијаше мудра и иђаше свуда у прошњу, па и оца учаше како ће просити и паметно говорити.”

Народна приповетка Дјевојка цара надмудрила

7.* Издвој просте реченице у сложеној усправним цртама.

„Тек ми је пета година, а већ се свијет око мене затвара и стеже. Ово можеш, а оно не можеш, ово је добро, оно није, ово смијеш казати, оно не смијеш. Ничу тако забране са свих страна, јато љутититх гусака...”

Бранко Ћопић Поход на Мјесец

„Знамо ли — не знамо, то ми баш није јасно, али, онако узбуђен и преморен од чудесног ноћног доживљаја, брзо сам задријемао међу дједовим кољенима, ја, велика делија, смјели ловац на Мјесец, наоружан грабљама трипут дуљим од мене. Посљедње што ми је од те вечери остало у очима био је разигран пламичак дједове ватре, који се неосјетно преселио и у мој сан, и тамо се разастро у моћан и стравичан Мјесечев пожар.”

Бранко Ћопић Поход на Мјесец
9.☼ Издвој просте реченице у сложеној реченици у овом одломку:

„Када се, међутим, у Кинеском мору појавило седмоглаво чудовиште, и као од шале потапало енглеске, и не само енглеске лађе, и када нико од тадашњих владиних мезимаца није имао храбрости да пође и да чудовиште ликвидира, — дакле, када је све било тако као што сам вам рекао, — јави се наш гусарски капетан, дивна једна дигура, звани Звоно, и рече: „Вратите ми једрењак, вратите ми мојих седамдесет гусара, вратите ми заставе и оружје — и нека ме поједе морски пас ако се не вратим са свих седам глава тога чудовишта!”

Душан Радовић Капетан Џон Пиплфокс
10.☼ Знаш ли зашто су следеће реченице просте? Одреди њихове предикате! Разврстај прилошке одредбе према врсти!

У врбаку, под гомилом сребрних изданака бамбуса, стидљиво, опрезно, главу је помаљало из мајчиног крила, кријући се од света, младунче панде. Угледавши толики непознати свет око себе, уплашивши се нових звукова и светлости, младунче окрете главу ушушкавши се поново мајци у крило.

Вратио се кући и ....

па ....

кад ...

јер ...

Вежбам у рано јутро. Учим због тешког испита. Отишао је болестан на посао. Отишао је кући не сачекавши ме. Окренуо се брзо вичући на њега. Гледајући га у очи, причао је мирно.

„Према хришћанској Библији, Господ је послао анђела Гаврила да саопшти Марији да ће постати Исусова мајка. Исус се родио у Витлејему, где су Марија и њен муж Јосиф отишли да учествују у попису становништва. Град је био препун и нису нигде нашли смештај, па се Исус родио у скромној штали. Исус је порастао у Назарету, родном граду својих родитеља и вероватно је учио за столара, као његов отац.“

Анита Ганери, Атлас светских религија
14. ☼ Изброј колико простих реченица има у сложеним реченицама у овом одломку:

„У неком научном институту један од експериментатора је имао изузетно истанчан слух. Његове колеге су говориле да може да чује како трава расте. И заиста, он би се окренуо чим би неко пришао његовом уређају на мање од три места.“

Томислав Сенћански, Чудеса електрицитета


ГЛАВНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ




СУБЈЕКАТ

Субјекат је главни реченични члан. Субјектом је исказан вршилац радње или носилац стања или особина.

У служби субјекта у реченици може бити једна реч, скуп речи (синтагма) или цела реченица, на пример:

Ја сутра славим рођендан.

Моја мама је испекла колаче.

Ко не дође, много ће пропустити.

Субјекат у реченици може бити изостављен. Тада се он претпоставља на основу личног облика предиката, на пример:

Слушамо наставника.

1.* Подвуци субјекте у следећем одломку:

„Настао је часни пост. Зима већ превалила. Не дува више оштра устока ни хладни север. Сад се бели ветар игра голим гранама високих букава. Снег свуд готово окопнео. (...) На све стране размилели се вредни ратари. Тек у подне стиже Миона из чаршије.“

Милован Глишић Прва бразда

„Месеци и године су пролазили. У сићушној глави су поново отпочињале да се роје велике слике о другачијем животу.

И од тада, како би дунуо ветар, тако би и зрнце узлазило у сиви пешчани облак.

Сићушна глава није мировала. Стално су се у њој ројиле велике слике. Малено зрнце је све чешће жудело за новим ветром (...)“

Стеван Раичковић Бајка о зрну песка

3.* Подвуци субјекте у овом одломку:

„Мала својеглавица је ћутала. Судбина реке је да тече у долину, у море,

али њу привлаче снежни планински врхови и ружа сунца у модринама неба, очаравају је облаци и звезде. (...)

Мала река је ћутала, а дани су се крунили као зрневље кукуруза. Мајка свих река већ поверова да јој је најмлађа кћи заборавила своју сулуду жељу, кад се једне ноћи проломи олуја. Као ватрене змије скакале су муње по небу, а громови сурвавали стење с планине.“

Гроздана Олујић Небеска река

„Био је и говедар и пудар, фурунџија и млекаџија, и баштованџија и ашчија, али је ова два последња занимања ипак највише ценио и једнако је једно другим замењивао; и умро је а никако није могао стално да се реши за једно или друго занимање. ”

Стеван Сремац Чича Јордан